Претражи Живе Речи Утехе

Lazar ima 23 godine i samohrani je roditelj. Ima ćerkicu Saru koja ide u vrtić, a dok je ona tamo on radi kod Kineza kako bi im obezbedio što spokojniji život. Kaže da se bavio svim i svačim. Bio je i giros majstor, konobar, obezbeđenje, fizikalac, vodio fast food, ali što je najbitnije nikad nije zazirao od bilo kakvog časnog posla. Uveren je da dok je čovek mlad sve može da nauči a za sebe kaže da se na svakom poslu lako prilagodi. Nedavno uslikan je u Beogradu kako sa roze krilima na leđima šeta sa svojom ćerkicom i ta fotografija je obišla sve socijalne mreže i portale, a mediji su ga proglasili za tatu godine. Na samom početku razgovora ispravlja me i kaže da on nije samohrani otac već samohrani tata. – Po mom mišljenju otac je nekako prestrogo, a ima i ona izreka „Otac ko kolac“. Otac može biti svako, tata je ipak nešto drugo, bio on samohrani ili ne. Pravim razliku kako izmedju oca i tate tako i izmedju majke i mame. Mama je ona koja te je odgajila ne ona koja te je rodila – pojašnjava Lazar i nastavlja objašnjavajući na kakve reakcije nailazi kada ljudi saznaju da je samohrani tata. – Na prvu loptu bude im slatko, kao toplo oko srca, još tata i ćerka, gde ćes slađe, ali onda uslede šok, isčuđivanje, neverica. Zapravo i slatko i neverica i toplo oko srca i šok i sve to zajedno, u isto vreme… Pa onda zainteresovanost kako je to moguće, pa im tek onda ništa ne bude jasno, pa kazu „lažeš!“. I zbog toga, od pre godinu dana, pošto mi je postalo muka od uveravanja da i „samohrani tata“ postoji, na reakcije ni ne obraćam pažnju, otupeo sam. Više se ni ne obazirem. Svako ima pravo na svoje mišljenje, ko sam ja da im namećem svoje? Njihovo je da misle moje je da uživam sa Sarom i da se borim za nju, odnosno njen osmeh, sreću, egzistenciju. Uveren je da su i mame i tate koji samostalno gaje svoju decu u „istom sosu“. – Mislim da nema mnogo razlike između samohranih mama i samohranih tata. I jedne i druge ista pitanja muče. Zbog tog „nedostatka“ jednog roditelja, i mi samohrane tate ali i samohrane mame imamo nekako blaži pristup deci, pažljivije, brižnije i sa više opreza, osećajnije i nežnije… Ne da ih razmazimo ali svakako verujem da smo malo drugačiji kao roditelji. To je moj utiska iz ovog ugla i iz mog iskustva, ili se samo nadam da smo svi mi samohrani takvi, da se više trudimo da naša deca ne osete taj nedostatak. Doduše, primećujem da smo mi tate malo ipak opušteniji. Mislim na igru, prljanje, kad se jede sladoled pa da li će se umusaviti, ako padne da li se isprljalo i slično. U igri ipak mislim da smo mi tate drugačiji. Malo opušteniji, luđi. Priča da Sara provodi vreme u igri ali i da voli knjige za decu kao i muziku. – Sara baš voli knjigice, sve, kako dečije odnosno one za njen uzrast, tako i moju knjigu iz prirode i društva iz osnovne, samo da joj ja čitam. Mada je sa nekih dve godine imala period kada je maltretirala našeg psa da leži pored nje i da mu čita knjigu. Što se tiče crtaća, tu su Maša i Meda, Patrolne Šape, Moj mali Poni… Samo da se gleda crtani – nikako nešto drugo. Đuska uz šta god, samo dok se čuje muzika. Dozvoljavam joj da čuje sve ali naravno postoje neki muzički žanrovi koje zaobilazimo. Dečije pesmice su nekako najaktuelnije. Takođe, voli balade, ali pod uslovom da je podignem pa da plešemo. Lazar kaže da je krug ljudi koji mu pružaju podršku u podizanju Sare jako mali i da se radi o svega tri – četiri osobe iz najbližeg okruženja. – Ja sam od onih koji nikad ne traže pomoć, ni od koga, pa ko koliko prepozna da mi treba – toliko pomaže, ostalo već nekako preguram sam, navikao sam… Sara je osim za mene jedino vezana još za moju majku, koja mi dosta pomaže. Jedino sa njom može da ostane kad ja nisam tu. Voli ona mnogo ljudi, stalno priča o drugu iz vrtića, o mojim nekim prijateljima, kad ćemo kod ovog, kod onog, kad ćemo da idemo tamo-vamo, ali generalno, ona poverenja ima samo u mene i moju majku. Nekad mi se čini da je malo opuštenija sa ženskom populacijom, mislim na moje prijateljice, komšinice i slično, što povezujem sa onim nekim nedostatkom koji ima. To ću baš morati da proverim sa nekim samohranim roditeljima koji imaju i Bate i Seke… Svestan je da će doći momenti kada će Sara početi da postavlja neka pitanja i kaže da je taj momenat već došao jer ga je u par navrata nešto već pitala. – Godinama unazad sam se stalno pitao šta ću i kako ću, pričao sa mnogo ljudi… I svaki put bih te razgovore i razmišljanja prekidao sa tim da se ja ipak najbolje snađem na BUM. Čim krenem da razmišljam, pripremam, smišljam – posle se zbunim i spetljam pa to ispadne