Претражи Живе Речи Утехе

Jelena (21) i Jovana (18) su sestre i obe imaju istu tešku i retku bolest, jedna je dobila terapiju i šansu za život, a druga postaje žrtva srpskog zdravstvenog sistema, administracije i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Jovana već tri meseca prima inovativnu terapiju Trikafta o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i to joj je za kratko vreme potpuno promenilo život nabolje. Dok Jovana počinje da živi, njena starija sestra se bukvalno bori za život i dah. Jelena je na listi čekanja, dok se bukvalno guši od kašlja. Trikafta je spas za pacijente sa cističnom fibrozom i šansa za život, umesto smrtne presude. Cistična fibroza (CF) je oboljenje koje pogađa jedno od 2.500 do 3.500 novorođene dece, a u Srbiji ima oko 250 registrovanih pacijenata obolelih od ove retke i često fatalne urođene bolesti. Ta dijagnoza sa sobom nosi probleme s plućima, pankreasom, varenjem, s gubitkom težine, ali i druge komplikacije, poput dijabetesa. Srbija je od decembra 2021. godine putem Republičkog fonda za zdravstveno osoiguranje počela da nabavlja Trikaftu, ali očigledno ne za sve. Postoje surove liste čekanja, a Jelena ima samo 21 godinu i u ovom najvažnijem životnom izvlačenju i lutriji do sada nije imala sreće. Posebno surovo je to što Jelena zna da nada postoji, gleda svoju sestru kako konačno udiše život punim plućima, bukvalno. Dok Jelena čeka na lek i naša redakcija čeka na odgovor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i Ministarstva zdravlja. Pitali smo ih – ima li leka i za nju, dokle će čekati na Trikaftu? RFZO nam je obećao odgovor, ali do objavljivanja ovog teksta on još nije stigao. Jelenino stanje je sve teže, danima ne izlazi iz kuće. Studiranje u Novom Sadu stavila je na čekanju zbog zdravstvenog stanja. Oseća se loše, neprestano kašlje, ne može na noge. Šta još treba da se desi, čime to treba da zasluži lek, da li su je Srbija i Republički fond za zdravstveno osiguranje otpisali? U redu, neki će reći dobro je da je Trikafta uopšte stigla u Srbiju, skup je to lek. Prema navodima specijalizovanog sajta drugs.com, cena ovog leka je nešto veća od 26.400 dolara u Americi za 84 tablete. Nema para za sve. Kako to nema para za lek u zemlji koja sebe smatra ekonomskim liderom u regionu i tigrom, kako to ima para za nacionalne stadione, milione je država dala i da pomogne izgradnju hrama Svetog Sve, a za lek para nema ni za lek? RFZO se za sada ne oglašava, ali i te kako ume da se oglasi i pohvali kada se neki lek doda na listu onih odobrenih, onih koji kojinačno stižu za napaćene pacijente u Srbiji. Umeju i da sastave saoptenje kada se „zavrti“ priča o nestašici leka koji koristi oko milion pacijenata sa dijabetesom, umeju da nas ubeđuju u to da nema problema čak i kada u svim apotekama čujemo isti odgovor – leka nema i nemamo pojma kada će ga biti. Sada su zaćutali. Da li je neophodno da mediji počnu da grme, da li mora da odjekne nečija teška i bolna priča, da li naša junakinja Jelena mora da zavapi da bi je neko (čitaj RFZO) čuo? Ako je tako, mi ćemo biti Jelenin glas, mi ćemo da grmimo i vičemo za nju? Jelenino ime ne sme da bude upisano na spisak žrtava srpskog zdravstva. Kao bolnu opomenu i uspomenu na sve one koje smo izgubili, treba da dobijemo i Bulevar žrtava srpskog zdravstva, to nam priliči. U svakom slučaju, pravda i Trikafta za Jelenu. https://nova.rs/vesti/drustvo/bulevar-zrtava-srpskog-zdravstva-jelena-ima-samo-21-godinu-i-ne-sme-da-osvane-na-tom-spisku/

Treba li svaki covek da ima duhovnika?

“Може изгледати да је разонода боља од живота јер нам она може пружити привид среће, макар за који трен. Покушај да се досада избегне уз помоћ разоноде исто је што и бекство од стварности, бекство од оног ништа што појединац јесте. Досада нема код Паскала никакву суштинску друштвену димензију, али треба је разумети као основну црту човека као човека. Без Бога човек је ништа, и досада је свест о томе ничему. Људи који се суоче са сопственом досадом имају зато далеко већи самоувид него они који једноставно побегну у забаву. У досади је човек потпуно препуштен самом себи, али то значи бити препуштен ништавилу јер не постоји однос према било чему другоме. Због тога је у извесном смислу можда од досаде боља патња, јер патња је барем нешто. Али с обзиром на то да смо толико привилеговани да не морамо да се предамо патњи, можемо се радије предати забави. Али онде нас опет чека досада, као незаобилазна чињеница. За Паскала је једини трајан лек против досаде, наиме, однос према Богу“. Лаш Свенсен

NAGRADA za životno delo "Dobričin prsten" otišla je ove godine na pravu "ruku" iako se na njoj, bez ikakve dileme, mogla naći i ranije. Petar Božović kalibar je dramskog umetnika za koga se, već na početku karijere, govorilo - glumčina. Igrao je na mnogim pozorišnim scenama. U Ateljeu 212, Beogradskom dramskom i Narodnom pozorištu, bio je član ansambla, ali je uvek ostajao svoj. Dug je spisak njegovih maestralnih uloga u teatru ("Apis", "Hamlet u selu Mrduša Donja", "Purpurno ostrvo", "Proleće u januaru", "Čegović", "Divlja patka", "Na čijoj strani", "Karolina Nojber"), ostavio je trajni pečat i na velikim filmskim ostvarenjima "Čudo neviđeno", "U ime naroda", "Tajvanska kanasta, "Lepota poroka", "Već viđeno", "Večernja zvona", "Braća po materi"... Umeo je da solira (u monodramama i poetskim kazivanjima), kao i da bude svakom timu pojačanje: tako se prvak Drame, posle dve i po decenije, ove godine vratio u ansambl nacionalnog teatra. Sve što radi "više je od igre", baš kao što se zvala i kultna serija u kojoj je tumačio jednu od glavnih uloga. Kako mu je pošlo za rukom da napravi tu plejadu neponovljivih likova?

Umesto da popunjavaju statistiku i povećavaju broj onih kojima je država preko programa "Moja prva plata" našla posao, ili da idu od oglasa do oglasa za posao, dvojica srednjoškolaca iz Čačka svojim postupkom već nekoliko dana izazivaju pozitivne komentare na društvenim mrežama, a radi se o načinu na koji su probali da pronađu posao. Naime, oni su grad oblepili oglasom u kojem kažu da pomažu građanima u obavljanju različitih poslova uz simboličnu nadoknadu shodnu mogućnostima "poslodavca", a kako bi prikupili novac za džeparac. - Dragi sugrađani, mi smo srednjoškolci koji rade za džeparac i nudimo pomoć u kući, nabavku namirnica, šetamo pse i mačke, cepamo i slažemo drva, raspremamo stare šupe i čistimo dvorišta - ističe se u oglasu. Takođe, ovaj dvojac kaže da mogu pomoći i u drugim stvarima, kao i to da nisu skupi, dodajući da će cenu rada odretiti "poslodavac". - Možemo vam pomoći štošta, ukoliko nas angažujete. Nismo skupi, platite nam koliko smatrate da smo zaslužili - stoji u oglasu. Sudeći po velikom broju pozitivnih komentara na društvenim mrežama, postoje mladi koji dokazuju da nije sve uzalud i da, čak i za naše društvo, ima nade. https://direktno.rs/vesti/srbija/309528/cacak-srednjoskolci-posao-ispomoc-dzeparac.html

Srbija se našla među 14 zemalja sveta sa najstoržim merama za suzbijanje koronavirusa, prema procenama Oksforda. Ipak, na mapi država sa najviše zaraženih u Istočnoj Evropi, deli isto mesto, rame uz rame, sa Belorusijom, u kojoj koronu "leče" votkom i ne preduzimaju apsolutno nikakve mere zaštite od virusa. Na ovoj mapi, zemlje Zapadne Evrope crvene se kao žar što znači da je broj zaraženih koronavirusom, kao i nivo smrtnosti veoma visok i zabrinjavajuć, da je čak preko 2.500 zaraženih na milion stanovnika. Međutim, države Istočne Evrope obojene su daleko svetlijim nijansama žute ili narandžaste, što ukazuje da imaju 500 ili najviše 1.000 zaraženih na milion stanovnika. S obzirom na drakonske mere koje su do nedavno bile na snazi u Srbiji, trebalo bi da smo i mi zemlja obojena u žuto-narandžastu nijansu, odnosno da smo ušuškani među državama sa nižom stopom novoobolelih i umrlih. Ipak, nije tako. Crvena mrlja istoka Evrope, pokrila je samo Belorusiju, Estoniju, Moldaviju i – Srbiju! To znači da ove zemlje imaju od 1.000 do 2.500 zaraženih na milion stanovnika. Kako pored vanredog stanja, policijskog časa, zabrane izlaska za starije od 65 godina, dovoljnog broja respiratora, maski, rukavica, improvizovanih bolnica, socijalnog distanciranja i ažurnog testiranja, kako tvrdi struka i vlast, imamo isti broj zaraženih kao zemlja u kojoj se korona “leči” votkom. Dok se predsednik Aleksandar Vučić u početku smejao koroni, broj zaraženih se očigledno gomilao. Onda se i on uozbiljio, pa zaveo stroge mere kojima nas je sve zaključao u naše domove i stavio veto na šetnje. Brine to što, predsednik zemlje, koja danas deli istu boju na mapi zaraženih kao Srbija, Aleksandar Lukašenko, prvi čovek Belorusije, poručuje svojim građanima na početku pandemije: “Ne treba nam strog karantin jer u ovoj zemlji niko neće umreti od korona virusa!” Pa je još i dodao: “Javno objavljujem da niko neće umreti u Belorusiji. Našli smo kombinaciju lekova koja će sačuvati živote”, rekao je Lukašenko. Međutim, do danas je od koronavirusa u Belorusiji umrlo preko 100 ljudi, a potvrđeno je preko šest hiljada slučajeva. Predsednik Lukašenko je odbacio tvrdnje da su oni umrli od virusa Covid-19, već je naveo druge hronične bolesti, kao što su bolesti srca i dijabetes. Votka pomaže u borbi sa koronom “Tvrdim da nijedna osoba nije umrla od korona virusa”, rekao je on, savetujući ljude da piju votku kako bi se borili protiv bolesti. Lukašenka su više brinule ekonomske posledice nego korona virus. A dok su građani Srbije tople prolećne dane dočekali zatvoreni u kućama pod ključem, u Belorusiji se život normalno odvijao, čak su se igrali i fudbalski mečevi, granice su otvorene, ljudi odlaze na posao i nije bilo panične kupovine toalet papira, jer Lukašenko odbacuje pandemiju kao ‘psihozu’. Belorusija se čak sprema i za proslavu Dana pobede nad nacistima u Drugom svetskom ratu, koju planira da održi na ulicama Minska 9. maja. Epidemiolog: Teško je praviti poređenja Na ova poređenja zemalja i njihove borbe sa koronom, reagovao je epidemiolog dr Zoran Radovanović, koji za Nova.rs kaže da nije realno, a ni lako, porediti stopu zaraženosti u zemljama, pa ni stopu smrtnosti. “Pitanje je koliko ljudi je u Belorusiji testirano, to nikako ne možemo tačno da znamo. Činjenica je da mi imamo najviše obolelih u odnosu na 12 zemalja regiona. Profesorka Markotić je čak rekla da je region dobro prošao, “svi osim Srbije”, imajući u vidu broj umrlih kod nas. Mi smo kasno počeli da testiramo građane i nismo mogli da otkrivamo obolele na vreme. Politika, koju je predlagala SZO i mere koje su sprovedne u zemljama koje su najbolje prošle sa koronom kod nas nije mogla da se primeni. Naglasak je bio na traganju za obolelima, stavljanju u karantin, na kontaktima i njjhovoj izolaciji. Mi nismo uspeli da detektujemo obolele na vreme, pa smo izolovali čitavu jednu generaciju”, kaže dr Radovanović. Broj umrlih je, smatra on, kod nas čak manji nego što bi se očekivalo. “Prosek godina umrlih je 67, a na Zapadu je 50 odsto preminulih iz staračkih domova, i imali su svi preko 80 godina. Ne bih tako lako upoređivao Srbiju sa Belorusijom, kad je u pitanju zaraženost i smrtnost. Čak su i Belgijanci rekli da su mnogi umrli od korone, a da to nije dokumentovano. Ako je jedna osoba umrla od korone, i svi durgi u njenoj okolini su posle smrti proglašeni žrtvama kovida-19, iako im nije rađen test. Kod nas je bilo obrnuto. Neki koji su i umrli od od korone, rečeno je da su preminuli od infarkta ili šloga. Tako da su brojke u slučaju epidemija uvek vrlo relativne i svako poređenje je rizično, čak nezahvalno” objašnjava dr Radovanović. Na mapi istoka Evrope crvene se zaraženi Srbije i Belorusije NOVA.RS Srbija se našla na mapi država sa najviše zaraženih u Istočnoj Evropi, deli isto mesto, rame uz rame, sa Belorusijom, u kojoj koronu "leče" votkom.

