Претражи Живе Речи Утехе

Разлог за посјету Владике Георгија јесте што је у сриједу 19. децембра 2012, Саборни храм Св. оца Николаја обиљежио своју храмовну славу, а у недељу 23. децембра 2012 ЦШО је приредила славски ручак. Славље је започело дочеком Владике Георгија у порти цркве, а након тога Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Владика Георгије уз саслужење свештеника источноканадског намеснииштва; о. Душана Гњатића, о. Милоша Пурића, као и свештеника Саборног храма проте Милојка Димитрић и о. Ђуре Самца, као и ђакона Дамјана Радојичић. Прота Љубомир Рајић је у својој бесједи указао на зачај да својим животом, вјером и добрим дјелима следујемо свијетлим примјерима наших славних предака, као нпр. Мати Ангелине, Јована Деспота и других из рода нашега. Молитвеној атмосфери допринио је и наш Црквени хор Св. оца Николаја. Бројни вјерници приступили су Светој тајни причешћа, а посебно радује чињеница да је међу њима био велики број дјеце. Након Свете службе Божије, вјерници су прешли у црквену салу гдје преломљен славски колач. Све присутне су најпприје поздравили надлежни свештеници о. Милојко и о.Ђуро, а затим се присутнима обратио предсједник ЦШО Војислав Вуковић, који је у свом говору изразио захвалност свима онима који су помагали, изграђивали, унапређивали ову нашу заједницу и Саборни храм. “Они су гледали далеко, а плодове те њихове визије ето уживамо ми данас. Поучимо се ми њиховим примјерима да и ми тако градимо и радимо и да оставимо, млађима који долазе, плодове нашег рада и љубави према нашој нацији и нашој Светој вјери православној. Посебно се радујем што је овдје међу нама наш Владика, увијек добро дошли Преосвећени Владико”, истакао је у своме говору предсједник Војо. Присутне је поздравио и кум брат Бошко Митић, позвавши све Србе у Хамилтону на јединство и слогу, на љубав према Богу и ближњем своме. Након тога ријеч је узео Његово Преосвештенство Владика Георгије, који је позвао све вјерне синове и кћери наше Свете цркве, који се окупљају под сводовима Саборног храма Светог оца Николаја, да дјела своја и цијели свој живот воде према вољи и законима Божијим: “Нека вам све буде свето, честито и драгоме Богу приступачно”, истако је Владика. Осврну се Владика и на чињеницу да је ето управо у овоме Саборном храму устоличен у трон епископа канадских пре скоро тридесет година, а исто тако и на чињеницу да ће овај Саборни храм прославити ускоро и педесет година свога постојања и да то окупљање нашег вјерног народа и прослављање оваквих и сличних јубилеја има дугу историју и традициију у нашем народу без обзира гдје живио, да ли овдје или на неком другом континенту. Позвао је све православне Србе, да чувају своје обичаје и своју традицију, коју су наши славни преци успијели сачувати у тешким данима страдања и искушења и нису никада били спремни да продају свој образ, своју вјеру и славно име Србиново за неке пролазне овоземаљске вриједности или што наш народ каже “да продају вјеру за вечеру” Бурно поздрављен аплаузом од стране присутног народа, Владика Георгије се захвалио свима на љубави коју показују према својој Светој цркви. Прослава је завршена молитвом и испраћајем Владике на пут у манастир Милтон. Протонамесник Ђуро Самац Извор: Епархија канадска

На крају Литургије Епископ Фотије је бесједио на тему јеванђелске приче о десет губаваца које је Господ Исус Христос исцјелио. Храм Светог Спаса је саграђен 1778. године, и због лошег стања обнављан је последње двије године. Изведени су сви потребни грађевински радови како би храм био сачуван од даљег пропадања, и наравно како би заблистао у свом новом сјају. Унутрашњост храма се фрескопише, и за сада су урађене фреске у олтарском дијелу храма. Уз Божију помоћ, планиран је даљи наставак фрескописа. Након Свете Литургије, у просторијама Ц.О. Шибеник, припремљено је послужење за све присутне. Извор: Епархија далматинска

Након свете литургије све нас је лијепо угостио и трпезом љубави почастио парох сански пречасни јереј Ален Марић са супругом. У бесједи након прочитаног светог јеванђеља преосвећени владика је бесједио на еванђелску тему: о малој захвалности и великој незахвалности. free movies. watch movies. last movies ... ''управо о томе, о малој захвалности и великој незахвалности, говори нам данашње свето јеванђеље. Од десеторице излијчених губаваца само један, и то самарићанин, поврати се и учини поклон пред Господом и захвало му се. Други, пак, правовјерни Јевреји,- њих деветорица ишчезоше у овом свијету без захваљивања. Људска незахвалност је константа од пада прародитеља до дана данашњег. Гдје је год доминантан људски егоизам нема захвалности никоме па ни Богу, а тамо гдје је скрушеност и смиреност у срцу ту је увијек захвалност не само Богу већ и сваком човјеку, сваком створењу. ... ... А, гле Бог не гледајући на нашу незахвалност увијек и изнова као Творац и Сведржитељ све нам даје, све што је потребно за наш живот, за наше здравље, за наше спасење. То је та безгранична љубав божија коју чак ни људска незахвалност не може поколебати. Умјесто захваљивања и захвалности, гле, наша незахвалност је саму Љубав божију оваплоћену у Христу Исусу разапела, поругала јој се... ... ево нас у трећој Недјељи пред празник Рођења Господа Исуса Христа коју је само наш народ ''посветио'' дјеци и назвао је ДЕТИНЦИ. Идућа недјеља светих праотаца посвећено је мајкама, зато је зовемо МАТЕРИЦЕ, а недјеља уочи самог Божића, односно св.отаца посвећена је ОЦИМА. Само је то код нас Срба тако, јер су наши преци жељели сву породицу као цркву у маломе укључити у припремни дочек празника Христова рођења. Прво дјеца да се радосно припремају за дочек, потом мајке и очеви који брижно треба да воде своју дјецу, да их подучавају вјери, али и нашим традицијама и обичајима... ...прије свега треба да се постом, молитвом, покајањем, исповијешћу и причешћем припремамо за сусрет са нашим Спаситељем. Да припремамо срца наша да буду нови вертепи (пећине витлејемске) у која ће се Христос уселити, у којима ће се поново у нашој љубави и вјери родити!!!...'' Богољуб-Р. Извор: Епархија бихаћко-петровачка .

Јучераши празник посвећен светом мученику Мини, преподобној Ангелини и светом Деспоту Јовану, који је иначе пао у недељу у народу познату као Детињци, улепшан је и рукоположењем ђакона Ивана Штрбачког у чин презвитера. http://www.spc.rs/sr/orden_svetog_save_proti_stevanu_stankovitshu

Ово је двадесет пето масовно крштење које је обавио лично поглавар Грузијске православне цркве. Патријарх Илија Други сада има око 14 хиљада кумчади. Подсјећамо да у сагласности са родитељима, поглавар Грузијске православне цркве постаје кум трећем или следећем дјетету у породици чији су родитељи вјенчани у цркви. Дан великомученице Варваре, покровитељке дјеце, је један од омиљених у Грузији. Извор: Радио Светигора Погледајте нашу тему https://www.pouke.org/forum/topic/18994-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BA%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BE-915-%D0%B4%D1%98%D0%B5%D1%86%D0%B5-22-%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80-2012/

У кивоту се чувају мошти апостола Петра и Павла, Јована Златоуста, Василија Великог, Григорија Богослова, светог Николе… На светог Николу храм-музеј светог Николе у Толмачах, који се налази при Третјаковској галерији, обиљежио је двадесет година од обнове богослужења у њему. Раније су у тај храм пренијете на чување велике хришћанске светиње: Владимирска икона Мајке Божје, чудотворни Дмитровски крст, Иверска икона Мајке Божје. „Протекле двије деценије су чудо Божје, дар Божји према људима који су овдје присутни, према свима који су знали и који знају какве су велике светиње чуване и чувају се у Третјаковској галерији, за све који су долазили овдје када још није било храма, за оне који су се тајно молили пред тим великим светињама. Данас је све то добило прави значај у живом храму-музеју“, казао је отац Николај. Радио Светигора

Старац Гаврило био је одлучни противник комунистичког режима у совјетској Грузији и претрпио је дугогодишње прогоне. Ухапшен је када је 1965. током параде у Тбилисију спалио велики Лењинов портрет. Био је познат као велики духовник и чудотворац са бројним духовним даровима. Последње године провео је у манастиру Самтавро гдје је и сахрањен. Радио Светигора

На литургији Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су протојереји ставрофори Душко Спасојевић, Слободан Лалић, јереји Ђорђе Филиповић, Александар Обрадовић, ђакони Зоран Радић и Бранимир Јокић. У својој беседи оупљеним верницима Митрополит Јован је говорио о животу и раду Светог Николе. Велики број верника, међу њима јако пуно деце приступили су светим тајнама исповести и причести. Традиционално као и сваке године Црквена општина Загреб обезбедила је пригодне поклоне, који су након свете литургије подељени деци. Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

Епископу Давиду саслуживали су свештенослужитељи града Крушевца. Том приликом је господин Драгољуб Раичевић одликован Орденом Светог Саве III реда. Након Свете Литургије пресечен је славски колач, а литургијско сабрање настављено је Трпезом љубави коју је приготовио домаћин славе епископ Давид. Поред многобројних угледних званица овом слављу присуствовали су и Епископ браничевски Господин Игнатије и Епископ тимочки Господин Јустин, градоначелник Града Крушевца господин Братислав Гашић, председник општине Трстеник господин Мирослав Алексић, председник општине Варварин Зоран Миленковић као и народни посланик господин Срђан Миливојевић. Извор: Епархија крушевачка Фото: Миљан Милетић Беседа о. Ђорђа Милојковића по Јеванђељу 10:01 мин. Беседа Eпископа крушевачког Г. Давида на додели ордена г. Драгољубу Раичевићу 7:03 мин. Беседа градоначелника града Крушевца г. Братислава Гашића на Трпези Љубави 1:02 мин. Беседа Eпископа браничевског Г. Игнатија на Трпези Љубави 3:54 мин. Беседа Eпископа тимочког Г. Јустина на Трпези Љубави 4:20 мин. » Упутство за преузимање аудио фајла

Тим поводом,свечаним евхаристијским сабрањем началствовао је Епископ горњокарловачки Г.Г. Герасим, уз саслужење братства овога храма, протојереја-ставрофора Славише Симаковића, јереја Саше Умићевића и ђакона Предрага Сушића. После прочитаног Јеванђеља, Епископ Герасим се окупљеним верницима, међу којима је био и градоначелник Града Карловца, господин Дамир Јелић, обратио пригодним поучним словом, говорећи о животу и значају равноангелног оца Николаја. Преломивши славске колаче и осветивши кољива, Епископ Герасим је након Литургије још једном поздравио сав окупљени народ Божији, честитавши Крсно име свима који на данашњи дан прослављају свог небесног заштитника. Извор: Епархија горњокарловачка

