Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'SPC'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Јучераши празник посвећен светом мученику Мини, преподобној Ангелини и светом Деспоту Јовану, који је иначе пао у недељу у народу познату као Детињци, улепшан је и рукоположењем ђакона Ивана Штрбачког у чин презвитера. http://www.spc.rs/sr/orden_svetog_save_proti_stevanu_stankovitshu
  2. Следујући истом позиву, у Цариград је допутовала и делегација Атинске архиепископије предвођена Митрополитом александрупољским Антимом. Сусрет је уређен у храму светог Николаја у једној цариградској четврти, где се Најсветији цариградски Патријарх обратио присутнима, међу којима је био и руски амбасадор у Турској В. Ивановски, речима добродошлице изразивши радост на заједничкој молитви с делегацијама Руске и Јеладске Цркве. Патријарх је истакао да су се представници трију сестринских Цркава састали како би узнели молитве за обудовљене Цркве Антиохијску и Бугарску пред којима је избор нових поглавара, као и ради изражавања заједничког сведочења пред савременим светом. Обраћајући се поклоницима из Грчке, Свесвјатејши Вартоломеј им је напоменуо да на свим животним путевима чувају веру својих отаца, која је и после више пет векова од пада Цариграда учинила да се на том месту очува живо предање православља. Патријарх је посетио грчке поклонике на тешка времена која је преживела Руска Црква под атеистичком влашћу. „Благодарећи вери, православни су преживели мучеништво и гоњења, а сада, кад је наступила слобода, свестрано се труде да обнове оно што је разорено као резултат атеистичке пропаганде...“ У свом одговору митрополит Иларион је пренео Свесвјатејшем Патријарху братске поздраве Патријарха московског и све Русије г. Кирила и рекао: „Дошли смо у овај град, свештени за сваког хришћанина, како бисмо заједно с Вама узнели молитве у овом храму и разговарали о значајним питањима. Током столећа у овој земљи су живели православни хришћани, и без обзира на трагична збивања кроз историју, они су до данашњег дана очували своју веру и предававали је потомцима. Молимо се за здравље и благонапредак Вашег Свјатејшества, молимо се како би Цариградска Црква којој сте на челу, а расејана по целом свету, расла и јачала, како би и овде, у овој земљи, православна вера узрастала и умножавала се. Благодаримо на пастирском старању за наше поклонике који долазе овде, нарочито на томе што сте одредили свештеника који ће бринути о њима - архимандрита Висариона...“ У наставку је у парохијској сали приређена трпеза љубави. Разговори митрополита Илариона са Свјатејшим Патријархом Вартоломејем настављени су у резиденцији цариградских патријараха на Фанару. Разматрана су питања од заједничког интересовања. Истог дана висока руска делегација је отпутовала у Москву. фото: mospat.ru http://www.spc.rs/sr/ruska_delegacija_u_carigradu
  3. Његовој Светости саслуживали су Преосвећена господа Епископи: зворничко-тузлански Василије, сремски Василије, банатски Никанор, бачки Иринеј, тимочки Јустин, врањски Пахомије, шумадијски Јован, браничевски Игњатије, далматински Фотије, будимљанско-никшићки Јоаникије, захумско-херцеговачки Григорије, ваљевски Милутин, рашко-призренски Теодосије, западноамерички Максим, крушевачки Давид, полошко-кумановски Јоаким, брегалнички Марко, стобијски Давид и јегарски Порфирије, уз учешће великог броја свештенства, монаштва и благочестивог верног народа из свих крајева Србије. У име манастира Хиландара, у којем се блаженоупокојени владика Хризостом подвизавао две деценије, у чину архијерејског опела учествовао је јеромонах Серафим. Заупокојеној Литургији и опелу присуствовали су министар грађевинарства и урбанизма г. Велимир Илић, директор Канцеларије за сарадњу са традиционалним Црквама и верским заједницама г. Милета Радојевић, високи представници Војске Србије и Министарства