Danas, više nego ikada, je neophodno podsećati ljude da se izvor zla nalazi u duhovnom svetu nepomjanika. Duhovnost nije samo čistota i dobar moral. U najskrivenijem delu duha nalaze se dve suprotne strane, a to su svetla i mračna. O tome je pisao Ruski Teolog Vasilije Zenkovski (Problemi Prosvete u Svetlu Hrišćanske Antropologije, Pariz 1934, strana 110). Ovaj dualizam kada govorimo o duhu, nije uvek lako prepoznatljiv onima koji nisu u potpunosti upoznati sa duhovnim životom, već još uvek brinu o spoljašnjem plitkom životu. Ali, kako napredujete u duhovnom životu i kako bivate oslobođeni od spoljašnjeg života, to više iskušenja i duhovnih grešaka ima u vama. Sa većim duhovnim visinama, naše dobre namere se mešaju sa lošim namerama. U većini slučajeva to zlo koje se nalazi pri vrhu ispliva na površinu. Sa pobedama nad standardnim telesnim grehovima, bivamo iskušavani da sebe hvalimo i smatramo da smo mnogo postigli. Što više dajemo pohvalu svojim moćima to se više udaljavamo od Boga. Ako je savršenstvo u samokontroli i odbacivanju telesnih grehova onda bi mnogi filozofi, pa čak i ateisti bili spaseni, jer bi to značilo da se spasenje može steći bez Božije pomoći. Čak, iako neko uspe da suzbije strasti, zaštita od duhovnog zla je nemoguća bez Boga, jer bez Boga mi ništa ne možemo. Svetla strana duhovnosti je poniznost pred Bogom, a mračna strana su gordost i odbacivanje Boga. Tako da je savim jasno dok ne prihvatimo Boga i dok ne kleknemo pred Bogom i Njegovim veličanstvom i molimo za Njegovu pomoć, svetla strana u nama ne može da pobedi tamnu stranu. Što više poniznosti pred Bogom to manje gordosti u nama i tada svetla strana duhovnosti izbacuje napolje tamnu. Savršena poniznost znači apsolutno prihvatanje Boga, to je ubeđenje da šta god da postignemo je postignuto uz Božiju pomoć. Takođe znači apsolutno odbacivanje gordosti i ubeđenja da smo bolji od drugih i odbacivanje ubeđenja da nam nije potrebna Božija pomoć i pomoć ljudi da nešto postignemo. Gordost znači odbacivanje Boga i ljudi i potpuna pobeda tamne strane nad svetlom unutar čoveka. Poniznost je najproduktivnija vrlina koja donosi najviše duhovnih plodova svetloj strani duhovnosti i moralnoj lepoti. Poniznošću se stiče ljubav prema Bogu i ljudima, a izbacuju se iz nas veliki neprijatelje ljubavi, gordost i mržnja. Poniznost i osećanja koja ona donosi nas podižu u sferu tajne pokajanja. Tada dolazi do veličanstvene pobede nad našom gordošću. Ali sve to zahteva veliku žrtvu, jer da bi naneli konačni udarac našoj gordosti potrebno je proći kroz bolnu i strašnu “operaciju” nakon koje naše ja više ne postoji i nakon koje je stari mrtvi čovek iz nas izbačen. Bitnost pokajanja je voama velika, jer tada dolazi do promene u našem razmišljanju i duhovnom stanju i jer tada dolazi do smrti gordosti, a do početka života čija je osnova poniznost. Tehnički, sagledavanje spoljašnjih grehova i priznavanje istih nema bitnost samo po sebi, već onda kada dođe do pokajanja i promene u nama koja potresa naše celo biće. Tako da je pokajanje potrebno i onima koji čine spoljašnje grehove, ali i onima koji smatraju sebe duhovnim i koji ne vide svoje pređašnje grehove. Baš u tim ljiudima je gordost progutala poniznost pa je njima potreban još veći potres njihovog bića. Onima koji sebe smatraju intelektualcima je takođe potrebno pokanje kao svakom drugom čoveku, jer je duhovno zlo više unutra u čoveku nego van čoveka. Crkva nam dozvoljava da pristupimo novom dobu sveta, odnosno životu po Vaskrsenju, samo nakon pobede svelte strane duhovnosti. http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=8586

Lek su mi davali ponekad na svaki sat, ponekad svakog minuta. I evo me, na četvrtoj godini fakulteta. Bez leka je zaista sve izgubljeno. Bez njega sam onemoćala. Lek aktivira onih 90 posto mozga koji nije iskorišćen, a pasivizira onih 10 odsto koji koriste ljudi – objašnjava Nina. Devojka sa Daunovim sindromom, Nina Kostovska iz Tetova, student je četvrte godine makedonskog jezika i literature na FON Univerzitetu u Skoplju, gde je prošle nedelje sa svojim emotivnim govorom pobedila na oratorskoj večeri. U prepunom amfiteatru, ona je bez ustručavanja pred svima izjavila da su lekari, kada se rodila, njenim roditeljima rekli da za nju nigde u svetu, ni za kakve pare nema leka, i da je najbolje da je otpišu. Sa tim saznanjem njeni roditelji nisu mogli da se pomire, pa su na svoju ruku i na svoj način počeli da leče svoje dete.

Otvorio sam novu temu, postoji stara, samo da potvrdim ono sto sam govorio o mitr. Amfilohiju i njegovom razumijevanju uzivo, jer je to i Vuk isto izjavio: Tačno je, krstio sam se u hramu Hristovog vaskrsenja u Podgorici ali o detaljima tog čina ne mogu da vam govorim. Sami čin je tajan, to je zavjet između mene, crkve i mog kuma“, priča u u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) 19 godišnji Vuk Adžić iz Kolašina, prva trans osoba koja se krstila u nekom od svetilišta Mitropolije crnogorsko primorske Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, koja je do sada ispoljavala izrazito negativne stavove prema LGBT populaciji. Objavljeno: 06. 11. 2019 - 15:29 Za to je dobio blagoslov Mitropolita Amfilohija, a za RSE između ostalog govori zašto mu je vjera važna u životu i koliko mu je pomogla da se suoči sa traumama od napada na pragu porodične kuće, u avgustu ove godine. "Religija je veoma važna u mom životu. U jednom periodu imao sam samo religiju uz sebe. Vjera me je održala u životu. Ono što sam i ranije govorio jeste da se nakon napada na mene ispred praga porodične kuće, sigurno osjećam samo u crkvi i da je ona neka moja sigurna luka gdje znam da mogu uvijek da dođem i da budem prihvaćen kao čovjek. Za mene je religija ljubav. Sami Mitropolit Amfilohije o kojem imam samo lijepe stvari da kažem dao mi je blagoslov da mogu da se krstim. Neizmjerno sam mu zahvalan na tome i želim da poručim da je jedno ono što o njemu izlazi u medije a sasvim drugo ono što on jeste – dobar čovjek koji ima razumijevanja", rekao je Adžić Transrodna osoba Vuk Adžić, nakon krštenja: Amfilohije je dobar čovjek, koji ima razumijevanja M.PORTALANALITIKA.ME

Anglikanska crkva je napravila veliki iskorak u svojim stavovima i promenila svoj odnos prema marihuani, pa je tako odlučila da započne sopstveni biznis gajenja i proizvodnje te biljke. Crkva, naime, raspolaže investicionim budžetom od 12,6 milijardi funti, što je nešto manje od 15 milijardi evra, a svoja ulaganja će ograničiti isključivo na medicinsku marihuanu. Investiranje u proizvodnju, distribuciju i prodaju rekreativne marihuane, odnosno "trave", za englesku crkvu i dalje ostaje tabu tema. Iz crkve su se, tim povodom, oglasili saopštenjem: "Za nas postoji razlika između medicinske i rekreativne marihuane. Nemamo problem s marihuanom koja se koristi u medicinske svrhe", izjavio je glavni čovek za ulaganja Anglikanske crkve Edvard Mejson. U Velikoj Britaniji je, od oktobra prošle godine, dozvoljena upotreba kanabisa u medicinske svrhe i pacijenti mogu da ga dobiju na recept. U pojedinim državama sveta kanabis se propisuje pacijentima koji boluju od teških bolesti kao što su rak, sida, multipla skleroza, povrede kičmene moždine i epilepsija. Lekari u Velikoj Britaniji prvi put imaju mogućnost da pacijentima koji trpe jake bolove propišu proizvode koji sadrže kanabis. Crkva ima novi biznis: "Nemamo problem s marihuanom koja se koristi u medicinske svrhe" WWW.B92.NET Anglikanska crkva je napravila veliki iskorak u svojim stavovima i promenila svoj odnos prema marihuani, pa je tako odlučila da započne sopstveni biznis gajenja i proizvodnje te biljke.