(Слави се 30/17.јануара) Светом Антонију је било око двадесет година када су му умрли родитељи, после чега је морао да се стара о својој малолетној сетри. Посећујући стално црквене службе, младић је био ганут побожним страхом о оним хришћанима који су, како се говори у Делима Апостолским, продавали своју имовину и доносили новац и стављали пред ноге апостолима (Д.ап.4,34-35). Чувши у цркви Јеванђељске речи Христове упућене богатом младићу: „Ако хоћеш савршен да будеш, иди,продај све што имаш и подај сиромасима,и имаћеш благо на небу, па хајде за мном“ (Мат.19,21). Антоније их је примио као да су оне упућене лично њему. Продао је имовину која му је остала после смрти родитеља, разделио новац сиромашнима, оставио је сестру на старање побожним девственицама у манастиру, оставио је родитељски дом и настанио се недалеко од свога села у бедној колиби и почео је подвижнички живот. Делима руку својих издржавао се и давао је храну и милостињу сиромашнима. Некада је свети младић посећивао друге подвижнике који су живели у околини и старао се да од свакога добије поуку и корист. Једном од њих обратио се за руковођење у духовном животу. У том периоду живота преподобни Антоније је био подвргнут тешким искушењима од ђавола. Непријатељ рода људскога смућивао је младога подвижника помислима, сумњама о изабраном путу, тугом за сестром, трудио се да Антонија склони на телесни грех, али је преподобни чувао чврсто веру, непрестано је творио молитву и присиљавао себе на подвиге. Антоније се молио да му Господ покаже пут спасења и он је имао виђење. Подвижник је видео човека који је наизменично вршио молитвено правило и радио, а то је био Анђео кога је Господ послао да би уразумио свога изабраника. Тада је преподобни установио строги поредак свога живота. Он је узимао храну једном у току дана, некада једном у два три дана, целе ноћи проводио је у молитви, предајући се кратком сну само треће или четврте ноћи после непрестаног бденија. Али ђаво није оставио своја лукавства и старао се да уплаши преподобнога јављајући се под видом чудовишта, али свети је непоколебљивом вером ограђивао себе животворним крстом. На крају непријатељ му се јавио у виду страшнога црнога младића и лицемрно је признао се бе побеђеним рачунајући да ће тиме навести преподобнога на хвалисање и гордост, али преподобни је отерао непријатеља молитвом. Ради веће самоће свети се преселио далеко од села у једној гробници. У одређене дане његов пријатељ му је доносио скромну храну. И овде су демони напали подвижника са намером да га убију и нанели су му тешке ране. Међутим, Господ није допустио да Антоније умре. Пријатељ светога доневши по обичају храну, видео га је да лежи на земљи као мртав и однео га је у село. Светога су сматрали да је умро почели су да припремају све потребно за сахрану. Али преподобни је у касно ноћу дошао к себи и замолио је свога пријатеља да га однесе натраг у гробницу. Чврстина светога Антонија је била јача од лукавства непријатеља. Узевши вид дивљих животиња,зли духови су га опет наговарали да напусти њихово изабрано станиште, али их је он опет отерао силом Животворнога Крста. Господ је укрепио свога угодника: у жару борбе са силама таме, преподобни је видео како се према њему са неба спушта светли зрак и тада је ускликнуо: „Где си био, милосрдни Исусе? Зашто се ниси јавио да од самога почетка исцелиш моје ране? А Господ му је одговорио: „Анотоније, ја сам био овде, али сам чекао да видим твоју храброст, сада после овога када си ти чврсто издржао борбу, ја ћу ти увек помагати и прославићу те у целоме свету“. После тог јављања преподобни Антоније је био исцељен од рана и спреман за нове подвиге. Тада му је било тридесет и пет година. Пронашавши духовно искуство у борби са ђаволом преподобни је хтео да иде у дубину Тиваидске пустиње и да у пуној самоћи послужи Господу молитвом и радом. Замолио је старца – подвижника ,коме се обраћао у почетку свога монашкога пута, да се удаљи заједно са њим у пустињу, и старац је благословио преподобнога на нови, до тада још непознати вид подвига – отшелништво, али по старачкој слабости одлучио је да са њим не отпутује. Преподобни Антоније је отишао у пустињу сам. Ђаво се старао да га заустави: бацао је пред њим скупоцености и злато, али свети не обраћајући пажњу прошао је поред њих. Дошавши до једнога брда, преподобни је видео како на њему има једна запуштена ограђена зграда у коју се уселио затворивши врата камењем. Његов верни пријатељ му је доносио два пута у години храну, а воде је било у дворишту. Донешени хлеб преподобни је узимао не проговоривши ни једну реча са пријатељем. У пуној самоћи и непрестаној борби са злим духовима преподобни Антоније је прожиовео двадесет година. и пронашао је на крају спокојство духа и мир у мислима. Када је настало време, Господ је открио људима свога великога подвижника. Дошло је време да преподобни почне да упућује многе монахе и мирјане и да руководи монасима. Људи који су се скупили пред оградом преподобнога насилно су отворили врата његовога дома и ушли су пред светога Антонија молећи га да их узме под своје руководство.Ускоро брдо на коме се подвизавао свети Антоније је било окружено мноштвом манастира и преподобни је са љубављу упућивао све који су се у њима настанили,учећи духовноме животу све оне који су дошли у пустињу да се спасу. Учио их је пре свега истрајности у прихваћеном на себе подвигу, да несмањеном жељом угоде Господу,милосрдном и несебичним односу према раду, понесеним од раније. Он је убеђивао да се не плаше демонских напада, и да прогоне врага силом Животворнога Крста Господњега. 31. г. Цркву је напало велико искушење – жестоко гоњење против хришћана које је подигао источни римски цар Максимин Дака. Желећи да пострада заједно са светим мученицима, преподобни Антоније је напустио пустињу и отишао у Александрију. Отворено је служио мученицима у њиховим затворима, присуствовао је суду и судским ислеђењима, али мучитељи га нису ни дотакли. Господу је било угодно да га сачува на корист хришћанима. По завршетку гоњења преподобни се вратио у пустињу и продужио подвиге. Господ је подарио своме изабранику дар чудотврства: преподобни је изгонио зле духове и исцељивао болесне силом својих молитава. Мноштво људи му је долазило и ометало је његову самоћу и преподобни је отишао још даље, у такозанву „унутрашњу пустињу“ и настанио се на врх брда. Међутим, братија из пустињских манастира су тражили преподобнога и молили га да их посети. Још једном је преподобном Анотонију дошло да напусти пустињу и да оде хришћанима у Александрију, да би заштитио православну веру од манихејске и аријеве јереси. Знајући да се име преподобнога Анотонија поштује у целој Цркви аријанци су измислили за њега клевету – да се он придржава њиховог јеретичкога учења. Дошавши у Александрију, преподобни Антоније је свенародно, у присуству епископа проклео аријанство. У време свога краткога боравка у Александрији он је обратио Христу велики број незнабожаца. Преподобноме су долазили незнабожачки философи желећи да својим умовањем поколебају његову чврсту веру, али их је он простим и убедљивим речима довео до тога да су заћутали. Равноапостолни цар Константин Велики (+337) и његови синови су веома поштовали преподобногАнтонија и молили га да их посети у престоници, али преподобни није хтео да остави своју братију – пустињаке. У писму које им је послао он је написао цару да се не горди својим високим положајем и да се увек сећају да је и над њима праведни Судија - Господ Бог. Осамдесет и пет година свога живота преподобни Антоније је провео у пустињској самоћи. Мало времена пре своје смрти, преподобни је причао братији да ће он убрзо преминути. Још их је поучио да у чистоти чувају православну веру, да избегавају свако општење са јеретицима, да не ослабљују у монашким подвизима. „Старајте се да изнад свега имате јединство између себе а посебно са Господом, и после са светима, да и вас приме у вечно своје утеочиште, као пријатеље и познанике“-, тако је предана предсмртна поука преподобнога у његовом житију. Преподобни је завештао двојици од својих ученика који су били са њим последњих петнает година његовог живота у пустињи да сахране тело његово у путињи и да не спремају свечану сахрану његових остатака у Александрији. Једну своју мантију је завештао светом Атанасију, архиепископу Александријском,а другу светом Серапиону,епископу Тмуитском. Преподобни Антоније је мирно сконачо 365.г у сто петој години живота и сахрањен је од својих ученика у прослављеној им пустињи на скривеном месту. Живот преподобног подвижника,преподобнога Антонија Великог опширно је написао свети Атанасије, архиепископ Александријски. То дело светог Атанасија, прво дело правослалвне агиографије, сматра се једним од најбољих његових дела. Свети Јован Златоусти каже да то житије треба да читају сви хришћани. „Ово кратко излагање је значајно у поређењу са Антонијевим врлинама, пише свети Атанасије, међутим из њега закључите какав је био Божији човек Антоније.Од младости до таквог узраста је сачувао равно усрђе према подвжништву, ни у старости није се разболео од старачких болести, ни у болести тела свога није изменио начин свога одевања ни у чему. Међутим,он није претрпео штете. Очи су му били здрави и неповређени и добро је видео. Није му испао ниједан зуб, једино они на деснима због дубоке старости. Здрав је био у рукама и у ногама. Ашто су сви говорили о њему, сви су му се дивили, и они који га нису видели волели су га - то служи као доказ његовој врлини и богољубивој души“. Од књижевног дела самога преподобнога Антонија до нас су стигли његових Двадесет говора,одн.трактата о хришћанским врлинама посебно монашких, Седам посланица манастирима о жељи према моралном савршенству и духовној борби: „Правила живота и поуке монасима“. 544.г. мошти преподобног Антонија су пренешене из пустиње у Александрију, а потом после освајања Египта од Сарацена у VII в.у Цариград. Из Цариграда су свете мошти пренете у епархијски округ Венски а у XV в.у граду Ари (Француска), у цркви светога Јулијана. Стопа преподобног Антонија чува се у Неапољу, у манастиру свете Кларе. Акатист преподобном Антонију Великом Кондак 1 Изабрани чудотворче и предивни угодниче Христов, преподобни оче Атноније, љубављу хвалећи богоугодни твој живот, приносимо због тебе благодарне песме Богу. Ти пак пошто имаш велику слободу пред Господом, ослободи нас од свих невоља да ти радосно кличемо: Радуј се ,преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Икос 1 Заволевши од младости анђелски живот жељно си хтео да ходиш у заповестима Божијим, преподобни оче, и горећи срцем ка Господу сила, узвео си ум ка Божанским стварима, у ништа сматрајући привремена и земаљска блага. Због тога дивећи се Божијем промислу о теби, са вером ти кличемо: Радуј се, достојни сине побожних родитеља! Радуј се, од њих васпитани у побожности! Радуј се, јер си од младости пошао за Христом! Радуј се, јер ни ушта си сматрао славу земаљску! Радуј се, усрдни делатељу винограда Христовога! Радуј се, велики наставниче пустиножитеља! Радуј се, јер свима желиш спасење! Радуј се, јер си показао пут истинскога монаштва! Радуј се, светиљко упаљена Божанским огњем! Радуј се, непобедиви камену вере у Христа! Радуј се, обасјани благодаћу Духа Светога! Радуј се, облагодаћени даром чудотворства! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Kондак 2 Непријатељ рода људскога виде тебе, богоносни оче, који си се вазнео на духовну висину хтеде да те погуби, али постиде се твога усрђа и смирења, јер ти си се непрестано подвизавао у посту и молитви, разбијајући главу невидљиве змије, појући скрушено Богу: Алилуја! Икос 2 Срцем и умом схвативши да су сва блага овога света брзопролазна и краткотрајна, затворио си себе у тамној пећини, умртвљујући страсти и служећи јединоме Господу. Зато похваљујући равноангелни твој живот, личемо ти: Радуј се, јер си сву наду положио на Господа! Радуј се, јер си посрамио безумље непријатеља! Радуј се, неустрашиви разоритељу ђаволских обмана! Радуј се, јер си чистотом и светошћу постао сличан анђелима! Радуј се, јер си подвизима твојим осветио пустињу! Радуј се, јер си многе упутио у Царство Небеско! Радуј се, јер си уништио омрзнуту гордост! Радуј се, јер поучаваш смерности! Радуј се, свети, јер све просвећујеш побожношћу! Радуј се, светла звездо која све осветљаваш светлошћу подвига твојих! Радуј се, јер си поживео у славу Божију! Радуј се, добри и дуготрпељиви пастиру! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 3 Сила Вишњега укрепљаваше те, преблажени Антоније, јер ти си пак, боравио у посту и молитви, непрестаним напорима и бдењима побеђујући сва ђаволска искушења певао си Богу који те је покривао благодаћу: Алилуја! Икос 3 Имајући чисте помисли и непорочну душу, блажени оче, увидео си пролазност и непостојаност овога света, и зажелевши вечна одрекао си се привремених добара. Стога прослављајући те, кличемо: Радуј се, ревнитељу доброга смирења! Радуј се, тражитељу духовне мудрости! Радуј се, јер си узашао на висину безстрашћа! Радуј се, јер си целога себе предао Богу! Радуј се, јер си незлобивошћу постао сличан Господу! Радуј се, јер си твојим сиромаштвом постао богат! Радуј се, благодатни украсе пустиње! Радуј се, пресветли светиониче свету! Радуј се, страшни прогонитељу злих духова! Радуј се, уништитељу њихових обмана! Радуј се, мудрији од мудраца овога света! Радуј се, најусрднији подвижниче! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 4 Утишавши буру великих невоља, уселио си се у пустињу, преблажени Антоније, у којој си провео тешки пут монашког живота, уништавајући сва вражија лукавства и сасецајући његове обмане, кличући Христу који те је крепио: Алилуја! Икос 4 Чувши за твој богоугодни живот, преподобни, долажаху ти људи из свих крајева тражећи правду Божију, ти си их све са љубављу примао и руководио ка спасењу. Ми пак, скрушеном душом хвалећи те певамо овако: Радуј се, правило и основе пустиножитеља! Радуј се, добри наставниче стада Христовога! Радуј се, украсе Цркве Христове! Радуј се, славо монаха! Радуј се, јер си целога себе принео на жртву Господу! Радуј се, јер си умртвио греховне страсти у себи! Радуј се, весеље анђела! Радуј се, свепагубно уништење демона! Радуј се, становнику пустиње! Радуј се, љубитељу безмолвија ( молитвенога ћутања )! Радуј се, јер упућујеш на прави пут! Радуј се, јер објављујеш Царство Небеско! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 5 Јавио си се боговођена звезда монашком чину, преподобни оче Антоније, и био си пример животом, речју, љубављу, вером и чистотом, певајући Господу: Алилуја! Икос 5 Непријатељ рода људскога виде чисти и свети твој живот, оче Антоније, много пута је подизао оружје против тебе; ти си победивши га ниси скренуо са спаситељнога пута. Ми пак, најући то,кличемо ти: Радуј се, заједничару вечнога живота! Радуј се, велики наставниче спасења! Радуј се, јер си животом твојим послужио јединоме Богу! Радуј се, јер си узео на себе бреме Христово! Радуј се, укоритељу лукавства демона! Радуј се, јер упућујеш на пут спасења! Радуј се, чувару чистоте! Радуј се, гледаоче Тројичне светлости! Радуј се, устајање палих! Радуј се, прогнање демонских сила! Радуј се,утврђени стубе вере! Радуј се, савршени учитељу ! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 6 Чувши јеванђељске речи: „Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима, и имаћеш благо на небу, па хајде замном“(Мат.19,21), ослободио си себе, оче Антоније, од земаљских богатстава и уселивши се у пустињу, проживео си испоснички живот, стекао си себи подвизима твојим ризницу на небесима. Уразуми и нас, милосрдни оче, да се срцем не прилепљујемо за брзопролазне ствари, него да изнада свега мислимо о небесима, кличући Господу сила: Алилуја! Икос 6 Засијао си као богосветла светиљка у Египатској пустињи, оче Антоније, озаравајући све зрацима врлина и чудеса твојих. Ми пак, помињући подвиге твоје, прослављамо те говорећи: Радуј се, јер тобом се овенчавају преподобни! Радуј се, јер тобом се спасавају људи! Радуј се, благодатна посето болесних! Радуј се, помоћниче оних који тешко страдају! Радуј се, разрушитељу непријатељстава! Радуј се, истребитељу непријатеља! Радуј се, миру и утврђење вернима! Радуј се, брзо избављење од невоља! Радуј се, уништитељу злобе и лукавстава! Радуј се, посетитељу очајника! Радуј се, поборниче православнима! Радуј се, помоћниче хришћанима! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 7 Желећи да се достојно подвизаваш добрим подвигом сва привремена блага сматрао си за ништа, био си убог и сиромашан, у пустињу си се уселио да у самоћи разговараш са Богом непрестано Му певајући: Алилуја! Икос 7 Господ те заиста јави као новога наставника монасима, оче Антоније, многи пак, препознавши богоугодан и праведан живот твој и схвативши високу духовну мудрост твоју, слушаху речи твоје као речи великога Божијега угодника, коме приличи да се пева овако: Радуј се, јер си подражавао Авраама у вери! Радуј се, јер си у кротости постао сличан Давиду! Радуј се, јер си стекао ревност Илијину! Радуј се, јер си ишао стазама Крститеља! Радуј се, јер си молитвом извео воду у пустињи! Радуј се, јер си подигао одузетог од болести! Радуј се, јер си даровао прогледање слепима! Радуј се, јер си исцелио многе болесне! Радуј се, предивни и богомудри наставниче монаха! Радуј се, усрдни служитељу Христа Бога! Радуј се, премирна утехо ожалошћених! Радуј се, прељубазна похвало монаха! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 8 Блажени Антоније, видевши необичан и натприродан живот преподобнога Павла, дивио си се висини подвига и врлина његових. Душу пак, његову видео си да окружише анђели и узнеше на небеса, клицао си Богу дивноме у светима Својим: Алилуја! Икос 8 Обрадовао си се великом радошћу, оче Антоније, видевши узлазак на небо душе преподобног Амона,коју си видео прозорљивим очима. Због тога са великим дивљењем кличемо ти овако: Радуј се, јер си узводио очи твоје на небо! Радуј се, јер си изнада свега заволео славу небеску! Радуј се, јер си срце своје осветио непрестаним молитвама! Радуј се, јер си мисао твоју утврдио у Богу! Радуј се, јер си будуће догађаје видео као садашње! Радуј се, јер си смирењем твојим стекао високе дарове! Радуј се, ослободитељу мучених од злих духова! Радуј се, даоваоче душевног и телеснога здравља! Радуј се, преславни заступниче оних у невољама и недаћама! Радуј се, брзи заштитниче оних у болестима и напастима! Радуј се, јер не остављаш нас који смо на земљи! Радуј се, јер приносиш Богу молитве за нас грешне! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 9 Сва природа задиви се висини подвига твојих, преподобни, јер у слабом људском телу у свему си постао сличан анђелима и укрепљаван силом Вишњега, изобиловао си у свима врлинама.Због тога присаједињен анђелским чиновима, певаш Свесилном Богу: Алилуја! Икос 9 Красноречиви говорници не могу достојно прославити живот твој, оче Антоније: ко ће исказати сав пост, бдења, болести и напоре твоје? Ко ће исказати сузе и уздахе твоје к Богу? Но љубављу побуђени према теби: осмељујемо се да ти овако певамо: Радуј се, велики пустиножитељу! Радуј се, учитељу савршенства! Радуј се, служитељу истинитога Бога! Радуј се, прогонитељу злих духова из пустиње! Радуј се, громе који поражаваш ђаволе! Радуј се, јер изобличаваш лукавство његово! Радуј се, стану Божије благодати! Радуј се, обитавалиште Духа Светога! Радуј се, украсу постника! Радуј се, похвало преподобних! Радуј се, основе монаха! Радуј се, славо отаца! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 10 Онима који хоће да се спасу био си учитељ, преподобни, и сада нам грешнима који желимо спасење помози светим твојим молитвама, да би помагани тобом задобили Царство Небеско, где анђели неућутно певају: Алилуја! Икос 10 Чврста и необорива тврђава био си својим ученицима, чувајући их од демонских напада, и сада буди тврђава и покров од свих обмана ђаволских нама који овако вапијемо: Радуј се, анђеле земаљски! Радуј се, човече небески! Радуј се, чисти и часни стану светиње! Радуј се, станиште великих врлина! Радуј се, ревнитељу побожности! Радуј се, критиковатељу јереси! Радуј се, испуњење љубави Христове! Радуј се, поуко монаха! Радуј се, чврсто прибежиште верних! Радуј се, силно узвођење палих! Радуј се, укрепљење немоћних и болесних! Радуј се, утехо малаксалих и безнадежних! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 11 Умилне песме које ти из љубави и усрђа на похвалу теби приносимо, прими милосрдни оче Антоније, и милостиво нам се приклони, и удостој да успемо у покајању, да би твојим молитвама непрестано певали Богу: Алилуја! Икос 11 Јавио си се нама на земљи као светлоносна светиљка истинске Светлости, преподобни Антоније, јер подвизима и чудесима просвећујеш срца верних упућујући на пут врлинског и богоугоднога живота. Због тога слушаш од нас овакве похвале: Радуј се, премудри учитељу! Радуј се, благонадежни вођо! Радуј се, јер си целога себе предао вољи Божијој! Радуј се, јер си изнад свега заволео Господа Исуса Христа! Радуј се, јер си просијао трпљењем различитих недаћа! Радуј се, јер си добровољним сиромаштвом стекао вечно богатство! Радуј се, јер си живот твој провео у трпљењу и у невољама! Радуј се, јер си храбро подносио пустињачка страдања! Радуј се, будитељу лењиваца према подвизима! Радуј се, поверљиво исправљење грешника! Радуј се, сабеседниче анђела и свих светих! Радуј се, усрдни молитвениче за цео свет! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 12 Знајући од Бога дану ти благодат, побожно целивамо светлонсно насликану твоју икону, угодниче Божији и молимо се: Немој нас оставити твоје молитвене заштите пред Христом Богом, Коме благодарно певамо: Аллилуја! Икос 12 Прослављајући твој живот, хвалимо мирни твој крај, преподобни оче Антоније, и молимо ти се: буди у свему на добро брзи помоћник нама који ти овако кличемо: Радуј се, небески житељу! Радуј се, јер стојиш пред престолом Једносушне Тројице! Радуј се, весеље анђела! Радуј се, сабеседниче светима Радуј се, истинити угодниче Божији! Радуј се, изабрани слуго Господњи! Радуј се, топли посредниче за све оне који призивају твоје име! Радуј се, учитељу и надо свих оних који те поштују! Радуј се, насићени благодаћу Божијом! Радуј се, напојени из Божанског извора! Радуј се, орошени потоком спаситељних суза! Радуј се, одевени одећом нетрулежности! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 13 О, преподобни оче наш Антоније Велики, који вечно живиш у незалазном дану Царства Христовог, умоли Владара свих да се избавимо од невоља, болова, и вечних мука, да би у векове певали Њему у Царству Његовоме: Алилуја! Овај кондак чита се три пута, а потом икос 1 и кондак 1 Молитва О, преподобни и богоносни оче наш Антоније, верујемо да ти стојећи пред престолом Пресвете Тројице имаш велику смелост у молитвама пред Свемилостивог Господа, Који свагда чује тебе, вернога слугу и угодника Свога. Због тога са скрушеношћу смирено прилазимо теби, светитељу Божији, немој престати да се за нас молиш Господу Богу, у Светој Тројици слављеном, да милостиво погледавши на нас, не допусти нам да пострадамо у гресима нашим, него да нас пале подигне, да подари исправљење лошем и јадном животу нашем, отимајући нас од надолазећих падова у грех, и да нам опрости све што сагрешисмо помислима,речима и делима од рођења до овога часа. Ти подвижниче врлине знаш немоћ и жалост садашњега времена, моли дакле,непрестано Христа Бога,да нас никада не остави од Његовог неисказаног милосрђа, него да нас сачува од искушења овога света, од ђаволских замки, од телесних пожуда, да добијемо од Њега тобом и све потребно за привремени живот, ослобођење од невоља и недаћа, и непопустљиво трпљење до краја. Измоли нам да у миру и покајању окончамо живот наш, да би несметано прешли са земље на небо, да се избавимо митарстава и злих ваздушних духова и вечних мука и да се удостојимо Царства Небескога са тобом и са свима светима који су угодили Господу Богу и Спаситељу нашем Исусу Христу, коме приличи свака слава, част и поклоњење, са Беспочетним Оцем Његовим и са Пресветим и Благим и Животворним Духом Његовим, сада и увек и у векове векова. Амин! По благослову архиепископа Херсонског и таврическог Јована Написали: архепископ Херсонски и Таврически Јован и Валентина Бершадскаја Акафист преподобному Антонию Великому,Херсон,2010. http://pravoslavie.ks.ua./ruric/akafisty/article/akafist/prepodobnomu-antoniyu-velikomu.htm http://boguslava.in.ua Превео са црквено-словенског језика протојереј Животије Милојевић https://www.pouke.org/forum/topic/21119-%D0%B6%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%85-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%B4-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0/page-3#entry765965 https://www.pouke.org/forum/topic/18182-%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%B8-%D0%B8-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%B4-%D0%BE%D0%B1%D1%98%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D1%98/page-6#entry765966

