Претражи Живе Речи Утехе

У својој беседи Високопреосвећени Митрополит Јован је говорио о величини Божјој и величанствености славе Његове: „Ко је велик као Бог наш? Ти јеси Бог Који чиниш чудеса! Драга браћо и сестре, ми имамо разлога за духовну радост, да посматрајући овај свет око себе са царем Давидом величамо име Божје. Ко је тако велик као Бог наш, Он је Бог Који ствара и чини чудеса. Таква мисао у нашој вери даје нам духовне снаге и одговоре на многа питања која постављамо у нашем животу…“ Високопреосвећени Митрополит Јован је током своје проповеди верницима окупљеним у манастирском храму представио господина Бранка Радунковића, који је заједно са њим, као Митрополитов гост, стигао у манастир Лепавину: „Данас осећамо посебну радост да у нашој средини имамо драгог пријатеља и великог мисионара у нашем народу, господина Бранка Радунковића и његову супругу Јованку. Он није први пут овде у манастиру Лепавини, он у овом манастиру био од првих дана кад сам ја ступио на службу као владика лепавински. У тим успоменама он се сећа како је тада било много света, много наших верника… Без обзира што смо овако далеко од наше Патријаршије, од Пећке патријаршије, од наших манастира, Жиче, Студенице и других, али душом и срцем својим везани смо за те светиње које душу нашу подижу Богу и које нас подстичу да што више у своме животу будемо ревносни хришћани, да будемо богати добрим делима, богатством које има вредност на Небу, пред очима Божјим… Многи можда и не знају за господина Бранка, али има их који га добро познају, не само овде у родном крају, него и у Србији и преко граница Србије. Он са оним даром који му је Бог дао, пре свега кад говори, говори о науци Божјој као мисионар. Његово искуство и његова вера може да послужи многима за пример и за утеху…“ После Митрополита Јована, реч је узео Бранко Радунковић: „Толико је Господ велик да нема слова и речи којима се може описати његова величина, Његова доброта и љубав. Шта ја то да причам епископу, архимандриту, монасима, вама, браћо и сестре, који верујете? Ви то сами знате… Ја сам данас изузетно срећан. Ја сам уствари увек срећан, али сам посебно срећан да сам након 22 године поново у светом манастиру Лепавини, пред иконом Пресвете Богородице Лепавинске. Пре 22 године сам био на Велику Госпојину и проповедао на вечерњем богослужењу, овде са амвона. Неки ме се сећају, а онда је било много света, неколико хиљада, како сам рекао: дајте да ја пишем прилоге за обнову манастира. И онда вичем, како ко наиђе: дај за десет цигли, толико можеш! Угради душу своју у манастир Лепавину, тако сам викао. И онда зубима уписивао свакога од приложника. Због тога сам радостан. А онда сам тужан, зато што нас је све мање. Али колико год да нас јесте, Господ је рекао: Не бој се, стадо мало, Ја сам победио свет, Ја сам са вама до свршетка века. И нема страха… Ако човек има Бога (у себи), он ће здраво размишљати, здраво расуђивати, здраво доносити одлуке, и сви ће му се дивити. Ако не размишља добро, него накарадно, он ће чинити зло, и по томе ће бити познат. И ту нема филозофије, драга браћо и сестре. У нашој хришћанској, православној Цркви нема филозофије: ако се удаљујемо од ватре, тамо је хладније, ако се удаљујемо од светлости, тамо је тама, ако се удаљујемо од истине, тамо је лаж, ако се удаљујемо од правде, тамо је неправда, ако се удаљујемо од љубави, тамо је мржња, ако се удаљимо од Господа, ближе смо сатани. И постајемо слуге сатани, и Господ онда каже: Ето, нека ти плату даје онај коме служиш. А ми опет на крају окривимо Бога! Зашто, Господе, то мени, зашто си ми дао највећи крст на свету? Није Господ такав крст дао никоме, није никоме дао крст који човек не може понети. Мени мој није претежак, мада сви кажу да је претежак. И никада ми није био… Господ нам је дао све. Кад ја кажем да је мени дао највише на свету, онда се људи згражавају, како то може казати. Знам ја да је дао другима, знам да је дао свима, али ја осећам да је мени дао највише на свету. Дао ми је здрав разум, здрав дух, дао ми је да умем да певам, да плачем, да се радујем и тугујем са ближњима својима. Ко је тај ближњи? Свако добронамеран. Ако је Бог створио и мене и тебе и овога и онога, онда нам је Он – Отац Небески, а ми смо браћа…“ рекао је између осталог г. Бранко Радунковић. По завршетку Свете литургије сви верници су позвани на послужење, а потом је молитве за здравље испред чудотворне иконе Пресвете Богородице Лепавинске читао отац Гаврило. Уследила је трпеза љубави у манастирској трпезарији, после које се верницима још једном утешном и поучном беседом обратио господин Бранко Радунковић. извор: сајт Манастира Лепавине

Архимандрит Атинагора је рођен 1967 године у Ливаиди (Грчка). Образовање је добио у Атини. Рукопложен је за ђакона и презвитера од митрополита Тебеса и Ливаиде Јеронима (дашњег поглавар Атинске Архиепископије). Од 1993 године архимандрит Атинагора је у јурсдикцији Константинопољске Патријаршије и клирик је храма Светога Георгија на Фанару. Такође носи послушање у Патријаршијској библиотеци и секретар је разних комисија при Синоду Константинопољске Цркве. Хиротонија архимандрита Атинагоре за митрополита Кидонијског заказана је за 18. новембар у патријаршијском саборном храму на Фанару. Чин наречења архимандрита Григорија обављен је у храму при богословској школи на острву Халки, а хиротонија за епископа биће обављена 27. новембра ове године у Америци. Карпато-руска епархија основана је 1935 године у Америци од унијатских свештеника, који су емигрирали из Закарпата (Украина). Њихов прелазак са грко-католичанства на православље изазван је покушајем латинизације, која је наметана унијатима Прикарпатске Русије од стране римо-католичке јерархије. Група свештеника и мирјана из броја карпатских русина, на скупштини у Питсбургу донела је решење да се врати у крило православне цркве, на православну веру и веру својих предака до 17 века. Обратили су се тадашњем Константинопољском патријарху Венијамину да буду примљени под његов омофор, што је патријарх учино. Извор: Епархија горњокарловачка

Њене вредне руке још увек праве традиционалне српске спесијалитете које често кушамо после свете Литургије. Она је са својом породицом претходног дана прославила крсну славу, светог Димитрија. Литургији је присуствовао и римокатолички свештеник Леонардо Лукеро Лутенко, чија је мајка Српкиња родом из Ниша. Извор: СПЦ

Владика Николај је подстакао верне да се на земљи богате Богом и добрим делима и хришћанским животом, а да је слава овога света пролазна. Архиепископ је обавестио да се ове недеље одржава сабор православних епископа Јужне Америке у Каракасу. Овај сабор, додао је, значајан је за православни народ, али и за мисију Православне Цркве у Латинској Америци. Јереј Александар је пренео поздраве Митрополита Амфилохија, који због обавеза није могао да учествује у раду сабора. Српска православна црква светог Ђорђа, Каракас, Венецуела Извор и фотогалерија: СПЦ

Светој Литургији је присуствовало доста народа из Далматинског Косова и околине. Треба посебно нагласити присуство православних Срба из Баљака, који су јуче крстили своја два синчића Милоша и Лазара у Баљцима, а данас их причестили у Лазарици. После Свете Литургије приређена је трпеза љубави за све госте у манастиру Лазарици трудом настојатеља о. Симона (Кузмановића). Беседа

У пропутовању кроз Србију, отац Раде није могао а да не посети Епископа ваљевског Господина Милутина, под чијом је пастирском палицом у Аустралији служио Богу више од три године, у време када је Епископ Милутин био Епископ Епархије аустралијско-новозеландске. Због великог залагања на оснивању Колеџа Светога Саве у Сиднеју, Епископ Милутин одликовао га је напрсним крстом. Његове заслуге су велике и на пољу парохијског деловања, рада са омладином и одраслима и рада на украшавању унутрашњости храма. У резиденцији Епископа Милутина, прота Раде је у домаћој атмосфери, наздрављајући онако како то Срби чине, провео једно пријатно поподне разговарајући и присећајући се времена када је Владика Милутин био у Аустралији. Православље Србије и Ваљева прота Раде је доживео на најбољи могући начин у друштву Епископа Милутина који му је приближио домаћи дух наше вере. Видевши капелу Светог Јована Крститеља у Двору Владике Милутина, као и друге светиње, прота није скривао своје одушевљење фрескописом и другим лепотама. Када се томе дода и лепо осећање које је доживео у присуству браће у Христу, овај Божији дан, као ново искуство православља, прота Раде ће понети у Аустралију, и надамо се, пренети нашим Србима на том континенту. Саша Максимовић, ђакон Извор и фотогалерија: Епархија ваљевска

