Претражи Живе Речи Утехе

Nekoliko desetina radikala okupilo se ispred Hrama svetog Save nakon čega su krenuli ka Birčaninovoj u znak protesta zbog manifestacije “Mirdita, dobar dan“. Kako javlja reporter B92, radikali su prvo u Hramu palili sveće, a potom stigli u Birčaninovu. Policije ispred Hrama nije bilo, ali je deo Birčaninove, gde se nalazi Centar za kulturnu dekontaminaciju, zatvoren i obezbeđuju ga jake policijske snage. Policija ne dozvoljava radikalima da uđu u Birčaninovu. Od zvaničnika SRS tu su poslanici Miljan Damjanović i Vjerica Radeta. Radikali su prvo tražili zabranu održavanja tog festivala, a potom najavili okupljanje. B92 Kako javlja reporter B92, protest protiče mirno, a festival neće biti otkazan. On bi trebalo da počne večeras oko 20 sati i trajaće do subote. Organizator protesta Miljan Damjanović pozvao je na protestu na poštovanje Usrava Republike Srbije. "Jasno vam je valjda da je to politički skup", rekao je on. Na protestu je, kako javlja naš reporter, i Radomir Počuča, bivši portparol PTJ. Počuča je radio i kao novinar i voditelj televizije "Pink", učestvovao je u sukobima u Ukrajini kao borac na proruskoj strani. B92 Da podsetimo, Tradicionalna, peta po redu manifestacija "Mirdita, dobar dan", koja počinje u Beogradu, izazvala je niz provokacija u Beogradu i Prištini. Naime, zamenik premijera Kosova Enver Hodžaj ocenio je danas da je sramno što policija Srbije ne dozvoljava da se u Srbiju unesu slike na kojima su zastave Kosova i Albanije, i druge koje treba da budu deo tradicionalnog festivala "Mirdita, dobar dan", koji treba da se održi u Beogradu. B92

Oficir rečnih jedinica Jevrem Radovanović i pilot Goran Topalović su oficiri koji su učestvovali u mirovnim misijama od Indijskog okeana i voda Somalije, do Obale Slonovače i Bliskog istoka. Tamo su se susretali sa piratima, pobunjenicima, regularnim vojskama, Hezbolahom i brojnim opasnostima koje ove misije sa sobom nose. Naša ekipa razgovarala je sa dvojicom pripadnika Vojske Srbije u Centru za mirovne operacije u Beogradu, jednom od samo dva u svetu koji imaju tri sertifikata UN za obuku "mirovnjaka". Oni su nam ispričali kako se hvataju pirati, kako se jedan od njih našao između dve neprijateljske strane u Obali Slonovače, zatim o razgovoru sa Libancima koji su otkrili da oni i Srbi, imaju zajedničkog neprijatelja, i kako su Španci reagovali kada su im srpski vojnici, u šali, saopštili da će pucati za Božić. Kapetan korvete Jevrem Radovanović Foto: Srbija Danas / Saša Džambić Kapetan korvete Jevrem Radovanović trenutno radi u Odeljenju za obuku Centra za mirovne operacije pri Vojsci Srbije kao referent za pripremu i realizaciju kurseva i seminara. - Dobio sam priliku da radim ono za šta sam se školovao, za četiri i po meseca oplovio sam 24 hiljade nautičkih milja, što je impresivno za svakog pomorca. Ljubav prema pozivu me je motivisala da se prijavim – kaže nam naš sagovornik. Radovanović je bio stacioniran na brodu holandske Kraljevske mornarice HNLMS "Johan De Vit" koji je bio komandni brod misije "Atalanta". - Iako postoji više brodova, upravo sa ovog se vršilo komandovanje čitavom operacijom. U toku misije, boravio sam u šest država, a uglavnom sam plovio Indijskim okeanom – kaže Radovanović, prisećajući se svog prvog odlaska kada se ukrcao na Kritu, preplovio Suecki kanal, a zatim u Džibutiju, primio dužnost. Misija Atalanta Foto: Srbija Danas / Saša Džambić Radovanović priča da je tada bio uzbuđen, veoma motivisan i što je najvažnije, dobro pripremljen. Mandat misije "Atalanta" je zaštita brodova koji prevoze humanitarnu pomoć, najčešće hranu, u luke u Somaliji. Drugi zadatak je bilo sprečavanje napada pirata na brodove i treći zadatak posmatranje ilegalnih ribarskih aktivnosti, a kasnije je dodat i zadatak da se pruža podrška drugim EU misijama i međunarodnim