skroz pogrešno. Koliko sam se spremao toliko me je uhvatila nespremnog. Ali generalno, dobro sam prošao pošto je u te neke teme samo „bocnula“, svestan sam da te neke teme nisu zatvorene. Pokušavam i pokušaću da joj usadim neke normalne stvari, neke prave vrednosti, o ljubavi i moralu, o lepim stvarima. O nekim ljudima joj neću ni loše ni dobro pričati, ići ću na to da sama shvati neke stvari, pa vremenom da sama dođe i do odgovora. Od nedavno Lazar je počeo da piše svoj blog i da još bliže i emotivnije prenosi svoj odnos koji ima sa ćerkom ljudima koji se odluče da ga čitaju. – U trenucima kada bih sa nekim nešto pričao a nemam sa kim, ja uđem na blog i sve to što mislim, što mi je u glavi i šta osećam – upišem tamo. Tako sam za dva meseca objavio 30 tekstova a imam još 10 neobjavljenih. Mogu reći da me to pisanje emotivno ispunjava, osećam se lakše, lepše, opuštenije… Post koji objavim napišem za par minuta, kada me „uhvati inspiracija“ a onda satima proveravam greške u pisanju (Sara mi je polupala ekran na telefonu pa ih ima podosta ). Za kraj navodi da se njegov odnos prema ženama nije promenio i da može sebe da zamisli kao oženjenog muškarca jednog dana. – Mnogo vremena je prošlo od kada sam ja bio sa nekom devojkom u emotivnom smislu. Ne zato što se moj odnos prema ženskom polu promenio, nije se promenio uopšte – i dalje sam fin, pažljiv, kulturan i otvoren sa puno poštovanja i uvažavanja. Jedino možda malo manje verujem u reči. Ali nisam od onih što zbog par grešaka iz prošlosti osude sve ostale. Trenutno previše radim, ostatak vremena posvećujem Sari. Možda je to problem. To što nisam neki lepotan mislim da je manje važno. Mada, činjenica da imam dete koje živi sa mnom ih nekako plaši.. Nemam ponuda ni za kafu, ni za vezu a kamoli za brak ali ko zna… Ja sam od onih što za ljubav ginu, što za ljubav daju sve, romantik u duši, još uvek verujem u ljubav. Tako da – em bih voleo, em me svakako i Sara pritiska da nađemo mamu za nju. (blogdan.rs)

Abdullah je hrabar mladi čovjek i neovisan mislilac jer odbija da mu drugi diktiraju duhovnost i seksualnost. Ne podređuje se nikome osim Allahu Abdullah je odrastao u muslimanskoj obitelji koja je vodila računa o vjeri. Upoznao je učenje Kur’ana, dnevne namaze, pravila ishrane i post tokom Ramazana. Osim osnovnih etičkih pravila, usvojio je i vrijednosti poput poštovanja starijih, čednosti do braka, te skromnosti. Zbog takvih vrijednosti mu je bilo teško raspravljati o činjenici da ga privlači isti spol. Da je živio samostalno, vjerovatno bi ga to manje brinulo. U svakom slučaju, njegov je lični život vezan s porodičnim i životom zajednice. Islam ohrabruje ljude na brak i celibat se ne smatra islamskom normom ili idealom. Iako postoje primjeri poslanika poput Isusa (Isaa) i Jahje (Ivana) te muslimanskih učenjaka poput (Islam Today, Scholars who never married) Taberija, Zamakhsharija, Nawawija i Ibn Taymiye koji se nikada nisu oženili, kulturološki se od Abdullaha očekivalo da se oženi i zasnuje muslimansku porodicu. Razgovarati o tome s roditeljima je tabu. Naposlijetku, o seksualnosti se obično ne razgovara u muslimanskim porodicama. Obrazovanje glede toga, u islamskim školama, je svedeno na ritualno čišćenje nakon onečišćenja tijela i važnost čuvanja čednosti. Muslimanskoj omladini se često savjetuje obaranje pogleda i pribjegavanje postu kako bi se suzbili nagoni do braka. To ne pomaže Abdullahu čija bi čednost mogla ostati trajna. Jedina seksualna ekspresija – dozvoljena njemu – je lažni brak koji otvara etička pitanja. Uz to, koji bi roditelj volio vjenčati svoga sina ili kćer za osobu koja se pežorativno naziva “homoseksualcem”? Neki konzervativni muslimani pokušavaju oštro razdvojiti seksualnost i duhovnost tvrdeći da možete biti “ili gay ili musliman”. (YouTube Video, Moderate Muslim: Being gay in Islam is PROHIBITED!) Neki izričito ponižavaju. Zbog takve duboko ukorijenjene homofobije i heteroseksizma, Abdullah svoju orijentaciju čuva skrivenom. Međutim, on ne može tek odbaciti svoje iskazivanje duhovnosti islama. Njegove vrijednosti skromnosti, vjernosti i saosjećanja prema drugima, mu omogućavaju da se odupre pritisku povinovanja prevladavajućim standardima tjelesne ljepote ili neodgovornog iskazivanja seksualnosti. Za Abdullaha neće biti razlike, odlučio da ostane na Zapadu ili ode u neku većinsku muslimansku zemlju. Omladina koja odrasta u većinski muslimanskim zemljama se, također, suočava s pritiscima koje su donijeli globalizacija i kulturološka razmjena. Abdullahu ne treba dozvola da ima seksualni odnos jer je to privatni čin kojeg prakticiraju