Да ли је душа свесна након смрти, да ли човек престаје да буде личност након смрти? Какав је његов став био према папи римском? Из овог интервјуа можемо научити и какав став треба да има православни мисионар у контакту са људима других веровања и убеђења, став који је красио и све Светитеље… * * * 19. новембра 2009. године у храму апостола Томе убијен је истакнути мисионар, свештеник Данил Сисојев. Његово дело се наставља: издају се његове књиге, спроводи се настава у мисионарској школи коју је основао, добротворни фонд основан у његовом име помаже породицама погинулих свештеника. Замолили смо пријатеља и саборца оца Данила, протојереја Олега Стењајева да подели са нама своја сећања. * * * Он није питао, како стоје ствари Упознали смо се средином деведесетих. Ја сам био свештеник, а он ђакон. У то време је дошао у наш центар за рехабилитацију људи који су пострадали од нетрадиционалних религија и рекао да жели да се бави тиме. Ускоро је са благословом епископа почео да држи библијске беседе на Куртицком подворју. Од тада смо били стално у контакту. Дешавало се да седим у трпезарији при храму, а он долази и задаје ми богословско питање невероватне тежине. И почињемо да разматрамо – седимо сат, два… Он је тиме живео. Обично приликом сусрета питају: „Како си? Како здравље?“ А ту је био човек који је живео, непрестано размишљао о Богу, Његовом Царству, Вечном Животу. „Ја љубим ове људе“ Једном смо почели да говоримо о папи римском и ја сам изнео бригу да је могућ смер на (екуменистичко) зближавање са римокатолицима. Он ми говори: „да, ја сам спреман да га признам за папу – само нека прими све православне догмате, исповеди их, прочита на папском сабору. У чему је проблем?“ Његова мисија никада није имала агресивни карактер. Довољно је погледати видео-записе његових полемика. На жалост, прекиди између излагања нису снимљени. Током полемике постојали су прекиди када би сви у сали почињали да говоре један са другим. Око оца Данила су стајали муслимани, момци са брадама. Они су постављали питања, он је јако љубазно и пријатељски одговарао. Никаквог непријатељства према иновернима није имао. Он сам о томе говори у својим предавањима: „Ја волим те људе, али не делим њихову веру и убеђења“. Убили су га јер су се бојали Када га је Саид Бурјатски осудио на смрт, чуле су се две оптужбе: прва, што је о.Данил имао отворене полемике са муслиманима, а друго, што их је крстио. Међутим, ове полемике су се организовале по иницијативи самих муслимана. А то што су они ишли њему да се крсте – знак је да им је нешто недостајало у исламу, зато су и долазили. Када сам му говорио: „тебе ће убити!“, он ми је одговарао: „Шта је са тобом? Ја нисам достојан тога“. Он је сматрао да ће бити мученик ако га убију за веру. Ту није било ни сенке страха, само страхопоштовање пред мученичком смрћу. Сматра се да се мученичка смрт ретко шаље. Човека убијају кад ага се боје. Боје се његове духовне надмоћи. Оцу Данилу су претили 14 пута. Чак и тог дана, када су га убили, прво су га звали и захтевали да престане да говори са муслиманима. Након његовог убиства многи муслимани су почели да се крсте. О томе су ми причали свештеници из других храмова. То убиство је имало обрнути ефекат. Шта ће бити са душом након смрти О животу душе након смрти отац Данил је говорио: „Тамо је исто као и овде, само много занимљивије. Ето, ти и ја сада ломимо главу над неким богословским питањем, а тамо – ето! – позвали би Григорија Богослова, а и Јован Златоусти би пришао да објасни!“ Питам га: „А зашто је тамо – као и овде?“ Он ми одговара: „Остају односи између личности. Човек, умирући, не престаје да буде личност. Као што се овде наслађујеш разговарајући са занимљивим саговорником, тим пре тамо – када ћеш бити међу људима који су такви у пуном значењу ове речи!“ Последња исповест Неколико година пре његове смрти умро је мој духовник. О.Димитрије Дудко. Рекао сам оцу Данилу да ћу се исповедати код њега. Он је одговорио да такође жели да се исповеда код мене. И то се наставило до његове смрти. У исповести је био непоштедан према себи, суров. Цедио је себе као кроз сито. А то „сито“ је било Библијско Откровење и канони Цркве. Набрајајући грехе он би почињао да говори скоро библијским језиком. Савете је давао само ако бих га ја питао – ја сам старији, он се увек бунио и говорио: „Стењајев, ти сам све знаш“. Ја му одговарам: „Не, сада се исповедам код тебе, мораш да ми даш савет, обавезан си“. Давао ми је савете. Данас ми они јако недостају. Последњи пут сам се исповедао код њега „поред гроба“. Ноћу сам дошао на подворје где је био сандук са његовим телом. Пришао сам, нагнуо се и рекао му своју последњу исповест. Поштовање оца Данила је већ почело Да ли сам знао да је он Светитељ? Знао сам. Дружити се са Светима уопште није лако. Светитељи су „тешки! Људи, они су сво време у кретању, они увек престижу људе око себе идејама, речима, делима. Са стране би изгледало као да жури. Реално смо ми заостајали за њим, он нигде није журио, он је био човек одмерен. Али је задавао темпо, напрегнутост и то није давало да се мирно живи. Мученике у древности нису званично канонизовали. Поштовање Мученика почињало је одмах након њихове смрти. За поштовање је било довољно да у питању није био свештеник са забраном служења, који је деловао са благословом епископата и да је погинуо за Веру. То је то. Већ постоји икона убијеног за Веру оца Данила у Србији, постоји икона на Светој Гори. Његово поштовање је већ почело. http://mission-cente...daniile-sisoeve Извор

У Каракасу су литургијски прослављени свети апостол Лука и свети Петар Цетињски. Вероватно је први пут на овим просторима прослављен и свети Петар Цетињски. Отац Александар и његова породица су узели за своју другу славу светог Петра Цетињског, јер су на посебан начин везани за цркву светог Петра Цетињског у Прчању, а отац Александар је 4. марта ове године и рукоположен у Цетињском манастиру, где се налазе мошти светог Петра, али и рука десница Светог Јована Крститеља, крсне славе породице Ђурђевић. Истог дана на градском гробљу у Каракасу одржан је парастос оцу Стефану Рајчићу, на његову крсну славу Лучиндан, иначе дугогодишњем пароху српске заједнице у Венецуели, који се упокојио у Каракасу, где чека васкрсење мртвих и живот будућега века. Извор: СПЦ

Искуство наших Срба из Канаде, Његовог Преосвештенства Владике канадског г. Георгија - који нас је благословио својом седмодневном посетом, молитвама, саветима и поукама - оца Златибора и др Горана, много ће нам значити за наш даљи рад на очувању и напретку наше Црквене општине у Јоханесбургу, као и на одржавању упаљеног кандила вере и светосавља у Африци. Порука Његовог Преосвештенства Епископа канадског г. Георгија, уписана у јоханесбуршко Јеванђеље, поводом његове посете јужноафричкој парохији на Томиндан 2012. године Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и Његове Светости Патријарха александријског и целе Африке г. Теодора, а уз садејство надлежног архиепископа Јоханесбурга и Преторије г. Дамаскина, одслужисмо свету Литургију у храму светог апостола Томе у Јоханесбургу, дана 21. (8.) октобра 2012. године, а у поводу крсне славе овог храма. Благодарим Господу на овом дару. Благодарим и архиепископу Дамаскину на братској љубави и указаној части. Благодарим добром и честитом домаћину архимандриту Пантелејмону на гостољубљу, а више од тога, на очинском старању о овој важној мисији Српске Цркве на југу Африке. Нека га рука Господња крепи, а његов патрон, свети Пантелејмон, чува у духовном и физичком здрављу на радост Цркве Божије и српског народа који се овде спасава. Уз архипастирски благослов, + Епископ канадски Георгије Посета афричкој школи у Тембиси У среду, 30. октобра 2012. године, у јутарњим часовима, посетили смо основну школу Свети Атанасије у Тембиси, црначком предграђу Јоханесбурга (“St. Athanasius Christian School”). У школи су нас дочекали раздрагани ђаци са иконама Господа нашег Исуса Христа и Пресвете Богородице и са својим православним свештеником оцем Фрументијем (Таубата) и директором школе Анастасијом Бертом (Моцване). Импресивно је како ова скромна и благословена школа веома брзо напредује у сваком погледу и у веома кратком временском року. Приликом ове посете одмах смо приметили нове дограђене учионице, ново пријемно одељење, наставничку канцеларију саграђену на месту где је донедавно био део школског дворишта. Најлепше од свега је што смо затекли већи број ђака него при претходним посетама. На малом одмору, на молбу својих учитеља и учитељица, сви ђаци су се окупили у школском дворишту и као по команди стали у правилне редове као неки мали војници. Громогласно су прво на свом језику отпевали једну песму (псалам) у славу Господа Бога, а затим су с пажњом саслушали свог директора гђу Анастасију, која им је говорила о својој недавној посети српској цркви светог апостола Томе у Јоханесбургу. Ту је упознала и Епископа канадског Георгија и провела незаборавне тренутке на богоугодној молитви у нашем храму, а затим и на прослави у црквеној сали. На крају је саветовала ђаке да треба све и свакога да воле и да са вером у Бога и добрим образовањем остварују своје снове. Са допуштењем директора школе, окупљеним ђацима, учитељима и учитељицама, обратио сам се преносећи благослов Епископа канадског г. Георгија, који, на жалост, због великог броја обавеза није стигао да посети школу, али је послао свој благослов, љубав и новчани прилог у износу од 500$ за напредак школе. Том прилогу смо придружили храну, играчке, гардеробу, јастуке, ћебад, постељину и књиге које је сакупила наша Црквена општина у Јоханесбургу, парохијани и родитељи из допунске школе српског језика. Пре него што се приступило истовару хуманитарне помоћи, отац Фрументије и архимандрит Пантелејмон су служили молебан за напредак и спасење свих који предају, уче и труде се у школи светог Атанасија у Тембиси. На крају смо се договорили да следеће наше посете школи у Тембиси буду крајем новембра и почетком децембра, а да нас посете сви наставници са директором и једним бројем ученика, ако не пре, онда обавезно за нашу славу - Савиндан. архимандрит Пантелејмон (Јовановић) старешина храма светог апостола Томе у Јоханесбургу, Јужна Африка Извор и остатак фотогалерије: СПЦ