organizacijama radi ojačavanja i izgradnje pomorskih bezbednosnih snaga. - Tokom mog mandata imali smo prijavljena četiri napada pirata. Intervenisao je i brod na kome sam bio, dva i po dana smo bili u poteri za piratima. Na kraju ih je uhvatio australijski brod koji je bio brži – kaže Radovanović. Naš sagovornik je govorio i o tome sa kakvim se sve opasnostima susretao. Više o tome pogledajte na sledećem snimku: Prelazak ekvatora prvi put i neobična pomorska tradicija Radovanovic nam je ispričao i jednu od najvećih anegdota iz svoje misije. Naime, pomorci imaju običaj, pri prelasku ekvatora koji je izuzetno neobičan i interesantan. Oni koji prvi put prelaze ekvator naterani su da ispunjavaju čitav niz neprijatnih i bizarnih zadaka, kako bi zaslužili dozvolu od Neptuna da isti pređu. - To je jedan običaj među pomorcima. Nije prijatan osećaj, ali je nešto što se svakako pamti čitav život. Toj pomorskoj tradiciji bili su izloženi i komandant broda i njegov zamenik, i još oko trista drugih oficira koji su plovili – kaže Radovanović. Naš sagovornik kaže da je tokom misije bilo i lepih i teških trenutaka, ali da je to jedno neverovatno iskustvo koje se ne može steći ni na koji drugi način. Borba protiv pirata Radovanović priča i o prijemu vojnog vrha Somalije na brodu, a na kojem je služio, a posebno se osvrnuo na borbu protiv pirata. On nam je objasnio da je taj vid kriminala u velikoj meri suzbijen. - Borba protiv pirata u velikoj meri zavisi od obaveštajnog rada. Ne možete eliminisati piratstvo u potpunosti. Somalija ima jednu od najdužih obala u Africi. Pirati pod okriljem noći izađu na okean i nije ih moguće uvek primetiti, niti pokriti toliki prostor, pa ih fizički sprečiti – kaže Radovanović. O tome kako izgledaju okršaji sa piratima, možete pogledati na priloženom video-snimku: Radovanović kaže da brodovi kao zaštitu od pirata koriste privatno obezbeđenje, ograde, vodene topove ili ih čak vojska matičnih zemalja štiti. - Međutim, oni koji se bave piratstvom su uglavnom najsiromašniji sloj stanovništva, a pravi kriminalci su zapravo, njihovi nalogodavci – zaključuje Jovanović. Jedan pokret rukom umalo napravio rat Potpukovnik Goran Toplaović služio je u Obali Slonovače kao vojni posmatrač. Radio je na terenu, nenaoružan, prikupljajući informacije od značaja za realizaciju zadataka misije i živeo među lokalnim stanovništvom. On obezbeđuje poštovanje mirovnog sporazuma jer da bi misija uopšte bila uspostavljena, mora postojati mirovni sporazum koji je potpisan kao posledica rešavanja oružanog sukoba. - Kada se nađete u jednoj drugoj sredini, ona vas menja i vrši uticaj na vas. Vrlo često vi niste ni svesni te promene i ne možete sami da je registrujete. Da li će nam to biti najlepše ili najgore mesto, to je samo stvar naše percepcije i samo od nas zavisi – priča Topalović. Potpukovnik Goran Topalović Foto: Srbija Danas / Saša Džambić Topalović nam je ispričao kako je imao ozbiljan bezbednosni problem, nastao samo zbog jednog pokreta rukom. To je bilo dovoljno da se nađe između dve vatre. Tako je dospeo na nišan dveju sukobljenih strana, na mostu koji je razdvajao vladine snage i pobunjenike u Obali Slonovače. Više o tome pogledajte na snimku ispod: Misija u Libanu Misija u Libanu ove godine obeležava 40 godina. Ustanovljena je još 1978. Vojska Srbije je započela učešće u toj misiji sa štabnim oficirima još 2010. Topalović je bio 2012. kao stariji nacionalni predstavnik. - Imao sam tu čast da sam odlukom nadležnih organa namenski poslat tamo kako bih prihvatio prvu jedinicu vojske Srbije koja će se angažovati van naših granica nakon formiranja nove države. Mi smo imali jedan prekid misija tokom 90ih, onda smo počeli lagano sa individualnim angažovanjem od 2002. godine da bi se tek 2012. stekli uslovi da angažujemo jedinicu. Ja sam, pored tog što sam bio