Епископ Хризостом (Столић) је рођен 1939. године у Руми, где је завршио основну и средњу школу. По завршетку средње школе одлази у манастир Дечане, где је замонашен и рукоположен у чин јерођакона и јеромонаха од стране тадашњег епископа рашко-призренског Павла. Године 1966. одлази у Америку, где је на Богословској академији Свете Тројице у Џорданвилу дипломирао из литургијског богословља. По завршеним студијама служио је као парох у српским храмовима у Чикагу и околини. Испуњавајући свој монашки завет, одлази у Свету Гору - у манастир Хиландар. У овом манастиру провео је двадесет година. Ту је произведен у чин архимандрита од стране цариградског патријарха Димитрија. Као запажен монах био је први епистат (протос) Свете Горе у два наврата. У манастиру Хиландару је вршио дужност библиотекара. На том послушању он се стално духовно развијао, узрастајући и у молитвеном подвигу и интелектуално. Плод његовог рада у библиотеци јесте књига Светачник, у два тома, коју је написао и објавио на српском језику, а приредио је и Литургију светог апостола Јакова у преводу на српски језик. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном заседању од 14. до 24. маја 1988. године у Београду, изабрао је архимандрита Хризостома за епископа западноамеричког. Епископ Хризостом је управљао овом епархијом до 1992. године, до избора за епископа банатског. У овој епархији, поред обнове епископског двора, више храмова и црквених здања, у непосредној близини Вршца подигао је и манастир Средиште. Такође, развио је велику издавачку делатност. Године 2003. изабран је за епископа жичког. Устоличење у трон епископа жичких у манастиру Жичи извршио је патријарх српски Павле. Као епископ жички, блаженопочивши владика Хризостом је, уз свеукупну архипастирску службу, покренуо снажну градитељску, а поврх свега издавачку делатност. Епархија је добила нови Епархијски центар у Краљеву како администрација и друге делатности не би ометале монашки живот у Жичи. Обновио је запустеле манастире и осветио многе нове цркве, све у славу Божју и на духовну корист благочестивог народа ове Богом спасаване Епархије, у којој су столовали такви архијереји као Јефрем (Бојовић), свети Владика Николај, Герман (потоњи патријарх), Василије (Костић) и Стефан (Боца). У овој Епархији владика Хризостом је обновио предратни часопис Жички благовесник и покренуо издаваштво, објављујући издања литургијске, богословске и историјске садржине. Дуго година био је уредник календара Црква, гласила Светог Архијерејског Синода. Био је члан Комисије Светог Архијерејског Синода за припрему издања Служебника, Србљака и других богослужбених књига. Као приређивач објавио је на српском језику Свето Јеванђеље, Апостол, Архијерејски чиновник, као и дванаест томова Минеја. Време и место сахране Епископа жичког Хризостома биће накнадно објављени. Информативна служба Српске Православне Цркве Опело и сахрана Епископа жичког Хризостома 18. Децембар 2012 - 14:56 Поводом упокојења Епископа жичког Хризостома Света заупокојена Литургија биће служена у четвртак, 20. децембра 2012. године, у храму Светог Саве у Краљеву са почетком у 9 часова. У продужетку свете Литургије биће служено опело. После опела тело блаженоупокојеног Епископа жичког Хризостома биће пренето у манастир Рујан код Ужица, где ће, по његовој жељи, бити сахрањен. Епископ шумадијски г. Јован - администратор Епархије жичке 18. Децембар 2012 - 14:54 Поводом упокојења Епископа жичког Хризостома Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве на данашњој ванредној седници донео је одлуку да се за администратора Епархије жичке постави Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован. Преминуо владика жички Хризостом После дуге и тешке болести преминуо је владика жички Хризостом. Епископ Хризостом (Столић) рођен је 1939. године у Руми, где је завршио основну и средњу школу. По завршетку средње школе одлази у манастир Дечане, где је замонашен и рукоположен у чин јерођакона и јеромонаха од стране тадашњег епископа рашко-призренског г. Павлa (Стојчевића). Убрзо после тога одлази у Америку да помогне свом српском народу. У Америци у руском манастиру Свете Тројице у Џорданвилу, студирао је теологију, и по завршеним студијама служио је као помоћни парох у Саборној цркви Светог Васкрсења Христовог у Чикагу и као парохијски свештеник у српској цркви Св. великомученика Георгија у Источном Чикагу. Када је учврстио темеље црквеног живота у својој парохији, отишао је у Свету Гору у манастир Хиландар. У Хиландару је остао 20 година, где је произведен у чин архимандрита од стране цариградског патријарха Димитрија. Као запажен монах био је старешина (протос) целе Свете Горе. У манастиру Хиландару је вршио дужност библиотекара где се, поред сталне молитве, и интелектуално развијао. Плод његовог рада у библиотеци је књига Светачник у два тома коју је написао и објавио на српском језику, а приредио је и Литургију светог апостола Јакова у преводу на српски језик. Извор: РТС

