Претражи Живе Речи Утехе

Izvor: REUTERS/Laura Hasani/ Sa 82 glasa za, 32 protiv i jednim uzdržanim, Skupština Kosova je u sredu kasno uveče izglasala nepoverenje vladi Aljbina Kurtija, objavila je koha.net. Sednici je prisustvovalo 117 poslanika u Skupštini Kosova. Glasanju o poverenju vladi prethodila je žestoka rasprava u skupštini, koja je započela malo pre podneva i trajala ceo dan. Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je, pred glasanje, da želi da se zahavali ministru odbrane Antonu Ćuniju, koji je želeo ruku dijalogu. On je izrazio žaljenje što odluka DSK o izglasavanju nepoverenja vladi "nije doneta na Kosovu, već van njega" i dodao da je specijalni izaslanik američkog predsednika za dijalog Ričard Grenel imao veliki uticaj. Kako prenosi KoSSev, Srpska lista je tokom sednice o nepoverenju vlade najavila da će glasati protiv Kurtijeve vlade. Poslanik Srpske liste, Igor Simić, je u kratkom obraćanju poručio da vlada nije ispoštovala interese srpske zajednice i da nije ukinula takse. Do pada vlade dolazi u trenutku kada se Kosovo suočava s epidemijom koronavirusa koja je izazvala blokadu i hitne slučajeve. Politička borba na Kosovu, koja je kulminirala predlogom za izglasavanjem nepoverenja, započela je pre više od nedelju dana, kada je predsednik Kosova Hašim Tači potpisao dekret o uvođenju vanrednog stanja, s čime se vlada nije složila. Dan kasnije, razrešen je dužnosti ministar unutarnjih poslova iz redova DSK, na šta je Kurtijev koalicioni partner odgovorio pokretanjem zahteva za izglasavanje nepovjerenja vladi. Pala Vlada Kosova, Kurti kaže da je Grenel imao veliki uticaj RS.N1INFO.COM Sa 82 glasa za, 32 protiv i jednim uzdržanim, Skupština Kosova je u sredu kasno uveče izglasala nepoverenje vladi...

Iguman manastira Visoki Dečani, arhimandrit Sava Janjić, opet se našao u fokusu javnosti. Devedesetih zbog upozorenja na rat i stradanja naroda – albanskog i srpskog, ranih dvehiljaditih zbog svedočenja o stradanju srpskog naroda na KiM-u i pravoslavnih svetinja. Ove godine – prvo, zbog protivljenja izvođenju radova za put Dečani-Plav, koji podržava kosovska vlada, za koje tvrdi da se njima krši Zakon o specijalno zaštićenim zonama, u koju spada i teren oko manastira koji je pod zaštitom UNESCO-a. Potom i zbog javnog upozorenja na opasnost od tzv. dogovornog incidenta na Severu kojim bi se realizovala ideja podele, i uopšte, snažnih upozorenja o, kako iguman vidi, stradanju naroda koje bi se dogodilo ukoliko bi se realizovali scenariji koje sada javno zastupaju predsednici Vučić i Tači – (etničko) „razgraničenje“, odnosno „korekcija granica“. Iz arhive objavljujemo šta je New York Times 2003. pisao, upravo o ovom igumanu. Srpskom svešteniku nezavisnog uma sa Kosova sada ne veruje ni jedna strana New York Times 2003: Kada je otac Sava Janjić tokom devedesetih istupio preko ranga Srpske pravoslavne crkve kako bi osudio ofanzivu Srbije na albanski narod na Kosovu, njegovi sunarodnici su ga proglasili za izdajnika kojeg plaća Centralna obaveštajna agencija. Sada je optužen za širenje srpske nacionalističke propagande koja je potpirivala deceniju ratova na Balkanu. Značajne ličnosti među kosovskim Albancima sumnjaju da on radi za srpske obaveštajne službe. Za međunarodne zvaničnike, koji upravljaju ovom južnom srpskom pokrajinom od kada je NATO 1999. godine proterao snage Slobodana Miloševića, otac Sava je branilac nekooperativnog cepidlačenja koje karakteriše odnos Beograda prema njima. Ali sa tačke gledišta ovog igumana, jedina stvar koja se promenila je prijemčivost spoljnog sveta na poruku koju šalje iz izolovanog dečanskog manastira