У вријеме хришћанског сабрања екстремисти су разбили врата и почели да пуцају. Наредили су да се прекине богослужење и да сви напусте просторију, осим пастора и његове породице. Пошто су вјерници изашли, исламисти су стријељали пастора са породицом. Извор: Радио Светигора

До избора за архиепископа јеромонах Растислав је служио у једној од парохија у Словачкој, и управљао је дечијим домом у граду Меджилаборче (Medzilaborce). Епископска хиротонија и устоличење за архиепископа Прешовског и Словачког биће обављена 18. новембра ове године у Прешову. Учешће у епархијској скупштини узело је 192 делегата: по један свештеник и лаик из сваке парохије. На архиепископски трон истакнута су три кандидата: епископ Комарненски Тихон, викарни епископ Прешовске епархије, свештеник Николај Цупер и јеромонах Растислав (Гонт). После трећега круга гласања с 83% гласова изабран је јеромонах Растислав. Јеромонах Растислав је рођен у граду Снина, дипломац је Православног богословског факултета Прешовског универзитета. Извор: Епархија горњокарловачка

Авила је планина која се протеже дуж Каракаса, а њен највиши врх је на 2700 метара. Литургији су присуствовали већином спортисти рекреативци, који су се спонтано окупили и који се редовно пењу на ову прелепу планину. Апостол је прочитао господин Педро, који 26 година ради као чувар на Авили, а сабрани народ је одговарао и певао. Сутрадан, у двадесету недељу по Духовима, у Недељу Светих Отаца Седмог Васељенског Сабора, који стадоше у одбрану светих икона, служена је Литургија у цркви Светог Ђорђа у Каракасу где се верни народ, предвођен оцем Александром, молитвено обратио једној од најчудеснијих икона Пресвете Богородице, која се налази у српском манастиру Хиландару на Светој Гори, хиландарској икони Тројеручици, да српски народ на просторима Латинске Америке одржи и да мисија Српске Православне Цркве буде благословена. Извор: СПЦ

Ова посета Владике Георгија из далеке Канаде представља велики благослов за српску парохију и за све православне хришћане у Африци. Владику Георгија и госте је на аеродрому дочекао Архимандрит Пантелејмон са братијом свештеницима из Митрополије Јоханесбурга и Преторије указавши им традиционално српско гостопримство. Архимандрит Пантелејмон Извор: Епахија канадска

У суботу, 13. октобра 2012. године, уочи празника Покрова Пресвете Богородице упокојила се у Христу Господу матушка Јоланда Тарасјев, супруга оца Виталија, старешине храма Свете Тројице, Подворја Московске Патријаршије у Београду. Назив матушка (или мајчица), који у Русији носе супруге свештеника, у пуном значењу испуњен је у Руској Цркви у Београду. Матушка Људмила Тарасјев, бака оца Виталија, удата за његовог деду, такође оца Виталија (знаменитог духовника код кога се исповедао и преподобни Јустин Ћелијски), била је охрабрење и утеха многим духовним чадима Руске Цркве у тешким данима Другог светског рата, као и не много лакшем периоду који им је уследио. Била је одличан појац и познавалац црквеног типика, ослонац оцу Виталију током скоро три деценије старешинства у Подворју, а иза ње је остало и десетине свештеничких одежди, њеном руком шивених и везом украшених. Матушка Олга Тарсјев, мајка оца Виталија млађег и супруга баћушке Василија, у тешким годинама насталим после резолуције Информбироа, старала се о Иверској капели на Новом гробљу, када су у тадашњој земљи на удару биле не само светиње и објекти Руске Православне Цркве, већ и уопште све што је руско! Као и у овим поменутим примерима, и матушка Јоланда је од дана ступања у дом Тарасјевих ревносно учествовала у литургијском и црквеном животу Подворја на Ташмајдану у Београду. За ступање у Свету Тајну Брака благослов су дали Патријарх московски Пимен и Патријарх српски Герман. Захвљујући Божјем таланту, а са благословом Патријарха Пимена и Епископа жичког Стефана (Боце), матушка Јоланда је изучила вештину иконописања у манастиру Жичи, код оснивача Жичке школе иконописа протођакона Миодрага Томића. Са благословом блаженопоч. московског Алексеја Другог, 1997. године је у Подворју основана иконописна и рестаураторска радионица ''Преподобни Андреј Рубљов'', а за руководиоца је постављена матушка Јоланда (хиротесију обавио Епископ будимски Данило Крстић). Руководећи радионицом, предводила је радове којима су сачуване све иконе на иконостасу, сам иконостас, иконе и кивоти у којима су се налазиле, као и крстови у храму Свете Тројице, приликом генералне обнове од 1998. до 2007. године. Патријарх Алексеј награђује њен дотадашњи усрдни труд Патријарашком граматом, а приликом Великог освећења храма одликује је орденом Преподобног Андреја Рубљова другог реда, који јој је уручио Митрополит смољенски и каљининградски Кирил, садашњи Патријарх московски и све Русије. Убрзо матушка продужава свој труд радовима на детаљној рестаурацији уметничког блага Иверске капеле, која припада историјском комплексу Руски Некропољ, чија обнова још увек траје. Поред тога, матушка Јоланда је активно учествовала у Грађевинском одбору Подворја, сликала иконе за потребе храма, организовала парохијски живот, прославе храмовне славе, најважнијих црквених празника, неговала руску традицију везану за начин обележавања истих, организовала дечје прославе Божића и Васкрса, а будући обдарена и за певање, била је дугогодишњи појац и диригент хора Подворја, и под њеним руководством су снимљена три компакт диска са богослужбеним песмама. Бог јој је подарио и кћер Маријанику, која је добила име у част двеју светитељки које Православна Црква слави (преподобна Марија Египатска и света мученица Ника), и која већ сад, са свега пет и по година, пева на Литургији, у хору Подворја. Господ је по свом премудром, а нама недокучивом промислу, одлучио да је кроз трпљење тешке и подмукле болести припреми себи за небеска обитавалишта. Нека би и нама сада њеним молитвама дао снаге да истрајемо у труду и наставимо оно што је она добро започела, као и да нам ублажи огроман губитак настао њеним одласком из овог привременог живота. Из канцеларије Подворја Московске патријаршије Фотографије

Ретко ко доживи уопште те године, а камоли размишља о проширењу породице у том добу, што и није било забележено, све док један Индијац 5. октобра није постао најстарији тата на свету добивши сина у 97. години. Рамаџит Рагав је заправо ту титулу „зарадио" још пре две године када му је супруга Шакунтала родила првог сина Викрамаџита. Иако је тада закључио да му је једно дете довољно, пре 12 дана добио је и Ранџита. „Шта могу? Све је то Божја воља. Он је желео да добијем још једног сина", изјавио је Рагав. Рамaџит и Шакунтала са првим сином Када је отишао да посети супругу Шакунталу и сина Ранџита у болници, људи су му се смејали јер нису веровали да је он отац детета. Локални сељани и даље мисле да они нису биолошки родитељи овој деци. „Нико не може да постане отац у тим годинама! Нико не може да издржава четворочлану породицу без икаквих средстава или подршке било кога", сматрају прве комшије Кушма и Ранџит. Рагав је истакао да су комшије љубоморне на њега, не због тога што је добио двојицу синова, већ због његовог и даље бурног сексуалног живота. „Сматрам да је веома важно да муж и жена имају редовно односе и ја мислим да је моја Шакунтала веома срећна са мном". Поносни отац додао је да виталност чува конзумирајући млеко, бадеме и путер. Некадашњи рвач прима пензију од 550 рупија, а понекада им мештани донесу мало хране, поклоне понеко ћебе и који комад одеће. Рагав и Шакунтала, чије годиште није наведено, живе заједно већ 22 године. Извор: РТС

Прије почетка свете Литургије, епископ Герасим је у чин чтеца рукопроизвео Немању Сембера, ученика Богословије светог Петра Дабробосанског у Фочи. Поводом празника Покрова Пресвете Богородице, у току Литургије епископ Герасим осветио је кољиво и колач данашњим славарима, вијећу Српске националне мањине, општине Крњак. Епископ Герасим је у својој беседи истакао важност причешћа за спасење човјекове душе. Онај који се не причешћује Светим Тајнама себе лишава источника живота - Христа и ставља се ван Њега. И обрнуто, православни хришћани који са страхопоштовањем и адекватном припремом редовно приступају Светој Тајни причешћа, по речима Господа „пребивају у Њему“. Ми се у причешћу, које оживотворава, одухотворава нашу душу и тијело, као ни у једној другој Светој Тајни сједињујемо са самим Христом. Након свете архијерејске Литургије, приређено је послужење у манастирском конаку за све присутне у храму. Извор: Епархија горњокарловачка