Представник православне цркве Албаније саопштио је да су подаци пописа становништва 2011. године, које је објавио Статистички институт, “нереални и неприхватљиви”. Црква ће ових дана изаћи тим поводом са званичним саопштењем које ће потписати поглавар, архиепископ Тиране и целе Албаније, Анастасије, преноси Верска информативна агенција. Организација грчке мањине “Омониа” такође одбацује резултате пописа као “фалсификат”, тврди да су они на штету не само Грка, већ и православних мањина – Македонаца и Црногораца. Тражи се да резултате не призна албанска влада као ни међународна заједница. “Омониа” ће сама спровести попис Грка. Према званичним подацима, у Албанији има 24.360 Грка, што је 0,54 одсто становништва, а грчки је матерњи језик за 0,15 одсто. Укупан број становника износи 2,8 милиона. Подаци да у земљи живи по 8.000 Рома и Цинцара, доводе се такође у питање. Непозната је структура 14,07 одсто становника који нису декларисали своју етничку припадност. За 98,77 одсто становника албански је матерњи језик. Званичници и медији у Тирани истичу да резултати оповргавају тврдње “одређених кругова” да у Албанији живи и до 300.000 Грка. Медији у Грчкој податке са пописа становништва у Албанији не сматрају веродостојним. Извор: РТС http://radiosvetigora.wordpress.com/2012/12/16/%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0-%D0%B0%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BD%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B0/

У својој беседи Епископ Фотије је тумачио јеванђељску причу о Царевој Вечери тј. Царству Небеском. Многи људи налазе изговор да се не обрате Богу и Цркви Његовој јер су се у души определили искључиво за вредности овога света тј. царство земаљско. Поред тога Епископ Фотије је говорио сабраном народу о потреби да чувају своју свету веру и своје православље и да не иду за лажним пастирима, који не доносе науку јеванђељску – већ отров, мржњу и зло. Таквих се треба клонити по речима светог апостола Павла и држати се здраве науке наше свете Цркве. После Свете Литургије Епископ Фотије је са свештенством обишао цркву светог Георгија у Смоковићу, која је хвала Богу стављена под кров, а потом и цркву у Биљанима, која је такође у обнови. Тренутно се ради иконостас али и уређење црквене порте – зидови и стазе око црквеног гробља. Молимо све наше Србе широм света да помогну обнове ових светиња, јер нам оне помажу да сачувамо своје православље и своју веру у Далмацији. Извор: Епархија далматинска

Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереј-ставрофор Ратко Врачевић, протојереј Душко Недић и протођакон Жарко Мијатовић. Преосвећени Владика Василије одликовао је архијерејског намјесника добојског протојереја Растка Максимовића правом ношења напрсног крста. „Браћо и сестре, нека вам је срећно данашње сабрање. Свим људима желим толико потребан мир, нелицемјерну љубав и свеколика добра неба и земље. Данас имам једну пријатну дужност да вашем свештенику, архијерејском намјеснику добојском оцу Растку Максимовићу предам високо одликовање наше Свете Цркве, напрсни крст. Он је по годинама млад али његова пастирска дјела су велика. Нека ти је оче Растко срећно и од Бога благословено“, истакао је у бесједи Владика Василије. Извор: Епархија зворничко-тузланска

Недалеко од овог храма налази се Војна гимназија у којој свештеник Јован Бабић предаје веронауку, па је светој Литургији присуствовало и педесетак питомаца, али и ђаци из других школа. Појала су три хора – хор овог храма који води проф. Милан Милијановић, Дечји црквени хор „Гаврилчић“ којим диригује Ивана Сремац Стојановић, а на крају Литургије, док је патријарх Иринеј делио нафору, хор питомаца Војне гимназије певао је пригодне песме. Јово Бајић Извор: СПЦ

Ако је активност црквених заједница на Интернету добро организована, маса најчешћих питања, који се тичу пре свега свакодневице, па можда и катихизације или црквене просвете, може бити решена већ на овом нивоу. То значи следеће: ако је сајт информативан, лице црквене заједнице биће видљиво већ на први поглед. Ако сајт изазове интересовање нецрквених људи, из тог чиниоца као из тачке раста моћи ће да се развија једна грана мисионарског рада. Ако је удобан за комуникацију, сајт може постати привлачна платформа за неформалне контакте унутар црквених заједница, нарочито када је у питању православна омладина." Извор: ORTOX хостинг Превод: Поуке.орг

Познато је да је усташки злочинац Анте Павелић 1942. године основао ХПЦ са циљем да потпуно уништи Српску Православну Цркву и искорени Србе са простора НДХ - пошто претходне методе насилног покрштавања и масовних убистава по логорима широм Хрватске нису донели довољно резултата. Користимо такође ову прилику да све вернике Српске Православне Цркве и православне Србе на просторима Далмације обавестимо о горе наведеној чињеници и да их позовемо да остану верни својој Српској Православној Цркви, своме језику и својој култури и да се чувају од лажних пастира, „који долазе у оделу овчијем, а унутра су вуци грабљиви“ (Мт. 7, 15). Исто тако, апелујемо и на институције Р. Хрватске да у своме домену заштите наше вернике и наше црквене објекте од могућег прозелитизма и напада овог милитантног удружења. Ово помињемо пошто поменуто удружење у свом програму отворено заговара усташке, фашистичке и геноцидне идеје, које су противне како Уставу РХ, тако и свим позитивним тековинама европског демократског друштва. Извор: Епархија далматинска http://www.spc.rs/sr/u_zadru_ozhivela_ustashka_tvorevina_ante_pavelitsha