mnogi izvan okvira lažnih brakova. Umjesto toga, njemu treba način da živi iskrenim životom koji će mu dozvoliti da legitimno ispuni svoju izvornu ljudsku potrebu za intimnošću, privlačnošću i partnerstvom. Mladi ljudi poput Abdullaha strahuju od susreta s muslimanskim imamima i razgovarati o ličnim problemima, licem u lice. Ipak, Abdullah je skupio hrabrosti da se konsultira s imamom preko interneta. Zapravo, mislio je da bi i on od svog imama mogao dobiti utjehu kakvu sveštenici i rabini pružaju LGBT omladini. To se pokazalo pogrešnim. Online imam je rekao Abdullahu da postoji ijma (konsenzus) u pitanju homoseksualnosti – koja se definira kao analni seks među muškarcima – da je to jedan od glavnih grijeha i da opravdavanje toga vodi do kufra (nevjerstva). Dodatno, od Abdullaha je traženo da se izbjegava izjašnjavati kao gay već da sebe smatra unesrećenim privlačnošću prema istom spolu. Savjetovano mu je da svoju situaciju shvati kao kušnju od Boga u kojoj se mora boriti protiv svojih istospolnih želja. Mlade ljude poput Abdullaha uče da se osjećaju unesrećenima i njihovo stanje se posmatra kao i problem ovisnosti od alkohola, droga, bluda, gledanja pornografije i sličnoga. Često se nameće argument da nema dokaza za urođenost homoseksualne orijentacije i da su ljudi koji nude dokaze za afirmiranje LGBT hermeneutike pristrasni. LGBT muslimani su pristrasni, ali su to i imami koji savjetuju mlade poput Abdullaha. Prvi traže da se živi život čovjeka, ne svetaca ili grešnika. Potonji su često vođeni vlastitom nenaklonošću i prezirom što zamračuje njihov pristup tekstovima. Ipak, moral se ne zasniva na našoj sposobnosti gađenja. Dok vođe i imami muslimanske zajednice iznose svoje predrasude, Abdullah se ne može nadati da će dobiti razuman odgovor na ono što ga muči. Dodatno, muslimani će morati shvatititi da jaka vjera ne počiva na bezumnom slijeđenju nego na konstantnom promišljanju. Doktrinu “slušamo i pokoravamo se” su teško uzurpirali oni za koje Kur’an kaže da su “uzeli svoje učenjake i monahe za gospodare pored Allaha”. Moralna sofisticiranost nam ne dopušta da povezujemo istospolne veze sa svim vrstama poroka. Bolja analogija bi bila ona sa ne-reproduktivnim vezama. Štaviše, intimne veze su zasnovane na mnogo više od samoga čina analnog seksa za koji, prema učenjacima poput Bazzara i Shafija, nema jasnog teksta niti za dovolu niti za zabranu. Ovo nam omogućava priznati da, ako nema zapreka dozvoljavanju ne-reproduktivne veze onda nema niti razloga za zabranu istospolnih veza, a takva veza bi omogućila Abdullahu život zasnovan na intimnosti, privlačnosti i partnerstvu. Takav pristup bi utemeljio srednji put u suprotnosti s ekstremima trajnog celibata ili neodgovorne seksualnosti. Optuživanje za kufr (nevjerstvo) je taktika bullyinga.Ta taktika služi da se Abdullah ušutka, čak i kada imami zauzmu odbrambeni stav zbog optužbi za homofobiju. (YouTube Video, Abdullah Hakim Quick – Homosexuality) Veći znalci su jasno rekli da su oni koji iznose takve optužbe zapravo pisci nižeg ranga. Abdullah je ućutkan argumentom kušnje koji može biti opasno zavodljiv jer mu omogućava da postane mučenik s razlogom. Doista, postoje mladići koji su napustili kritičke potencijale koje im je Allah dao zarad konformizma. (Muslim Matters, From a same-sex attracted Muslim: Between denial of reality and distortion of religion) Problem je što se argument kušnje koristi za ljude s posebnim potrebama, a gayevi nisu takva kategorija ljudi. Uzrok opresije, u ovom slučaju, je interpretacija teksta. Dakako, ako ćemo prihvatiti tvrdnju Ibn Qayyima da je šerijat u cjelosti pravda, milost i dobrobit onda sve što se razilazi s tim, u ovom slučaju nanošenje štete stalnim celibatom, mora biti odbačeno kao nesukladno s islamskim etosom. Doista, Allah ne nameće asr (nepotrebne poteškoće). Nadalje, često se tvrdi da snažnija vjera znači težu kušnju, što postavlja pitanje kada su LGBT muslimani – koji se često posmatraju kao grešni – postali tako uzvišeni da budu ovako teško iskušani. Uostalom, kada je odvratnost postala kušnja? Abdullah je ušutkan i doktrinom ijme (konsenzusa), koja je bila neprestano zloupotrebljavana da se ušutkaju oni drugačijeg mišljenja. Ovako je uprkos činjenici da nema konsenzusa o definiciji konsenzusa u islamu. Čak su nekadašnji konsenzusi bili podložni promjenama kada se pojavi snažniji dokaz koji nam dozvoljava da podržimo alternativno viđenje. U slučaju homoseksualnosti, jači dokaz se javlja iz konsenzusa profesionalnih institucija uključujući Američku asocijaciju psihologa, Američku akademiju pedijatara, Američku medicinsku