Свако крштење у Цркви увијек има васељенски значај, јер је сваки нови члан, члан цијеле једне свете, саборне и апостолске Цркве. Сви смо позвани да вјерујемо у Живот и Васкрсење, и сви смо позвани да будемо удијелом Божанских дарова, а ово је немогуће без свете тајне Крштења. Због тога, што се у крштењу рађамо за живот вјечни, и што од тог тренутка живимо у наручју Христовом, због тога је ова света тајна тако велика радост Цркве. Након свете тајне крштења, породица Ћурић је приредила трпезу љубави за све присутне. Новокрштеној Селени нек’ је ова света тајна на духовни напредак и узрастање а њеном куму господину Сави Нешковићу из Семича, на радост. Извор: Епархија горњокарловачка

Такође Епископ Герасим са групом поклоника присуствовао је на пријему код патријарха светог града Јерусалим, Његове Светости г. Теофила III. Боравећи у Египту у манастиру свете Екатерине, епископа Герасима и поклонике који су дошли из разних српских крајева, примио је и архиепископ синајски г. Дамјан. Извор и фотографије

Акатист преподобном Марону Пустињаку Сиријском (Слави се 27/14.фебруара) Кондак 1 Изабрани угодниче Христов и чудотворче, преподобни оче наш Мароне, приносимо ти похвалне песме ми који љубављу поштујемо твоје подвиге и напоре којим си угодио Богу, од Кога си примио дар исцељења болести. Пошто имаш смелост према Даваоцу здравља, ослободи нас од свих невоља и недаћа, да ти кличемо: Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болесних и наставниче монаха! Икос 1 Имао си анђелску нарав, преподобни оче, и као бестелесан проживео си непорочни живот на земљи, оставивши нам дивни пример духовнога савршенства, да подражавамо врлинама твојим и да ти овако певамо: Радуј се, јер си од младости свим срцем заволео јединога Господа! Радуј се, јер красоте овога света сматрао си у ништа! Радуј се, јер си постом и молитвеним бденијима укротио тело твоје! Радуј се, непорочни сасуде Божије благодати! Радуј се, стану Духа Светога украшени чистотом! Радуј се, човече духовних жеља! Радуј се, главо,освећена десницом Свевишњега! Радуј се, јер си омрзнуо ташти метеж света! Радуј се, висино богомислија! Радуј се, свето процветање Сиријске земље! Радуј се, красото и похвало Кирске Цркве! Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болесних и наставниче монаха! Кондак 2 Виде Господе душу твоју као добро обрађену, за доношење духовних плодова, преподобни, јер си управио мисао твоју на тражење јединога на потребу. Због љубави Христове оставио си свет и ослободивши се сваке привезаности за овај пролазни свет, отишао си у Кирску пустињу у Сирији Еуфратској на монашки подвиг, кличући Богу који те спасава: Алилуја! Кондак 2 Богопросвећеним разумом познао си таштину и непостојаност овога света, у њему се радост мења у жалост, весеље у неочекиване невоље. Стога си зажелео вечна добра, оче преподобни, и њих потраживши похитао си да одбациш земаљска добра и добровољним сиромаштвом подижеш нас да ти кличемо: Радуј се, љубитељу пустињске усамљености! Радуј се, љубитељу смирења и нестицања! Радуј се, савршени примеру истинскога самопожтвовања! Радуј се, свепосебно јављање монашког равноангелног житија! Радуј се, обрасцу вере и побожности! Радуј се, огледало трпељивога послушања! Радуј се, јер си стекао духовне сузе! Радуј се, јер си привременим плачем прибавио вечно блаженство! Радуј се, јер непрестаним молитвама побеђујеш вражије нападе! Радуј се, јер си бденијем и трудовима тело твоје покорио духу! Радуј се, јер си постом и уздржањем укротио страсти! Радуј се ,јер се увек опомињеш суда Божијег и вечних мука! Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болних и учитељу монаха! Кондак 3 Осењени и укрепљени силом Вишњега, у монаштву си постригао власи главе твоје, одбацио си мудровање тела, преподони, и као добар и искусан војник стекавши монашку власеницу као оклоп спасења, и наоружавши се непобедивим оружијем Крста Христовога, силно си ратовао против невидљивога непријатеља, ђавола. Дубоким смирењем побеђивао си његову гордост и непрестано си певао Господу: Алилуја! Икос 3 Размишљајући о савршеном одрицању од саблазни овога света, дошао си у сурову сиријску пустињу, пронашао си тамо високу планину, на којој беше идолски храм, кога посветивши Богу у њему си боравио, имајући небо за покривач и земљу као одар одмора, и старе кожне ризе као одело твога многонапаћенога тела твога, паљенога знојем и промрзло мразом, коме ниси допустио ни мало угађања, да не би надвладало тело над духом твојим, а које је љубављу горело према Господу .Због тога ти кличемо: Радуј се, јер си пустињу осветио подвигом твојим! Радуј се, јер си прошао суров пустињачки живот! Радуј се, јер си неућутним песмама славио Бога! Радуј се, јер си непрестно узносио молитве Господу! Радуј се, неизмогли испосниче,који се храниш пустињским биљем! Радуј се, нелицемерни трудољупче,који си омрзнуо ништавност! Радуј се, јер си носио похабане ризе! Рауј се, јер си напредовао у трпљењу и смирењу! Радуј се, јер си на земљи био раван анђелима! Радуј се, јер си презрео људску славу! Рауј се, јер си уништио замке фарисејску празну славу и гордост! Радуј се, јер си уништио високоумну душепропадљиву прелест (обману)! Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болних и учитељу монаха! Кондак 4 Бура искушења и демонских напада не могаше поколебати дом душе твоје, преподобни оче, јер је основан на тврдом камену вере у Христа и чуван трезвеноумљем,т рудовима и непрестаним молитвама, којима си непрестано ратовао са непријатељем рода људскога на месту старе владавине његове.Стога пошто си дошао у тихо пристаниште са хором искупљених у свету, који су победили свет, вапијеш Христу: Алилуја! Икос 4 Многи чувши за твој живот, оче Мароне, долажаху теби, неки да чују душекорисне поуке твоје, а неки да живе монашки са тобом у твоме пустињском манастиру.Ти си их све са љубвљу примао и руководио си правом стазом ка спасењу, да сви можемо клицати теби: Радуј се, правило истините вере! Радуј се, духовни обрасцу кротости! Радуј се, човече Божији,украшен проподобношћу (светошћу)! Радуј се, војнику Христов, који побеђујеш пукове невидљивих непријатеља! Радуј се, мудри странцу доњега света! Радуј се, достојни наследниче горњега света! Радуј се, добри и искусни подвижниче у вери! Радуј се, јер си се придружио хору великих пустиножитеља! Радуј се, богомудри началниче мноштва сиријских монаха! Радуј се, јер си многе душе уневестио Христу! Радуј се, јер си основао многе манастире рукама твојих ученика у Сиријским пустињама! Радуј се, велики авво многим оцима! Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болних и учитељу монаха! Кондак 5 Био си боговођена светиљка, јер си све водио путу Сунцу Правде – Христу, угодниче Божији, речју и примером светога твога живота,које је било посвећено на служење Богу и твојим ближњима. Због тога си наследио блаженство са светима и са њима вечно певаш похвалну песму Спаситељу Богу: Алилуја! Икос 5 Анђелски чинови видевши твоје равноангелно житије,богоблажени оче, дубину твога смирења, молитву, неодступност, чврстину уздржања и велику ревност духа твога за чистоту задивише се и прославише Човекољупца Бога, који укрепљује немоћну људску природу. Ми пак, прослављамо те и кличемо: Радуј се, пустињски светиониче, који си просветио Сиријску земљу светлошћу врлина твојих! Радуј се, дивни украсе монаха! Рауј се, миомирисни цвете пустињскога процветања! Радуј се, доброплодно дрво небескога засада! Радуј се, одевени светошћу и правдом! Радуј се, похвало свих врлина! Радуј се, јер си помазањем примио Духа Светога! Радуј се, освећени сасуде благодати Божије! Радуј се, добри и верни слуго Христов! Радуј се, истински слуго Господњи! Радуј се, јер си испунио заповести Господње и њима си научио ученике твоје! Радуј се, велики учитељу пустинољубивих монаха! Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болних и учитељу монаха! Кондак 6 Био си проповедник јеванђељских врлина братији твојој, преподобни оче Мароне, и духовна твоја чеда руководио си ка горњем Сиону, где је стан свих спасених милосрђем Христа Бога, који је дошао у свет да спасе пало човечанство и који је дао Своје спаситељне заповести за спасење свих, који Га слично теби, заволеше чистим срцем и навикоше да Му певају: Алилуја! Икос 6 Засијавши у пустињи твојој као богосветла свећа, оче наш Мароне, светлошћу добрих дела твојих озарио си душе и срца људи који су тражили од тебе да их упутиш на спасење: многи знађаху тебе равноангелнога животом и долажаху теби да чују од тебе речи вечнога живота. Теби, дакле, светом учитељу небеске истине, вршиоцу и наставнику и ми смирени узносимо ти похвалне песме: Радуј се, неућутни проповедниче Јеванђеља Христовога! Радуј се, равночасни чувару апостолских предања! Радуј се, јер си свете догмате Православља добро утврдио у души твојој! Радуј се, јер си Богу угодио правом вером и добрим делима! Радуј се, јер си привео Христу ученике твоје који су пошли за тобом! Радуј се, јер си са њима као отац са децом узашао да примиш небеске почасти од Господа! Радуј се, јер ниси сакрио таланат теби дан од Свевишњега Владара! Радуј се, јер си много трговао са њима,на спасење душа наших! Радуј се, јер твојим учењем грешници покајањем угодише Богу! Радуј се, јер твојим упућивањем заблудели пронађоше прави пут спасења! Радуј се, јер си ближње твоје искрено заволео! Радуј се, јер си усрдно послужио њиховом духовном спасењу! Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болних и учитељу монаха! Кондак 7 Имао си једину жељу, преподобни оче, да угодиш Богу и да побожно послужиш духовном спасењу твојих ближњих, и зато свети манастир твој постаде мирно пристаниште свакоме човеку мученог таласима животнога мора. Ти си пак, као добри крманош, све ученике твоје и све оне који су дошли теби упућивао речју и примером твојим, побегао си од света и сујете његове, срцем и устима неућутно си узглашавао Богу: Алилуја! Икос 7 Засијао си као нова звезда на тврђави Цркве Христове, богоблажени оче, у пустињи у почетку монашкога подвига сам си боравио у молитвама, посту и непрестаном раду, који виде Свевидац Господе, сабра код тебе паству инока и пустинољубаца, који желе да живе са тобом и да се назидавају од тебе на спасење и тамо, усред разрушене владавине старога кваритеља (мрзитеља) народа основао си насеље јединоме истинитоме Богу, свој манастир, као духовно процветали крин у пустињи. Због тога те прослављамо овим доличним песмама: Радуј се, преподобни, светло украшени светошћу и чистотом! Радуј се, богоносни, обдарени божанским даровима са висине! Радуј се, добри пастиру тобом сабранога стада разумних оваца! Радуј се, јер си непроходну пустињу радом твојом претворио у духовни виноград! Радуј се, јер си сва страховања и привиђања вражија посрамио молитвама твојим! Радуј се, сиромашни духом, који си многе обогатио! Радуј се, украсе испосника! Радуј се, пресветла звездо у мноштву преподобних! Радуј се, јер си заволео узан и тежак пут више од широког! Радуј се, јер си уздржањем умртвио све страсти! Радуј се, јер си пре смрти твоје био мртав греху! Радуј се, јер си тело твоје мудро покорио духу! Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болних и учитељу монаха! Кондак 8 Необично и преславно чудо види се на свима који прилазе теби, оче наш Мароне, јер дивно те прослави Господ од Кога си примио дар да изгониш демоне, лечиш болесне, тешиш жалосне, умекшаваш одрвенела срца људи,да би сви певали са тобом Господу који чини чуда: Алилуја! Икос 8 Све твоје, преблажени и богоносни оче, старање и сва брига твоја беше да се непрестано супростављаш свезлобном непријатељу хришћанскога народа,и његову горду злобу газиш дивним оружијем смирења, поста и безстрашћа, труда (напора), непрестаним молитвама са приклањањем колена (великим метанијама) и покајним сузама, и свим овим стекавши победу на непријатеља, стекао си од Господа дар да свима узнемираванима од злога помажеш. Помози дакле, и нама, оче преподобни, да се твојим молитвама одупремо вражијим искушењима,и да подражавамо теби у побеђивању наших страсти, и да ти кличемо: Радуј се, јер си смирењем уништио душепропадљиву гордост! Радуј се, јер си кротошћу угасио пламен гнева у себи! Радуј се, јер си уздражањем и бдењем целомудрено сачувао душу и тело твоје! Радуј се, уништитељу ђаволске гордости! Радуј се, прогонитељу бесова! Радуј се, јер си уништио силу вражију! Радуј се, јер си узнапредовао у сили Божијој! Радуј се, изобличитељу лажи лукавога! Радуј се, посрамитељу бесовске прелести (обмане)! Радуј се, јер си примио власт над нечистим духовима! Радуј се, јер тобом гоњени, они из држаних њима брзо беже! Радуј се, јер побеснели теби привођени, одлазе од тебе здрави и разумни! Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болних и учитељу монаха! Кондак 9 Свима који долазише теби ради молитве и благослова, преподобни оче, дивно је било да те виде како у старој и многодотрајалој кожној мантији ходаш и веома сиромашно под дрветом или у дане болести у пећини боравиш, све богате и сиромашне, велможе и просте, исто си примао са љубављу и свакоме си казао поуку на душевну корист. Смирено те молимо, и нама који ти прилазимо у данима невоља, искушења, незнања и сумњи кажи реч утехе, упућивања и бодрости, да би заштитом твојом певали Господу који нам чини чуда: Алилуја! Икос 9 Многоречите говорнике си превазишао, преподобни оче, благодатним помазањем речи твојих, којим си грешне приводио на покајање, укрепљавао си оне који се подвизавају у врлини и свима си показивао спаситељни пут према Христу.По њему си и сам непоколебљиво ишао до твога блаженога краја, достојан да ти узносимо овакве похвале: Радуј се, неугасиви свећњаку Сиријске ПравославнеЦркве! Радуј се, ер си у целој Православној Цркви поштван одавно ко посебни исцелитељ! Радуј се ,јер си у данима живота твога на земљи био прослављен од незнабожаца! Радуј се, увек утехо хришћанском народу! Радуј се, јер си онима који те воле и поштују заступник здравља душама и телима! Радуј се, грађанине пустиње, који си градове и села испунио славом твојих подвига! Радуј се, маслино Божијега благослова, који њеним плодовим храниш верне! Радуј се, јер си привео Христу ученике твоје који су успели у врлинама! Радуј се, јер животом и учењем твојим припремаш Господу савршене подвижнике! Радуј се, добри и искусни војводо монашкога пука! Радуј се, предивни руководитељу пустиножитеља! Радуј се, дани заштитниче овоме храму посвећеном твоме имену! Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болних и учитељу монаха! Кондак 10 Желећи спасити многе који прилазе теби, не само оне који хоће да буду монаси са тобом, милостиво си давао руку помоћи, али и са разним светским делима обремењене и притешњене разним невољама и недаћама тако си тешио као што родитељ теши децу своју која су у невољама,жалостима и болестима, дарујући им олакшање својим старањем и отачком љубављу си олакшавао терет невоља.Због таквога твога доброчинства био си поштован и од нечастивих безбожника, преподобни,а верни пак, помагани тобом благодарно певају Богу: Алилуја! Икос 10 Молитве твоје беху тврђава, бедем и заштита, свети чудотворче, свима који са вером долажаху теби са сваком бригом јер због твоје срдачне чистоте дарова се од Бога теби духовна сила да исцељујеш болесне, помажеш оне који су у невољама, и теби је јављено да славиш величину Божију ближњима и даљњима,и певамо ти овако: Радуј се, сасуде, који точиш уље Божијега милосрсђа! Радуј се, живоносни источниче (изворе) који нам изливаш реке исцељења! Радуј се, брзи установитељу здравља онима који леже у болестима! Радуј се, исцелитељу свих болести, а највише дрхтавице и грознице! Радуј се, јер дајеш задравље згрченима и сакатима! Радуј се, утешитељу ожалошћених! Радуј се, брзи на помоћи невољнима! Радуј се, добросрдачни укрепитељу одузетих! Радуј се, бесплатни лекару душевних и телесних болести! Радуј се, лекару свих који ти прилазе са вером! Радуј се, чинитељу многих дивних чудеса! Радуј се, јер си се удостојио да примиш обиље благодати Божије! Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болесних и учитељу монаха! Кондак 11 Приносимо свеумилне песме Светој Тројици при исходу твоме, преподобни оче наш Мароне, и као зрела пшеница у време жетве пројављујући у краткој али тешкој предсмртној болести и немоћи тела, и силу духа твога,благим крајем преселио си се од земље у небеска насеља да примиш награду из руку праведнога Даваоца плате Христа, који постави душу твоју са дусима светих, који неућутно певају пред престолом славе Његову победну песму: Алилуја! Икос 11 Јавио си се светлоносна светиљка благодати Божије, осветљавајући Сиријску земљу, преподобни оче, духовним сијањем подвига и чудеса си просветио пустињу и у њој си основао многе манастире ова твоја духовна светлост побуди аријереја Кирске цркве да те почаствује као знаменитог и поштованог авву благодаћу свештенства због славе Цркве Христове.Ако се и ожалостио дух твој, ужасавајући се због овога високог дара, ипак си постао послушан архијереју и примио си благодат свештенства, подижући да сви једнодушно певају теби: Радуј се, јер си место испрљано многобожачким идолослужењским приносима осветио вршењем бескрвне евхаристијске жртве! Радуј се, достојни вршитељу ове Божанске литургијске жртве! Радуј се, побожни служитељу олтара Господњег! Радуј се, преподобни, јер си руке твоје са великом смелошћу подизао ка Господу! Радуј се, јер си најтоплоје молитве из чистога срца узносио пред престолом Сведржитеља! Радуј се, миомирна главо миром свештенства! Радуј се, добри и искусни вођо духовних војника! Радуј се, запаљена свећо у молитвама Богу! Радуј се, маслинокоја точиш уље милости Божијих свеумилним молитвама твојим! Радуј се, чашо која појиш жедне утехе и исцељења! Радуј се, облагодаћени даром чудотворства! Радуј се, благодатно богодаровано исцељење тела наших и благопријатна заштито душа наших! Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болних и учитељу монаха! Кондак 12 Знајући благодат дану ти од Бога, радосно спомињемо твоје име, преподобни оче наш Мароне, и са топлим усрђем прилазимо твојој свечасној икони, прослављеној даром чињења чуда од Господа, приљежно молећи се: подари исцељење свима болеснима, Најпре онима који страдају од дрхтавице и гознице, који са вером теби прилазе, избави све нас од свих невоља и недаћа да би певали Богу: Алилуја! Икос 12 Опевајући славну кончину твоју, дође ка гробу твоме скуп монаха и мноштво верника и са побожношћу подигоше свете мошти твоје, и узнесоше их у оближње село где је најзад био сазидан велики и прекрасни храм у име твоје. У њему беху и положене многоисцелитељне мошти твоје.И ми молећи се у овом храму посвећеном твоме имену стојећи пред исцелитељском иконом твојом и честицом светих моштију твојих,која миомиришу,приљежно те молимо:услиши нас који увек молимо твоју заштиту за ожалошћене,болесне и страдалнике,који теби певају: Радуј се, испуњени даром чудеса исцељења! Радуј се, олакшање ожалошћених! Радуј се, лекару болесних! Радуј се, неисказано реко милосрђа и сажаљења! Радуј се, обилно пројављење љубави и састрадавања! Радуј се, богодаровани лекару тела наших! Радуј се, пријатна заштито душа наших! Радуј се, добри наш наставниче! Радуј се, силни посредниче за спасење нас грешних! Радуј се, добродушни помоћниче свих који побожно врше спомен твој! Радуј се, брзи наш исцелитељу! Радуј се, топли наш заштитниче! Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болних и учитељу монаха! Кондак 13 О, преподобни и богоносни оче наш Мароне чудотворче, прими ове похвалне песме од нас недостојних које ти умиљењу приносимо, и немој престати да се молиш за све болесне и ожалошћене који са вером прилазе твојој заштити, и подари свима нама твојим богопријатним молитвама све потребно у овом животу и корисно за вечно спасење и удостој да заједно са тобом у Царству Небеском непрестано певамо Богу:Алилуја! Овај кондак чита се три пута, потом икос 1 и кондак 1 Молитва преподобном Марону Пустињаку О љубљена и свештена главо, преподобни и богоносни оче наш Мароне, милостиво погледај са висине на нас грешне и моли се милостивом и милосрдном Владару свих добара Богу за очување земље наше. Буди молитвеник за нас грешне и пред страшним Господом Саваотом рашири часне руке овога часа, и од Њега измоли милост и милосрђе и прими нас у своје посредништво и заштиту, сачувај нас од свих невоља и опаких болести,и ослободи од свих страсти и од несносних и неутешних грозница и дрхтавица[1], молитвама твојим избави нас од напада злих духова, сачувај од видљивих и невидљивих непријатеља и измоли опроштај сагрешења наших,и милостиво представи нас спашене Христу, и удостој нас да у дан Страшнога Суда радосно станемо пред лицем неисказане славе Његове, и да чујемо милостиви позив од Њега у Царство Небеском, и удостој нас да у неисказаној радости видимо преславну доброту лица Његовог, благодаћу и човекољубљем Господа Бога и Спаса нешега Исуса Христа, јер је моћ Његова благословена и препрослављена са Беспочетним Оцем Његовим и Пресветим и Благим и Животворним Духом Његовим,сада и увек и у векове векова.Амин! Акафист преподобному Марону Пустыннику Сирийскому http://www.st-maron.ru./akafist.html са црквенословенског језика превео протонамесник Животије Милојевић [1] Висока температура,врућица