iz 14. veka. “Moj prioritet je oduvek bila odbrana ljudskih prava,” rekao je monah sa naočarama na licu, sedeći za kompjuterskom tastaturom koja mu služi kao govornica, zahvaljujući brzoj satelitskoj Internet vezi: “Zato smo u ovom manastiru zaštitili 200 albanskih civila od Miloševićeve policije i hranili mnoge porodice koje su patile tokom rata.” Po mišljenju oca Save, svet jednostavno ne interesuju posleratne patnje kosovskih Srba. Više od 200.000 njih je pobeglo nakon što je borba pre više od tri godine prestala, kada je oteto ili ubijeno oko 2.500 Srba kao odmazda za hiljade smrtnih slučajeva nad Albancima tokom rata. Osim delića teritorije na severu, na granici sa Srbijom, većina Srba koji su ostali na ovom području, koje se smatra srcem srednjevekovnog srpskog carstva, živi u razbacanim enklavama kojim, kako bi sprečili osvetničke napade, patroliraju mirovne snage NATO-a. “Hiljade kuća, crkava, spomenika kulture i groblja su uništili albanski ekstremisti, ne za vreme rata, ili tokom vladavine balkanskog diktatora, već u prisustvu misije Ujedinjenih nacija i NATO-a” – tridesetsedmogodišnji otac Sava nedavno je napisao na društvenim mrežama. Sutradan je napadnut na stranicama vodećih kosovskih albanskih novina „Koha Ditore“. “Prema ovom Srbinu, koji ima uticaj na mišljenje javnog mnjenja na zapadu, svi su krivi, osim njegovih zemljaka sa Kosova,” rekao je kolumnista ovog lista Adriatik Keljmendi: “Srbi na Kosovu ne rade ništa kako bi dokazali da oni više nisu ti koji su ubijali i uništavali sve što je pripadalo njihovim albanskim susedima.” Otac Sava uviđa teškoće u borbi protiv ekstremizma koji često karakteriše politiku – na i o Kosovu. “To je poput dijaloga gluvih,” rekao je on, dodirujući tanku kestenjastu bradu: “Albanci kažu da Pravoslavna crkva želi da vrati srpsku kontrolu nad Kosovom. U međuvremenu, albanski ekstremisti uništavaju crkve kako bi uklonili kolektivni fokus kojim bi se Srbi privukli da se vrate.” Problem, prema njegovom mišljenju, leži u sukobu identiteta koji se već godinama krčka. Koliko god obični kosovski Albanci govorili da su voljni da prihvate prisustvo srpske manjine, Sava tvrdi da oni manastire, poput onog u kom je, vide kao pretnju, jer predstavljaju istorijsku vezu Srba sa ovom zemljom. “Mi smo trn u oku priče na kojoj Albanci grade svoj nacionalni identitet,” rekao je: „Priča u kojoj su nakon Adama i Eve samo Albanci živeli ovde, a svi koji su došli nakon njih su uljezi.“ Izvor: Kossev View full Странице

Predstavnici SAD, Nemačke, Italije, Francuske i Velike Britanije u Vašingtonu vode konsultacije oko poslednje faze pregovora Beograda i Prištine, koji bi trebalo da rezultiraju sporazumom o normalizaciji odnosa. Kako su najavili i srpski zvaničnici, taj dokument trebalo bi da bude potpisan za najkasnije godinu dana. Vest da su se u Americi okupili predstavnici pet najmoćnijih zapadnih zemalja kako bi utvrdili zajednički stav pred poslednju fazu razgovora predstavnika Srbije i Kosova, prošla je dosta neopaženo. Možda baš zato što ovo nije prvi put da se moćne zapadne zemlje sastaju tim povodom, ali do sada nije bio slučaj da se to dešava u američkoj prestonici. Za poznavaoce prilika u pregovorima i interesa velikih sila, to je jasan signal da se približava Dan D i da veliki igrači spremaju svoju konačnu ponudu. Na konsultacijama su ispred evropskih zemalja prisutni politički direktori zaduženi za Balkan, dok američku stranu zastupa funkcioner SAD iz Stejt Departmenta. Kako navodi Dušan Janjić, analitičar i dobar poznavalac kosovskih prilika, ovakvi razgovori zemalja Kvinte su deo prekse i ne tiču se uvek samo