(слави се 21/8.фебруара и 23/10.јуна на дан празновања Сабор Рјазанских светих) Љубав Семеновна Сухановска родила се 10.септембра/28.августа 1852.г. у Рјазану, у породици сиромашнога мештанина Семена Ивановича Сухановског и његове супруге Марије Ивановне. У то време они су имали два детета: Василија и Григорија (умро 1855.г.) .После три и по године родила им се још једна девојчица. Млађу Љубовину сестрицу су назвли Олга. Љубушку су крстили два дана после рођења,-30.августа у Никољској цркви, коју су после тога, зато што је њена купола до реконструкције, 1904.г. била највећа у граду, у народу називали Николај Дуговрати или Николај Високи. Крштење у Николаевовисокој цркви је обавио старешина цркве протојереј Петар Димитријевич Павлов, отац познатога научника Ивана Петровича Павлова. Познато је да је 1873.г. Марија Ивановна са породицом живела у петом кварту, у Астраханској улици. 1881.г на углу Владимирске и Воскресењске у крилу зграде број 660. која је припадала црквењаку Анисији Александровној Лебедовој. Почетком 1903.г. до своје смрти Љубушка је заједно са мајком и сестром живела у улици Затиној, бр.646. поред куће њиховог духовнога учитеља претојереја Јована Космича Добротворског, који је био у цркви посвећеној Уласку Христа у Јерусалим. У дому о. Јована у време гоњења цркве живео је неко време и свештеномученик Јувеналије (Масловски) ,архиепископ Рјазански и Шацки. Сухановски су живели веома бедно и скучено.Марија Ивановна, Љубушка и њена сестра Олга су биле смештене на 4,4 квадратних хвати[1]. Тако мале стамбене површине није било ни у једној породици града Рјазана.Семен Иванович Сухановски је у то време умро. Оставши без хранитеља, породица Суханових је постала једна од најсиромашнијих у Рјазану и зато је њихов духовик о.Јован Добротворски често посредовао код градских власти за материјалну помоћ за њих. Сухановски су живели побожно. И Господ их није оставио. Кроз Љубушку је Он излио благодат Своју не само на Сухановске, него и на све Рјазане. Ево како описује схимонахиња Серафима (у свету Јелена Александровна Масалитинова) вољу Божију јављену кроз блажену Љубов Рјазанску: „Љубов се винула духом ка Господу, а тело је било одузето: у току петнаест година она није могла да хода нити да стоји на ногама. У соби где је она лежала била је икона светога Николаја Чудотворца и Љуба му се молила и свом душом је волела светитељ. Она је знала, колико многих добрих дела је он учинио људима. Но, ево дошло је време и Господ је погледао на немоћну слушкињу и кроз угодника јој је открио вољу Своју. Једном када је Љуба у дому била сама,јавио јој се сам свети Никола Чудотворац. Њена мајка кад се вратила, ушла је у собу, и видела Љубу како стоји на ногама. Видевши је она је задивљено упитала: „Кћери моја, да ли си то ти. Како си стала на ноге? Љуба је подигла реке ка икони светитеља и казала:„Јавио ми се угодник Николај и каже ми: „Устани Љуба и ходи, и јуродствуј“, - и ја сам стала чврсто на ноге, а он је постао невидљив“. Мајка је била веома обрадована тим догађајем, али заједно са тим се и ожалостила пред назначеним јуродством кћери. Не размишљајући одмах је отишла свештенику своје цркве. Све му је казала и затражила савет. Свештеник чувши одговорио је: „Воља Божија, не задржавај кћер, нека иде и јуродствује,о д Господа се исправљају кораци човеку“. Мајка се покорила вољи Божијој... Од тога времена Љуба је почела да се усрдно моли у Рјазанским црквама, посебно у Казанском женском манастиру, где је дуже време живела код неких сестара, а често и код игуманије, умне, образоване и духовне жене племићкога порекла. Под сенима камених сводова у тајанственом полумраку светлуцавих кандила гледали су на Љубу светли ликови угодника Божијих и позивали су је наподвиг и чули су речи које јој је казао Спаситељ ... и сазревала је у њеном срцу жеља ка подвижништву. И по вољи Божијој, она је примила на себе подвиг затвореништва при чему је тај затвор био необичан. Љуба је закључала себе у своме дому између пећи и зида. У суштини то и није био само затвор него и подвиг столпништва. Несумњиво је да се у том период у код ње формирала личност јаке воље и узвишене душе. Како се она молила, шта је у то време видела и чула, све је то само Богу познато. Али прошло је време... Љубушка провевши у затвору три године, изашла је из њега. Можда је на то она имала упутство са висине, јер када би прошло време, подвижници су по вољи Божијој остављали своју самоћу и ишли су да служе људима. Молитва за друге, добри савет, ласка, нежност, жеља да упозори некога на опасност, састрадање са људима постали су јој судбина. Љубу су често виђала на улицама Рјазана. Она је улазила у продавнице трговаца и узимала је без питања оно што јој је потребно. Трговци јој нису бранили, нису је терали, они су се радовали: па то је било тачно приметно, зато што им је тога дана трговина била успешна. Врата се нису затварала. Поједини трговци су је сами позивали, али блажена претварајући се да их не чује само би прошла поред њих. Понекад би Љуба уморно од ходања села на терасу нечијега дома и људи би јој давали нешто од хране. Од једних би радо узимала,а од других није. Оно што је узела, кући није доносила – раздавала би другим сиромашанима. Бедни и сиромашни су је познавали и волели. Љубушка је овладала даром предвиђљања. Било је много људи који су се бојали Љубине прозорљивости. Било је и таквих који нису веровали и смејали се над њом. Она је све трпељиво подносила, осмех јој се никако није скидао са лица, који је уобичајеном љубазношћу изражавао велику снагу воље. Љубов Семеновна, или како су је у народу душевно називали, Љубушка облачила се просто. Носила је одећу украшену цвећем и мараму, једном плаву, други пут ружичасту. Посебно је волела ружин цвет и хтела је, после смрти да њен ковчег буде постављен материјалом розе боје. Љубушка је према свима била добра, нежна, али једна девојка, како се сећају очевидци, плашила се Љубушкине прозорљивости. Девојка је била прилично добра, али се у њој појављивао нехотичана страх. Некако она је устала рано ујутру и почела је да потпаљује самовар. Почела је да распаљује треске, и погледала је на прозор и види, да на капију улази Љубушка. Девојка се пренеразила, потрчала је брзо да затвори врата, да не би ушла блажена. Али Љуба је стала на праг и почела да говори: „Е, ја сам пожурила, бојећи се да не затвориш врата“. Затим је извадила из џепа чололадну бонбону и дала јој је рекавши: „Ево ти бонбона,обавезно је поједи. Сама је поједи и никоме не давај. Девојка је урадила како јој је рекла Љубушка, и од тада је код ње нестао страх, и она је сваки пут радосно сретала блажену. Посећујући некада своје познанике и знајући где у дому стоје маказе и папир, Љубушка их је узимала и изрезала би некакву фигуру. И после је њему то давала, и та ствар би била предсказање. А онај ко се плашио ових прорицања он би претходно сакрио маказе. У таквим случајевима блажена би исцепала фигуру од папира рукама и свеједно би је дала одређеној особи претсказање. Некоме ко је кретао на пут дала би коња или локомотиву, ко је требао да ступи у брак – круну, ономе пак ко ће умрети – ковчег. Ове фигуре је правила веома вешто. Дала би их ћутећи и одлазила би. И дешавало се како је предсказивала. Искушеница Ефросинија је живела у Казанском манастиру у Рјазану са монахињом Артемијом. Понекада ју је посећивала сестра, која је много желела да буде примљена у манастир, али је нису примили јер је била још врло млада. Једном је дошла та девојка у манастир и поново је почела да прича о својој жељи да буде монахиња. У то време је дошла матушки Артемији и Љубушка. Она је узела са комоде маказе и велики лист папира и спретно почела нешто да реже. И то изрезано је потом ставила на сто. А шта је тамо било? Круг, као манастирска ограда, и клирос (певница). Тада показујући младој девојци, Ефросинијиној сестри на клирос, рекла: „ево,где ћеш певати, ту ћеш и читати“. Прошло је време и та девојка је отишла у манастир. Дали су јој послушање за певницом. Показало се да оно има ретки глас женски бас. Поред певања за певницом она је имала још једно послушање: – читање „Апостола“, тј.,Дела апостолских и посланице светих апостола. Само су две монахиње у манастиру имале такав глас и оне су се међусобно смењивале за певницом, а друга је читала на литругији „Апостол“.А када су затворили манастир,она је певала у другој цркви све до своје смрти. Љубушка је далеко раније предвидела затварање Казанскога манастира.Неким остарелим монахињама је рекла: „Ви ћете своје кости оставити у манастиру, али друге неће“. И дошао је тај тужни дан кад је манастир затворен. Колико је само суза проливено, колико је бола поднето“. - Шта да очекујемо убудуће“,невољно су постављале себи то питање свака од монахиња, напуштајући драги им манастир. Након манастирске тишине, живот у свету је плашио многе од њих. У срцима њиховим била је забринутост а пред њима неизвесност. Тога дана у манастир је дошла Љубушка. Узнемирене и потресене сестре су је окружиле. Она је била озбиљна и усредсређена, скоро да ништа није рекла, само је рукама радила спретно, и као и обично: парче папира, маказе... По лику изрезаних фигура све је постало јасно – ко ће се удати, ко ће умрети, ко ће живети сам, а ко ће живети поред цркве и радити. Једној матушки Љубушка је изрезала цркву са колибом и звонаром и рекла јој је: „Ту ћеш живети и неће ти недостајати хране“. Десет година је та монахиња живела поред цркве Ваведења Пресвете Богородице, радећи различите послове. Њен посао је био да звони. Многе сестре су се после тога сретале и сетиле се шта им је изрезала Љубушка и потврдиле су да су се њена предсказања испунила. Било је и других случаја прозорљивости блажене Љубови. „У нашу породицу“, причала је једна жена, која је познавала Љубушку, - „она је долазила као у своју и све нас је волела. У то време у Москви је умро мој отац. Моја мајка је решила да га превезе у Рјазан и сахрани га на Лазаревском гробљу. И поред највеће жеље тешко је то било да се учини, али пренели смо га и сахранили у Рјазан. На сахрани је била и Љубушка. Почели су да копају раку, а она је отишла сама недалеко у страну и почела да копа јаму. Видела је то наша бака и прекорно јој је рекла: „Љубушка, шта то радиш ? Копаш други гроб, а ми ни овај нисмо ископали“. Она је одговорила: „А ми ћемо ту сахранити врапца“. Ускоро је у нашој породици умро дечак стар само два месеца. Тада смо разумели за кога врапца је она копала гроб. У једној породици било је троје деце, а четврто је било на путу. Једном је отишла код њих Љубушка и рекла је домаћину:„Константине Павловичу, узмите ме за жену“ и пријатно се насмешила. Он се такође насмејао на њене речи и одговоријо је: „Да, ја би вас Љубов Семјеновна, радо узео за жену, али шта да радим са мојом женом. Пелагијом Федоровном? Овога пута Љубушка је као што се дешавало и раније, сасвим отворено рекла: „Она ће умрети“. И стварно жена је умрла на порођају, оставивши иза себе четворо деце. После сахране била је велика даћа. Била је позвана и Љубушка. Седела је немо за столом ћутећи, не гледајући ни у кога, а када је устала од стола и отишла, од тада никад више није ушла у ту кућу. Позивали су Љубов Семеновну не само на сахране него и на свадбе, сматрајући да ће њено присуство донети младенцима срећу. Али није увек било тако. Један богати рјазански трговац удавао је своју кћер. Позвано је много гостију са невестине и младожењине стране. Свадба је била раскошна: богато сервирани столови музика, цвеће. Младожења је веома вешто скривао своју страст према пићу, и нико у њему није видео пијаницу. Како је било велико запрепашћење свих гостију и невестиних рођака, када је Љубов Семеновна, не познавајући од раније младожењу рекла веома гласно за столом: „Младожења је тешка пијаница, а ова млада неће бити срећна“. То је покварило весеље и покајали су се што су позвали блажену. Али касније, када су се уверили у истинитост тих речи, волели су је и уважавали као и раније. Једном је Љубушка дошла у свој дом. Тада је још био жив њен деда. Десило се тако да када је код деде дошао кум, у то време је дошла и Љубушка. Кум је одлучио да се мало нашали са Љубушком и упитао је: „Дакле, Љубов Семеновна, кажи нам, када умреш коме ћеш оставити своју кућу“. Блажена се насмејала и одговорила: „Војницима“. Они су почели да се смеју над њеним речима. Тада нико није могао ни да замисли да ће њена кућа бити срушена и да ће на том месту бити подигнут војни магацин за војну опрему. И тако, место где је стајала кућа, остало је војницима. Једном су се три девојке пријатељице спремале за испит. Чуле су за Љубушку и решиле су да је питају како ће проћи на испитима. Замишљено учињено. Дошле су, и још нису прешле ни праг њеног дома, она их је пријатно дочекала: „Ево дошле су код мене... Катја, Шура и Лида“. И све их је правилно по именима назвала, иако их раније никада није видела. Рекла је : „Убрзо ћете имати испите, а ви се плашите. Ничега се немојте плашити, све ће бити добро“. Девојке су отишле смирене и успешно су положиле испите. Двема малим девојчицама Љубушка је прорекла далеку судбину. Она је често посећивала њихове родитеље. Једном је дошла да их види. Чисте дечије душе ничега се нису плашиле и тако су се са пуно поверења прибиле уз блажену: „Тета Љуба, кажи нам шта знаш“. Љубушка се насмејала, из џепа је извадила невелики смотуљак, одвила га и у њеним рукама су биле две папирне иконице: једну иконицу са ликом светог благовернога кнеза Александра Невског дала је старијој девојци, а млађој иконицу свете благоверне кнегиње Ане Кашинске. Касније се старија сестра удала. Муж јој се звао Александар, у част светог благовернога кнеза Александра Невског, и они су живели у Москви близу метро станице „Александар Невски“. Живот пак, млађе сестре био је сличан благоверној кнегињи Ани Кашинској :рано је изубила мужа, и остала је удовица са двоје деце. Пре револуције 1917. блажена је ишла по улицама града и понављала: „Зидови Јерихонски падају, зидови Јерихонски падају“. Тада је он већ била позната као видовита, и питали су је шта то значи. Али Љубушка није објашњавала своје речи, и када се све завршило постало је јасно њихово значење. О последњим данима живота и смрти блажене Љубови причала је Јелисавета М. која је добро познавала блажену: „Три недеље пре своје смрти дошла је у нашу кућу Љубушка. Наша породица је била велика и она нас је све волела. Ја сам у породици била најмлађа, и мене је посебно волела. Тај пут ме је нежно позвала по имену и казала: „Лизонка, ја ћу убрзо умрети. Моли се за мене Богу, дођи на мој гроб, узми мало земље са њега. Обложи мој гроб розим платном“. Питала сам је: „ Зашто ми је потребна земља“. Замислила се на тренутак и рекла је: „Узми земљу и стави је у теглу са цвећем и у кући твојој биће благодат“. Када је Љубушка умрла, ја сам била на послу. Враћајући се кући чула сам да је умрла, и одмах сам отишла њеној кући. Лежала је усрдно одевена у ковчегу који је био добро припремљен, али ничим постављен. Сетила сам се тада њене молбе да обложим њен ковчег розе платном, и растужила се: како да испуним њену молбу. Она је умрла 21.фебруара 1921.