Гватемала, земља централне Америке, чије већинско становништво чине племена Маја, у наредним годинама ће, ако Бог да, постати стуб Православља у западној хемисфери. Тренутно је то најправославнија земља у западној хемисфери ако се узме у обзир проценат у односу на укупан број становника. Тужно је да док људи у Србији читају књиге и гледају филмове са наводним мајанским пророчанствима о крају света током ове, 2012. године, не знају да Маје … постају Православне! Хајде да кренемо од почетка. Гватемалци су млад народ, народ који испуњава заповест Господњу: „Рађајте се и множите се, и напуните земљу“ (1 Мојс.1:28). То је народ са највећим наталитетом у западној хемисфери. 1900. године их је било 885 000 хиљада, а 2011. године 13 824 000 (13 МИЛИОНА 824 хиљада људи). Сиромашни, али радни и вредни људи, простосрдачни, једноставни. Припремљена земља срца за благу Христову реч. „Гле, изиђе Сијач да сије…“ (Мт. 13:3) Мати Инес и о.Михаил Семе Православља је у Гватемали Господ посејао преко мати Инес. Мати Инес је искрен човек, жељан Истине. Ради Истине је и напустила римокатолицизам и ушла у „стуб и тврђаву Истине“ (1 Тим.3:15) – Христову Цркву, Православну Цркву. Она је са још две монахиње (мати Маријом и мати Ивон) 1986. године основала манастир Свете Тројице недалеко од престонице Гватемале, Гватемала Ситија. Њихов манастир је од 1995. године у окриљу Антиохијске Православне Цркве. Тренутно се при самом манастиру гради ново сиротиште. Манастир Свете Тројице (Антиохијска Православна Црква) Ново сиротиште које се гради при манастиру Свете Тројице „Ви сте свјетлост свијету; не може се град сакрити кад на гори стоји. Нити се ужиже свјетиљка и меће под суд него на свијећњак, те свијетли свима који су у кући“ (Мт. 5:14-15). Мати Инес је вршећи заповести Господње показала да је верна слушкиња Господња, а Господ је учинио да власти препознају њену врлину. Државне власти су највеће сиротиште у земљи у престоници Гватемале предале на управљање мати Инес и њеним монахињама. Мати Инес тој деци дарује сигурно уточиште, храну, образовање, али што је најважније – дар живе вере у Господа, љубав према Њему. Кроз сиротиште је прошло око 1000 деце, преко 300 је усвојено од стране православних породица у Америци. Плод рада мати Инес види се у томе да ова деца и након одласка из сиротишта (нека од њих која су напуштена, враћају се родитељима) настављају да воде редован литургијски живот. „Подигните очи своје и видите њиве како се већ жуте за жетву…“ (Јн. 4:35) о.Андрес Жирон Све је кренуло са оцем Андресом Жироном. Истакнути римокатолички свештеник, брижан за своју паству, борио се да најсиромашнији слојеви добију земљиште од државе да би преживели. 80-их година прошлог века предводио је чувени марш („La Marcha“) по целој Гватемали у борби да најсиромашнији добију земљиште и тако преживе. Био је посланик у скупштини Гватемале и представник Гватемале при Уједињеним нацијама. У својој борби успео је да својим рукама подигне 42 села и подигне 338 храмова за Гватемалце. Зато су му Маје безгранично лојалне и одане. „Молитве твоје и милостиње твоје узиђоше на спомен пред Богом.“ (Дела ап. 10:4). Међутим, што је још важније – о.Андрес је, поред тога што је човекољубац, пре свега – Богољубац. У својој потрази за Истином (у корист тој потрази биле су и околности да је о.Андрес због своје борбе за сиротињу дошао у сукоб са римокатоличким црквеним властима), изашао је из римокатолицизма и основао неканонску православну цркву Гватемале. Митрополит Атинагора мексички (Васељенска Патријаршија) Након неколико година, овај истинољубац са својом паством улази у Христову Цркву –улазе у окриље Васељенске Патријаршије, у састав митрополије мексичке на челу са митрополитом Атинагором. о.Андрес, Апостол Гватемале са собом у Цркву доводи и 200 000 људи! (две стотине хиљада људи!) Оно што радује је да ће, ако Бог да, у наредним годинама још десетине хиљада људи ући у Лађу Спасења, прећи из смрти у живот. Парохије у Малаги и Пинули… Свети Инокентије Московски, апостол Америке и Сибира је проповедајући на Аљасци говорио: „Видим у овоме један од путева Промисла да Православље уђе у Сједињене Америчке Државе.“ Надамо се да Дух Свети преко Гватемале отвара врата за велику мисију Православља у целој Латинској Америци. Надамо се једино да ће назив „Латинска Америка“ у будућности бити само споменик који подсећа на прошла времена, да ће у ускоро тај огромни континент дисати и живети Православљем, вером Апостола, вером Отаца… Ускоро ћемо Вам представити како изгледа живот Цркве у Гватемали… * Како им ми, њихова старија браћа, можемо помоћи? Они тамо немају ни најосновније. Немају ни делић онога на шта смо ми овде навикли. Реткост је и радост за њих ако имају иконицу или напрсни крстић. Можемо им послати џепне иконе Христа Спаситеља и Мајке Божије које би на полеђини имале Исусову молитву и „Достојно јест“ на шпанском. Такође, можемо им помоћи ако бисмо им, например, послали неколико стотина Јеванђеља од Марка на шпанском језику. Помозимо им да би нови Христови војници знали да нису сами, да су ушли у велику породицу и да их ми, иако далеко, иако другог језика, боје коже, менталитета, љубимо и волимо, да се за њих Пречистој молимо – јер смо једно у Христу Исусу, Господу нашем. Ако желите дасе прикључите пројекту „500×100“ пишите на [email protected] да бисмо Вас прикључили листи приложника. Чујмо великог Христовог апостола, светог Макарија Невског: „Не може свако да буде проповедник Вере међу невернима. Нису сви Апостоли, нису сви благовесници. Међутим, сваки верујући човек може да помаже проповедницима. Православни хришћани! Покажите Вашу љубав према Христу. Помозите нашим мисијама вашим појачаним прилозима за дело Христово” Станоје Станковић Уредник ПМЦ „о.Данил Сисојев“ Штићеници м.Инес Сирочићи мати Инес певају тропар Педесетнице