Kosova, ali sada imaju poseban značaj jer se bliži poslednja faza i samim tim završnica dijaloga dve strane. FOTO: P. DIMITRIJEVIĆ / RAS SRBIJA Dušan Janjić - S obzirom da se približila ta poslednja faza dijaloga Beograda i Priština, koji će biti održan na najvišem nivou, predstavnici najmoćnijih zemalja Zapada će utvrditi zajednički stav oko granica u kojima će se ti razgovori voditi - kaže Janjić za "Blic". Kada je reč o tome šta bi njihov plan mogao da sadrži u kontekstu budućnosti statusa Kosova, Janjić je, kaže, siguran da da te države neće prihvatiti podelu Kosova, o kojoj se u srpskoj javnost često govori. Ipak, to što je poslednji sastanak održan u Vašingtonu za Janjića je indikativno, jer, kako kaže, to se vrlo retko do sada dešavalo. PROČITAJTE I... "Gazeta": Zapadne zemlje se u SAD konsultuju o dijalogu Beograd - Priština - Možda će SAD imati veće učešće u budućim pregovorima. Verujem da se razgovara i o formatu dijaloga, odnosno ko će sve, uz posrednika Federiku Mogerini, biti posmatrač, kao i o rokovima u kojima pregovori treba da budu okončani - dodaje Janjić. Diplomatska ofanziva Vučića Sve što se u Srbiji i na Kosovu dešava u poslednjih nekoliko meseci govori u prilog utisku da se vreme za konačno rešenje tog pitanja opasno približava. FOTO: DRAGAN KUJUNDŽIĆ / TANJUG Aleksandar Vučić On je u nedavnom intervjuu za "Gardijan" izjavio da veruje da će pravno obavezujući sporazum sa Prištinom, koji je inače uslov za napredak u evrointegracijama, biti potpisan u narednih šest meseci do godinu dana. Sudeći po njegovoj izjavi, za paraf na taj dokument Beograd traži ustupke, a ugledni britanski list tumači da bi Srbija prihvatila članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama, ukoliko dobije nešto zauzvrat. PROČITAJTE I... VUČIĆ U BERLINU: "Gospođa Merkel želi da se stvari drže pod kontrolom" (VIDEO) DIPLOMATSKA OFANZIVA Vučić u aprilu s Merkel, ali i sa Makronom i Mogerini Predsednik Srbije poslednjih meseci ima česte susrete sa visokim evropskim zvaničnicima, počev od nemačke kancelarke Angele Merkel, preko turskog predsednika Redžepa Erdogana, pa do nedavnog susreta sa Vladimirom Putinom, ruskim predsednikom. Glavna tema svih tih sastanaka bilo je Kosovo. Podizanje cene u pregovorima Za Srbiju će biti važan i Vučićev susret sa francsukim šefom države Emanuelom Makronom, koji bi, prema rečima srpskog predsednika, u Beograd trebalo da dođe početkom leta. Diplomatsku ofanzivu predsednik Srbije započeo je u Njujorku, gde je od američkih diplomata tražio "razumevanje" za srpsku stranu. I predstavnici vlasti u Prištini pripremaju se za dijalog sa Beogradom na najvišem nivou. Mada je njihova situacija dosta lagodnija u odnosu na srpsku, s obzirom na podršku koju imaju na Zapadu, njihova platforma za finalizaciju dogovora sa Beogradom odbijena je u Odboru za spoljne poslove kosovske skupštine, jer je navodno "opšta" i "slaba", a za pojedine poslanike je neprihvatljivo da Hašim Tači vodi razgovore sa Beogradom. Hašim Tači I dok se čeka "dan D", odnosi Beograda i Prištine svakodnevno se zaoštravaju. Hapšenje Marka Đurića, brutalni napadi na pripadnike Srba na severu Kosova i najave formiranja Vojske Kosova kojoj se oštro protivi srpska strana. Beograd je sa druge strane iz navodno bezbednosnih razloga sprečio održavanje utakmice mladih rukometašica Srbije i Kosova, a zatim i zabranio ulazak u Srbiju kosovskim karatistima, koji su planirali da učestvuju na Evropskom prvenstvu u Novom Sadu. PROČITAJTE I... Kosovski mediji: Beograd blokadom diže cenu u završnici dijaloga sa Prištinom Vlasti u Srbiji su takođe povukle poziv za učešće na međunarodnoj konferenciji u Beogradu, koji je Nenad Čanak, predsednik Odbora za evrospke integracije, uputio dvojici kosovskih kolega. Mediji iz Prištine su to protumačili kao "podizanje cena Srbije u završnici dijaloga sa Kosovom". https://www.blic.rs/vesti/politika/iza-kulisa-sastanka-u-sad-velike-sile-u-vasingtonu-kroje-sudbinu-kosova/ty0m14m