г. У то време у продавницама ничега није било. Материјал се куповао купонима, и наша породица их је одавно све искористила. Више од тога – моли не моли, ништа нећеш добити. Шта да се ради? Добро, размишљам, поћи ћу у продавницу, потражићу па макар и газу. Ма шта било, боље је него непостављен раван ковчег. Ушла сам у продавницу, и почела да молим пословођу: „Хтела би да купим материјал од вас, чак и газу, треба ми да поставим ковчег моје познанице, старије жене. Ово ми је затражила пре смрти“. Пословођа је позвао младог ученика: „Миша, тамо на полици имамо неку розе газу, иди и донеси је“. У себи сам помислила: „Да ли ми се он то подсмева, да ли заиста постоји ружичаста газа“. Али видим:; дечак носи целу трубу газе прелепе розе боје. Таква газа никада није била у продаји. Тако смо обложили њену „кућицу“ розом бојом. Било је доста украса и машни около. Тако се испунила Љубушкина предсмртна жеља. Зима 1921.године била је веома тешка. Беснео је грађански рат. Људи су страдали на фронту, страдали су у позадини; није било довољно хлеба, керозина, дрва за огрев. У кућама је било хладно као на улици. Уместо лампе увече су људи палили свеће и при таквом осветљењу деца су учила школске лекције. Одрасли су били уплашени како да издржавају своје породице. Једном речју, сваки је мислио једино о себи. Али, када су чули да се Љубушка преставила у Господу, и да је требало да се сахрани, сви су остављали своје бриге и похитали су да отпрате блажену на њен последњи пут. Сабрало се толико много људи, тако да је чак и полиција била принуђена да преузме мере да очува ред. Тако је народ поштовао спомен Љубушкин. Након смрти своје мајке, Љубушка је живела са сестром Олгом, која се понашала према њој надмено. Није је угњетавала, ни вређала, али није јој ни веровала, говорећи: „Наша Љуба претвара се да је блажена“. И заиста, „нема пророка без части осим у постојбини својој и у дому своме“(Мат.13,53). Али када је Олга видела огроман број људи који су спроводили Љубушку на њен последњи пут, орко се заплакала: „Колико људи је познавало моју сестру, само ја једна је нисам знала“. Олга је надживела Љубушку само три године, скончавши у децембру 1923.г. И после смрти блажена Љубушка није оставила Рјазанце – мноштво чудеса и исцељења десило се по молитвама на њеном гробу. После Љубушкине смрти њени поштоваоци су на њеном гробу подигли невелики споменик. Али са годинама он се урушио и гроб је запуштен. И ево, један војник је од својих средстава поставио крст и металну ограду. О себи је он причао да је његов живот текао веома несрећно, осим тога он је био болестан и лекари му нису могли помоћи. И у сну му се јавила Љубушка и рекла: „Иди у Рјазан, нађи гроб Љубове Сјеменовне Сухановске, постави оградицу око њега, после чега бићеш здрав и срећан“. Он је учинио све како му је она казала и добио је спасење. Од тада је он сваке године долазио на њен гроб и дао да јој се одслужи парастос. А ево једног недавног чудесног догађаја који се десио 2002.године. Слушкиња Божија Татјана из града Александрова се разболела од упале штитне жлезде. Она је дошла у Рјазан код своје мајке. Сазнавши за њену болест, рођака је дала Татјани освећено уље на моштима блажене Љубови, иконицу и акатист. Татјана се помолила,прочитала акатист, али није се помазивала уљем. Ноћу видела је она у сну, као да је она дошла са својом мајком у цркви. По цркви иде свештеник са иконом у рукама и говори Татјани: „ти уљем врат мажеш, мажеш...“ . Татјана је почела да се помазује уљем и убрзо је приметила да јој је много боље. Има врло много таквих сличних сведочанстава. 12.јануара 1987.године Љубов Сјеменовна Сухановска је била прибројана Сабору Рјазанских светих као месно поштована света - блажена Љубов Рјазанска. Сагласно одлуци Најсветијега патријарха Пимена, установљена је дан спомена 21/8.фебруар дан њенога престављења и 23/10 јуни дан празновања Сабора Рјазанских светих. 1992.г. ревношћу намесника Свето Јовано-Богословског манастира,архимандрита Авеља (Македонова) на Скорбјашченском гробљу на гробу блажене Љубушке направљена је капела, а један дан пре тога дана, на јубилеју 800.-годишњице Рјазанске епархије, 23. јуна 1998.г.њене свете мошти су пренесене у Николо-Јамски храм у граду Рјазану. Зато што је крштена у цркви светог Николаја,исцељена од Светога Николаја,Љубушка и почива у цркви свога љубљенога светога кога је свом душом поштовала у овом животу и са којим се сада налази у Небеским становима. Део моштију је остао у капели над њеним бившим гробом на Скорбјашчем гробљу. Ту такође многи долазе на поклоњење блаженој. Акатист светој блаженој Љубави Рјазанској Кондак 1 Oд детињства изабрана Христовом љубављу, ради кога си у подвигу јуродства просијала, дивна молитвенице и заштитнице земље Рјазанске, света блажена мати наша Љубови, приносимо ти похвалне песме, поштујући свети спомен твој. Ти пак пошто смело стојиш пред Цара и Владара свега, немој престати, да молиш милостивога Спаситеља за нас који ти кличемо: Радуј се, света блажена мати Љубови, угоднице Христова и молитвенице за душе наше! Икос 1 Ти која си подражавала анђелима у земаљском животу твоме, још на крштењу си била названа Љубов, и ту врлину заволевши (љубав) још од детињства, оним који се сматра безумље презрела си безумље света. Због тога погледај на молитве који ти са љубављу узносимо овако: Радуј се, на светом крштењу названа Љубов! Радуј се, јер си том врлином изобилно обогаћена! Радуј се, јер си трпела бол у страдалноме твоме телу! Радуј се, јер си узносила молитве пред иконом светога Николе! Радуј се, јер си се преко светога угодника Божијег удостојила исцељења! Радуј се, јер си се по заповести његовој обукла у ризу јуродства! Радуј се, јер си тај подвгиг као крст на раме своје понела! Радуј се, јер си њега понела пошавши за Христом! Радуј се, света блажена мати Љубови, угоднице Христова и молитвенице за душе наше! Кондак 2 Твоја мајка видевши, блажена Љубови, дивно твоје исцељење и чудећи се таквом необичном јављању теби, обузета сумњом отишла је у цркву у којој је свештеник рекао: воља Господња, тиме те је благословио на овај много тежак подвиг запевавши Богу: Алилуја! Икос 2 Разум си сакрила јуродивошћу у сујетном животу великога града, пламен страсти си угасила смирењем богоблажена мати. Сузе и уздахе тајних молитава твојих ко ће исказати? Ми то сада спомињући, кличемо ти овако: Радуј се, јер си нам јавила пример трпљења и незлобивости! Радуј се, јер оним што се сматра безумље сакрила си светлост благодати! Радуј се, туђинко свету, која ниси избегавала оне који живе у њему! Радуј се, која се молиш Богу за ожалошћене људе! Радуј се, јер си добровољно затворила себе у дому своме! Радуј се, јер си дивни овај подвиг сакрила од нас! Радуј се, јер си прихватила од Бога указани пут! Радуј се, јер си радосно ступила на тај пут! Радуј се, света блажена мати Љубови, угоднице Христова и молитвенице за душе наше! Кондак 3 Укрепљавана силом Вишњега и повињујући се Његовом промишљању, блажена мати Љубови, хтела си да помогнеш ближњима својим, оставила си свој кућни затвор, и као истинита угодница Божија, непрестанао си клицала Богу: Алилуја! Икос 3 Имајући у себи, блажена мати, огањ Божанске љубави, засијала си као свећа на свећњаку, просвећујући таму грехова наших, и слично бестелесним Анђелима свагда си се узвишавала ка небу. Ми у умиљењу овако ти говоримо: Радуј се, јер си поревновала туђиновању Христовом! Радуј се, јер си ишла улицама града Рјазана! Радуј се, јер си одбацила сујету земаљскога света! Радуј се, јер си се удостојила кушања рајске сладоти! Радуј се, јер си презрела станиште твоје ради служења људима! Радуј се, јер си тражила и добила небеску заштиту! Радуј се, јер све красоте света ни у шта си сматрала! Радуј се, јер таквим животом показала си љубав Божију људима! Радуј се, света блажена мати Љубови, угоднице Христова и молитвенице за душе наше! Кондак 4 Бура таштине света није успела да те прогута,богомудра Љубови, ти си пак као по суву пешице прешла по бездану животнога мора, поставши слична Спаситељу нашем, благодарно певајући Њему: Алилуја! Икос 4 Житељи града Рјзана чувши и видевши твој богоугодни живот са љубављу те примаху под кров свој. Ти си их пак чудесно уразумљивала необичним начином показујући им одређено им од Господа. Помози и нама, блажена мати,да творимо свеблагу вољу Његову да би те овако величали: Радуј се, дивни украсе града Рјазана! Радуј се, јер нас од безакоња наших приводиш у скрушеност! Радуј се, јер видиш будуће догађаје као садашње! Радуј се, јер избегаваш славу људску! Радуј се, јер нас мудро упућујеш на добро! Радуј се, јер просвећујеш потамнеле очи душа наших! Радуј се, јер си потопила страсти као гонитеља фараона! Радуј се, јер си окусила благодат Светога Духа као небеску манну! Радуј се, света блажена мати Љубови, угоднице Христова и молитвенице за душе наше! Кондак 5 Обучена боготканом одећом благодати, ниси гледала на лица ни на сталеж људи, ни на привремене почасти, мати наша, избегавајући славу и похвале. Научи и нас да се старамо само за једину славу Царства Небескога и да Једноме у Светој Тројици Богу, узносимо славу вапијући Му: Алилуја! Икос 5 Видевши побожни људи многонапаћено твоје туђиновање, када си уморна на степеништу стала да мало одахнеш, желећи да умање страдања твоја, доношаху ти храну. Ти пак, желећи да сакријеш свој подвиг, блажена мати, то си разадавала сиромашнима. Ми пак, дивећи се добровољноме твоме сиромаштву љубављу ти овако певамо: Радуј се, славећи јуродивост, учиш нас мудрости! Радуј се, јер безумље света изобличаваш јуродивошћу! Радуј се, јер си сладост рајску окусила у духовном сиромаштву! Радуј се, јер ради те сладости све земаљско ни у шта си сматрала! Радуј се, јер погрде и подсмехе ниси допустила да уђу у срце твоје! Радуј се, јер све што си добијала делила си сиромашнима! Радуј се, јер нас учиш нестицању! Радуј се, јер си све богатство своје скупила у Царство Небеско! Радуј се, света блажена мати Љубови, угоднице Христова и молитвенице за душе наше! Кондак 6 Јавила си се веома гласна проповедница, богоблажена мати, када си предсказала да ће надолазеће године бити метежне за нас. Али и у тешким даним искушења, када многи беху обузети страхом бежаху, примером својим си поучавала да певају са надом Богу: Алилуја! Икос 6 Засија јавно истинитост речи твојих, исказаних у причама, кад падоше зидови јерихонски и држава Русија би предана поругама. Умоли пак, Владара Христа, блажена мати, да нам помогне да понесемо то бреме, да умањи страдања наша. Ми те пак овако прослављамо: Радуј се, јер нас не остављаш у страдањима нашим! Радуј се, јер нас изводиш из пучине очајања! Радуј се,ј ер нас приводиш мирном пристаништу! Радуј се, јер развесељаваш чамотињу срца наших! Радуј се, јер бодриш изнемогле снаге наше! Радуј се ,јер си у време прогонства чврсто била у вери! Радуј се, јер нас поучаваш да се надамо на милост Божију Радуј се, света блажена мати Љубови, угоднице Христова и молитвенице за душе наше! Кондак 7 Желећи пројавити величину љубави и милосрђа свога према палом роду људском, када дође време затварања Казанскога манастира од безбожника, Господ не остави у тузи слуге Своје и посла тебе, мати наша Љубов, на утеху жалосним сестрама, да не би у данима искушења подлегле очајању, него да без роптања поднесу невоље,певајући похвалну песму: Богу: Алилуја! Икос 7 Ново чудо јавила си, достохвална мати, када си сестрама које су биле у невољи прорекла будућност. И њихова ридања са сузама умањила си несумњивом надом на Заштитницу Мајку Божију. Похваљујући, дакле,твоје,благовољење, кличемо ти овако: Радуј се, јер си дошла на заштиту Казанскога манастира! Радуј се, јер си тамо боравила дуго у келијама! Радуј се, јер си тешила оне који страдају! Радуј се, јер си подарила заштиту онима који су у невољама и недаћама! Радуј се, јер си изабранице Христове упућивала на пут ка Небескоме Жениху! Радуј се, јер си са њима делила тешкоћу ускога пута! Радуј се, јер си им прорекла будући пут! Радуј се, јер си им показала да тај пут прођу благодарећи Бога! Радуј се, света блажена мати Љубови, угоднице Христова и молитвенице за душе наше! Кондак 8 Необично је и дивно било житије твоје; великим знацима подигла си многе из греховнога сна на покајање, свима дајеш исцељење, овима јављаш брзу смрт, другима пак изобличавш тајне помисли. Стога те молимо, блажена Љубови, просвети нашу таму безверја, упућујући нас да се исправимо, да на Страшном Суду Христовом не станемо са леве стране, него да се удостојимо да са изабранима кличемо Свемогућем Богу: Алилуја! Икос 8 Сва испунивши себе Божанском љубављу, јавила си се палата дарова Духа Светога: тешиш ожалошћене, штитиш немоћне, дарујеш сиромашне, исцељујеш болесне, због чега ти кличемо: Радуј се, јер помажеш сироте и убоге! Радуј се, јер управљаш бедне и удовице! Радуј се, верна заштито немоћних! Радуј се, брзо исцељење недужних! Радуј се, јер узносиш топле молитве за нас! Радуј се, јер њих и све нас учиш да прилазимо Богу! Радуј се, јер си крајњим смирењем стекла дар прозорљивости! Радуј се, јер си од тога дара бесплатно раздавала онима којима је потребно! Радуј се, света блажена мати Љубови, угоднице Христова и молитвенице за душе наше! Кондак 9 Сва пуна врлинама, блажена Љубови, са молитвом на устима предала си дух твој у руци Божијој, који те усели у Небеске станове, где те примише анђелски чинови и хорови светих. Измоли нам од Господа миран хришћански крај, да бисмо Му певали похвалну песму: Алилуја! Икос 9 Многоречити говорници не знају како да те похвале, достохвална мати, јер многа натприродна преславна чудеса си још у своме животу показала, али и по престављењу твоме не престајеш да их блгодаћу Божијом чиниш. Ми побуђени љубављу смело ти овако певамо: Радуј се, украшена многим врлинама! Радуј се, смела молитвенице наша пред Богом! Радуј се, јер си уским путем јуродства дошла до врата небеских! Радуј се, јер си у палату Небескога жених ушла у гласу радости! Радуј се, дивна мати, достојна доброг спомена! Радуј се, по блаженој смрти твојој Богом узвеличана! Радуј се, јер нас учиш да се одричемо сујете века овога! Радуј се, јер оне које љубављу поштују твој спомен помажеш у невољама и напастима! Радуј се, света блажена мати Љубови, угоднице Христова и молитвенице за душе наше! Кондак 10 Господ желећи да се сви спасу откри кроз благодатну твоју смрт, како приличи припремљенима да буду спремни за сахрану,када си некој девојци јавила, блажена мати наша Љубов, да сандук у коме лежиш обложиш платном розе боје. Јер си се удостојила да у смртном часу добијеш не бол него радост. Тако и сада боравећи у Горњем Јерусалиму, радосно певаш Богу: Алилуја! Икос 10 Као непробојним зидом житељи града Рјазана у плачу и у жалости због сиротовања свога испунише улице града нашега, блажена Љубови. Разумеше да тело твоје треба да иде у погребну пратњу, мишљаху да ће бити остављени без твоје заштите. Ми пак, сада празнујући спомен твој прилазимо молитвеном покрову твоме и хвалимо те у нади овим речима: Радуј се, јер си наследила Царство Небеско! Радуј се, јер нам божанском љубављу откриваш блаженство безсмртнога живота! Радуј се, јер си кушана као злато у огњу! Радуј се, јер те Господ прими као свеплодну жртву! Радуј се, венче, из света саплетени од радости и доброте! Радуј се, скупоцена кадионице, која узносиш тамјан хвале Богу! Радуј се, кандило које свим срцем гориш ка Богу! Радуј се, света блажена мати Љубови, угоднице Христова и молитвенице за душе наше! Кондак 11 Ове похвалне песме, које ти као многобројне приносимо мати наша Љубови нису довољне да би прославиле врлине и чудеса твоја. Међутим, узносећи хвалу Богу због свега што нам јавља у светима Својим, Њему певамо: Алилуја! Икос 11 Тросунчаном светлошћу обасјеана, сада са свима светима стојиш на небесима пред престолом Цара над Царевима, многоблажена Љубови, и отуда као светлозарно светило просвећујеш земљу Рјазанску, одгонећи мрак заблуде показујеш пут <