Bogdan Ilić (1996), poznatiji kao Baka Prase, srpski je muzičar, jutjuber, gejmer i zabavljač iz Beograda rešio je da se oproba i u politici. Baka prase, tj Bogdan Ilić kaže za Zicer da je vlast u padu, a opozicija ne postoji te da je ovo jedinstvena prilika da se preuzme vlast u Srbiji i konačno uradi nešto za mlade ljude koji još nisu otišili odavde. – Garantujem da ću imati u startu ono što je Beli imao u finišu. To je taj efekat koji ja bacam, sine, pa pola Srbije će glasati za mene. – kaže Baka prase za Zicer. Slogan političke partije Baka praseta će glasiti: Zna se-Baka prase! Ilić kaže da još nije smislio ime partije ali da to ionako nije bitno, bitan je lider, a on je rođeni lider. Baka prase jedino Sergeja Trifunovića vidi kao ozbiljnog konkurenta, dok za ostale opozicione i pozicione političare kaže da su mračna prošlost i da su ga uzduvali. – Sergej je faca ali je kurac. Mislim aj sine pusti više, prekini da sereš. Retard se loži, izglupirao se maksimalno i smara lik. Pičku ima da mu polomim. Imam priču brate. Sergej je kao lik koji dođe u teretanu i viče „Ja sam najjači“ uradi dva skleka i umre.- tvrdi Baka prase. Za kraj Baka prase je poručio Sergeju Trifunoviću sledeće: – Ajmo na Kosovo pičko! Baka prase osniva stranku i najavljuje izlazak na izbore: Ima da izgrmimo najglasnije svi mogu da nam puše! | Zicer.org ZICER.ORG

Fakultet za civilno vazduhoplovstvo Megatrend univerziteta trenutno je u kampanji promocije upisa budućih studenata. Kreativa koju su odabrali za ovu kampanju, odnosno jedan od vizuala te kampanje (foto-grafika za potrebe društvenih mreža) uznemirio je domaću vazduhoplovnu javnost i na sebi nosi poruku koja nije tačna. Baš kao i naslov teksta na Tango Six portalu koji upravo čitate, Megatrend je uspeo da uznemiri, prenese netačnu informaciju, dobije lake klikove i neadekvatnu pažnju. Dozvolite mi da analiziram verovatno najgluplju promociju u modernoj istoriji srpskog vazduhoplovnog obrazovanja, stavim u fokus marketing i digital tim Megatrend univerziteta i ostavim im (besplatno) zauvek visokorangiran (naizgled) negativan tekst na Googlu. Šta se dogodilo? Megatrend univerzitet je u sklopu promocije upisa na prvu godinu njihovog Fakulteta za civilno vazduhoplovstvo objavio naizgled neprimeren i na prvu loptu duboko imbecilan vizual sa jednom suštinski netačnom tvrdnjom: Vizual komunicira dve poruke: – da bi mogao da budeš pilot od 2020. godine treba ti diploma (više obrazovanje). – ako ne preduzmeš akciju koji sugerišemo (sebi obezbediš diplomu) „pao si na ispitu“ i „rizikovao“ si = doživeo si vazduhoplovnu nesreću. Marketing koji privlači pažnju Poznati princip iz marketing prakse da šokiranje vodi do bržeg ili verovatnijeg klika i ispunjava željeni „call to action“ poznati privatni univerzitet primenjuje već godinama. Kao eksperti u prodaji proizvoda koji je u njihovom slučaju obrazovanje, imali su problem sa reputacijom osnivača, zbog toga se rebrendirali, zatim re-rembrendirali i osvojili srca svih marketingaša koji vole da se zgražavaju po društvenim mrežama sa jednom od verovatno najuspešnijih kampanja na samoj ivici etičko-moralnog žileta. Dakle nije se dogodilo ništa novo i toliko različito od kampanje „Završi Megatrend i pali!“. Marketing i digital tim samo su primenili već poznatu matricu izazivanja jake reakcije. Nekoliko dana će (ukoliko budu imali sreće) vizual postati viralan koliko je glup (kao nebrojano puta do sada), moralne gromade opšte prakse zgražavaće se po društvenim mrežama i nesvesno brojem interakcija hraniće algoritam vidljivosti u moru drugog smeća. Levak konverzije solidno je postavljen i vodi na optimizovani sajt koji vas odmah peca na „plati dve godine, dobiješ druge dve džabe“ princip. Rezultat će, ubeđen sam, biti visok broj konverzija odnosno upisanih brucoša. Znači odličan potez? Nikako. Nepreciznosti i jeftini digital „Svaki loš marketing je dobar marketing“ ne funkcioniše suštinski kada su ozbiljne stvari (obrazovanje to svakako jeste) i reputacija u pitanju. Posebno kada kao Megatrend imate konkurenciju i još bitnije, kada vam proizvod nije ništa kvalitetniji od te konkurencije. Takođe, u PR-u ali i marketingu donekle važi pravilo da je maksimalno preterivanje i prenaglašavanje dozvoljeno dokle god se istina pumpa do ivice pucanja. Jedino što nije dozvoljeno (u teoriji) je da balon pukne odnosno da se laže. Kada smo kod laži, u slučaju Megatrenda ubeđen sam, nenamerne nepreciznosti, sporan je „call-to-action“ copy koji kaže: „Dragi piloti i svi oni koji to želite da budete bez naše diplome nema letenja od 2020. godine!“ – ova tvrdnja je u poptpunosti netačna. Tehnički, izvedba vizuala još jedna je lopata cementa bačena u zacementiranu tvrdnju da deci ne treba davati da vam „vode digital“ za 200 evra. Napravite kratku pauzu u čitanju, otvorite novi browser, obrišite cache memoriju browsera, ukucajte termin „aircraft crash“, kliknite na „images“ i prva fotografija koja će vam izaći je fotografija iskorišćena za Megatrend vizual. Dokaz predanosti i kvaliteta. Kad smo kod dubokog sarkazma, interesantna je još jedna činjenica. „Pao si na ispitu“ momenat (što ne kapiraš da ako si pilot moraš kod nas da se upišeš) ilustrovan je udesom aviona. Megatrendov fakultet za civilno vazduhoplovstvo u okviru svog nastavnog programa ima i modul „Master menadžmenta bezbednosti u vazduhoplovstvu“. Zamislite nekog budućeg stručnjaka za bezbednost letenja koji je to postao zbog prikrivenog fetiša za avione koji padaju i eksplodiraju. Zamislite da se on nije zgranuo kada je video vizual, da ga je kliknuo i zbog njega se upisao? Treba li pilotima diploma višeg obrazovanja? Ne. Tvrdnja iz copyja Megatrendovog vizuala je u potpunosti netačna: „Dragi piloti i svi oni koji to želite da budete bez naše diplome nema letenja od 2020. godine!“. Ne postoji regulativa na nivou nacionalnih i internacionalnih vazduhoplovno regulatornih tela koja eksplicitno zahteva da pilot mora imati diplomu više škole ili fakulteta. Problem sa ovom nepreciznošću Megatrendove tvrdnje je da ona implicira da je u pitanju regulatorna i konačna stvar i da morate imati baš njihovu diplomu. Istina je sasvim drugačija. Prvo, da biste postali „običan“ pilot, ne treba vam nikakvo više pa čak ni srednje obrazovanje. Da biste postali profesionalni pilot, da biste dobili dozvolu koja vas regulatorno osposobljava za upravljanje, na primer, putničkog aviona, takođe ne morate imati više obrazovanje. Međutim, u procesu obuke za najkompleksniju pilotsku dozvolu koja je na tržištu obuke pilota i najmasovnija, vi učite više od godinu dana 14 predmeta koji po svojoj težini i ozbiljnosti mogu biti ekvivalent višem obrazovanju. Ali praktično to i dalje nisu. Za efektivno savlađivanje ovih predmeta potrebno vam je prethodno minimum srednje obrazovanje jer učite matematiku, fiziku, engleski jezik i dosta objektivno teških predmeta. Ipak, na žalost civilnih pilota, u pitanju je kurs (jako težak kurs) koji nije ekvivalentan višem obrazovanju. Jednom kada savladate ovaj kurs (praktični i teorijski deo) dobili ste sertifikat i pred regulatornim vlastima vaše zemlje dozvolu da možete upravljati visokoperformansnim avionima sa putnicima u komplikovanom saobraćaju, u složenim meteo uslovima, za pare. To zadovoljstvo vas je koštalo više od 30.000 evra i tek kada sve to završite tražite avio-kompaniju koja će vas zaposliti. Ukoliko je tržište preplavljeno pilotima bez posla (obično u svakom datom trenutku jeste, bez obzira na konstantnu perspektivu) avio-kompanije će kao jedan od obaveznih uslova staviti da kandidat pored najkompleksnije dozvole mora imati i više obrazovanje. Ukoliko avio-kompaniji trebaju piloti hitno primiće ih i bez diplome višeg obrazovanja, srediće im radnu dozvolu i sve što je potrebno. Faktori koji su bitni u ovoj dinamici su razni i promenljivi su. Tačno je da većina pilota koja sada leti putnike ima neko više obrazovanje ali je netačno da postoji regulatorni uslov nacionalnih regulatornih vazduhoplovnih tela za tako nešto i da je Megatrend na neki način za taj uslov i sertifikovan. Nestrpljiva deca, roditelji koji daju pare i odlična biznis prilika Megatrend univerzitet verovatno je jedan od poslovno najpreduzimljivijih biznisa u oblasti obrazovanja. Saznali su za jedinstvenu priliku koja postoji kada su piloti u pitanju i za razliku od drugih višedecenijskih vazduhoplovnih institucija u Srbiji – iskoristili su je. Prilika leži u činjenici da velika većina mladih koji žele da postanu civilni piloti to želi odmah. Znaju da im posle srednje škole zapravo ne treba viša ili fakultet i ubeđuju roditelje da im daju nekoliko desetina hiljada evra da svoj san ostvare. Roditelji sa tim nemaju problem ali su očajni činjenicom da će im dete ostati primitivac sa srednjom školom. Mladi ljudi delom ipak završavaju više ili fakultete zbog činjenice da većina avio-kompanija traži diplomu (tržišni razlozi ne regulatorna obaveza) a delom se odlučuju za fakultete koji imaju bilo šta opšte kao na primer „menadžment“ a da ima veze sa avionima. Dok gube vreme učeći (želja za letenjem je prejaka, ne razumete) barem da uče nešto što ima veze sa vazduhoplovstvom. Mašinski fakultet smer vazduhoplovstvo je preozbiljan, Saobraćajni fakultet smer „vazdušni“ je takođe preozbiljan. Oba fakulteta ozbiljne su obrazovne institucije čiji avio sektori nemaju nikakve veze sa pilotima – oni proizvode inženjere. Megatrend je na vreme shvatio tržišnu nišu i napravio programe studija koji savršeno monetizuju platežno sposobne roditelje pilota. Trebalo je samo da rafiniraju poruku nekom varijacijom na temu: „Ne rizikujte da vas avio-kompanija ne zaposli, uzmite diplomu, zanimljivo je, samo avioni, nema smor nauke i sličnih gluposti.“ Rešenje? Pogled na spisak profesora Megatrend Fakulteta za civilno vadzuhoplovstvo ilustruje stručnost. Kvalitetan kadar, više nego interesantni moduli obrazovanja. Ja bih lično (da imam vremena) odslušao sva tri. Tango Six je uspešno sarađivao sa Megatrendom više puta i uvek smo njihovim studentima (i studentima drugih fakulteta) besplatno obezbeđivali kotizacije za sve naše događaje. Otpustite idiote koji vam vode marketing i digital i nastavite da vodite i unapređujete odličnu priču koju imate. Privlačite pažnju, pravite virale ali ne urušavajte svoju reputaciju. Ili kako bi piloti rekli: Evo vam memory itema – „Nema slika aviona koji se ruše kada promovišemo bezbednost letenja.“ Ako vam treba kvalitetna i efektna reklama, javite se – [email protected] Ova je bila besplatno (i biće viralnija unutar ciljne publike). Petar VOJINOVIĆ