štabni oficir zadužen za obuku u sektoru Istok (u komandi sektora) i stariji nacionalni predstavnik koji je imao za zadatak da izvrši prihvat jedinice i glavne opreme. To je u to vreme bio veliki izazov, nešto što je trebalo uraditi na političkom nivou i ugovoriti memorandum sa Ujedinjenim nacijama, sa Kraljevinom Španijom, i sve to operacionalizovati. To znači izvršiti transport, transfer kamiona, džipova, naoružanja, iz Srbije prugom, morem, prihvatiti to u Bejrutu. Tamo imate 5 različitih slojeva službi koje brinu o bezbednosti luke. Jedna je zadružena za carinu, jedna za obezbeđenje, prihvat brodova itd. Onda izvesti taj konvoj od Bejruta do juga Libana, taj konvoj je bio negde 33 vozila, i onda stići u sektor Istok. To je za mene i dalje jedno od naupečatljivijih iskustava, biti u jednoj takvoj situaciji je velika odgovornost, ali i veliki osećaj zadovoljstva kad se nešto tako veliko uspešno uradi - kaže Toplaović. Potpukovnik Goran Topalović Foto: Srbija Danas / Saša Džambi Potpukovnik nam otkriva i sa kakvim se sve opasnostima suočavao: - Bilo ih je dosta. Jedna od najozbiljnijih jeste ubistvo šefa državne bezbednosti u to vreme. Desilo se u samom Bejrutu, što je izazvalo probleme i na jugu Libana, i to se prenelo... Takođe, imali smo par puta situaciju da su pripadnici Hezbolaha raketama gađali na Izrael. Izrael je uzvraćao, tako da je dosta bilo tih incidenata sa kojima ljudi tamo žive već generacijama, a to su sve stvari koje su nove za nas i onda mi to drugačije percipiramo od njih. Libanci i Srbi prijatelji Toplaović je podelio sa nama priču koju je čuo od lokalaca, a koja ga je fascinirala, gde su mu rekli da su Srbi i Libanci prijatelji. Šta spaja ova dva naroda, možete pogledati na sledećem snimku: Pucanje za Božić Jedinica Vojske Srbije kao i štabni oficiri bili su vezani za španski kontigent, ali u svakodnevnoj komunikaciji sa mnogo drugih, preko 38 nacija koje su učestvovale u mirovnoj misiji, samo u Libanu. - Imali smo odlične odnose sa svima njima, sa Špancima imamo dosta toga zajedničkog, posebno taj južnjački temperament - kaže Topalović, a onda nam je ispričao i kako su se pripadnici naše vojske našalili sa Špancima, najavljujući im da će pucati za Božić. Kako je to izgledalo, pogledajte ovde: Topalović sa pripadnicima Hezbolaha Topalović nam je pričao i o susretu sa pripadnicima zvaničnih vlasti u Libanu, ali i sa pripadnicima Hezbolaha, među kojima ima i pravoslavaca, kao i Druza, ali i drugih pripadnika različitih religija. Prema njegovim rečima, Srbi su uvek i svugde dobro prihvaćeni, zbog svoje empatije i pristupa ljudima. - Španci imaju taj kolonijalni stav. Oni prilaze noseći naočare na licu, puška je u rukama i drži se ispred. Mi, Srbi, imamo drugačiji pristup. Prilazimo prijateljski sa poštovanjem, skinemo naočare, puška je okačena o rame i na leđima. Zato nas svi cene i poštuju - kaže Jovanović. Naučite da cenite ono što imate Na naše pitanje šta ga je motivisalo da ode u mirovnu misiju, Topalović kaže: - Motiviše me da upoznajem druge kulture. Neka mistika ima tamo. Upoznavanje različitih običaja otvara nam vidike, mi svi živimo u jednoj državi, imamo jednu vojsku. Kada odete u mirovnu misiju imate priliku da se uporedite, da uporedite vašu vojsku sa drugom vojskom ali i da uporedite vašu državu sa drugom državom. Onda naučite da cenite šta su vaše generacije ostavile vama, ali i pokupite korisno od drugih što možete da primenite u svom kontekstu. Topalović zaključuje da se u drugoj, dalekoj sredini nauči kako razumeti nečije shvatanje vremena. - Shvatite da neke nacije razmišljaju vekovima, neke u decenijama, neke od danas do večeras. Kad naučite da shvatate kako ljudi prilaze rešavanju nekog problema, onda shvatite da se u stvari većina konflikata zasniva, upravo, na različitim percepcijama - zaključio je Topalović.