asocijaciju i Libansku medicinsku asocijaciju za seksualno zdravlje. (Libanska medicinska asocijacija za seksualno zdravlje Position Statement on Sexual Orientation Change Efforts (SOCE)) Konsenzus među profesionalnim institucijama je bio moguć zbog razvoja psihologije, koja nam je pružila uvid u skrivene aspekte pojedinke pored njenih individualnih osobina. Dok su se nekadašnji učenjaci poput Am Amidiya ograničavali na manifestacije izvanjskog, savremeni učenjaci imaju mogućnost da izdaju presude zasnovane na khuntha nafsiyya (psihološkoj interseksualnosti). Stoga, kako god su klerici napravili ustupak kada je riječ o transrodnim osobama, ne postoji ovozemaljski razlog da to isto ne učine i sa gay osobama. Štaviše, opsjednutost gay genom nije produktivna u razmatranju homoseksualnosti, posebno zato što u islamu riječ seksualnih manjina može biti prihvaćena, na temelju prisege. Abdullahu je savjetovano da se izbjegava odrediti kao gay, što je zapadnocentrični socijalni konstrukt. U svakom slučaju, izjašnjavanja zasnovana na rodnim i seksualnim ekspresijama su uvijek postojala, pa su za žene korišteni nazivi zarifat (dvorske dame) ili habaib (voljene) ili pogrdni naziv ma’bun (primatelji) za muškarce. Veliki dio klasičnog diskursa je zasnovan na posmatranju homoseksualnosti kroz prizmu pederastije i bolesti koje zahvataju anus ili usne. Napredak u psihologiji je omogućio da obrnemo paradigmu od ubna (analnog svrbeža) do seksualne orijentacije. Tako nešto je moguće samo ako muslimanske zajednice prestanu posmatrati ovo kao zapadni problem i umjesto toga uvide da je to pitanje koje pritišće našu muslimansku LGBT omladinu. Čak i ako se ispravi kriva kulturna informiranost, razdvajanjem problema muslimanske LGBT omladine od eksploatacijske pederastije, zabrinjavajuće je to što religijske interpretacije strogo zabranjuju homoseksualne ekspresije. Abdullah je svjedočio koliko mnogo muslimana kopira ajete iz Kur’ana i tekstove hadisa koji strogo osuđuju homoseksualnost. Iskusio je preoštre rječi i prezir drugih muslimana. Neki su išli tako daleko da su mu navodili postojanje smrtnih kazni za homoseksualce što podržavaju popularni muslimanski govornici. (YouTube Video, Homosexualität / Homosexuality in ISLAM - Pierre Vogel + Dr. Bilal Philips) Čak i renomirani akademici naglašavaju da su mnogi nekadašnji autoriteti podržavali smrtnu kaznu. (Brown, The Shariah, Homosexuality & Safeguarding Each Other’s Rights in a Pluralist Society) Na sreću za Abdullaha, hanefijska pravna škola odbacuje smrtnu kaznu za homoseksualizam zasnovano na tome da logika qiyasa (analogije) ne može biti primijenjena na Had kazne. Dodatno, nekoliko učenjaka poput Maulane Abu Zafara Hassan Nadvija i Maulane Zaheera Abbasa Rizvija prave razliku između zločina i grijeha i odbacuju kazne za lično ponašanje. (The Times of India, Homosexuality immoral, but not criminal: Religious leaders) Ipak ovo nije od pomoći Adbullahu jer on ne živi na Zapadu gdje je pitanje kazni sporno. Abdullah je ipak, vremenom, naučio o ovom pitanju lekciju, zna za ajete koji govore o Lutovom narodu (Kur’an, sura Al-Ankebut, 29. ajet) gdje se navodi da su presretali putnike i činili nasilje na javnim skupovima (Kur’an, sura Al-Hijr, 70. ajet) gdje se spominje da je Lutov narod zabranjivao Lutu iskazivanje gostoprimstva. Tumačenje ajeta 80 iz sure Al-A’raf, prema Ibn Kesiru, jeste da su oni izmislili homoseksualnost. Naravno, arheološki dokazi o društvima prije Lutovog dokazuju suprotno. Ukupan kontekst omogućava Abdullahu da shvati da ponašnje Lutovog naroda nije bilo svedeno na istospolne veze već na nešto prisilno čemu smo u skorije vrijeme svjedočili u zatvoru Abu Ghraib u Iraku. Abdullah primjećuje da se na online forumima Kur’an (sura Al-A’raf, ajet 81, sura Ash-Shu’ara, ajet 165-166, sura Al-Naml, ajet 55.) citira mimo ovog konteksta. To ga zbunjuje jer je ovaj način izvlačenja ajeta iz konteksta najčešće pripisivan ekstremističkim grupama poput ISIS-a. Ipak, Abdullah primjećuje kako se dio teksta Kurana atatoona rijjala shahwatan (prilaziti muškarcu s požudom) najčešće tumači kao referenca na istospolne veze. Ovako je unatoč činjenici da obično čitanje zahtjeva pitanje o tome kako je cijeli Lutov narod, a ne samo podgrupa homoseksualaca, prilazila drugim muškarcima? Razumijevanje Kur’ana Kur’anom dozvoljava da shvatimo da se njihov pristup ilustrira kao nasilan. Ovo je prilično jasno kada traže od Luta da se odrekne svojih gostiju. Shvatanje da su oni prilazili drugim muškarcima tražeći njihov pristanak predstavlja špekulaciju i nije garantirano tekstom. To omogućava