Prošle nedelje na nemačkom internet sajtu Helionline pojavile su se nove fotografije srpskih vojnih H145M pa tako sada imamo fotografije svih 5 helikoptera namenjenih RV i PVO. U fabričkom krugu Erbasovog pogona u Donevortu 3. aprila primećena su još dva H145M sa privremenim nemačkim registracijama D-HMBB i D-HCBT. Na osnovu dostupnih fotografija može se videti da meteo-radar poseduje samo jedan helikopter, primerak sa evidencijskim brojem 14502 (privremena nemačka registracija D-HBTS). Taj helikopter služiće za traganje i spasavanje dok će se, kako Tango Six saznaje, helikopter 14501 (D-HADD) koristiti za borbeno traganje i spasavanje. H145M D-HCBT fotografisan 3. aprila ove godine u Erbasovom pogonu u Donavurtu / Foto: Alexander Lutz Drugi helikopter primećen prošle nedelje D-HMBB / Foto: Alexander Lutz Do sada smo imali prilike da vidimo tri vojna H145M, na primopredaji je bio prikazan čelni helikopter ev. broja 14501, fotografiju 14502 Tango Six je objavio krajem novembra 2018. a takođe na sajtu Helionline je 3. februara ove godine objavljena i fotografija helikoptera sa registracijom D-HADZ koji je uočen 31. januara za koji se pretpostavlja da mu je ev. broj 14503. Poslednji uslikani srpski policijski H145M, YU-SAR (D-HCBV) / Foto: Alexander Lutz Helikopteri nisu fotografisani samo na fabričkom aerodromu u Donevortu već i u vazduhoplovnoj bazi Ingolstadt Manching gde se obučavaju naši piloti a u kojoj se nalazi sedište kompanije Airbus Defence and Space kao i Vazduhoplovno-tehnički centar nemačke vojske. Na ovom aerodromu ne obučavaju se samo srpski vojni piloti već i piloti Helikopterske jedinice policije. Od 4 srpska policijska H145M do sada su na fotografijama uočena tri, maskirni YU-ICE (D-HADR), YU-MED (D-HAD0) i YU-SAR (D-HCBV). Kako saznajemo, četvrti će nositi registraciju YU-MUP. Živojin BANKOVIĆ

Sanja Stankovic, pravoslavni psiholog i osnivac stranice http://www.imanade.org/ pokrenula je i youtube kanal pa izvolite zapratiti https://www.youtube.com/channel/UCxuIYbBmKbmvVy6hcZgrbXw