Dobro, ustanak u sebi ima arhaične istorijske natruhe, čak opasan prizvuk. To je jedan od izraza masovnog bunta, kad prekipi, a nema se više gde i ne zna se više šta. Da li bi buna ili možda pobuna zvučale prikladnije, nešto blaže i dobroćudnije od ustanka. Takvo nešto, kao ustanak, mora da uspe ili da ga sila moćnija od njega uguši. Kojekude braćo, tako jeste, a tako je vazda i bilo. Sa bunama, što nije sasvim isto, stvari stoje nešto drugačije: buna je nešto lokalnija, može se ticati mahale ili dela kneževine recimo, pa njen početak ili njen spontani ili nasilni kraj i gašenje mogu da prođu nezapaženo. Na primer, buna protiv dahija, kad su bez milosti posečeni oni koji su bez milosti sekli, pa su visoki nadglednici Aganlije, Kučuk Alije i još dvojice morali malo da olabave. Mada, ima i buna koje umeju da narastu i daleko nadiđu svoje neposredne povode, postanu nešto sasvim drugo od onoga što se začelo. Mislite li da je ovaj uvod bio predug, jer ionako nema veze sa Turskom? Mada bi mogao da ima: ovaj naš svako malo pa se ritualno ljubaka sa sultanom Erdoganom. Razlika je i u tome što su moderne dahije, askeri, bašibozuk i fukara čisti ovdašnji proizvod za prljave radnje. Ovde, u ovom tekstu autor ima ideju da piše o jednoj naizgled nerešivoj stvari. A možda i rešivoj. O teroru paradržavnih haračlija, koje od milošte zovu „privatni izvršitelji“, što je jedna vrsta nepodnošljivog nasilničkog oksimorona u razorenoj zemlji Srbiji. Dakle, grupa povlašćenih ljudi, preko mere bliska vladajućoj bandi, po zakonu pljačka građane sa komunalnim dugovima, bez izvršne sudske odluke. Dakle, izvan zakona koji jasno propisuje da se jedino po zakonu i nikako drugačije ne može. Ne potpuno izdvojena od toga je i odluka da se van snage stavi divlji zakon o privremenom smanjenju penzija. Neće se sprovesti odmah, naravno, don je sebi i svojima udelio bar još sedam meseci lagodne pljačke. Objašnjenje koje je povodom surove uterivačke revnosti stiglo iz ministarstva pravde, u suštini je idiotsko. A i po svojoj formi, naravno. Kaže se da ta kasta haračlija postoji da bi rasteretila sudove, što znači da bi sprovođenje pravde prenela na neko drugo mesto, na kome se pravda ne može sprovoditi, inače bi postojanje sudske vlasti postalo besmisleno. Mehanizam po kome ovi kriminalci rade prilično je jednostavan. I tiče se uglavnom najsiromašnijih, materijalno sasvim oronulih familija. Jedna od njih, na primer, skoro bez prihoda, dužna je da plati račune koji daleko nadilaze mizerna primanja. Iz nekog razloga koji vlast ne ume da objasni niti razume, takvi ljudi biraju da se hrane umesto da trče na šaltere. Da budu ljudi koliko im se dopusti, to je biološki i etički preče: malo hrane koju kupuje domaćin, deli pre svega deci, a njemu šta ostane. Rastu cifre na računu, rastu kamate još brže, konačno uvećani troškovi za izvršne časne radnje haračlija. I naravno, račun za humane poslove organa MUP-a koji nadziru otimačinu. Uzimaju se pare sa računa, stvari iz kuće i konačno kuća, koja se prodaje u bescenje, uglavnom unapred poznatom kupcu. Više od milion ljudi čeka neljude da im dođu na vrata i počnu sa popisom. Sve ostalo je masovna tragedija. Neki Miljan Trajković, kako piše NIN, za nepune dve godine je od uterivanja dugova zaradio preko dva miliona evra. Kome je to oteo, jako smo znatiželjni. Naravno, ni taj nemilosrdni otimač uboge tuđe imovine, ni njegova mračna sabraća ni dinar nisu uzeli bilo kome iz visoke sfere ovog nasmrt obolelog društva. Niti bi se tako brzo obogatili da imaju bar neke restlove srca. Metastaza za sada napada najsiromašnije, ali bi mogla da ubije i lovce na plen. Kako, to je tek priča za budućnost, ali će i njih zatrti svakako. Neka mi oprosti Zlatko Paković, ali ovde je pravo mesto da bar još jednom parafraziram njegovu misao o poštovanju zakona i sudbini državnih slugu ako budu negovali besprizorno rušenje pravnog sistema. Navodim po sećanju: ako država i njeni organi ignorišu bezakonje, ili dopuste da ono ovlada društvenim životom bez zakonske kontrole, pravo je građana da stvar zakona uzmu u svoje ruke! Da sve ovo prevedem na jezik razumljiv građanima čije živote njihova država razara, umesto da razume kako postoji, pre svega, zbog čuvanja temeljnih ljudskih prava. Veće vrednosti od toga nijedno društvo nema; zbog toga i postoji država kao njegov revnosni servis. Dakle, ako ljude, njihov opstanak, njihovo ljudsko samopoštovanje i živote ugrožava država zadužena da jedino na to budno motri i to štiti, onda takva država vredi mnogo manje od glupe nadmenosti njenog šefa. Ova je državna klika svim silama udarila na svoje najsirotije građane, kako bi bez otpora cedila suvu drenovinu iz supstance koja neizbežno nestaje. Zašto to, zaboga čini? Samo zbog toga što o svom činu nema moralni sud, niti materiju koja vrednovanje sopstvenih nedela omogućuje. Samo zato jer joj se može! Video sam onomad raščupanog čoveka, koji ide ulicom, nije u stanju da artikuliše svoje pokrete, maše rukama, peva, plače i uzvikuje šta mu pada na pamet. Ovo sam zapamtio: U Srbiji više neće biti sirotinje, ona će umreti! To je bila nedovoljno jasna, jeziva esencija svega nerazumljivog što je rekao, a ja bih se vratio onoj vitalnoj Pakovićevoj tezi o uzimanju zakona u svoje ruke. Rekao bih da je to izlazak na ulice, buna protiv dahija ili, kako se to danas zove, pobuna protiv nasilja nad ljudima koji od nasilja ne mogu da se brane, osim ako im svi ne pomognemo. Ionako će svi doći na red, osim onih koji redove prave. Oni će biti poslednji, ali će svakako doći na red. No, da li ja to pozivam ljude da izađu na ulice i odbrane svoje pravo na ljudskost, pred silom koja silu ima a mozga ne? Da, upravo to činim.