da Abdullahu bude jasno da ajeti ne osuđuju njega ili traže od njega da uzme supružnika drugog roda, što bi dovelo do etičkog problema poput onog kada Lut nudi svoje kćeri. Abdullah zna da je Lutova ponuda intepretirana na različite načine. Objašnjenja uključuju to da Lut prosto traži od muškaraca da se vrate svojim ženama, nudeći svoje kćeri samo kako bi im probudio savjest ili im govori da idu kod žena u gradu. Ipak, u svim ovim mogućnostima jasno je da se rulja sastojala od muškaraca koji su trebali biti zadovoljni ženama, a ipak su istrajavali na željama da napadaju putnike iz zasjede i traže Lutove goste. Abdullah također zna za učenjake koji su afirmirali muslimanske istospolne zajednice na osnovu raf al harj(odbacivanja poteškoća), irda (ljudskog dostojanstva), adla (pravde), dokaza da seksualni odnosi nisu inherentno qabih (zlo) i dokaza da ako islamski zakoni dozvoljavaju brak neplodnim parovima i starijim ženama na osnovu prihvatanja intimnosti, privlačenja i partnerstva nemamo razloga da isto odričemo istospolnim parovima. (Jahangir and Abdullatif, 2016) Uprkos svom učenju, Abdullah zna da oni koji se vode prostim copy-paste teksta, najčešće ignoriraju pažljive refleksije, dehumaniziraju homoseksualne muškarce, svode ih na puki seksualni čin i tvrdoglavo ustrajavaju na vlastitom kapricu i nastojanjima da zaniječu intimnost, privlačnost i partnerstvo gay muškarcima. Abdullah se, onakav kakav jeste, suočava sa strašnom nepopustljivošću njegove zajednice zasnovane na vjeri i ponad rastuće islamofobije u Sjevernoj Americi. Zabrinutost za djevojke koje nose maramu je višestruka jer se suočavaju s kritikama zbog načina odijevanja, pritiskom roditelja da se udaju, ali i sa stavom muslimanskih muških kolega koji se ponašaju kao policajci glede njihovih životnih odluka. Abdullah je hrabar mladi čovjek i neovisan mislilac jer odbija da mu drugi diktiraju duhovnost i seksualnost. Ne podređuje se nikome osim Allahu. Upravo je ova neodoljiva vjera u Allaha ono što mu daje snagu da ostane snažan i odan svojim istinskim vrijednostima uprkos društvenim predrasudama. Ipak, ne bi trebalo tražiti da on sam uradi sav posao kako bi bio u miru sa sobom. Ovdje se ne radi samo o Abdullahovoj mladosti već o njegovom cijelom životu: njegovom statusu, sposobnosti da preuzme vodstvo u muslimanskoj zajednici, pravu da živi s partnerom bez da ga se osuđuje uprkos teološkim razlikama i, naravno, da bude poštovan u starijoj dobi. Upravo je stvaranje sigurnog prostora za ovakve ljude veliki izazov muslimanskoj zajednici. Da li da ostavimo muslimansku omladinu poput Abdullaha da se brani sama protiv vjernika iz svoje zajednice koji ih osuđuju? Da li ćemo ih pustiti da budu sami? Junaid Jahangir i Hussein Abdullatif Korištena literatura 1. Brown, J., The Shariah, Homosexuality & Safeguarding Each Other’s Rights in a Pluralist Society, Al Madina Institute, June 18, 2016, dostupno:http://almadinainstitute.org/blog/the-shariah-homosexuality-safeguarding-each-others-rights-in-a-pluralist-so/(pristupljeno 20. aprila 2017) 2. Islam Today, Scholars who never married, dostupno: http://en.islamtoday.net/quesshow-13-602.htm, (pristupljeno 20. aprila 2017) 3. Jahangir, J., and Abdullatif, H., (2016) Islamic Law and Muslim Same-Sex Unions, Lexington. 4. Lebanese Medical Association for Sexual Health, Position Statement on Sexual Orientation Change Efforts (SOCE)dostupno:https://lebmash.wordpress.com/2013/05/17/ps1-en/, (pristupljeno 20. aprila 2017) 5. Muslim Matters, From a same-sex attracted Muslim: Between denial of reality and distortion of religion, dostupno:http://muslimmatters.org/2016/08/22/from-a-same-sex-attracted-muslim-between-denial-of-reality-and-distortion-of-religion/, (pristupljeno 20. aprila 2017) 6. Quick, A.H., How I am still being digitally transformed into a hate cleric, dostupno: http://hakimquick.com/page/2/, (pristupljeno 20. aprila 2017) 7. The Times of India, Homosexuality immoral, but not criminal: Religious leaders, July 4, 2009, dostupno:http://timesofindia.indiatimes.com/india/Homosexuality-immoral-but-not-criminal-Religious-leaders/articleshow/4736152.cms, (pristupljeno 20. aprila 2017) 8. YouTube Video, Abdullah Hakim Quick – Homosexuality, dostupno: https://www.youtube.com/watch?v=tH068VWTmgE, (pristupljeno 20. aprila 2017) 9. YouTube Video, Homosexualität / Homosexuality in ISLAM - Pierre Vogel + Dr. Bilal Philips, dostupno: https://www.youtube.com/watch?v=VyGjp0Mu53w, (pristupljeno 20. aprila 2017) 10. YouTube Video, Moderate Muslim: Being gay in Islam is PROHIBITED!dostupno: https://www.youtube.com/watch?v=vIfuq5AkSyA, (pristupljeno 20. aprila 2017)