Рибари – У недељу, 25. новембра, Његово Преосвештенство Епископ шабачки Лаврентије служио је свету архијерејску Литургију у Рибарима, уз саслужење архијерјеског намесника Мирка Вилотић, архијерејског намесника мачванско-поцерског Мирослава Јаковљевић, старешине рибарске цркве Небојше Богдановића, старешине бадовиначке цркве Драгише Миловановића, старешине лешничке цркве Радована Лукића, оца Нифонта из манастира Радовашнице, оца Зорана Петровић из Лознице и оца Бранка Василић из Шапца. Овом приликом вероучитељ из Рибара Петар Цвејић рукоположен је у чин ђакона. На крају богослужења Епископ је поздравио присутни верни народ, захвалио је старешини рибарске цркве на досадашњем пастирском раду и одликовао га чином протојереја-ставрофора. После свете Литургије Владика се упознао са радовима на изградњи нове цркве у Прњавору. Извор:Епархија шабачка СПЦ

Саслуживало је више свештеника уз појање црквеног хора као и ученика ОШ „Доситеј Обрадовић“. Литургијском сабрању је присуствовао др Драган Вуканић, председник Општине Вождовац, као и чланови ужег руководства. После свете Архијерејске Литургије у храму владика Андреј је предводио славску литију до Општине Вождовац испред које је био сабран велики број грађана и ученика вождовачких школа обучених у традиционалну народну ношњу. Владика Андреј је преломио славски колач и још једном бираним речима честитао славу председнику општине др Драгану Вуканићу и његовим сарадницима. У наставку свечаног и молитвеног прослављања општинске славе приређено је пригодно послужење и свечана духовна академија на којој су наступили глумци Иван Вучковић и Мирко Бабић, као и групе „Чувари“ и „Пирг“. Извор: Радио Слово љубве, фото: vozdovac.org.rs http://www.spc.rs/sr/slava_opshtine_vozhdovac