FOTO: BLIC / RAS SRBIJA - Ne vidim da je moguć napredak ni u Crkvi ni u državi gde se niko ne buni ni protiv čega -rekao je Vladika Grigorije nakon odluke Sabora SPC da napusti mesto episkopa zahumsko-hercegovačkog i preuzme Frankfurtsku eparhije i preseli se u Nemačku. On je u intervjuu za "Nedeljniku" obraložio kako je došlo do te iznenadne odluke. - Kada se, poslednjeg dana saborskog zasedanja, raspravljalo o sudbini Eparhije frankfurtske i sve Nemačke, između ostalog, postavilo se i pitanje ko bi mogao da se prihvati tog zaduženja i sedne na tamošnji episkopski tron. Budući da do rešenja, ni posle višečasovne rasprave, nismo uspeli da dođemo, vladika budimljansko-nikšićki Joanikije predložio je da ja preuzmem tu obavezu i odgovornost, obrazlažući taj svoj predlog činjenicom da u obavljanju arhijerejske dužnosti imam višedecenijsko iskustvo, ali da isto tako, zbog svojih godina, imam i dovoljno energije i entuzijazma da se posvetim novoj misiji - rekao je Vladika Grigorije "Nedeljniku". Vladičin predlog mi se učinio smislenim, dodao je on i pojasnio da je jedina njegova molba bila je ta da novog zahumsko-hercegovačkog vladiku biraju među hercegovačkim monasima koji poznaju tamošnji narod i prilike. - Predložio sam oca Dimitrija koji je istinski monah i isposnik, molitvenik i smirenouman čovek. O tome sam odavno razmišljao. Imao sam na umu da novi hercegovački vladika ne mora biti vičan biznisu i politici. Jer mnogo toga je izgrađeno, a eparhija je ekonomski stabilna i nezavisna, pa je samim tim i politički nezavisna. Novi episkop ima mogućnost da radi ono što najbolje zna - da se moli Bogu i propoveda. To je bila moja vizija - rekao je on. Vladika Grigorije je dodao i da odlazak u Nemačku doživljava kao "još jednu misiju te, u izvesnom smislu, i izazov, a sa svešću da je i jedno i drugo moguće samo uz Božju pomoć". - Veoma je važno za svakog čoveka to idenje napred, u susret novim obavezama, dužnostima, odgovornostima te izazovima koje život pred nas postavlja. Statičnost već sama po sebi nije dobra i ponekad su promene nužne kako bismo se trgli i pomerili iz životne zaparloženosti i prividne sigurnosti na koju smo navikli - rekao je on između ostalog. https://www.blic.rs/vesti/drustvo/vladika-grigorije-nema-napretka-ni-u-crkvi-ni-u-drzavi-gde-se-niko-ne-buni-ni-protiv/0mc4zmz

Zbog lekova protiv bolova sam postao gej: Sada sam srećan i otvoren (FOTO) On je raskinuo šestomesečnu vezu sa devojkom i okrenuo se muškarcima Foto: Tanjug/AP Mladi Britanac tvrdi da je postao homoseksualac nakon što je popio lekove protiv bolova. Nakon preloma noge u nesreći u kartingu, počeo je da pije lekove, zbog kojih je, kako je istakao, promenio seksualnu orijentaciju. http://www.telegraf.rs/zanimljivosti/svastara/2951482-zbog-lekova-protiv-bolova-sam-postao-gej-sada-sam-srecan-i-otvoren-foto Nezaposleni Skot Purdi (23) je bio heteroseksualac i uživao je u druženju sa ženama, pre nego što je počeo da uzima tablete Pregabalin, poznate i pod nazivom Lirica. Gej iz Srbije živi već 4 godine u Hrvatskoj i u braku je sa Zagrepčaninom: Obožavam ovu zemlju, ovde nemam nikakav problem (FOTO) Skot je rekao da je ubrzo izgubio interesovanje za žene, pa je čak i raskinuo sa svojom tadašnjom devojkom sa kojom je bio šest meseci u vezi, piše Dejli mejl. - Primetio sam da mi je libido pao i da mi treba muška pažnja. S devojkom sam bio u vezi šest meseci i nikad me nisu privlačili muškarci, ali nakon uzimanja Pregabalina više mi nije bila fizički privlačna. Rekao sam joj da ne znam šta mi se događa, da mi se sviđaju muškarci i da ne možemo više da budemo zajedno - rekao je Skot i dodao kako je devojka ''relativno dobro podnela raskid''. Pregabalin je lek koji se uzima za epilepsiju, bolove povezane s mozgom i često se javljaju nuspojave koje uključuju i gubitak libida. Ovaj lek prepisao mu je doktor nakon nesreće u kartingu, a