DECA SU MI REKLA DA IH SMARAM: Otišla sam kod psihologa i šokirala se njenim savetom Vedrana Rudan „Htjela sam bebe više nego išta na ovome svijetu. Mirišljave, dva zuba gore, dva zuba dolje, debele nogice. Željela sam da mi kikotavi smijeh mojih beba bude muzika na grobu. Kad sam dobila djecu spoznala sam Ljubav. Nije izgledala kako sam je zamišljala. Kad bih u tri ujutro u dječjim krevetićima ugledala svoju mrtvu djecu tresla bih ih dok ne bi krenula vrištati. Ipak dišu! Koja sreća! Često sam umirala. Jednom kad sam sina izgubila u robnoj kući, drugi put kad mi je kći nestala na plaži, stoti put kad sam u deset ujutro vidjela dvadesetogodišnjeg sina kako se vraća iz života iako sam ja te noći, dok sam vrtila brojeve bolnica, policije i mrtvačnice, deset puta bila na njegovom pogrebu. Neki ljudi tvrde da bebe prestaju biti bebe u osamnaestoj. U osamnaestoj?! Koja glupost! Drugi su sigurni, djeca prestaju biti djeca kad diplomiraju, kad nađu posao, kad odu od kuće. Tada više ne treba brinuti što jedu, kad jedu, da li jedu, jesu li zaista prestala pušiti i izlaziti zimi iz kuće bez kape na glavi. Moja djeca su diplomirala, zaposlila se, imaju vlastitu djecu što nikako ne znači da nisu bespomoćne bebe. Sijeda kosa moga sina ništa ne govori o njegovoj dobi. Nazivam ih bar tri puta dnevno. Da nije mene ne bi znala da će danas poslijepodne biti pljuskova iako to tako ne izgleda. Jutros sam im u šest rekla da moraju uzeti kišobrane. On se zahvalio a ona je rekla da je gnjavim. Kako to misliš, ja te gnjavim? Ja te gnjavim? Može li majka gnjaviti djecu, svoju djecu? On misli da dijete u četrdeset i drugoj nije dijete?! Ona misli da dijete u trideset i sedmoj nije dijete?! Ja sam vas rodila, vi ste moja djeca! Što si danas kuhala? Ti znaš da bi morala izbaciti mlijeko iz prehrane i odvesti sina doktoru? Blijed je, možda mu nedostaje željeza? Zašto bih išla psihijatrici koja je mama tvoje najbolje prijateljice pa mi neće ništa naplatiti? Bila sam kod psihijatrice jer želim pokazati svome djetetu da ga doživljavam ozbiljno. Kad se majka tako odnosi prema svojoj bebi jača njeno samopouzdanje. Psihijatrica mi je rekla da sam majka kvočka, previše sam posesivna, ne dam odraslim ljudima da slobnodno lete. Odrasli ljudi? Da je moj sin odrastao čovjek ne bi odlazio na plažu bez zaštitne kreme. Da je moja kći odrasla osoba ne bi u kafiću naručivala kokakolu sa ledom. Rekla sam joj sto puta što je kokakola i kako dečki iz ledomata vade kockice leda. Prstima. Postoje istraživanja o tome koliko muškaraca nakon obavljanja nužde pere ruke. Nula posto. Istraživanja pokazuju i da u kockici leda ima više bakterija nego u zahodskoj školjci. Moje dijete ne želi znati da joj je glava u torbi svaki put kad naruči kokakolu sa ledom. Psihijatrica me ne razumije. Nije istina da sam majka kvočka. Ja svoju djecu volim i znam razliku između ljubavi i potrebe za kontrolom! Čula sam je kako urla u slušalicu: “Molim te, uzmi taksi, nemoj dijete ti voziti u vrtić, znaš da ti vožnja ne ide. Kakve to veze ima što vozačku dozvolu imaš dvadeset i pet godina?” Današnja djeca ne bi smjela voziti. Promet je strašan. Da li bih ponovno rodila da znam ovo što danas znam? Naravno. Ako budem živa i zdrava do šezdesetog rođendana moga sina i pedeset i petog moje kćeri moj će život biti ispunjen. Lijegat ću prestravljena, budit se prestravljena. Život bez ljubavi nema smisla.“ Autor teksta: Vedrana Rudan

BRAZILAC KOJI ŽIVI U BEOGRADU "Svake godine sam ponovo dete kada padne prvi sneg" - Od uzbuđenja nisam mogao da zaspim jer sam znao da će tokom noći pasti sneg. Probudio sam se u tri ujutru i video da stvarno pada. Otvorio sam prozor i bilo je čarobno, pipao sam pahulje, lizao sneg i prosto nisam mogao da verujem - priča Tiago Fehejra, Brazilac koji već četvrtu godinu živi u Beogradu i svake zime iznova raduje snegu. Tiago je prvi sneg video u Americi pre osam godina. Toliko ga je zanimao taj fenomen da je "natempirao" da ode u Njujork baš tog dana kada će ga zavejati pahulje. - Brzo sam se presvukao i izleteo napolje. Sneg je padao na mene, pravio sam Sneška. Čak sam i za sutradan odložio sve planove i igrao se sam u snegu ceo dan u Central parku – priseća se Tiago. Ipak, u Njujorku se zadržao samo nekoliko dana, a prvu pravu zimu doživeo je tri godine kasnije u Srbiji. Ostao je u zemlji mesec dana i posetio Zlatibor, a kad je prelomio da se preseli u Beograd nema planine na kojoj nije ostavio tragove svojih skija. Neke od njih su Zlatar, Goč, Kamena gora, a na Kopaoniku je naučio da skija. - Za samo jedna dan sam