унутрашњих послова, као и представници локалних власти. Академску елиту је представљао Вељко Михајловић, академски сликар из Београда. Од блаженопочившег Епископа Хризостома на опелу се дирљивим речима опростио Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј. У име свештенства и монаштва Жичке епархије од свога Архијереја опростио се протојереј-ставрофор Љубинко Костић из Матарушке Бање. У име апостолског нунција г. Орланда Антонинија говорио је велечасни Леополд Рохмес, генерални викар Београдске надбискупије. После опела тело блаженоупокојеног владике Хризостома је, по његовој жељи, пренето у манастир Рујан, где је похрањено. Помен је одслужио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован. Извор: СПЦ https://www.pouke.org/forum/topic/23065-%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%BB%D0%BE-%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D1%83-%D0%B6%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D1%85%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BE/page-8
  4. Епископ Хризостом (Столић) је рођен 1939. године у Руми, где је завршио основну и средњу школу. По завршетку средње школе одлази у манастир Дечане, где је замонашен и рукоположен у чин јерођакона и јеромонаха од стране тадашњег епископа рашко-призренског Павла. Године 1966. одлази у Америку, где је на Богословској академији Свете Тројице у Џорданвилу дипломирао из литургијског богословља. По завршеним студијама служио је као парох у српским храмовима у Чикагу и околини. Испуњавајући свој монашки завет, одлази у Свету Гору - у манастир Хиландар. У овом манастиру провео је двадесет година. Ту је произведен у чин архимандрита од стране цариградског патријарха Димитрија. Као запажен монах био је први епистат (протос) Свете Горе у два наврата. У манастиру Хиландару је вршио дужност библиотекара. На том послушању он се стално духовно развијао, узрастајући и у молитвеном подвигу и интелектуално. Плод његовог рада у библиотеци јесте књига Светачник, у два тома, коју је написао и објавио на српском језику, а приредио је и Литургију светог апостола Јакова у преводу на српски језик. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном заседању од 14. до 24. маја 1988. године у Београду, изабрао је архимандрита Хризостома за епископа западноамеричког. Епископ Хризостом је управљао овом епархијом до 1992. године, до избора за епископа банатског. У овој епархији, поред обнове епископског двора, више храмова и црквених здања, у непосредној близини Вршца подигао је и манастир Средиште. Такође, развио је велику издавачку делатност. Године 2003. изабран је за епископа жичког. Устоличење у трон епископа жичких у манастиру Жичи извршио је патријарх српски Павле. Као епископ жички, блаженопочивши владика Хризостом је, уз свеукупну архипастирску службу, покренуо снажну градитељску, а поврх свега издавачку делатност. Епархија је добила нови Епархијски центар у Краљеву како администрација и друге делатности не би ометале монашки живот у Жичи. Обновио је запустеле манастире и осветио многе нове цркве, све у славу Божју и на духовну корист благочестивог народа ове Богом спасаване Епархије, у којој су столовали такви архијереји као Јефрем (Бојовић), свети Владика Николај, Герман (потоњи патријарх), Василије (Костић) и Стефан (Боца). У овој Епархији владика Хризостом је обновио предратни часопис Жички благовесник и покренуо издаваштво, објављујући издања литургијске, богословске и историјске садржине. Дуго година био је уредник календара Црква, гласила Светог Архијерејског Синода. Био је члан Комисије Светог Архијерејског Синода за припрему издања Служебника, Србљака и других богослужбених књига. Као приређивач објавио је на српском језику Свето Јеванђеље, Апостол, Архијерејски чиновник, као и дванаест томова Минеја. Време и место сахране Епископа жичког Хризостома биће накнадно