Skot je želeo da svi znaju šta se njemu desilo kada ih je popio. Britanac je nastavio da pije lekove jer ga čine srećnim Foto: pixabay.com - Trebalo mi je neko vreme da shvatim šta se dešava. Prestao sam da uzimam lekove nekoliko nedelja i želja za muškarcima je nestala - ispričao je on. Međutim, Skot je ponovo počeo da ih pije jer ga čine srećnim. - Lekovi me čine srećnim i otvorenim. Pregabalin se koristi i za kontrolu paranoje i anksioznosti, zbog čega sada ne marim šta ljudi misle i govore o meni - rekao je Skot. Prema njegovim rečima, uskoro treba da se vidi sa muškarcem koji živi u Londonu i veoma je uzbuđen zbog toga. - Nisam ljut jer sam sada konačno shvatio ko sam i šta želim - zaključio je on.

U Beogradu je danas odrzan protestni skup sa setnjom od hrama Svetog Save do kancelerije Nato-a u Generalstabu(sramno je da takva kancelarija uopste postoji ) a u sredstvima javnog informisanja pod kontrolom izdajnicke naprednjacke vlasti o tome nema ni jednog jedinog slova !!! Nazalost ova vlast se ponasa kao i svaka kvinsliska s tim sto radi i na rasrbljivanju sopstvenog naroda sto ce da ostavi pogubne posledice po nas i nase potomstvo ! Srbi vise ne lice ni na one Srbe iz devedesetih a ko zna nasta ce tek da lice posle potonje demokratske i naprednjacke vlasti verovatno na aboridzine al ne na Srbe !!!

Demonstranti u Rumuniji prekinuli su prikazivanje dva filma sa gej temama, od kojih je jedan iz Srbije, zbog, kako su istakli, kršenja tradicionalnih vrednosti. Foto: Tanjug / AP/Vadim Ghirda Kao odgovor na to, za danas je zakazano novo prikazivanje filma "120 otkucaja u minutu" francuskog reditelja Robena Kampilja, dobitnika Velike nagrade žirija na 70. festivalu u Kanu 2017. godine. Prvu projekciju demonstranti su prekinuli 4. februara. Oni su tada upali u bioskopsku salu za vreme prikazivanje te francuske drame o sidi. Nekoliko dana kasnije demonstranti su prekinuli još jednu filmsku projekciju zbog toga što ona, po njima, propagira homoseksualnost. Reč je o filmu "Vojnici, priča iz Ferentarija" o vezi Rumuna i jednog zatvorenika Roma, rediteljke iz Srbije Ivane Mladenović. Film je snimljen u rumunsko - srpsko - belgijskoj koprodukciji 2017. godine. "Postoji sukob konzervativaca i liberala u Rumuniji", rekao je za AP Kristijan Parvulesku, dekan Nacionalne škole za političke studije i državnu upravu. On kaže da je ono što se dešava u Rumuniji slično događajima u drugim nekada socijalističkim zemljama: "Na nas utiču Mađarska i Poljska", rekao je on. Demonstranti su se bunili što je film "120 otkucaja u minutu" prikazivan u Rumunskom muzeju seljaka, zato što je rumunski seljak pravoslavac, hrišćanin. Pevali su državnu himnu i verske pesme, nosili ikone i transparente sa natpisima "Rumunija nije Sodoma" i "Hej Soroše, ostavi decu na miru". Na protestu povodom drugog filma, demonstranti su svirali romsku rok muziku da nadjačaju muziku filma. Policija je pozvana da rasturi demonstrante. Dan Grajdeanu, koji predvodi "Pravoslavno bratstvo", veruje da u tom muzeju nije trebalo da se prikazuju filmovi "niskog morala, koji prikazuju homoseksualnost, pedofiliju i pornografiju". Reditelj Kristijan Munđiu, distributer filma "120 otkucaja..." u Rumuniji, pozvao je ministra kulture i gradonačelnika Bukurešta da javno podrže film, ali oni za sada nisu reagovali. Film će danas biti ponovo prikazan u istom muzeju. Ovaj spor pokazuje podeljenost mišljenja o homoseksualnosti u Rumuniji, što je teška tema u toj zemlji gde više od 85 odsto stanovnika tvrdi da su pravoslavci, navodi agencija AP i dodaje da je homoseksualnost dekriminalizovana u Rumuniji tek kada se ta zemlja pripremala da uđe u Evropsku uniju 2002. godine. https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2018&mm=02&dd=20&nav_id=1360689