naučio da skijam zao što sam na stazi bio tokom celog radnog vremena ski staze, od 9 do 16 sati, pauzu nisam napravio. Prijatelj i ja nismo jeli ni pili, samo smo skijali ceo dan. Toliko je bilo lepo i toliko sam puta pao da uopšte nije bilo važno – priča Tiago. Tiago je i Novu godinu i Božić proslavio na planinama jer kako kaže, tamo je prava zimska čarolija i idila. - Novu godinu sam dočekao na Tari iako je bilo minus 17 napravili smo roštilj i slavlje na otvorenom i bilo je mnogo lepo. Katolički Božić proveo sam u porodičnom duhu sa Brazilcima koji takođe žive ovde, jer smo svi ipak daleko od svojih porodica. Na Badnji dan sam i palio badnjak i lomio česnicu i sviđa mi se što ovde mogu da proslavim i dve Nove godine i dva Božića – priča ovaj zaljubljenik u Srbiju. Međutim, ovaj pravoslavni Božić ostao mu je u posebnom pamćenju. - Odveo sam grupu Brazilaca na skijanje na Divčibare. Oni dolaze sa juga Brazila koji je najhladniji deo zemlje sa nekih plus 5 stepeni zimi. Pošto su mislili da su naviknuti na veliku hladnoću, poslao sam im vremensku prognozu jer je ovde bilo minus 14 tada. Neki od njih uopšte nisu videli sneg i rekao sam im kad smo krenuli na planinu da obuku sve što imaju. Oni su bili u tankim jaknama i košarkaškim patikama i gurali su se u maloj prodavnici za iznajmljivanje skija, jer nisu mogli da čekaju red napolju od hladnoće. Nije dolazilo u obzir da idemo na vrh staze, skijali su se u dnu nekih 15 minuta. Rekli su da je sneg prelep, ali da je mnogo hladno – priča Tiago kroz smeh. Prvi sneg koji je pre nekoliko dana zabeleo Beograd, Brazilci su tradicionalno dočekali na njihovom omiljenom mestu u gradu – Kalemegdanu. - Grudvali smo se, pravili Sneška, i koliko god godina da smo tu nikada nam nije dosadno jer smo svi odrasli tamo gde nema ovoga i onda smo svi ponovo deca kad padne sneg i tako se okupimo i igramo nekoliko sati kao da smo mali. Neverovatan osećaj - osećaj da smo daleko od kuće, a opet da je lepo i tu gde smo – priča Tiago. Sestra oduševljena snegom i ledom Tiago je promocijom planina i snega i kako kaže svakom Brazilcu je san da vid sneg, a pre dve godine u posetu mu je došla i sestra koja je prvi sneg doživela upravo u Beogradu. - Na ulicama je tada bilo samo malo leda i ona već nije mogla da veruje. Rekla je da je to snežni raj, klizala se i dirala led. Odveo sam je na Zlatar i bilo je čarobno, igrali smo se kao deca, pravili anđele u snegu i po ceo dan bili napolju. U jednom trenutku rekla samo je rekla "Tiago ja te potpuno razumem zašto si ostao u Srbiji i svaka ti čast, ovo je divna zemlja sa divnim ljudima i teško je opisati sa kojom srdašnošću nas tretiraju, goste i pričaju sa nama" – priča Tiago, ne krijući da i sestra razmišlja o selidbi u Beograd. Tiagovi roditelji su u početku bili skeptični zbog njegove odluke da se preseli u Srbiju jer oni nikada nisu videli sneg ali, kako kaže, i njima je uspeo da probudi tu želju i uskoro ih očekuje u prestonici. Gradski, planinski, mokri, suvi... - Sneg je nešto nama napoznato kad dolazimo iz zemlje gde on ne pada, ali sam sa godinama video da ih ovde ima različitih vrsta. Postoji suv sneg koji je skroz mekan, mokar sneg koji je odličan za grudve i Sneška, imaš planinski sneg koji bi samo da pojedeš koliko je čist, a sa druge strane ima i taj gradski sneg koji je užasan, siv i prljav – priča Tijago kroz smeh. U Beogradu debeli minus, u Riju pakao! Kako kaže Tiago u Rio de Žaneiru je pre nekoliko dana bio najtopliji dan u godini sa izmerenih 45 stepeni, a u blizini grada subjektivni osećaj je bio čak plus 63 stepena! - Ljudi se u Brazilu kuvaju i osvežavajuće im je kada pogledaju moje snimke snega i zime. Ja sam izgleda neobičan Brazilac, meni više smeta velika vrućina nego hladnoća, tajna je samo da se dobro obučemo – priča Tiago. Kako dodaje, upravo to što voli u Srbiji jeste što može da uživa u čarima svih godišnjih doba. Parkovi i šume omiljena mesta u Beogradu - Beograd je veliki grad ali u isto vreme ima dosta parkova i šuma i to je nešto što dosta Beograđana ignoriše. Živeo sam na Miljakovcu, a sada živim na Voždovcu i gde god da sam imam gde da prošetam i da se osetim kao da sam na planini. Košutnjak, Banjička šuma, Miljakovačka šuma, Kalemegdan, ili čak Tašmajdanski park ili kej mesta su na kojima se osećam i kao u drugom svetu - kaže Tiago. Ovog mladog Brazilca u Beogradu je najviše privuklo zelenilo i parkovi. Rio u srcu - Ljudi bi pomislili da ja ne volim plaže i sunce, ja volim sve. Ja ću i na plaži maksimalno uživati kao i na planini pod snegom. Volim svoju zemlju i po meni je Rio najlepši grad na svetu. Takav spoj grada, plaža i prirode ne postoji nigde i nisam ja otišao iz Brazila zato što ja mrzim svoju zemlju ili zato što mislim da više para mogu da zarađujem negde drugde nego sam prosto osetio tu ogromnu ljubav prema Srbiji – priča Tiago. Tiago se u Srbiju preselio zbog devojke u koju je bio zaljubljen, ali iako ta veza nije uspela, on se zaljubio u Srbiju i ostao, a kasnije i u drugu devojku. Izvor