објављени. Информативна служба Српске Православне Цркве Опело и сахрана Епископа жичког Хризостома 18. Децембар 2012 - 14:56 Поводом упокојења Епископа жичког Хризостома Света заупокојена Литургија биће служена у четвртак, 20. децембра 2012. године, у храму Светог Саве у Краљеву са почетком у 9 часова. У продужетку свете Литургије биће служено опело. После опела тело блаженоупокојеног Епископа жичког Хризостома биће пренето у манастир Рујан код Ужица, где ће, по његовој жељи, бити сахрањен. Епископ шумадијски г. Јован - администратор Епархије жичке 18. Децембар 2012 - 14:54 Поводом упокојења Епископа жичког Хризостома Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве на данашњој ванредној седници донео је одлуку да се за администратора Епархије жичке постави Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован. Преминуо владика жички Хризостом После дуге и тешке болести преминуо је владика жички Хризостом. Епископ Хризостом (Столић) рођен је 1939. године у Руми, где је завршио основну и средњу школу. По завршетку средње школе одлази у манастир Дечане, где је замонашен и рукоположен у чин јерођакона и јеромонаха од стране тадашњег епископа рашко-призренског г. Павлa (Стојчевића). Убрзо после тога одлази у Америку да помогне свом српском народу. У Америци у руском манастиру Свете Тројице у Џорданвилу, студирао је теологију, и по завршеним студијама служио је као помоћни парох у Саборној цркви Светог Васкрсења Христовог у Чикагу и као парохијски свештеник у српској цркви Св. великомученика Георгија у Источном Чикагу. Када је учврстио темеље црквеног живота у својој парохији, отишао је у Свету Гору у манастир Хиландар. У Хиландару је остао 20 година, где је произведен у чин архимандрита од стране цариградског патријарха Димитрија. Као запажен монах био је старешина (протос) целе Свете Горе. У манастиру Хиландару је вршио дужност библиотекара где се, поред сталне молитве, и интелектуално развијао. Плод његовог рада у библиотеци је књига Светачник у два тома коју је написао и објавио на српском језику, а приредио је и Литургију светог апостола Јакова у преводу на српски језик. Извор: РТС
  5. Недалеко од овог храма налази се Војна гимназија у којој свештеник Јован Бабић предаје веронауку, па је светој Литургији присуствовало и педесетак питомаца, али и ђаци из других школа. Појала су три хора – хор овог храма који води проф. Милан Милијановић, Дечји црквени хор „Гаврилчић“ којим диригује Ивана Сремац Стојановић, а на крају Литургије, док је патријарх Иринеј делио нафору, хор питомаца Војне гимназије певао је пригодне песме. Јово Бајић Извор: СПЦ
  6. Нови патријах је рођен 1955. године у Сирији. Богословски факултет у Баламанду завршио је 1978. године. Усавршава литургијску и византијску музику у Солуну од 1978. до 1982. Од 1982. био је професор литургике на Универзитету у Баламанду, и у периоду од 2001. до 2005. вршио дужност декана Богословског института Светог Јована Дамаскина при поменутом Универзитету у Триполију. Пре него што је изабран за Митрополита средњеевропског 2008. године, био је титуларни епископ Пирга. Информативна служба Српске Православне Цркве
  7. Познато је да је усташки злочинац Анте Павелић 1942. године основао ХПЦ са циљем да потпуно уништи Српску Православну Цркву и искорени Србе са простора НДХ - пошто претходне методе насилног покрштавања и масовних убистава по логорима широм Хрватске нису донели довољно резултата. Користимо такође ову прилику да све вернике Српске Православне Цркве и православне Србе на просторима Далмације обавестимо о горе наведеној чињеници и да их позовемо да остану верни својој Српској Православној Цркви, своме језику и својој култури и да се чувају од лажних пастира, „који долазе у оделу овчијем, а унутра су вуци грабљиви“ (Мт. 7, 15). Исто тако, апелујемо и на институције Р. Хрватске да у своме домену заштите наше вернике и наше црквене објекте од могућег прозелитизма и напада овог милитантног удружења. Ово помињемо пошто поменуто удружење у свом програму отворено заговара усташке, фашистичке и геноцидне идеје, које су противне како Уставу РХ, тако и свим позитивним тековинама европског демократског друштва. Извор: Епархија далматинска http://www.spc.rs/sr/u_zadru_ozhivela_ustashka_tvorevina_ante_pavelitsha