Зборник проповеди носи наслов Покајте се и верујте у Јеванђеље. У предговору ове књиге садашњи Епископ нишки Јован истиче да су архипастирске проповеди свог претходника на нишком архијерејском трону, а сада Патријарха Иринеја, богогласно сведочанство о неуморном “проповедању Речи” Божје, о упорном “настојању у време и у невреме” на спасењу људском, о таквом трезвеноумном “кару” и очинском “запрећивању' у циљу исправљања заблуделих, о таквом човекољубивом “тешењу, са сваком стрпљивошћу и поуком” у духовном руковођењу душа жедних живе воде Бога Живога. Зборник је сачињен од шест тематских целина: Светлост Христова просветљује све (проповедина Господње празнике); Пресвета Богородице, спаси нас! (проповеди на Богородичине празнике); Диван Бог у Светима Својим (проповеди на светитељске празнике); Покајте се и верујте у Јеванђеље! (проповеди на јеванђелске теме); За Крст часни и Слободу златну (проповеди на празнике српских Светитеља); Ви који се у Христа крстисте, у Христа се обукосте (предавања на теме пастирског богословља). Треба одмах рећи да проповеди објављене у зборнику чине део сачуваних проповеди некадашњег Епископа нишког, а данас Патријарха српског, тако да овај зборник представља први од више будућих томова архипастирских проповеди, обраћања и предавања. Проповеди су, за објављивање у овом зборнику, изабране из обимне текстуалне грађе коју је аутор оставио за собом у архиви Епархије нишке. Из текстуалних материјала, који су уредништву били на располагању, види се да се аутор, са великом пажњом, припремао за сваку литургијску беседу. Са друге стране, темељитост припремања беседе, то јест свесно предупређење сваке импровизације открива и велико богословско поштовање проповедника према верницима-слушаоцима. Ове беседе су словесни плод ауторовог вишедеценијског архипастирског “трезвовања у свему” ради јединства и напретка Цркве, “злопаћења” ради очувања и напретка богоповерене му пастве, “вршења дела јеванђелиста и испуњавања служења” – проповедања Христа Распетога и Васкрслога свакоме и свима. За ауторов беседничко-педагошки поступак карактеристично је и то да је библијске и богословске теме увек прожимао примерима из свакодневног живота, да би садржину проповеди што више приближио верницима, а њих - спасоносној и животворној истини Речи Божије. Од дана, када је 2/15. јуна 1975. био устоличен на древнохришћанску катедру епископа нишких, када је у приступној епископској беседи нагласио да “епископ Српске Православне Цркве нема потребе да ствара свој лични програм, јер је његов рад програмиран Светим Јеванђељем, светим канонима и освештаним Предањем, које је српском свештенослужитељу оставио Свети Сава”, тадашњи Епископ нишки Иринеј се неодступно држао тог “светосавског устава којег су се држали сви његови велики и свети претходници на трону епископа нишких”... Нишка епархија је, данас, по простору и броју верних, највећа у нашој Цркви. Зато није мала и лака ствар бити на челу једне такве епархије. Отуда је разумљив и оправдан страх који испуњава моју душу, у тренутку када ми Црква поверава једну такву дужност, за коју је неопходна ревност Светих Пророка, мудрост и љубав Светих Апостола и истрајност Светих Подвижника. У овом значајном догађају, дубоко свестан тежине бремена и величине поверене ми дужности, неисцрпну утеху и надахнуће за радосно ношење крста епископске службе, налазим у речима Господњим, изреченим Светим Апостолима, када их је Он - васкрсли Господ, послао у свет да проповедају Свето Јеванђеље ... (стр. 18) Од почетка свог епископског служења, попут свих истинских светосавских епископа Српске Православне Цркве, никада није одвајао програм Светога Јеванђеља и јеванђелски идеал од учешћа Цркве у конкретном крсноваскрсном историјском животу народа српског, како је и обећао у поменутој беседи на устоличењу: “У свим страдањима и народним трагедијама Црква је увек била уз народ и са њим, и у добру и у злу, делила његову судбину. У страдањима народним, Црква је патила као и њен народ, и подгревала и јачала веру и наду у победу добра над злом, правде над неправдом. Останите и сада уз Цркву као уз тврди град, као уз светионик који обасјава вашу прошлост и осветљава ваш пут у будућност. Црква Православна је наш народ увела у ред историјских и културних народа, и надахнула Га да створи дела непролазне вредности културног стваралаштва. Без Цркве нема духовног и моралног живота, а без тога се ни човек не би могао назвати истинским човеком”. Та два идеала - идеал јеванђелски, новозаветни, остварен у непребројним Светитељима Божијим, обоженим људима Божијим, и - идеал светосавски, остварен у Светом Сави Српском, равноапостолном и васељенском, живом човеку Бога Живога, уствари тај двоједни и јединствени идеал богољубивог човекољубља и човекољубивог богољубља, хришћанског православног родољубља и отачаствољубља, хришћанске љубави према свим људима и народима, према свецелој твари Божијој, одредио је благословени оквир свих видова епископског служења Епископа нишког Иринеја, аутора књиге Покајте се и верујте у Јеванђеље, коју Епархија нишка објављује у знак најдубљег поштовања према Епископу Цркве Христове, који је - тридесет и пет година (1975 - 2010) трудио, сејао и заливао, орао и преоравао нишку Њиву Господњу - исписивао крвљу, знојем и сузама душе своје странице живе књиге Епархије нишке. А та се књига исписује већ вековима саборним и непрекинутим цркво-саздатељским трудом хришћанских покољења од времена ранохришћанских Мученика наисуских и, потом, Св. цара Констанина Великог, првог хришћанског цара, родом из Наисуса (данашњега Ниша), преко средњовековних тиховатеља нишкога краја и Новомученика за Крст часни и Слободу златну у временима турскога ропства, све до данас. Тим путем светоконстантиновским - путем ношења свога крста у хођењу за Христом (Лк. 9, 23), путем Крста као знака свепобеде Христове над светом (Јн. 16,33), путем преображења света и историје силом Крста Христовог који побеђује, ходили су, кроз векове, Епископи нишки и, заједно са њима, свештеници, ђакони, монаси и верници богоспасаване Епархије нишке. Зато и библиотека коју покреће ова Епархија носи назив “Константинов пут”, а прво издање јесте управо књига Покајте се и верујте у Јеванђеље, зборник у коме су објављене изабране архипастирске беседе које је Његова Светост Патријарх Српски Иринеј изговорио са катедре Епископа Нишког у периоду свога епископовања у Епархији нишкој од 1975. до 2010. године. За наслов књиге узете су речи Господње упућене Галилејцима на почетку Његове проповеди: “Покајте се и верујте у Јеванђеље” (Мк. 1, 15), јер оне, на најбољи начин, изражавају саму суштину како проповеди Јеванђеља, тако и самог хришћанског живота, живота у Христу: покајање (покајно одрицање од почињених греха - преумљење, промена етоса и свецелог начина умовања, осећања и живљења) и вера у Јеванђеље, у Добру Вест Божију човеку, а то је – Оваплоћење Божије и обожење човеково, спасење у Христу. У уводном делу зборника, уместо предговора, дата је ауторова беседа приликом устоличења на трон Епископа Нишких, 2/15. јуна 1975, под насловом “Јеванђеље, канони, Предање - светосавски програм епископског служења”. Беседе које следе систематизоване су и заокружене око једне теме. Занимљива је чињеница коју је уредништво открило током реализације овог зборника, а то је да рукописни материјал открива да је аутор имао наглашени осећај за детаљ и лепоту изражавања. Првојерарх је, за своје беседе, састављао концепте у којима је, у основним цртама, разрађивао тему празника или тумачења Јеванђеља. За уредништво је најбитније да је концепте беседа записивао својеручно и да их је сачувао, а онда их, током рада, допуњавао новим идејама, замењујући поједине речи или изразе прикладнијим или јаснијим синтагмама. Концепт беседе је аутору служио као подсетник, на основу кога је, током саме литургијске проповеди, развијао беседу надахнут Духом Светим. Захваљујући троиподеценијском личном труду и марљивости аутора, у епархијској архиви је остао огроман материјал који тек треба да буде научно истражен и проучен, класификован и архивиран на одговарајући начин, у складу са архивско-библиотечким стандардима. Надахнуте, пре свега, богослужењем Цркве и извирући потпуно из њега, прожете изванредним познавањем Светога Писма Старога и Новога Завета, као и житијске и патристичке литературе и мисли, ауторове беседе су богате богословско-догматском, етичком и духовно-историјском садржином. С друге стране, оне су често поетски надахнуте, удивљене пред микро-космичком тајном човекове личности, пред тајном васионе и историје, пред красотама природе која нас окружује. Аутор основну мисао и поруку сваке своје беседе увек износи на реторички јасан и библијски једноставан начин, тако да је сваки верник може примити у своје срце и умом својим разумети. У својим беседама и проповедима аутор је синтетисао педагошки дар и хришћанску ученост са надахнућем и једноставношћу изражавања. Плетући се око богослужбеног круга празника црквене године и библијских тема, ауторове беседе су увек у литургијској функцији, тако да оставља велики залог за будућност пошто истиче да је главни педагошки циљ црквене, тј. литургијске, проповеди изграђивање Цркве као живе и делатне литургијске, историјско-есхатолошке заједнице. Ауторове проповеди објављене у зборнику Покајте се и верујте у Јеванђеље сведочанство су истина које се тичу саме тајне Цркве и саборности, као и тајне спасења у Цркви. С друге стране, оне откривају правог светосавског епископа, строгог а брижног архијереја, који - на мојсијевски и светопавловски начин - воли свој народ, али га, истовремено, и очински правично опомиње, укорева и, када је то потребно, обличи ради исправљања и враћања на пут Христов. Врло је занимљиво истаћи и да се – кроз проповеди – препознаје да је аутор у сталном додиру са народом и да добро га познаје, да осећа дах свога народа, осетљив је за муку и невољу народну, састрадава са својом паством, има велику љубав према епархијанима и велику жалост због оних који скрећу са пута Христовог и отпадају од Цркве; он улази у менталитет и душу народну да би исти тај народ привео саборном уму Цркве, уздигао га на висине Јеванђеља и црквенога етоса; он народне мудрости оплемењује и продубљује Божанском премудрошћу црквенога ума. ђакон мр Ивица Чаировић Информативна служба Српске Православне Цркве

– А, ако до­ђе до суд­ског ди­ја­ло­га, он­да ће Кри­во­ка­пић би­ти по­ра­жен и као чо­вјек и као по­ли­ти­чар – сма­тра Кр­цић. – По­во­дом ме­диј­ских про­зив­ки из­ме­ђу па­ро­ха пра­во­слав­не цр­кве у Ба­ру Јо­ва­на Пла­мен­ца и пред­сјед­ни­ка пар­ла­мен­та Цр­не Го­ре Ран­ка Кри­во­ка­пи­ћа, с об­зи­ром да се у ис­ка­зи­ма и јед­ног и дру­гог спо­ми­њу при­пад­ни­ци ислам­ске вје­ре, же­лим из­ни­је­ти став у име Ма­ти­це Бо­шња­ка. Да­кле, цр­ква Све­те Тро­ји­це на Ру­ми­ји је уста­но­ва пра­во­слав­них вјер­ни­ка, та­ко да је ха­рам би­ло ко­јег ин­са­на да про­га­ња ову бо­го­мо­љу, ко­ја, као та­ква, ни­чим не сме­та ни ислам­ским вјер­ни­ци­ма. Са чу­ђе­њем пра­тим ка­ко она сме­та Кри­во­ка­пи­ћу и ње­го­вој ате­и­стич­кој пар­ти­ји. О том чи­ну тре­ба да раз­ми­сле сви при­пад­ни­ци бо­шњач­ког на­ро­да-ислам­ске вје­ре, ко­ји су при­ста­ли­це Кри­во­ка­пи­ће­ве ин­те­ре­сне по­ли­тич­ке ску­пи­не А, па­ро­ху Пла­мен­цу и по­ли­ти­ча­ру Кри­во­ка­пи­ћу по­ру­чу­јем да сва­ки на­род и сва­ку вје­ру тре­ба да на­зи­ва­ју пра­вил­но, име­ном, ка­ко би се то и њи­ма уз­вра­ћа­ло – ис­ти­че др Кр­цић. Пре­ма ње­го­вим ри­је­чи­ма Кри­во­ка­пић овим по­ступ­ком ка­зу­је да ни­је истин­ски со­ци­јал­де­мо­кра­та, јер да је­сте не би се ми­је­шао у ства­ри бо­го­мо­ља, што ја­сно го­во­ри да ње­го­ва по­ли­тич­ка по­зи­ци­ја ни­је со­ци­јал­де­мо­крат­ска у сми­слу те ри­је­чи, већ чи­сто на­ци­о­нал-со­ци­ја­ли­стич­ка. – Због то­га при­пад­ни­ци Бо­шњач­ког на­ро­да тре­ба да на­пу­сте Кри­во­ка­пи­ће­во по­ли­тич­ко окру­же­ње из хи­ги­јен­ских раз­ло­га. Кад је у пи­та­њу па­рох Пла­ме­нац, са ду­хов­ним увје­ре­њем мо­гу ре­ћи да се ра­ди о вр­сном ин­те­лек­ту­ал­цу и чо­вје­ку. По­зна­јем га још из сту­дент­ских да­на као из­вр­сног астро­но­ма и ви­зи­о­на­ра. Ње­гов свје­то­на­зор и уну­тра­шњи по­зи­ви су га од­ве­ли у сви­јет ду­хов­но­сти гдје већ дви­је де­це­ни­је из­гра­ђу­је се­бе у ви­со­ког све­ште­ни­ка. Нор­мал­но је да он оба­вља сво­је по­вје­ре­не за­дат­ке и да шти­ти цр­кву ко­јом упра­вља, на то га оба­ве­зу­ју хри­шћан­ска пра­ви­ла. Ако је јав­но ре­као да ће спор са Кри­во­ка­пи­ћем ри­је­ши­ти ски­да­њем ман­ти­је, то не сма­трам при­јет­њом већ чу­ва­њем угле­да и чи­сто­ће ман­ти­је, ка­ко је не би ока­љао, као и свој свешт­енички по­зив, у рас­пра­ви са чо­вје­ком ко­ји се др­знуо да ки­ди­ше на ту све­ти­њу. Да­ље ру­ке од бо­го­мо­ље Пре­ма ри­је­чи­ма Шеф­ке­та Кр­ци­ћа, па­рох Пла­ме­нац, као из­у­зет­но то­ле­ран­тан све­ште­ник и чо­вјек са по­ли­ти­ча­рем Кри­во­ка­пи­ћем тре­ба да се раз­ра­чу­на кроз ди­ја­лог на не­кој од те­ле­ви­зи­ја Цр­не Го­ре. – То би му омо­гу­ћи­ло да сна­гом сво­га ду­ха та­кве ино­вјер­це опо­ме­не да уда­ље сво­је ру­ке од бо­го­мо­ља ко­је они ни­су ства­ра­ли – по­ру­чио је Кр­цић. Н.В. Извор: Дан

Како саопштавају из манастира, икона није оштећена, будући да је покривена заштитним стаклом. Починилац је ухапшен и очекује се да ће бити подвргнут психијатријском испитивању. Његови мотиви нису познати. Према закону о повреди вјерских осјећања могао би бити осуђен на затворску казну до двије године. Према предању, Ченстоховску икону Мајке Божије насликао је свети апостол Лука. У Константинопољ ју је из Јерусалима, у 4. вијеку, донијела света царица Јелена, мајка светог цара Константина. У Пољској се обрела 1386, гдје је у Ченстоховској области подигнут манастир у који је светиња похрањена. Икона је више пута избављала пољски народ од разних најезди и несрећа. Сваке године милиони поклоника долазе у манастир Јасна Гора да се поклоне чудотворном образу Мајке Божије. Радио Светигора

На литургији је прочитано Jеванђеље од Матеја Мт 10.3, као опомена хришћанима да кончина нашег живота није у нашим рукама. Живот хришћана се састоји у томе да будемо спреми да дочекамо Спаситеља, као у јеванђелској причи о мудрим и лудим девојкама. Другим речима, свако наше зло и наше добро нас опомиње да се сретнемо са Господом. Наш живот не може бити горе на небу, ако га најпре немамо овде на земљи. Врлине држе нашу душу, наш ум да не заспи када дође Господ који ће од нас тражити нашу веру преточену у дела и нашу спремност да се сретнемо с Њим. У Јеванђељу се помиње рђави слуга, а то је онај ко не мари за Господа, а то је обмана наша, привид, јер Господ од нас тражи прибраност и будност, а рђави слуга убија у себи све оно што је божанско и свето. Зато нам је потребно да имамо мудрости и вере, а верне и мудре слуге Господ награђује Царством небесним. Беседа епископа шумадијског Г. Јована Владика је посетио братство Старе Цркве након одслужене литургије у парохијском дому. протођакон Мирослав Василијевић Otvori galeriju! Епархија Шумадијска