http://www.facebook....307235782717276 У манастиру живи само један монах протосинђел отац Јоаникије,који је и игуман манастира!С обзиром да сва манстирска непокретна имовина и поседи одузети педесетих година нису враћени,манастир нема никакве приходе,осим новца који епархија Нишка уплаћује лично игуману!Отац и ако јако слабог здравственог стања успева да одржава живом обнову манастира!Трудом добрих људи у физичким пословима,скромним прилозима појединаца и личним залагањем игумана како у земљи тако и иностранству урађено је с обзиром на скромну скупину људи много!Омладина окупљена око манастира покреће акцију "УГРАДИ СЕБЕ У СВЕТИЊУ",штампајући мајце са сликом манастирске цркве како би се скупила сретсва за градњу мале манастирске капије!Како се ближи петстогодишњица манастира 2017.г.,а материјална средства од прилога потпуно исцрпљена,потребно је убрзати радове на санацији црквеног фрескописа,који је један он веома добро очуваних у целој нашој Светој цркви,изградњу новог иконостаса,јер је досадашњи дотрајао и оронуо,изградњу велике и главне капије манастира,комплетну ограду око манастирског имања,завршетак звоника и изградити малу капелу за свакодневна богослужења како би се црква и њен прелеп и редак фрескопис сачувао што дуже! Са вером у Бога да ће укрепити и оснажити садашње и послати доста нових трудбеника и пријатеља Својих да задржимо и обновимо ову ретку и лепу светињу,с благословом игумана оца Јоаникија и у своје име позивам све људе добре воље да посете страницу и светињу уживо и својим прилозима помогну обнову, СВАКО ДОБРО ОД ГОСПОДА!