Zapad od Srbije očekuje da se kroz sporazum o normalizaciji odnosa otkloni svaki vid nesporazuma između Beograda i Prištine i da tako dobije sporazum koji će u njegovim rukama biti argument da ubedi države koje do sada nisu priznale nezavisnost Kosovo da to urade. Ako je za Ameriku Kosovo završena priča da li je i za nas? Šta sa onim delom Zapada koji ne priznaje Kosovo zbog svojih unutrašnjih problema? Šta dalje posle tvrdog stava Vašingtona i Prištine koji odbijaju svaki konsenzus? Ovo su samo neka od pitanja koja se nameću posle posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Americi, a koja se tiču rešavanja dubokog i zamršenog spora između Beograda i Prištine. Politika i odnos Zapada prema Kosovu nije nikakvo iznenađenje i logično je bilo za očekivati da će oni koji su to isto „nezavisno“ Kosovo i stvorili, sada stati u njegovu odbranu, jer braneći nezavisnost Kosova, deo Zapada koji je priznao lažnu državu, brani i sve svoje postupke, uključujući i bombardovanje SRJ, kojim su prekršena sva moguća međunarodna prava. S druge strane, dobar deo sveta i danas smatra da je „nezavisnost Kosova“ pogrešna i neuspešna priča, a poslednja dešavanja u Španija direktan su primer za to. U isto vreme, sama Srbija, koja je faktički razapeta između očuvanja Kosova i Metohije i evropskog puta, tvrdim i nepopustljivim stavom Zapada stavljena je pred zid. Da li će morati da udari u njega ili će uspeti da ga preskoči ili makar odloži, zavisi od mnogo faktora, a nijedan nije do kraja u našim rukama. Kakva je u ovom važnom trenutku pozicija Srbije po pitanju odbrane teritorijalne celovitosti? Sagovornici Sputnjika Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka i Milovan Drecun, šef Odbora za Kosovo i Metohiju u Skupštini Srbije, saglasni su da nismo čuli ništa novo kada je stav Zapada u pitanju. Surlić dodaje da je činjenica da je Srbiji skučen prostor za manevar, bar u ovom momentu, ali s druge strane ističe da „Srbija u svojim rukama ima međunarodno predstavljanje Kosova kao nezavisne države“. „Bez saglasnosti Srbije, Kosovo ne može da bude član nijedne važnije međunarodne institucije, pre svega ne može da bude punopravan član Ujedinjenih nacija. U tom smislu, Srbija i dalje ima diplomatske moći da ospori kosovsku nezavisnost. Mada, kada govorimo o faktičkom stanju na terenu, a uz podršku zapadnih ambasada i misija koju Priština ima, Kosovo egzistira kao nezavistan politički subjekt“, objašnjava Surlić. Drecun kaže da je na nama da štitimo naše interese bez obzira na iznete stavove Zapada i dodaje da jedino novo što je čuo iz Amerike jeste da Vašington nije spreman da sada otvori prostor za razgovor između Beograda i Prištine na temu konačnog rešavanja statusa Kosmeta. „Dakle, oni neće da pomene svoju jednostranu politiku, koja je definisana stavom — Kosovo je država i to je završena stvar i Srbija samo to treba da prihvati. To je u suprotnosti sa onim što Srbija poslednjih godina radi. Beograd upravo intenzivno radi da se otvori manevarski prostor da možemo, upravo takvu politiku, da promenimo. Da nateramo zapadne države koje podržavaju samoproglašenu državu Kosovo da sednu za sto i da se jednim kompromisnim rešenjem postigne dugoročno održivo rešenje. Zapad u ovom momentu nije na to spreman“, navodi Drecun. Ono