DA JE KONJICA "BUDUĆNOST" VOJSKE SVEDOČI I "PRAVILNIK O IZMENI PRAVILNIKA O UTVRĐIVANJU ELEMENATA FORMACIJSKIH MESTA OFICIRA I PODOFICIRA U MINISTARSTVU ODBRANE I VOJSCI SRBIJE OD 14. JUNA OVE GODINE. TU SE, IZMEĐU OSTALOG, PROPISUJE DA MAJOR-KONJANIK, KOMANDIR KONJIČKOG VODA IMA 13. PLATNU GRUPU, ISTU KAO I PILOT MAJOR U AVIJACIJI, A KOMANDIRI VODOVA U SPECIJALNIM JEDINICAMA I VOJNOJ POLICIJI 14. PLATNU GRUPU. U ISTOM OVOM AKTU PREDVIĐENO JE I DA PORUČNIK IZ VODA ZA RAZMINIRANJE I UKLANJANJE NEEKSPLODIRANIH UBOJNIH SREDSTAVA – DAKLE NEKO KOME SVAKI IZLAZAK NA TEREN MOŽE DA BUDE OPASAN PO ŽIVOT – IMA 16. PLATNU GRUPU Ko se još seća "afere Morović" – kada je država pre nekoliko godina kompaniji Al Ravafed iz Ujedinjenih Arapskih Emirata dala u zakup na 30 godina više od 3600 hektara vojnog poljoprivrednog zemljišta u Karađorđevu? Tada se ispostavilo da i pored obaveza iz ugovora, u prve dve godine nisu platili ni one osnovne obaveze, što je, nevoljno, morao da prizna i tadašnji ministar odbrane Zoran Đorđević. A prema ugovoru, kome su se protivili stručnjaci iz Ministarstva odbrane, Al Ravafedu je zemljište ustupljeno bez fiksne naknade, uz obavezu da iz godišnjeg profita koji ostvari Vojnoj ustanovi "Morović", u čijem sastavu je i "Karađorđevo", daje 20 odsto ostvarenog profita. ZAVERA ĆUTANJA: Taj slučaj pao je u zapećak sve dok se upozorenjem prošle sedmice nije oglasio Vojni sindikat Srbije (jedini reprezentativan u Vojsci, čiji navodi su se do sada uvek pokazivali kao tačni), koji je od ministra odbrane Aleksandra Vulina zatražio da javno odgovori na više pitanja važnih za javnost, a pogotovo za poreske obveznike. Vulin se, naravno, ni posle sedam dana nije oglasio. GDE JA STADOH NA KONJU, TI PRODUŽI: Kralj Aleksandar,... Ključna pitanja Vojnog sindikata bila su sledeća: "Da li je tačno da Ministarstvo odbrane priprema prodaju Vojne ustanove ‘Morović’ koja poseduje 1800 hektara obradive zemlje, 6000 hektara šume i 5000 hektara lovišta, farmu konzumnih jaja kapaciteta 100.000 koka nosilja, manju farmu krava i svinja i veći broj ugostiteljskih objekata namenjenih turizmu i lovnom turizmu, čija se vrednost meri u milionima evra. Da li je istina da Vojna ustanova ‘Morović’ godišnje prihoduje oko 700 miliona dinara, a da je poslednju poslovnu godinu završila sa dobiti od oko 16 miliona dinara, ako jeste, gde su i kako ta novčana sredstva upotrebljena? Koja je trenutna vrednost Vojne ustanove ‘Morović’ sa svom pokretnom i nepokretnom imovinom?" Umesto odgovora, Vulin i njegovi nadređeni izabrali su ćutanje, kao i njihovi potčinjeni mediji. U Vojnom sindikatu Srbije rekli su za "Vreme" da će strpljivo čekati odgovor u zakonskom roku, a onda uputiti zahtev povereniku za informacije od javnog značaja. Ćute i nadležni državni organi, uključujući i tužilaštvo, ministarstva finansija i privrede i Državnu revizorsku instituciju. Ćuti, što nije ni čudno, glavni Vučićev čovek za saradnju sa UAE Mlađan Dinkić. ...J. B. Tito,... Zašto je Ministarstvo izabralo ćutanje, pa čak i sam ministar, koji se inače u javnim nastupima "obračunava" sa stvarnim i zamišljenim političkim i drugim protivnicima, upućuje "oštre poruke" NATO-u, Evropskoj uniji, Kosovu, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, čak i Crnoj Gori zbog slanja dva oficira u misiju KFOR-a... O njegovim napadima na Dragana Đilasa, Dragana Šolaka, Vuka Jeremića, Sašu Jankovića da se i ne govori. Ali o ovom slučaju ni slova. Da li je Vojni sindikat "raspalio vatru pre dima"? Možda toga nisu bili svesni, ali da li se možda radi o krupnoj stvari koja se "iza brda valja"? Protiv Antića se inače, zbog sindikalnog delovanja, vodio se postupak pred vojnodisciplinskim sudom gde je kažnjen besmislenom zabranom napredovanja i oduzimanjem čina. Međutim, ukoliko se sad taj postupak, na koji je uložena žalba, naglo preokrene i po nečijem nalogu donese rešenje o "gubitku službe" – sve će biti kristalno jasno. PRIJATELJI I KONJI: Zahtev sindikata otvorio je i druga, manje značajna pitanja kada je reč o mogućem otuđenju, narodski rečeno pljački državne imovine, ali su važna kao ilustracija stanja u vojsci i samovolje koju provodi ministar. "Da li je tačno da je po odluci ministra odbrane više od 100 miliona dinara potrošeno na formiranje i opremanje ergele u Vojnoj ustanovi ‘Morović’ kao i da ta ergela posluje u minusu? Sa kog konta je potrošeno više od 100 miliona dinara za opremanje ergele te da li su ta budžetska sredstva bila planirana za ovu namenu? Da li je istina da u Vojnoj ustanovi ‘Morović’ nedostaju traktoristi, a da je Ministarstvo odbrane po odluci ministra tamo zaposlilo džokeja? Da li je istina da je ministar odbrane pokrenuo postupak udaljenja od dužnosti trenutnog upravnika Vojne ustanove, koji je oficir, kako bi na njegovo mesto, koje je po formaciji isključivo oficirsko, postavio civila i to članicu Pokreta socijalista, izvesnu Zdravku Milovanović? Koji su opšti i posebni uslovi za prijem na formacijsko-radno mesto upravnika VU ‘Morović’ i kad je za to mesto bio raspisan javni konkurs? Da li izvesna gospođa Milovanović ispunjava uslove i kriterijume, stručne i bezbednosne za postavljene na mesto upravnika Vojne ustanove ‘Morović’? Da li je tačno da Vojna ustanova ‘Morović’ ima više od 200 zaposlenih i da će veći deo tih lica biti otpušten nakon dolaska novog upravnika?", set je pitanja za koja bi se odgovor mogao unapred znati, s obzirom da je na čelu Vojnog sindikata Novica Antić, pripadnik Kriminalističko-istražne grupe Vojne policije, osoba sa dobrim "operativnim vezama" u vojsci. ...A. Vulin Da su navodi Sindikata i te kako utemeljeni, potvrđuje indirektno i samo Ministarstvo odbrane svakodnevnim saopštavanjem aktivnosti Vulina i opširnim prenošenjem njegovih izjava. A sve je počelo u septembru prošle godine, kada su UAE Srbiji "donirali" 15 konja, što je, kako je tada Vulin objasnio, velika čast, jer se u arapskom svetu konj ceni i poklanja se samo najboljim prijateljima. "Ovi konji će poslužiti našoj ergeli, a nadamo se da ćemo sa njima i u našu Gardu vratiti tradiciju konjičkih jedinica, da ćemo vratiti ono što je nekada krasilo srpskog oficira, kao i sećanje na to kako su nekada izgledale naše slavne konjičke jedinice, jer u istoriji srpske vojske konjica je oduvek bila važna i poštovana, od slavnih uspeha despota Stefana Lazarevića pa do srpske konjice u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. To je jedna lepa tradicija koju bi vredelo obnoviti, a ova donacija će upravo tome i poslužiti", najavio je tada on. Vulin je, naravno, tom prigodom i lično "isprobao" jahanje. I odmah se krenulo u ostvarenje njegove najave, a da nije konsultovan vojni vrh, u prvom redu Uprava za planiranje i razvoj (J5), da li je uopšte potrebna konjica, i to paradna, a ne ona, na primer, za dotur hrane, municije i svega ostalog vojnicima na teško pristupačnom terenu. Nekad je vojska imala konjičke jedinice, čak je i svaki konj u privatnom vlasništvu građana bio popisan i podlegao je mobilizaciji. U međuvremenu, doktrina se promenila, manir je postao da, umesto od stručnih ljudi, sve zavisi od volje i trenutačnih afiniteta ministra, bez obzira kako se on zvao i iz koje stranke bio. Zato je, prema izvorima iz Vojske, izostala reakcija Generalštaba na ideju o osnivanju konjičkog voda, jednostavno zato što niko iz vrha ne želi da se zameri ministru. "Bio bi zanimljiv njihov odgovor na pitanje da li su oni zahtevali osnivanje tih jedinica i zašto. I kolika su sredstva predviđena za osnivanje i održavanje te jedinice? Uveren sam da je u ovakvoj situaciji, kada mladi pripadnici Vojske Srbije sve manje vide perspektivu u nastavku službe, veći prioritet ulaganje budžetskih sredstava u ljude, njihovu obuku, znanje i standard života nego u arapsku donaciju kojoj nije mesto u oružanim snagama", kaže za "Vreme" jedan od penzionisanih oficira, upućen u te stvari. GARDA GALOPIRA U SUTON: Da u Gardi nisu imali ništa protiv nametanja konjičkog voda, ne treba ni sumnjati, jer je na čelu te jedinice uvek bila podobna ličnost koja je bespogovorno slušala najpre kralja, pa Tita, pa i kasnije. Sadašnji komandant Garde je po funkciji ađutant predsednika. Ne treba zaboraviti da je isti čovek u vreme dok je na čelu Srbije bio Tomislav Nikolić, prilikom polaganja venaca u Grčkoj stajao iza njega u uniformi vojske Kraljevine, i to još malo "modifikovano" sa neodgovarajućim oznakama; to je ona uniforma u kojoj se Arkan ženio, primetili su "zlobnici". Zaista, bila je veoma ružna slika kako gardisti u svečanim plavim uniformama polažu venac, a njihov komandant stoji u sasvim drugoj uniformi. Kasnije se ispostavilo da je to bila ideja jedne Nikolićeve saradnice koja je smatrala da bi "bilo lepo da komandant Garde bude u staroj srpskoj uniformi". To što nije po propisima, bilo je manje bitno. I tako su krenule pripreme za konjički vod Garde, pa su uglavnom podoficiri i poneki oficir odabrani da idu na obuku u Policijsku brigadu na Banovom brdu koja u svom sastavu ima konjicu. Policiji konjica treba jer su konji nezamenjivi u suzbijanju nereda, posebno u okolini stadiona, njih se navijači više boje nego pendreka, ali šta će vojsci u ovoj situaciji konji, nije objašnjeno – osim za prikazivanje na raznim svečanostima, "da narod vidi". A to što dnevno po nekoliko ne samo profesionalnih vojnika nego i podoficira i oficira, u čije školovanje su uložena sredstva, napušta vojsku, za državni vrh je manje važno. Da je konjica "budućnost" vojske svedoči i "Pravilnik o izmeni Pravilnika o utvrđivanju elemenata formacijskih mesta oficira i podoficira u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije", koji je potpisao Vulin, a objavljen je u "Službenom vojnom listu" broj 20, od 14. juna ove godine. Pa se, recimo, propisuje da major-konjanik, komandir konjičkog voda ima 13. platnu grupu, istu kao i major u avijaciji, pilot, a komandiri vodova u specijalnim jedinicama i vojnoj policiji 14. platnu grupu. Predviđeno je da kapetan zamenik komandira konjičkog voda ima takođe 14. platnu grupu, a 15. će imati poručnik konjanik ili kapetan iz Odeljenja za zdravstvenu zaštitu i Odeljenja za uzgoj i negu konja i biće u istom rangu sa kapetanima Specijalne brigade ili Vojne policije. O "značaju" konjice govori i to da će pilot kapetan biti u 15. a poručnik u 16. platnoj grupi. U isto vreme, Vulinovim pravilnikom predviđeno je da poručnik iz Voda za razminiranje i uklanjanje neeksplodiranih ubojnih sredstava, dakle neko kome svaki izlazak na teren može da bude opasan po život, ima 16. platnu grupu. Zastavnik-konjanik biće u 18. platnoj grupi, stariji vodnik prve klase u 19, a stariji vodnici i vodnici u 20, a za te činove su, pored konjanika, predviđena i formacijska mesta "vodič-konjanik", veterinarski tehničar i "dreser-konjanik". Kada se uzme u obzir da je letos objavljeno da su profesionalni vojnici koji su bili prinuđeni da statiraju na snimanju filma Čarape kralja Petra, porodične produkcije Lazara Ristovskog, morali to da rade za dnevnicu od 1100 dinara, dok je ista za volove iznosila 33 evra, a za konja čak 100, ne čudi onda koliki značaj Ministarstvo pridaje "konjici" i privileguje "konjanike" u odnosu na ostale pripadnike Vojske Srbije. Posebno kad su konji došli iz "bratskih UAE". Da jedan pilot ima manju platnu grupu od kolege koji jaše konja, moguće je samo u zemlji Srbiji. Štalski momci I dok profesionalci, uključujući i one iz specijalnih jedinica, napuštaju Vojsku, Generalštab je krajem septembra raspisao konkurs za prijem u radni odnos na neodređeno vreme jedanaest lica iz gra­đan­stva ra­di po­pu­ne rad­nih me­sta na kojima će u Gardi brinuti o konjima. Raspisan je konkurs za po jednog ve­te­ri­nar­skog teh­ni­čara, dresera-ko­nja­nika i potkivača, za dva "uzgajivača" i po tri vozača i pomoćna radnika. Zašto pomoćni radnici – pa, verovatno jer treba neko da čisti štale. Očekivati to od profesionalnih vojnika, malo je verovatno jer im ne stoji u ugovoru o radu. Cinici kažu da je jedan od razloga za ideju o ponovnom uvođenju vojnog roka da se obezbede mladići kako bi čistili za konjima. A vozači su potrebni jer se sada moraju nabaviti i prikolice, posebno napravljene za prevoz konja, pa će se transportovati za razne prilike kad bude održavan egzercir Garde. Izbor kandidata na konkursu, zanimljivo je, sprovodi komisija koju imenuje ministar odbrane, a ne Generalštab. Galoperi vrhovnog komandanta Koliko su konji važan faktor u sistemu odbrane, dovoljna je ilustracija to što je konjička trka proglašena za "stalnu manifestaciju od značaja za Ministarstvo odbrane". Pod direktnim Vulinovim nadzorom, izmišljena je i održana 30. septembra manifestacija "Prvi Kup vojske Srbije", u kategorijama kasačke i galopske trke. "Vojska Srbije je deo našeg svakodnevnog života. Vratiti trku u Karađorđevo, vratiti konjički vod u našu Gardu, sve su to stvari koje vraćaju vojsku u naš svakodnevni život. Svako ulaganje u Vojsku Srbije je ulaganje u kvalitet života svakog građanina naše zemlje", konstatovao je Vulin tom prilikom. Vulin, naravno, nije propustio priliku da oda zahvalnost i svom "vrhovnom komandantu" Aleksandru Vučiću, objašnjavajući "da nije bilo njegovog ličnog entuzijazma, napora i želje da se sve to obnovi, ništa od ovoga što se danas u ergeli Karađorđevo moglo videti, ne bi bilo moguće. Davor LUKAČ, VREME

U Srbiji je na inicijativu jedanaest penzionisanih i aktivnih generala, 2005. godine osnovan Klub generala i admirala Srbije kao nestranačko, nepolitičko i neprofitabilno udruženje građana. Građani bi, na sami pomen tog imena, mogli pomisliti da se radi o udruženju najuticajnijih delova intelektualne elite koja bi trebalo da pomogne očuvanju i daljoj izgradnji sistema vrednosti u našem društvu. Međutim, čak i njihov Statut eksplicitno navodi da im je cilj, pored negovanja tradicija, očuvanje ugleda i etike generala i admirala, zaštita ugleda generalskog kora, njihovog društvenog statusa i ostvarivanje kulturno-rekreativnih i drugih generalskih potreba. Čak je i Statut udruženja kreiran da bi sačuvao sve privilegije iz nekadašnjeg perioda, pa tako i neotuđivo pravo na kulturno i rekreativno uzdizanje. Tradicionalno, u mnogim zemljama postoje vojni strukovni klubovi koji se obično osnivaju donacijom jednog ili više članova, poput Konjičkog i Gardijskog kluba (Cavalry and Guards Club) u Londonu. Međutim, naši generali žele da uspostave specifikum koji bi zadržao privilegije i omogućio poltronsku koketeriju sa političkom elitom. Jer, kako protumačiti da je predsednik Skupštine deklarisanog nestranačkog udruženja general potpukovnik u penziji Milomir Miladinović istovremeno i potpredsednik opštinskog odbora SNS u Svilajncu i odbornik iste stranke u Skupštini opštine. I onda takav stranački aktivista kompromituje udruženje devalvacijom plaketa i zahvalnica koje dodeljuje stranačkim ili koalicionim istomišljenicima, a svoj krešendo doživljava dodelom Medalje srpskih generala aktuelnom ministru odbrane Aleksandru Vulinu ili kako ga aktivni pripadnici Vojske Srbije nazivaju prekobrojnom dobrovoljcu pešadijskog VES-a velike dioptrije, a politički protivnici dezerterom. Takav „elitni“ Klub registrovan je sa sedištem u Domu Vojske Srbije i trenutno nemaju obavezu plaćanja zakupa prostorija iako bi to po Zakonu o javnim nabavkama trebalo da urade. Prema Bilansima uspeha u APR-u, vidljivo je da im je rad na održavanju sopstvenih privilegija svake godine potpomognut milionskim donacijama (npr. 2014. – 1.615.000 dinara, a 2015. – 1.593.000 dinara). Ukoliko je Ministarstvo odbrane isključivi donator iz budžetskih sredstava, razumljiva je i dodela Medalja srpskih generala ministru odbrane. Ono što zabrinjava je njihovo javno osporavanje državnog vlasništva nad Domom Vojske Srbije, pri čemu smatraju da zgrada treba da pripada SUBNOR-u Srbije. I ne ulazeći u pravni aspekt tekovine Ratničkog doma, Klub generala i admirala naprasno postaje kolektivni član SUBNOR-a Srbije sa ciljem da verovatno polaže pravo na deo te imovine. Time su uspeli da se izbore za delegiranje penzionisanih generala u SUBNOR Srbije i to direktno na najviše funkcije. Iako Statut SUBNOR-a propisuje da funkcioneri političkih partija ne mogu biti na rukovodećim funkcijama u organima Saveza, Klub delegira upravo generale sa stranačkim knjižicama u džepu. Nespojivost funkcija je jedna od tekovina SUBNOR-a koja je ugrožena dolaskom delegiranih generala iz Kluba. Kompromitujući SUBNOR Srbije, Klub direktno kompromituje sve vrednosti SUBNOR-a, odnosno najsvetlije tradicije naše Narodnooslobodilačke borbe i svih ratova u našoj istoriji. Primer ugrožavanja principa nespojivosti funkcija je aktuelni zamenik predsednika SUBNOR-a Srbije koji je jo š 2011. godine bio jedan od osnivača Socijaldemokratskog saveza (SDS), a nedugo potom i kandidat za narodnog poslanika na listi SDS – Nebojša Leković. Sada je napredni terenski sakupljač generalskih potpisa za kampanju SNS-a pri čemu na sad već čuvenoj listi 1000+ potpisuje sebe dva puta – i kao general majora i kao generala. I laiku postaje jasno da njihov program nije kompatibilan sa programom SUBNOR-a Srbije jer ni u jednom svom aktu nisu ni spomenuli obezbeđenje socijalne sigurnosti boraca i ratnih vojnih invalida i njihovih porodica, kao i porodica palih i umrlih boraca i invalida. NJihov prvenstveni cilj je usmeren isključivo na ostvarivanje elitističkog statusa u društvu kroz privilegije i sinakure. To sasvim sigurno ne predstavlja programski cilj SUBNOR-a Srbije, koji ne teži za kvantitetom, već kvalitetom članstva, a posebno ne diskutabilnog članstva haških osuđenika poput Vinka Pandurevića ili Veselina Šljivančanina. Ipak, radi javnosti, moram biti potpuno jasan – pojedini generali i admirali su predstavljali zvezde vodilje ne samo svojim potčinjenim, već i društvu u celini. Oni su ti koji su nas napajali znanjem, ali i idealom ponašanja i vaspitavanja sopstvenim primerom. I naravno bez privilegija, viška stambenih kvadrata u elitnim delovima grada i bespotrebnih zloupotreba službenih vozila. I sada se divim generalima i admiralima u penziji koji znaju šta je pravda i imaju hrabrosti da to i kažu. I da izađu na proteste zajedno sa svojim poniženim kolegama podoficirima i oficirima sa kojima su nekada mnogo toga delili. I da imaju šta da kažu bez obzira koja politička stranka bila na vlasti. Takvim veličinama ne trebaju nikakvi klubovi ni udruženja da bi imali poštovanje i autoritet. General i predsednik SAD Dvajt Ajzenhauer je rekao da ljudi koji vrednuju svoje privilegije više od svojih principa ubrzo gube oboje. Autor je kapetan bojnog broda u penziji