- Razočaran sam kaznom od samo tri godine i dva meseca, na koju je osuđen muž moje sestre, koji je pet godina seksualno zlostavljao moju ćerku, i to dok je bila dete! Nije trebalo da dobije manje od 12 godina - plačnim glasom kaže za "Blic" J. S. iz Kusatka. Foto: Facebook / FacebookOsuđen na 38 meseci: Zlatko Bat (61) U Višem sudu u Smederevu su, kako su se pravdali, ceo dan bili sastanci u vezi s godišnjim izveštajima i niko nije hteo da prokomentariše skandaloznu presudu sudije Gorana Mladenovića, koji je Zlatka Bata (61) za obljubu deteta osudio na samo 38 meseci. - Predmet više nije u Višem sudu, već u Apelacionom jer se tužilaštvo žalilo na odluku o ukidanju pritvora - kratko je rekla za "Blic" Slađana Bojković, predsednica Višeg suda. Posle prvostepene presude smederevskog Višeg suda, kojom je Bat osuđen samo dva meseca više od minimalne kazne, porodica sada 17-godišnjakinje S. S., koju je teča počeo da seksualno zlostavlja kada je imala samo šest godina, u šoku je. - Plakao sam kada sam čitao presudu. Kakve grozote je radio mom detetu! To normalan čovek ne može ni da zamisli. I to rođak, neko ko vam dolazi u kuću, ko je oženjen mojom sestrom od strica - kaže J. S. Prema njegovim rečima, Bat je počeo da seksualno zlostavlja njegovu ćerku pre 11 godina. Devojčici je pretio i ona iz straha nikome nije pričala kroz kakvu seksualnu torturu prolazi kada ode u tetkinu kuću. Tek je prošle godine uspela da progovori o zlostavljanju, kada je bila u srednjoj školi. Ispričala je razrednom starešini kroz šta je sve prolazila pet godina. Razredna je obavestila Centar za socijalni rad, a oni policiju i sve je razotkriveno. Foto: LJ.Milošević / RAS SrbijaU Kusatku godinama trajalo seksualno zlostavljanje devojčice - Danima je davala izjave policiji, a ja nisam znao za to. Samo je jedne večeri rekla da mora nešto da mi kaže. I počela je da priča šta joj je sve radio teča. Nisam znao za sebe. Zlostavljao je 2005, 2006. i sasvim normalno se ponašao prema nama da niko nije mogao da nasluti šta radi mojoj ćerki kada ode kod njega u kuću. Pitao me je da njegovom sinu, na svadbi, budem starojko. A on je seksualno zlostavljao moje dete! Njegova žena, moja sestra od rođenog strica, do svoje 20. godine živela je u mom domu. A moje dete kada je odlazilo kod nje u kuću seksualno je zlostavljano... - neutešan je J. S. On se samo nada da će žalba tužilaštva uroditi plodom, a najvažnije mu je da njegova ćerka ima normalan život, koliko je to moguće posle svega što je preživela kao dete. - Samohrani sam otac. Odnegovao sam nju i sina, odškolovao. Trudio se da ih zaštitim. Ali nisam uspeo da je sačuvam od zlotvora, i to rođenog - kaže J. S. Sudovi prave kompromise - Činjenica je da sudovi često prave kompromis kada nema dovoljno materijalnih dokaza. Sudija zna da je optuženi kriv, nema dokaza da to potkrepe, pa pribegavaju kaznama blizu minimuma. Videćemo šta će reći Apelacioni sud, on gleda samo papire - kaže za "Blic" bivši tužilac, a sada advokat Aleksandar Milosavljević. Pušten iz pritvora Zlatko Bat je rodom iz okoline Belog Manastira. Ima srpsko i hrvatsko državljanstvo, a godinama je živeo u Švajcarskoj, čiji je penzioner. Zbog obljube maloletne S. S. sedam meseci bio je u pritvoru i pušten je pretposlednjeg dana 2016. - Kada sam uzeo presudu, u centru sela, ispred kafane video sam njegova kola. On sedi u kafani, a njegov advokat će se žaliti na presudu. Strašno... - konstatuje J. S. http://www.blic.rs/vesti/hronika/plakao-sam-zbog-grozota-koje-je-radio-mom-detetu-pedofil-se-izivljavao-nad-rodakom-5/ysjq1lt

Osnivač Facebooka Mark Zakerberg priznao je da je promenio svoje gledište o religiji i da više nije ateista. Foto: Gettyimages Zakerberg je obeležio Božić po gregorijanskom kalendaru i prijateljima na društvenoj mreži koju je osnovao čestitao praznike. U međuvremenu se pojavio komentar jednog od njegovih pratilaca: “Zar ti nisi ateista?” Zakerberg, koji se godinama izjašnjavao kao ateista, ovog puta je odgovorio: “Ne. Odrastao sam kao Jevrej, a onda sam prošao kroz period u kom sam preispitivao stvari. Sada verujem da je religija veoma važna”. http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2016&mm=12&dd=31&nav_id=1215876