Акатист Богу Оцу Господу Саваоту Кондак 1 Изабрани Војводо небеских и огњених сила, Господе Боже Саваоте, ја Тобом створени слуга Твој, узносим духовне песме Теби, неисцрпном извору доброте, од свих невоља ослободи мене који певам: Господе Боже, Оче Саваоте, помилуј нас! Икос 1 Поглавару Арханђела и Анђела, Власти, Престола, Господства, Сила Небеских, Херувима и Серафима и Творче свега света, Судијо и Господе, отвори ми, као Мојсију колебљиви ум и језик за слављење преславнога имена Твога, да би Ти овако певао: Господе Боже, Адонај Елои (моћни Боже мој), велики и преславни! Господе Боже, Алфо (почетку) најсавршенији! Господе Боже, Омего (крају) истински! Господе Боже, Боже духова! Господе Боже, свети Творче свега! Господе Боже, силни Царе над царевима! Господе Боже, Безсмртни,победитељу ада и смрти! Господе Боже, Свевладајући силом! Господе Боже, Оче Саваоте,помилуј ме! Кондак 2 Видевши, Господе Боже Оче триипостасно (тројично,у три лица), Твоје Божанство у Сину рођено, у Животворном Духу од Тебе исходећем, са вером, надом и љубављу Теби Оцу и Сину и Светоме Духу певам:Алилуја! Икос 2 Разум дарован ми од Бога, Господе, посвећујем на похвалу пречистог имена твога и у скрушености срца вапијем: Господе, нека се свети име Твоје! Господе, нека дође Царство Твоје! Господе, нека буде воља Твоја на мени грешноме! Господе, хлеб наш насушни дај нам данас! Господе, опрости ми све дугове! Господе, избави ме од лукавога! Господе, пре него што пропаднем до краја спаси ме! Господе, сачувај ме од телеснога пакла! Господе, удостој ме пресветлога раја! Господе, научи ме да творим вољу Твоју! Господе Боже, Оче Саваоте,помилуј ме! Кондак 3 Обукао си силом са висине Мојсија и Арона, Господе, на посрамљење гордога фараонa, обуци и мене у свеоружије Твоје на супроствљање лукавствима демонским, да би уништивши њихове сплетке, благодарним срцем и скрушеном душом певао Теби у векове: Алилуја! Икос 3 Имајући,Господе, неисцрпно богатство доброте, Адама си из небића призвао у рај, Авраама из Ханана, Мојсија из купине; призови дакле и мене на гледање лица Твога, да би видевши Тебе разумно певао Теби овако: Господе Боже, прекрасни бићем! Господе Боже, дивни у намерама! Господе Боже, тајанствени у промислу! Господе Боже, преславни у стварању! Господе Боже, премудри у у прављању! Господе Боже, праведни у суду! Господе Боже, премилостиви у наградама! Господе Боже, животворни у сили! Господе Боже, Ти видиш све душе! Господе Боже,Ти си дао живот анђелима! Господе Боже, Ти си створио људе! Господе Боже, Оче Саваоте,помилуј ме! Кондак 4 Буру сатанских битака си уредио на његову пропаст ,би свргнут са неба и од светлог анђела постао је таман зао дух. А ја који сам земља и пепео, мали, далеко од анђела, осмељујем се да певам Теби, Творцу моме: Алилуја! Икос 4 Сабор Анђела чувши и видевши Твоју победу на небесима над ђаволом запеваше песму: Алилуја, јер се зацари Господ Сведржитељ.А ја који сам на земљи доле, певам Ти овако: Господе, нека се у свему чују Твоја чудеса! Господе, победи све непријатеље који ратују на нас! Господе, победи све стреле лукавога! Господе, победи духовнога ђавола! Господе, покори гордога Амана! Господе, победи лукавога Амалика! Господе, потопи древнога фараона! Господе, спаси ме, као Мојсија и Арона! Господе Боже, Оче Саваоте, помилуј ме! Кондак 5 Богооизливеном реком доброте, изливеном у рекама Божанске крви Јединороднога Сина Твога. Ти си обновио свет, обнови и у утроби мојој дух прави, срце чисто саздај у мени и подари ми добру мисао, да би са духовима и душама праведних певао Богу моме: Алилуја! Икос 5 Као што виде пророк Исаија Тебе преузнесенога Бога, и ја јадни кличем Теби овако: Господе Боже, Свевишњи, услиши вапај мој! Господе Боже, Свеблаги, очисти срце моје! Господе Боже, Свемогући, просвети мисао моју! Господе Боже, Превечни, призови ме из века у вечност! Господе Боже, Најсавршенији, усаврши ме! Господе Боже, Самодржавни, управи ме! Господе Боже, Благословени, благослови ме! Господе Боже ,Најправеднији, оправдај ме! Господе Боже, Оче Саваоте, помилуј ме! Кондак 6 Видевши остварење речи светих пророка,које су нам предсаазале, Господе,тајну оваплоћења Сина Твог и изливање Светога Духа на верне, дивимо се и побожно поштујемо несхватљиво старање Твоје,кличемо: Алилуја! Икос 6 Господе,засија светлост благослова Твога у тами неверја и идолослужења и озаривши срца неверујућих зрацим Јеванђељске благе вести, због тога приведи из таме ка светлости. од идослослужења ка Богопознању да би Ти овако клицали: Господе Боже, Ти Духом ствараш Анђеле Своје! Господе Боже, Ти Арханђелима дајеш снагу! Господе Боже, Ти умудрујеш Херувиме! Господе Боже, Ти чиниш да Серафими блистају! Господе Боже, Ти учиш пророке! Господе Боже, Ти освећујеш Апостоле! Господе Боже, Судијо Власти! Господе Боже, Оче Саваоте, помилуј ме! Кондак 7 Желећи спасити свет и да дође у разум истине, дао си доброг пастира, Јединороднога Сина Твога Исуса Христа који положи душу своју за овце, због тога спаси људе Твоје и благослови наслеђе Твоје, да би сви заједно једним устима и једним срцем певали Теби:Алилуја! Икос 7 Дивна су дела Твоја, Господе,и неприступна је светлост лица Твога нама грешнима. Међутим, на крају векова си благоизволео да нам покажеш најблаженији лик лица Твог у лику Богочевека. Зато са страхом ти овако кличем: Господе Боже ,пошаљи нам светлост Твоју за веру! Господе Боже, откри нам истину за наду! Господе Боже, подари нам огањ Твој за љубав! Господе Боже, удахни нам премудрост за Благу вест! Господе Боже, умножи нам снагу за победу невидљивих непријатеља! Господе Боже, сатри их као прах пред лицем ветра! Господе Боже, освети виђења добра и зла! Господе Боже, Оче Саваоте, помилуј ме! Кондак 8 Страшно је упасти у руке гнева Твог, Господе, због тога као пророк Давид прилазим Теби, Извору светлости и Даваоцу живота и скрушено вапијем Ти: Помилуј ме, Боже, по великој милости Твојој и присаједини ме изабраном стаду Твоме, да би се настанио у насељима Твојих станова; сада пак, вапијем Теби, Спаситељу света: Алилуја! Икос 8 Сав си жеља, сав си сладост, живот и блаженство наше, Господе. Због тога је недостојни загњуривши се у бездан доброте Твоје вапијем Ти из дубине душе: Господе Боже, не лиши ме небеских блага Твојих! Господе Боже, избави ме вечних мука! Господе Боже, сачувај ме од обмана ђаволских! Господе Боже, одврати од мене невоље и и искушења! Господе Боже, спаси ме од замки ђаволских! Господе Боже, избави ме од жалости и болести! Господе Боже, укрепи ме у напастим и мукама! Господе Боже, не допусти да упаднем у очајање! Господе Боже, избави ме од тврдоће срца! Господе Боже, покри ме од свакога зала! Господе Боже, подари ми добар крај! Господе Боже, Оче Саваоте,помилуј ме! Кондак 9 Све небеске Анђелске војске непрестаним гласима кличу: Свет, Свет, Свет Господ Саваот пуно је небо и земља славе Твоје.Подражавајући њима и ми земљаним устима на земљи неућутним песмама вапијемо Њему: Алилуја! Икос 9 Јавише се некада у Вавилону младићи бачени у пећи. По заповести безбожнога цара Навуходоносора они беху бачени у пећи, где певаше песму Богу говорећи: Благословен си, Господе Са њима заједно и ми многогешни певамо: Господе Боже, благословен си,јер си ме посинио! Господе Боже, благословен си,јер си отворио рајска врата! Господе Боже, благословен си, јер си ме обасајао светлошћу Јеванђеља! Господе Боже, благословен си, јер си ме упутио на пут спасења! Господе Боже, Оче Саваоте, помилуј ме! Кондак 10 Желећи да спасеш заблуделога човека, послао си, Боже Оче, јединороднога Сина Твога, који је узео на себе човечије тело и крсну смрт, и искупио проклетство које си изрекао на људски род.Због тога клањамо се Теби и Јединородноме Сину Твом и Животворноме Духу певамо: Алилуја! Икос 10 Царе Небески, Боже Оче Саваоте, који Речју и Духом Твојим све испуњаваш, Ризнице добара и Даваоче живота, погледај са небеса из светога стана Твога очима милосрђа на слуге Твоје који Ти приносе ове похвале: Господе Боже, Ти си најмудрији Творац! Господе Боже, Ти си најсамодржавнији законодавац! Господе Боже, Ти си Преслатки Спаситељ! Господе Боже, Ти си најжељенији Утешитељ! Господе Боже, Ти си најправеднији Цар над царевима! Господе Боже, Ти си најстрашнији Судија над судијама! Господе Боже, Ти си најмилостивији Отац оцима! Господе Боже, Ти си Пошиљалац Духа Светога! Господе Боже, Оче Саваоте, помилуј ме! Кондак 11 Наше песме нису довољне да опевају Тебе,Господе Творче свега. Јер све је ништа пред Тобом. Стога као створење Твоје певамо Ти богољубиву песму: Алилуја! Икос 11 Даваоче светлости и Творче векова, са висине светога станишта Твога заповедио си многооким Херувимима и шестокрилатим Серафимима да стоје пред прекрасним престолом Твојим,и да Те непрестано прослављају. И ја недостојни хвалим Те приносећи Ти ово: Господе Боже, дивни изворе Духа Светога! Господе Боже, Свемилостиви Даваоче живота! Господе Боже, свеблаги Даватељу благодати! Господе Боже, Недостижни по божанству! Господе Боже, који све чујеш Духом Светим! Господе Боже, који све освећујеш Духом Светим! Господе Боже, Оче Саваоте,помилуј ме! Кондак 12 Боже духова и свакога тела,Теби се клања и пред Тобом дрхти свако колено небеских, земаљских и подземних. И сваки народ исповеда да си Ти Бог и Господ, због тога клањајући се Теби са страхом и трепетом, као Богу и Творцу моме, певам Ти: Алилуја! Икос 12 Прослављајући Твоје биће, величину, част и славу, коју виде апостол Павле узнешен до трећега неба рече у усхићењу: „О дубино богатства, премудрости и разума Божијега“. Са великом преданошћу падам на колена и молим Те: Господе Боже, Оче мој, усинови ме са возљубљеним Сином Твојим! Господе Боже, Оче мој, усаврши ме Животворним Твојим Духом! Господе Боже, Оче мој, огради ме пресветлим анђелима Твојим! Господе Боже, Оче мој, заштити ме молитвама светих угодника Твојих! Господе Боже, Оче мој, учини са мном по милости Твојој, а не по безакоњима мојим! Господе Боже, Оче мој, ја као човек сагреших, а Ти пак,као Бог милостив и дуготрпељив, помилуј ме видећи немоћ душе моје! Господе Боже, Оче Саваоте, помилуј ме! Кондак 13 О, Свеблаги и Свемилостиви Боже Оче Саваоте, прими ово мало мољење наше, као што си примио смирену жртву Авељеву и присаједини ме у благодати са Сином Твојим, и учини ме наследником ЦарстваТога, да би заједно са Светима Твојим Духом певао Теби: Алилуја! Овај кондак чита се три пута,а потом икос 1 и кондак 1 Молитва Богу Оцу Господу Саваоту О,Свемогући и Свесилни Царе,који седиш на облацима и живиш на висинама, благословени на тврђави небеској. Свет, Свет, Свет Господ Саваот, пуни су небо и земља славе Твоје, Осана на висинама! Испуни, Боже Сведржитељу, ово наше смирено мољење и молбе слугу Твојих (кажи име), нека уши Твоје чују речи молитва наших.Пресвети Господе, милостиво погледај и услиши нас, слуге Твоје (кажи име) који са земље вапијемо Теби: спаси,с ачувај и помилуј нас, избави нас од свих невоља и недаћа и свакога зла.З аштити Духом Твојим Светим, дању и ноћу и свакога часа подари ми победу и свима који се моле Теби Божанску силу Твоју, чудотворну благодат, силу и пуну снагу. Силом Часнога и Животворнога Крста Господњег победи све непријатеље наше видљиве и невидљиве, развеј их као прах пред лицем ветра да познају име Твоје, Господе, да се постиде у векове, јер си Ти Вишњи по свој земљи и нема непристојности код оних који се надају у Тебе у векове векова.Амин! Овај акатист је издан на руском језику по благослову Високопреосвећеног архиепископа Инокентија (Венијаминова) прапраунука светитеља Инокентија (Венијамнова, митрополита Московског и Коломенског м,апостола Сибира и Америке. Свима који се моле за Русију предаје се овај акатист који раније није био штампан. Налажење текста акатиста је везано за старицу схимонахињу Нилу. Схимонахиња Нила (у свету Евдокија Колескников, 1902-1999.) је са дванаест .година дошла у манастир, где се замонашила са именом Јефросинија. После укидања и разарања манастира у Совјетско време, преживела је ужасе прогонства и логора. Изашавши на слободу у потоњим годинама живела је у Тули ,а потом у Подмосковљу Посељку Фосфорном. 1966.г.примила је схиму са именом Нила. Господ је обдарио великим даром прозорљивости, пророштава и исцељења. Из свих крајева Русије су долазили благодатној старици добијајући духовну помоћ, утеху,исцељење од болести. Сагласно њеном причању ,три недеље пре одласка Господу, она је била у усхићењу и у тананом сну видела је Господа Саваота. Рано ујутру је матушка испричала својој духовној кћери о виђењу и благословила је да се моли Господу Саваоту. И даодала је „Господ Бог Саваот јесте огањ.“ После тога матушка је поновао заспала. Три дана пре одласка Господу, матушка Нила није јела храну, држала је главу двема рукама и постојано је понављала једуне исте речи: „Шта ће бити? Шта ће бити?“,и при томе је много плакала.Духовна деца су веома много молили матушкуда каже шта ће бити.Она се умирила и почела је да се моли затим је одговорила: „Не, ја ништа не могу да говорим“. У четрдесети дан од смрти матушке Ниле, њена духовна кћер је открила једну свеску у којој је руком био написан текст овога предложеног акатиста. Молитва: Господе, гнев Твој праведно подигнут на нас и на земљу нашу, због грехова и због нечистота наших, по милости Твојој и великом човекољубљу Твоме одврати од нас и од земље наше. Тропар, глас осми: Благословен си, Господе Боже Оче Саваоте, јер си нам Јединороднога Сина Твога и Светога Духа послао,и тиме просветио васељену, спаси нас, Човекољупче, слава Теби. Акафист Богу Оцу Господу Саваоту http://akafist.narod.ru./S/Savaof.htm Са руског језика превео Протонамесник Животије Милојевић

У емисији Позитивно, која је емитована у четвртак, 4.октобра, у 15:35 часова на каналу ХТВ 1, приказан је прилог о мисионарском раду Оца Гаврила на Интернету. Прилог ХРТ-е у емисији "Позитивно" говори о архимандриту Гаврилу Вучковићу и његовој виртуелној парохији од 16000 верника. Отац Гаврило прича о свом мисионарском раду путем нових технологија , користећи их како би мисионарењем помогао многим душама, које у тој Интернет паучини захваљујући очевом безграничном труду проналазе речи љубави Христове . Уредник и водитељ емисије Сања Кос-Бојанић Извор: http://www.manastir-...est.php?id=6452

На молитви смо пожелели свима срећан празник Родјење Пресвете Богородице, а посебно домаћинима којима је ово храмовна слава. После Литургије послужена је трпеза љубави. Отац Душан служио је у суботу, 22. септембра, свету Литургија у истом храму, а у недељу заједно са свештенством Руске Православне Цркве у њиховом храму. Доласком оца Душана у Сантјаго православни живот српске колоније заживео је у пуном сјају. Црквени Одбор Парохије Свети Николај Српски Извор