"Roko voli kad mu mame čitaju priču za laku noć" ili "Ana je srećna jer ima najbolje tate na svetu", samo su delovi slikovnice o istopolnim roditeljima, prve ovog tipa u regionu. Slikovnica je namenjena deci predškolskog uzrasta, njeno štampano izdanje već se podelilo u Hrvatskoj, a besplatno je svima u regionu dostupna u onlajn formi. Svoje predstavljanje imala je nedavno i u Beogradu, a planovi autora su da uskoro izađu i sa srpskom verzijom. Život sa dve mame i dvojicom tata Slikovnicu čine priče Roka i Ane, četvorogodišnjaka koji idu u vrtić, putuju sa porodicom... Jedino po čemu se razlikuju je to što Ana ima dvojicu tata, a Roko dve mame. Tako je svakodnevica Roka, koji živi sa mamom Lucijom i mamom Ines, kao i Ane, koja ima tatu Tomislava i tatu Darka, predstavljena na po desetak strana. FOTO: MOJA DUGINA OBITELJ / PROMO Kako se navodi u slikovnici, ove dve porodice nekome umeju biti neobične. Ali, "Roku to ne smeta jer obe mame vole da peku palačinke s bananama koje on obožava", a "Ani to nikada nije smetalo jer ima dvostruko više ramena za nošenje kad se umori od hodanja". Takođe, oba junaka primećuju da puno dece u vrtiću ima mamu i tatu, dok oni imaju "duginu obitelj", mada još ne razumeju zašto. U Hrvatskoj burno, u Srbiji skoro neprimetno Ova, prva hrvatska slikovnica o istopolnim roditeljima predstavljena je nedavno u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu, a za razliku od bure koju je to izdanje izazvalo u hrvatskoj javnosti, u Srbiji je njena prezentacija protekla prilično mirno, gotovo nezapaženo. Tom prilikom, jedan od autora, Ivo Šegota, kao i koordinator udruženja "Dugine obitelji" Daniel Martinović, naglasili su da je cilj slikovnice jačanje socijalne integracije dece koja imaju istopolne roditelje, te promovisanje tolerancije i poštovanja različitosti. FOTO: MOJA DUGINA OBITELJ / PROMO Ilustracija iz slikovnice Ona se u Srbiji neće naći u slobodnoj prodaji, već će svim zainteresovanima biti dostupno njeno elektronsko izdanje, a slična situacija je i u Hrvatskoj. Deljenje školama i vrtićima Prema rečima Martinovića, prvih 500 slikovnica u Hrvatskoj podeljeno je za svega mesec dana. One su uglavnom dodeljene školama i vrtićima, koji su pokazali interes i zatražili je. Ipak, sama najava ovakvog poteza na noge je podigla članove udruženja Vigilare koji su pisali ministarki obrazovanja Blaženki Divjak, piše hrvatski "Večernji" portal. – Udruženje "Dugine obitelji" javno je istaknulo da neće samoinicijativno slati slikovnice, već da će slikovnica biti dostupna svima koji je žele nabaviti tako da nemam nameru mešati se u lične odluke roditelja i njihove dece – poručila je ministarka Divjak za "Večernji" i naglasila da će roditelji imati pravo da odluče da li žele da ta slikovnica bude čitana i u onim vrtićima ili školama koji su dosad pokazali interes za nju. FOTO: MOJA DUGINA OBITELJ / PROMO U planu je i priprema nastavka, ali i izdanja na srpskom Koordinator udruženja "Dugine obitelji" Daniel Martinović za "Blic" je otkrio buduće planove, ali i istakao nadu da će slikovnica ostati besplatna. - Ako budemo morali da je naplaćujemo, nadamo se da će to biti simbolična cena koja će pokriti samo troškove štampe i distribucije. Planiramo i nastavke, voleli bi da Roko i Ana, likovi iz prve slikovnice, dožive još mnoge avanture - kaže Martinović. FOTO: MOJA DUGINA OBITELJ / PROMO Ilustracije su, dodaje, dostupne na njihovoj veb stranici, a nada se da će u budućnosti osigurati sredstva za štampu i širu distribuciji izvan Hrvatske. Uskoro i na srpskom - Pripremili smo i prevod na srpski, te želimo da barem digitalna verzija slikovnice, bude dostupna na vebu svima koji žele da je preuzmu i čitaju na tabletima i računarima - ističe Martinović. On kaže da su zadovoljni kako je proteklo predstavljanje slikovnice u Hrvatskim gradovima, ali i u srpskoj prestonici. FOTO: MOJA DUGINA OBITELJ / PROMO "Ana ima najbolje tate na svetu" Rekacije pozitivne - Reakcije su većinom pozitivne, a posebno nas vesele povratne informacije od duginih porodica iz manjih mesta, kao i pitanja istopolnih parova o mogućnostima roditeljstva i našim iskustvima što se tiče porodičnog života. U planu su nam predstavljanja i u drugim gradovima u Hrvatskoj, poput Splita, ali idemo uskoro i u Sarajevo. Primili smo upite i iz drugih gradova u regionu - kaže on. https://www.blic.rs/vesti/drustvo/roko-ima-dve-mame-a-ana-dvojicu-tata-prva-gej-slikovnica-osvaja-region-u-planu-i/tb2v8sw

U Moskovskoj oblasti, u Sofrinu, nalazi se najveća fabrika pravoslavnih ikona, krstova, odežda. Dizajneri i programeri na kompjuterima razrađuju i crtaju ukrase za svečanu odeću sveštenstva Deo bogate kolekcije predmeta koji nastaju u Sofrinu Ko je bar jednom gledao pravoslavne svečanosti u Rusiji, najverovatnije se zapitao ko šije i kreira vrlo interesantnu odeću za patrijarha Kirila i visoko sveštenstvo.Tajne nema, sve se to radi u mestu Sofrinu, u Moskovskoj oblasti, u Umetničko-proizvodnom preduzeću Ruske pravoslavne crkve. Sofrino je prava fabrika gde radi više od dve hiljade ljudi, a kreiranje i šivenje odeće je samo manji deo produkcije. Tamo se prave ikone, prelepe panagije i krstovi, sveće. Ovde nastaje čak 2.500 različitih crkvenih predmeta. Dopisnik "Novosti" je imao priliku da vidi kako dizajneri i programeri na kompjuterima razrađuju i crtaju ornamente za svečanu odeću sveštenstva. Oni najvredniji primerci su sa zlatnim aplikacijama. Da bi sve bilo precizno izrađeno, koriste se mašine iz Japana, Koreje i Nemačke. U Rusiji, inače, postoji tradicija ukrašavanja praznične svešteničke odeće zlatom i srebrom. Na početku su se time bavili u ženskim manastirima. Pogon za šivenje u Sofrinu počeo je da radi 1980. godine i "šnajderajem" se bavilo samo osam žena, ali se kasnije broj zaposlenih stalno povećavao. Do tada se odeća šila od jeftinog materijala koji se koristio za debele zavese. Samo za najviše rukovodstvo crkve šila se odeća od skupih materijala. Radionice za pravljenje crkvenih predmeta počele su da rade u Sofrinu još za vreme SSSR, 1949. godine. U prvim posleratnim godinama mnogi hramovi su bili razrušeni, ostalo je malo ikona, a u mnogima je trebalo obnoviti razrušene oltare. Patrijarhu Kirilu pokazuju proces štampanja ikona / Foto patriarchia. ru Od malenih radionica s vremenom se u Sofrinu razvila prava fabrika koja je nabavljala i nove tehnologije. Sada postoje mašine koje ikonu koju umetnik naslika, direktno prebacuju na drvo. Naravno da tako veliki broj jeftinih ikona znači da se one ne rade ručno. Većina ikona koje sada krase ruske crkve i kuće ovdašnjih pravoslavnih vernika napravljena je u Sofrinu. Dnevno se u Sofrinu napravi čak do 50.000 ikona. Glavni pogon sada je livnica u kojoj se prave svi metalni predmeti za crkve - od kandila, preko stalaka za paljenje sveća, do krstova. Sada se crkvena zvona izlivaju na sasvim drugi način od onoga kako su to činili drevni ruski majstori. Ali, ponos fabrike je juvelirni pogon. Pored raznih ukrasnih predmeta tamo se pravi i ordenje. Sva odlikovanja koja uručuje patrijarh Kiril napravljena su u Sofrinu. Za one koji imaju priliku da posete Sofrino, svakako je zanimljiv i pogon u kome prave ikonostase. Projektno-dizajnerski biro može da sugeriše i pomogne naručiocima da odaberu ikonostas koji odgovara i dimenzijama crkve. U Sofrinu sa zadovoljstvom pričaju da je sada već pokojni ruski patrijarh Aleksij Drugi lično odabrao ikonostas za hram Serafima Sarovskog. Inače, do sada je tu napravljeno više od 450 ikonostasa za crkve širom Rusije ali i Amerike. Odeću za patrijarha šiju vredne žene u najvećoj fabrici ove vrste / Foto AIF U Sofrinu sa ponosom kažu da fabrike kao što je njihova nema ne samo u Rusiji nego ni u inostranstvu. Predstavnici fabrike obilaze eparhije po Rusiji, ali svoju produkciju pokazuju i na međunarodnim izložbama sa kojih se vraćaju sa visokim priznanjima. Osim u pravoslavnim zemljama, pogotovo u Grčkoj i na Kipru, proizvode iz Sofrina su visoko ocenili na Zapadu u SAD, Kanadi, Velikoj Britaniji, Finskoj, Francuskoj, Španiji i Nemačkoj. Ako budete gledali preko TV kako se u Moskvi slavi Uskrs i vidite predivnu patrijarhovu odeću, kao i odeću visokog sveštenstva, znajte da je ta odeća dizajnirana i sašivena u Sofrinu. Tamo rade zaista vrlo talentovani ljudi koji su u svojoj oblasti na nivou najpoznatijih svetskih dizajnera i "šnajdera". Foto patriarchia. ru STOLARI I MESARI SOFRINO se nalazi 53 kilometra severoistočno od Moskve. U lepom ambijentu na obalama reke Talice u tom gradiću živi oko 15.000 ljudi. Oni uglavnom rade u fabrici Ruske pravoslavne crkve, ali postoji i fabrika za preradu drveta, kao i fabrika mesnih proizvoda. Inače, Sofrino se prvi put spominje u knjigama 1631. godine. U tom gradiću je i lepa Crkva Svetog Serafima Sarovskog. IKONE NA DRVETU OD LIPE IKONE su sastavni deo pravoslavnog života i tradicije, zato je i potražnja za njima velika, jer ih mnogi vernici imaju u kući. Najpoznatije škole ikonopisaca su moskovska i jaroslavska. Ikona je grčka reč i znači lik, slika. Umetnici ih rade na drvetu od lipe. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:721311-I-patrijarh-ima-svog-kreatora