Novosti: Krivična protiv Karleuše, Volk, Petrovića... Prvom osnovnom sudu u Beogradu je podneta krivična prijava zbog izazivanja panike i nereda protiv 43 osobe koje su protivnici vakcinacije dece Getty images Kako pišu Večernje novosti, prijavu je podnela grupa od 270 roditelja iz cele Srbije, na čelu sa dr Tomislavom Stevanovićem iz Zrenjanina i Vladimirom Cimermanom iz Beograda. “Prva na spisku prijavljenih je Slađana Velkov iz Vladičinog Hana sa trenutnim prebivalištem na nepoznatoj adresi u Skoplju. Na listi su i poznate estradne i javne ličnosti. Među njima Jelena Karleuša, Maja Volk, Mirjana Bobić Mojsilović, Miroljub Petrović...”, navodi beogradski list. Tomislav Stevanović kaže da su prinuđeni na ovaj korak jer jedino tako može da se stane na put onima koji "šire paniku i strah" i tako ugrožavaju zdravlje čitave nacije. Kako se navodi, krivična prijava je obimna i u njoj je taksativno navedena svaka za podnosioce sporna delatnost tuženih. “Tako se među 43 antivakcinera našao i poznati niški imunolog za koga je u prijavi navedeno da "postoje osnovane sumnje da za pare odlaže vakcinaciju do daljnjeg ljudima koji ne žele da vakcinišu decu", a Stevanović kaže da taj doktor sada ima “privatnu praksu”. https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=02&dd=03&nav_category=12&nav_id=1354689

U vreme kada su u radijskim emisijama vladala stroga konzervativna pravila, pojedine pesme su bile zabranjene godinama samo zbog jedne reči iz teksta. Reči koje bi, čak i izdaleka, u najkompleksnijim filozofijama zvučalo kao da aludiraju na nešto seksualno, nepoželjno, prtiv-religijski, ali u ono vreme i anti-rasistički, ili bi pesme jednostavno bile opisane kao “đavolja muzika”, jednim pozivom bi bile izbrisane iz radijskih playlista. Na sreću, ova vremena su deo prošlosti pa su nekada zabranjene pesme izašle su iz ormara, obrisale prašinu sa sebe i mi danas možemo da uživamo u njima. U nastavku teksta nalazi se deset pesama koje su nekada bile zabranjene, ali danas su deo klasične rok kulture. 1. The Doors – “Love Me Two Times” (1967.) Da su Doorsi pravili probleme gde god su mogli i stigli, nije neka velika tajna. Prvi seksi singl s njihovog debitantskog albuma “The Doors” je bio “Light My Fire”, zbog koga nikad više nisu smeli da nastupaju u emisiji “The Ed Sullivan Show”. Drugi seksi singl, “Love Me Two Times” sa albuma “Strange Days” bio je zabranjen na nekoliko radio stanica zbog toga što se smatrao “previše kontroverznim”, jer je pesma aludirala na vođenje ljubavi dva puta, što je u ono doba bilo apsolutno previše sugestivno. 2. The Shangri-Las – “Leader Of The Pack” (1964.) Pesma je postala apsolutni hit ženske grupe “The Shangri-Las”, ali je bila zabranjena zbog toga što se BBC, plašio da glorificira kulturu bandi motociklista, koja je u to vrime bila aktuelna. Neke radio stanice su čak odbijale da puštaju u etar zvuk motora koji se pojavljuje kroz pesmu, da ne bi jadnu decu “navukao” na nevaljale bajkere. Pesma se danas nalazi u top 500 najboljih pesama svih vremena časopisa Rolling Stone. 3. The Who – “My Generation” (1965.) “Why don’t you all f-f-f-f-f-f-fade away”, stih je koji je lagano peckao slušaoce, i koji se nije nimalo sviđao konzervativnom BBC radiju. Ali, nije to bio razlog zašto su prigovorili na pesmu, kao ni stih “Hope I die before I get old”, koji je govorio o prevremenoj smrti. Ne, ono što je BBC-u smetalo bilo je da li će se ljudi koji mucaju slučajno uvrediti. Ali, ubrzo pošto je pesma postala popularna, zabrana je ukinuta. 4. Džeri Li Luis – “Great Balls of Fire” (1957.) Džeri Li Luis, rođen i odrastao u još uvek konzervativnom Teksasu, naljutio je mnoge kad je ova pesma dobila krila. Osim što je pesma bila preplavljena za to vreme žestokim seksualnim insinuacijama, naslov “Great Balls of Fire” bio je bogohulan među stanovništvom Bible-belt država i zato je pesma bila zabranjena. 