što mi možemo da uradimo, dodaje naš sagovornik, jeste da radimo i sarađujemo sa onim državama koje su prijateljske, koje razumeju našu poziciju i koje štite međunarodno pravo i protive se promeni nacionalnih granica jedne međunarodno priznate države. Svet je podeljen po pitanju Kosova i među članicama EU ima zemalja, na čelu sa Španijom, koje brane snažan stav da je neprihvatljiv ovakav način otimanja dela teritorije jedne države članice UN, podseća Drecun. „Njihova snaga je i do sada bila presudna u sprečavanju kosovske nezavisnosti. I mi ćemo prema njima da gradimo jači odnos, kao što ćemo to raditi i sa državama koje ne dele naše mišljenje, kako bismo u jednom trenutku došli u poziciju da od te njihove ’gotove stvari‘ dođemo u situaciju da započnemo razgovore o Kosovu“, kaže Drecun. On ističe da postoji veliki broj zemalja koje sada predvode multipolarni međunarodni poredak — od Rusije, preko Kine, do Brazila, koje su na stanovištu Srbije, a koje su moćne države. S druge strane, Drecun podseća i da imamo Ameriku, koja je isto tako moćna, i koja je silom svog oružja i izdejstvovale samoproglašenu nezavisnost Kosova. „To je realnost. Ali mi nismo dovedeni u situaciju da je ona bezizlazna, upravo zbog ovog dela međunarodne zajednice koji je na našoj liniji. To ne samo da nam daje novu snagu, već nam daje i kapacitet i perspektivu da se borimo da zaštitimo naše interese“, uveren je Drecun. Surlić se slaže da države koje ne priznaju Kosovo jesu neka vrsta potencijala, uz jedno ali. „Zapad od Srbije očekuje da se kroz sporazum o normalizaciji odnosa otkloni svaki vid nesporazuma između Beograda i Prištine i da tako dobije sporazum koji će u njegovim rukama biti argument da ubedi države koje do sada nisu priznale nezavisnost Kosovo da to urade“, napominje naš sagovornik. Ovo su tri opcije da se Rusija uključi u pregovore oko Kosova S obzirom da je Srbija jasno izabrala put ka EU, Surlić veruje da ćemo biti pod sve većim pritiskom da pravimo ustupke zbog Kosova. Drecun se slaže da je Poglavlje 35 o Kosmetu veoma značajno, kao i da će na kraju pregovora biti presudno, ali je uveren da će se mnogo toga desiti dok se dođe do tog kraja. „Do tada mi treba da jačamo svoju poziciju i stav da nećemo da priznamo samoproglašenu državu Kosovo. Na EU je izbor da li će se odreći Srbije kao najznačajnije države regiona. Ako se odluči na takav korak, EU bi destabilizovala region koji je od presudnog značaja za njenu vlastitu stabilnost“, uveren je Drecun. Pitanje koje je za sada ostalo bez odgovora, a na koje svakako treba tražiti odgovor jeste zašto se Zapad plaši da pregovore u vezi sa Kosovom prepusti direktno Albancima i Srbima? (Sputnjik)

Podela Kosova pokrenula bi domino efekat širom Balkana sa užasnim posledicama za sve. U scenariju podele svako bi izgubio, dobici bi bili jadni. Srbi bi nestali sa Kosova, koje bi tako postalo model za stvaranje etnički čistih država. Balkan bi ponovo postao bure baruta. Pomirenje je preduslov za svako dugoročno rešenje, a ne obrnuto, serijom Tvitova i poruka na Fejsbuku oglasio se iguman manastira Visoki Dečani, otac Sava Janjić. Nakon više tekstova u prištinskoj štampi da navodno Beograd, Priština i Tirana pregovaraju o razmeni teritorija, odnosno podeli Kosova, poruka nemačke, austrijske i američke ambasade protiv ovakih ideja, a potom i kosovskog predsednika, Hašima Tačija, za kojeg se inače tvrdi da upravo on dogovara navodnu "razmenu teritorija" i "podelu" sa Aleksandrom Vučićem, reakcija Save Janjića je prva u srpskoj javnosti na ovu temu, prenosi portal KoSSev. - Ako postoji rešenje statusa Kosova to zasigurno nije