Priznanje pedijatra Mirka Grubića izdvojilo se kao jedan od šokantnih iskaza koje su prethodnih dana policiji na saslušanjima dali „antivakcinaši“. On je inspektorima rekao da je lagao da nije i da neće vakcinisati svoju decu, jer dece, zapravo, nema, prenosi „Blic“. Grubić, pedijatar iz Zrenjanina, saslušan je u sredu, a kao i sa preostala 42 antivakcinaša, i protiv njega se vodi predistražni postupak po prijavi 270 roditelja za izazivanje panike javnim nastupima i objavama na društvenim mrežama o navodnoj štetnosti MMR vakcine protiv malih boginja. Ovaj pedijatar medijima je u više navrata govorio o tome da na primeru sopstvene dece širi istinu o štetnosti vakcina. On je, između ostalog, rekao i da nijedno njegovo dete nije vakcinisano, a najstariji sin ima 20 godina. „Kada se moj prvi sin rodio, znao sam šta su vakcine i odbio sam da ga vakcinišem, kao i ostalo troje dece. Nikakvih zdravstvenih problema nisu imali nikada. Preležali su dečje bolesti i stekli doživotni imunitet: naime, kad dobiješ vakcinu, ne stičeš nikakav imunitet jer na svakoj piše rok trajanja od sedam do deset godina. Postavlja se pitanje šta ćemo onda kada zaštita istekne? Dete postaje ponovo podložno bolesti protiv koje je vakcinisano“, stavovi su koje je Grubić godinama iznosio u javnosti putem svog bloga, Jutjub kanala i Fejsbuk profila. Međutim, kada su ga inspektori suočili s ovim njegovim izjavama, on je priznao da uopšte nema dece. Kako se navodi u krivičnoj prijavi, Mirko Grubić je već godinama aktivan na širenju panike. Njegov antivakcinaški aktivizam i uporno širenje panike vidljivi su u objavama i komentarima unutar grupe, prenosi „Blic“. Organizovao je i par antivakcinaških tribina – najpoznatija je ostala ona u Zrenjaninu u decembru 2014, na kojoj su edukatori izbegavanja vakcinacije bili Slađana Velkov i advokat Ivo Strujić – navodi se u prijavi.

Temu sam postavio u forumu razbibriga, jer zelim da bude opustena i da svako ko zeli napise kako on/ona licno dozivljava tu nasu sposobnost da mastamo, dakle bez definicija i naucnih radova Da pocnemo jednim laganim uvodom u jednu "tesku" temu... If I'm not mistaken, you're the one who bet that leprechauns weren't real. So why do you care what happens? Because I,I... Um... because I think... they are real. It's all real. Think about it. Haven't Luke Skywalker and Santa Claus affected your lives more than most real people in this room? I mean, whether Jesus is real or not, he... he's had a bigger impact on the world than any of us have. And the same could be said of Bugs Bunny and, a-and Superman and Harry Potter. They've changed my life, changed the way I act on the Earth. Doesn't that make them kind of "real." They might be imaginary, but, but they're more important than most of us here. And they're all gonna be around long after we're dead. So in a way, those things are more realer than any of us. " South Park - Imaginationland, Episode III" U kojoj meri nasa realnost zavisi od nasih misli i maste? Da li nase misli i masta zapravo formiraju i menjaju nasu realnost. Kakve su ti misli, takav ti je zivot rekao je otac Tadej, da li je ono za sta verujemo da je stvarno zapravo jeste stvarno i obrnuto i u kojoj meri nasa masta utice na nasu licnost i zivot, tj. dodeljeno nam vreme na planeti Zemlji? U Bibliji se kaze da sad nesto znamo, i da ce nesto nestati kad dodje savrseno, da sad sve vidimo kao kroz staklo u zagonetki a onda cemo licem k licu a do tad nam ostaje nada, vera i ljubav. Setio sam se ovoga jer, po meni, nas nada, vera i ljubav, takodje kao i misli i masta, definisu u vecoj meri nego sve ostalo sto poimamo uz pomocu nasih pet cula, da li se slazete? izvolite https://sr.wikipedia.org/wiki/Машта

Zapad od Srbije očekuje da se kroz sporazum o normalizaciji odnosa otkloni svaki vid nesporazuma između Beograda i Prištine i da tako dobije sporazum koji će u njegovim rukama biti argument da ubedi države koje do sada nisu priznale nezavisnost Kosovo da to urade. Ako je za Ameriku Kosovo završena priča da li je i za nas? Šta sa onim delom Zapada koji ne priznaje Kosovo zbog svojih unutrašnjih problema? Šta dalje posle tvrdog stava Vašingtona i Prištine koji odbijaju svaki konsenzus? Ovo su samo neka od pitanja koja se nameću posle posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Americi, a koja se tiču rešavanja dubokog i zamršenog spora između Beograda i Prištine. Politika i odnos Zapada prema Kosovu nije nikakvo iznenađenje i logično je bilo za očekivati da će oni koji su to isto „nezavisno“ Kosovo i stvorili, sada stati u njegovu odbranu, jer braneći nezavisnost Kosova, deo Zapada koji je priznao lažnu državu, brani i sve svoje postupke, uključujući i bombardovanje SRJ, kojim su prekršena sva moguća međunarodna prava. S druge strane, dobar deo sveta i danas smatra da je „nezavisnost Kosova“ pogrešna i neuspešna priča, a poslednja dešavanja u Španija direktan su primer za to. U isto vreme, sama Srbija, koja je faktički razapeta između očuvanja Kosova i Metohije i evropskog puta, tvrdim i nepopustljivim stavom Zapada stavljena je pred zid. Da li će morati da udari u njega ili će uspeti da ga preskoči ili makar odloži, zavisi od mnogo faktora, a nijedan nije do kraja u našim rukama. Kakva je u ovom važnom trenutku pozicija Srbije po pitanju odbrane teritorijalne celovitosti? Sagovornici Sputnjika Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka i Milovan Drecun, šef Odbora za Kosovo i Metohiju u Skupštini Srbije, saglasni su da nismo čuli ništa novo kada je stav Zapada u pitanju. Surlić dodaje da je činjenica da je Srbiji skučen prostor za manevar, bar u ovom momentu, ali s druge strane ističe da „Srbija u svojim rukama ima međunarodno predstavljanje Kosova kao nezavisne države“. „Bez saglasnosti Srbije, Kosovo ne može da bude član nijedne važnije međunarodne institucije, pre svega ne može da bude punopravan član Ujedinjenih nacija. U tom smislu, Srbija i dalje ima diplomatske moći da ospori kosovsku nezavisnost. Mada, kada govorimo o faktičkom stanju na terenu, a uz podršku zapadnih ambasada i misija koju Priština ima, Kosovo egzistira kao nezavistan politički subjekt“, objašnjava Surlić. Drecun kaže da je na nama da štitimo naše interese bez obzira na iznete stavove Zapada i dodaje da jedino novo što je čuo iz Amerike jeste da Vašington nije spreman da sada otvori prostor za razgovor između Beograda i Prištine na temu konačnog rešavanja statusa Kosmeta. „Dakle, oni neće da pomene svoju jednostranu politiku, koja je definisana stavom — Kosovo je država i to je završena stvar i Srbija samo to treba da prihvati. To je u suprotnosti sa onim što Srbija poslednjih godina radi. Beograd upravo intenzivno radi da se otvori manevarski prostor da možemo, upravo takvu politiku, da promenimo. Da nateramo zapadne države koje podržavaju samoproglašenu državu Kosovo da sednu za sto i da se jednim kompromisnim rešenjem postigne dugoročno održivo rešenje. Zapad u ovom momentu nije na to spreman“, navodi Drecun. Ono što mi možemo da uradimo, dodaje naš sagovornik, jeste da radimo i sarađujemo sa onim državama koje su prijateljske, koje razumeju našu poziciju i koje štite međunarodno pravo i protive se promeni nacionalnih granica jedne međunarodno priznate države. Svet je podeljen po pitanju Kosova i među članicama EU ima zemalja, na čelu sa Španijom, koje brane snažan stav da je neprihvatljiv ovakav način otimanja dela teritorije jedne države članice UN, podseća Drecun. „Njihova snaga je i do sada bila presudna u sprečavanju kosovske nezavisnosti. I mi ćemo prema njima da gradimo jači odnos, kao što ćemo to raditi i sa državama koje ne dele naše mišljenje, kako bismo u jednom trenutku došli u poziciju da od te njihove ’gotove stvari‘ dođemo u situaciju da započnemo razgovore o Kosovu“, kaže Drecun. On ističe da postoji veliki broj zemalja koje sada predvode multipolarni međunarodni poredak — od Rusije, preko Kine, do Brazila, koje su na stanovištu Srbije, a koje su moćne države. S druge strane, Drecun podseća i da imamo Ameriku, koja je isto tako moćna, i koja je silom svog oružja i izdejstvovale samoproglašenu nezavisnost Kosova. „To je realnost. Ali mi nismo dovedeni u situaciju da je ona bezizlazna, upravo zbog ovog dela međunarodne zajednice koji je na našoj liniji. To ne samo da nam daje novu snagu, već nam daje i kapacitet i perspektivu da se borimo da zaštitimo naše interese“, uveren je Drecun. Surlić se slaže da države koje ne priznaju Kosovo jesu neka vrsta potencijala, uz jedno ali. „Zapad od Srbije očekuje da se kroz sporazum o normalizaciji odnosa otkloni svaki vid nesporazuma između Beograda i Prištine i da tako dobije sporazum koji će u njegovim rukama biti argument da ubedi države koje do sada nisu priznale nezavisnost Kosovo da to urade“, napominje naš sagovornik. Ovo su tri opcije da se Rusija uključi u pregovore oko Kosova S obzirom da je Srbija jasno izabrala put ka EU, Surlić veruje da ćemo biti pod sve većim pritiskom da pravimo ustupke zbog Kosova. Drecun se slaže da je Poglavlje 35 o Kosmetu veoma značajno, kao i da će na kraju pregovora biti presudno, ali je uveren da će se mnogo toga desiti dok se dođe do tog kraja. „Do tada mi treba da jačamo svoju poziciju i stav da nećemo da priznamo samoproglašenu državu Kosovo. Na EU je izbor da li će se odreći Srbije kao najznačajnije države regiona. Ako se odluči na takav korak, EU bi destabilizovala region koji je od presudnog značaja za njenu vlastitu stabilnost“, uveren je Drecun. Pitanje koje je za sada ostalo bez odgovora, a na koje svakako treba tražiti odgovor jeste zašto se Zapad plaši da pregovore u vezi sa Kosovom prepusti direktno Albancima i Srbima? (Sputnjik)