5. Džon Denver – “Rocky Mountain High” (1973.) Jedina krivica ove pesme je to što je u naslovu bila reč “High”. To je bilo dovoljno da FCC ovu pesmu zabrani zbog “promovisanja korištenja ilegalnih opojnih sredstava”. To što je reč “High” ukazivala na visoke planine savezne države Kolorado, iz koje je Denver dolazio i koju je htio pesmom opevati, nije bilo važno. – Ova zabrana očigledno dolazi od ljudi koji nikada nisu videli niti su ikada bili u Rocky Mountains – rekao je Denver pred američkim Kongresom. 6. The Kinks – “Lola” (1970.) Rane sedamdesete su očigledno bile previše rano razdoblje za spominjanje transseksualnih osoba. Lola je “govorila kao muškarac ali hodala kao žena”, i to je vlasnicima radio stanica bilo previše. Neke od njih jednostavno bi ugasile pesmu prije nego što se spomene Lolin pravi pol, a BBC je svoj izgovor za zabranu pronašao u tome što pesma spominje piće “Koka-Kola” pa je zabranjena zbog povrede autorskih prava. 7. The Beatles – “A Day In The Life” (1967.) Još jedna pesma koja je bila zabranjena zbog navodne aluzije na droge. Istina, “Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band” album jeste nastao zahvaljujući ne samo muzičkim nego i drugim, manje legalnim uticajina, zbog čega je poslednji stih pesme “I’d love to turn you on” bio smatran kao poziv na korištenje droge. Ali, članovi benda su složno izjavili da stih nije bio o drogi. – Želimo da vas navučemo na istinu, a ne travu – izjavio je Pol Makartni kasnije. 8. The Sex Pistols – “God Save the Queen” (1977.) Naravno da niko kome je bilo stalo do svoje karijere nije hteo da pušta ovu pesmu u izrazito konzervativnim sedamdesetima Ujedinjenog Kraljevstva. BBC i Independent Broadcasting Authority zaključili su da Sex Pistolsi ne smeju kraljicu nazivati vođom fašističkog režima. Pistolsi su, s druge strane pesmu stvorili kao podršku engleskoj radničkoj klasi, za koju su smatrali da je potlačena od strane britanske vlade. Pesma je uprkos zabrani došla do samog vrha engleskih muzičkih lista, verojatno zbog piratskih radio stanica kojih je tada bilo mnogo i koje su bez problema puštale ovakve pesme. 9. Van Morison – “Brown-Eyed Girl” (1967.) U šezdesetim godinama prošlog veka međurasni brakovi su i dalje bili zabranjeni u velikom broju američkih saveznih država, tako da je originalni naslov pesme, “Brown-Skinned Girl”, bio neprikladan. Ali, čak ni stihovi pesme nisu bili zadovoljavajući, s obzirom da je “making love in the green grass” bilo dovoljno sočno da neke radio stanice zabrane njeno emitovanje. 10. Bili Džoel – “Only The Good Die Young” (1977.) Stihovi “You Catholic girls start much too late/But sooner or later it comes down to fate/I might as well be the one” podigli su prašinu zbog aluzije na promiskuitet katoličkih devojaka i pesma je ubrzo bila zabranjena. Zabrana je stvorila kontraefekat, jer je “Only The Good Die Young” ubrzo postala mega hit. Hana IVKOVIĆ

Dokaz da i amuricki ambasador u Bgdu moze da bude relativno pametan co`ek... http://informer.rs/vesti/politika/134589/AUDIO-SKANDAL-NAD-SKANDALIMA-Americki-ambasador-Kajl-Skot-nazvao-Informer-OLOSEM ...

Ideja, ili bolje reći vrijednost nikada ne odustati na putu do cilja se ukorijenila u našu svakidašnjicu, baš kao i ona ideja da čovek jedino treba biti srećan u životu i da su druga osjećanja nepoželjna. Na prvu, zaista, poželjna osobina je biti uporan, istrajan i strpljiv, te nastojati ostvariti cilj koji sebi postavimo. I poželjno je pronaći način, savladati prepreku i ostati na putu koji vodi do cilja. Ali znači li to da NIKADA ne treba odustati? Iako su upornost, istrajnost i strpljenje veoma poželjne osobine, s vremena na vrijeme poželjno je preispitati postavljeni cilj ili bar način na koji ga planiramo ostvariti, ukoliko bez obzira na naše intenzivno zalaganje imamo teškoće u dolasku do cilja. Konstruktivno ispitivanje nas može dovesti do promjene strategije dolaska do cilja ili potpunog odustajanja od cilja i postavljanja novog.