podela. Svi znamo da većina Srba ne živi na severu Kosova, već na prostorima juga koji je većinski naselјen Albancima. Tamo su i najvažnije srpske pravoslavne svetinje. Srpska pravoslavna crkva se dosledno protivila promeni međunarodno priznatih granica Srbije. Podela Kosova otvorila bi Pandorinu kutiju nasilja i pokrenula bi domino efekat širom Balkana sa užasnim posledicama za sve - naveo je Janjić. Umesto igre sa životima desetina hiljada nevinih ljudi, rešenja za trenutne probleme na Kosovu treba tražiti u dijalogu i na osnovu međunarodnog prava, podstičući saradnju, pomirenje, poštovanje ljudskih prava i baštine, dodao je on. Foto: E. Čonkić / RAS Srbija Naglašava i šta bi bile dalje posledice podele: "U scenariju podele svako će izgubiti, a dobici će biti jadni. Srbi će nestati sa Kosova (vrlo teško nasleđe za Beograd). Ono što ostane od etnički albanskog, muslimanskog Kosova izgubiće čak i privid onoga što je ostalo od multietničnosti (što će biti još manje privlačno mnogima u EU)." Tako će međunarodni “projekat multietničkog Kosova” konačno doživeti kolaps i umesto toga postaće model za stvaranje etnički čistih država: "Balkan će ponovo postati bure baruta (BiH, MK). Ovo će se kao bumerang vratiti onima koji kratkoročno traže brza rešenja i odraziće se (negativno) na stabilnost EU." Sava Janjić poručuje da dijalog mora da se nastavi i da bude pravilno fokusiran i merljiv uspesima u vladavini zakona, zaštiti manjinskih zajednica, baštine, povratku izbeglica, garancijama privatne imovine, napuštanju jezika mržnje: "Pomirenje je preduslov za svako dugoročno rešenje, a ne obrnuto." https://www.blic.rs/vesti/politika/iguman-sava-janjic-podela-bi-imala-uzasne-posledice-za-sve-srbi-bi-nestali-sa-kosova/wckj7bj

Vučić: Mislim da sam pravi čovek za rešavanje pitanja Kosova FoNet 31.07.2017. 13:35 >13:360 Izvor: Tanjug / Dragan Kujundžić Želim da Srbija krene novim putem i da otvoreno i pošteno razgovaramo o rešenju za Kosovo, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu švajcarskom dnevniku Blik. Lako je reći idi i bori se za Kosovo, ali to nas je uvek vodilo u rat, ukazao je Vučić, ističući da on želi da ide novim putem za Srbiju. "Želim otvorene razgovore o rešenju za Kosovo, čak i ako Srbi za to još nisu spremni. Neću se predati, jer će ta debata imati dobar efekat za sve nas, bilo da postignemo dobar rezultat ili ne", naglasio je Vučić. On smatra da bi do neuspeha došlo ako nijedna strana ne bi bila voljna nešto da izgubi, jer bi se tada sukob nastavio u nedogled i nanosio bi štetu obema stranama. "Verujem da sam pravi čovek za ovaj posao, jer sam bio najmlađi poslanik, najmlađi ministar i premijer, sada sam i najmlađi predsednik i više nemam ličnih ambicija", istakao je Vučić. On je napomenuo da se o ustupcima ne govori javno, ali je predočio da je srpska strana spremna da nađe kompromis i postigne napredak. "Sukob će se na kraju rešiti i bilo bi bolje da to bude sada, a ne kroz 100 godina", poručio je Vučić. On je rekao da se mora postići da Srbi i Albanci žive u miru i prijateljstvu, kao što to rade u Švajcarskoj. Vučić je rekao da postoje dva razloga zašto Brisel ne može da definiše vremenski okvir za prijem Srbije u Evropsku uniju i precizirao da su to sukob oko Kosova i odnosi sa Rusijom. On je ocenio i da postoji problem sa pravosuđem, zbog neefikasnosti, a ne nedostatka nezavisnosti. "Odavno smo doneli odluku koja nas vodi u EU, ali još nismo članica i moj posao je da održavam najbolje moguće odnose sa Rusijom", zaključio je Vučić. http://rs.n1info.com/a287568/Vesti/Vesti/Vucic-Mislim-da-sam-pravi-covek-za-resavanje-pitanja-Kosova.html