Skoro 20 odsto zaposlenih ima platu do 25.000 dinara Izvor: N1 Autor teksta: Vojislav Stevanović Najveći procenat zaposlenih u Srbiji, gotovo 20 odsto prima zaradu u visini od 20.000 do 25.000 dinara, a dve trećine prima manje od prosečne plate, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku za novembar 2017, obračunati po novoj metodologiji izračunavanja prosečnih zarada. Republički zavod za statistiku predstavio je danas podatke o platama u Srbiji, izračunate na osnovu nove metodologije. Ključna razlika u merenju je što se do sada poslodavci u anketi slali podatke koliko su radnicima isplatili para za određeni mesec. Sada se iz Poreske uprave dobijaju podaci o obračunatim platama i može da se vidi ono što se ranije pretpostavljalo. Tako na primer, podaci za novembar 2017. pokazuju da između stare i nove metodologije u obračunu plata ima razlike. Prema novom prosečna zarada u 2017, iznosila je 46.600 dinara, 2,7 odsto manje nego kada se računala po staroj metodologiji. U zavodu za statistiku kažu da razlike nisu značajne. Izvor: N1 TAGOVI: PROSEČNA PLATA

Braća Golić iz rogatice jedinstveni po mnogo čemu, pa i po veri. Himzo postao Nebojša, Izet bio svedok odbrane na suđenju Karadžiću NEZAPOSLEN Nebojša Golić dok je bio direktor TO Rogatica BRAĆA Izet i Himzo Golić jedina su dvojica muslimana, koji su, istočno od Sarajeva pa sve do Drine, bili pripadnici Vojske Republike Srpske. I obojica su borci prve kategorije, uz to i fakultetski obrazovani... Posebni su i po tome što su verovatno i jedina braća sa dve veroispovesti, jer se Himzo prekrstio u Nebojšu. Iako je, kao i njegov brat Nebojša, svestan srpskih korena, Izet nije menjao veru. - Nebojša je danas više u Istočnom Sarajevu nego u Rogatici, pa se nešto ređe viđamo - kaže Izet, koji danas ima registovanu auto-školu i, kako nam Rogatičani kažu, najbolje se razume u satelitske antene. Pre i posle minulog rata u BiH, Izet je bio zaposlen u rogatičkom "Tehnotransu", a onda je, baš kao što je sada Nebojša, dve godine bio bez posla. - Išao sam i dva puta u Hag, kao svedok u odbrani Radovana Karadžića, ali me čudi da me nije zvao i Ratko Mladić, koji mi je održao "lekciju" o primernom izgledu srpskog borca, jer sam na kapi imao kokardu - kazuje nam Izet. - Kada sam mu rekao kako se zovem, naredio je da se obrijem i da na kapu stavim trobojku, kako mu ne bi "kvario vojsku". Upoznao sam ga i sa bratom Himzom, takođe srpskim borcem, koji je bio obučen po meri generala Mladića. Izo, kako ga sugrađani zovu, kaže da sada za brata ima i pravog Srbina i ponosi se njime. On je, veli, "glavni lik u ovoj priči", pa ne želi da se fotografiše za "Novosti". - I on i ja priznajemo samo srpsku naciju. Bio sam i ostao Jugosloven i time isključujem svako poređenje sa Bošnjacima - kaže Izet Golić. BLAGOSLOV MAJKE - PROŠLE godine nam je, ovde u Rogatici, umrla majka - priča Nebojša. - Ceo život je provela u Zakumu, a u ratu je štitila komšije Srbe, koje smo oduvek smatrali najrođenijim, jer su nam uvek mnogo pomagali, posebno posle prerane očeve smrti. Na moj predlog da postanem pravoslavac dala je blagoslov rečima: "Ti se sine ničega ne bojiš, pa neka su ti i Alah i Bog na pomoći". Tako sam, u proleće 1994. godine, postao Nebojša. Nebojša Golić je do pre dve godine bio direktor Turističke organizacije Rogatice, ali sada je bez posla. Iz prvog braka ima kćerku koja studira u Kragujevcu, a zbog obaveza druge supruge, Srpkinje, koja radi u državnoj službi RS, više vremena provodi u Istočnom Sarajevu. Kaže da ne žali mnogo zbog načina na koji je ostao bez posla. - Jesam ostao bez posla, ali imam zaposlenu suprugu. Mnogi moji saborci nemaju još ni dana radnog staža, a kamoli borački dodatak, pa trpe i žive - kaže za "Novosti" Nebojša. - Zajedno se nadamo boljim danima, držeći se one narodne "strpljen - spasen". A kada smo već kod izreka, mudri ljudi su davno rekli da munje udaraju u vrhove gora, i da posle slabe žetve, treba sejati. Neka služi zdravlje i sloga, a sve će drugo, samo po sebi doći, pre ili kasnije. Nebojša je član Socijalističke partije i diplomirani je ekonomista, a bivši je radnik "Agro-kombinata" u Rogatici. Od 2006. do pre dve godine rukovodio je TO Rogatica i na planu turizma, kažu upućeni, postigao neverovatne rezultete. - Zahvaljujući njemu, ovde su gotovo svake godine iz evropskih zemalja stizali geolozi i drugi stručnjaci da istražuju pećine i spomenike kulturnog nasleđa. Bio je 2012. godine protivkandidat za načelnika Rogatice Tomislavu Puhalcu (SDS) i Miloradu Jagodiću (SNSD), koji ga je, kada je postao načelnik, smenio uz pomoć skupštinske većine. Sramota je svih nas da Nebojša bude izbačen na ulicu, ali je to potvrda izreke da su Srbin i politika ko voda i vatra - kaže nam dobro obavešteni radnik lokalne samouprave Zoran Janković. Rogatica ZAJEDNO U DOBRU I U ZLU BRAĆU Golić Rogatičani hvale kao skromne i dobre ljude. Takvi su bili pre i za vreme rata, pa i danas. - Takvu braću i komšije nećete sresti nigde na svetu. Em su obrazovani, em se stalno usavršavaju u struci, a u ljudskosti im premca nema - kaže za "Novosti" Radivoje Planojević, ugostitelj iz Rogatice. - Odrasli smo zajedno u selu Zakumo, nedaleko od Rogatice, a još kao deca gotovo da nisu izlazili iz kuća vršnjaka Srba. Javno su se u ono predratno vreme ograđivali od politike Alije Izetbegovića, a kada je počeo rat u BiH, odbili su da u organizovanoj koloni, od Rogatice do Sarajeva, pođu sa ostalim muslimanima iz Zakuma uz obrazloženje da potiču od srpskog naroda. Stupili su u moju četu i zajedno smo proveli ceo rat, u dobru i zlu. I danas su česti gosti u mom restoranu. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:692584-Izet-ponosan-sto-ima-brata-Srbina

Papa Franja ima 40 miliona pratilaca na Twitteru Poglavara Rimokatoličke ckrve, papu Franju na devet njegovih naloga na Twitteru prati 40 miliona ljudi, saopštila je Sveta stolica. Papa koji na devet jezika upućuje verske poruke na Twitteru približava se američkom predsedniku Donaldu Trampu kojeg prati 40,3 miliona ljudi a daleko je iza bivšeg predsednika SAD Baraka Obame sa 93 miliona, pevačice Kejti Peri (102 miliona) i Džastina Bibera (102 miliona). Papu najviše prate na španskom (14,6 miliona), zatim na engleskom (14 miliona), na italijanskom (4,6 miliona), portugalskom (tri miliona), poljskom (953.000), francuskom (944.000). Zanimljivo je da papu više prate na latinskom sa 843.000 nego na nemačkom i arapskom jeziku. Papu na Instagramu prati pet miliona ljudi. https://twitter.com/Pontifex https://www.instagram.com/franciscus/ Izvor: Beta и http://www.novaenergija.net/papa-franja-ima-40-miliona-pratilaca-na-twitteru/ Foto: Pixabay

Електронске новине "Босна прес" објавиле су 18.09. о.г. овај текст, који поткрепљују познатим снимком. Говор Преосвећеног г. Григорија да има "много турског и балијског међу нама" и шта су нам донели Турци почиње око 4. минута снимка. Trenutak iskrenosti vladike Grigorije: “Mnogo turskog i balijskog ima među nama” /VIDEO/ 18. Septembar 2017 Vladika Grigorije voli da se prikazuje u javnosti kao čovjek koji širi mir i toleranciju među narodima u BiH. Nažalost, ovaj govor koji je održao u Gackom povodom neke pravoslavne slave, otkriva da je vladika Grigorije čovjek koji predano širi mržnju prema muslimanima Bošnjacima. Na ovom snimku se jasno čuje kako govori okupljenim Srbima da ne budu kao balije i Turci. Извор:http://bosnapress.net/trenutak-iskrenosti-vladike-grigorije-mnogo-turskog-i-balijskog-ima-medju-nama-video/ Пренето и на: http://sandzakpress.net/trenutak-iskrenosti-vladike-grigorije-mnogo-turskog-i-balijskog-ima-medu-nama-video