  8. Део прихода од продаје Светионика намењен је обновљеној Богословији Свети Кирило и Методије у Призрену. Апликацију можете купити на следећем линку: https://itunes.apple.com/us/app/svetionik-pravoslavni-kalendar/id568764170?ls=1&mt=8 За сада овај програм је доступан на српском језику. Планирано је да наредне верзије буду и на енглеском језику и да садрже корисне информације о нашим најзначајнијим манастирима и цркавама на Косову и Метохији (адресе, контакти, историја, живопис, празници и важни датуми...) Информативна служба Српске Православне Цркве
  9. Саслуживало је више свештеника уз појање црквеног хора као и ученика ОШ „Доситеј Обрадовић“. Литургијском сабрању је присуствовао др Драган Вуканић, председник Општине Вождовац, као и чланови ужег руководства. После свете Архијерејске Литургије у храму владика Андреј је предводио славску литију до Општине Вождовац испред које је био сабран велики број грађана и ученика вождовачких школа обучених у традиционалну народну ношњу. Владика Андреј је преломио славски колач и још једном бираним речима честитао славу председнику општине др Драгану Вуканићу и његовим сарадницима. У наставку свечаног и молитвеног прослављања општинске славе приређено је пригодно послужење и свечана духовна академија на којој су наступили глумци Иван Вучковић и Мирко Бабић, као и групе „Чувари“ и „Пирг“. Извор: Радио Слово љубве, фото: vozdovac.org.rs http://www.spc.rs/sr/slava_opshtine_vozhdovac
  10. Зборник проповеди носи наслов Покајте се и верујте у Јеванђеље. У предговору ове књиге садашњи Епископ нишки Јован истиче да су архипастирске проповеди свог претходника на нишком архијерејском трону, а сада Патријарха Иринеја, богогласно сведочанство о неуморном “проповедању Речи” Божје, о упорном “настојању у време и у невреме” на спасењу људском, о таквом трезвеноумном “кару” и очинском “запрећивању' у циљу исправљања заблуделих, о таквом човекољубивом “тешењу, са сваком стрпљивошћу и поуком” у духовном руковођењу душа жедних живе воде Бога Живога. Зборник је сачињен од шест тематских целина: Светлост Христова просветљује све (проповедина Господње празнике); Пресвета Богородице, спаси нас! (проповеди на Богородичине празнике); Диван Бог у Светима Својим (проповеди на светитељске празнике); Покајте се и верујте у Јеванђеље! (проповеди на јеванђелске теме); За Крст часни и Слободу златну (проповеди на празнике српских Светитеља); Ви који се у Христа крстисте, у Христа се обукосте (предавања на теме пастирског богословља). Треба одмах рећи да проповеди објављене у зборнику чине део сачуваних проповеди некадашњег Епископа нишког, а данас Патријарха српског, тако да овај зборник представља први од више будућих томова архипастирских проповеди, обраћања и предавања. Проповеди су, за објављивање у овом зборнику, изабране из обимне текстуалне грађе коју је аутор оставио за собом у архиви Епархије нишке. Из текстуалних материјала, који су уредништву били на располагању, види се да се аутор, са великом пажњом, припремао за сваку литургијску беседу. Са друге стране, темељитост припремања беседе, то јест свесно предупређење сваке импровизације открива и велико богословско поштовање проповедника према верницима-слушаоцима. Ове беседе су словесни плод ауторовог вишедеценијског архипастирског “трезвовања у свему” ради јединства и напретка Цркве, “злопаћења” ради очувања и напретка богоповерене му пастве, “вршења дела јеванђелиста и испуњавања служења” – проповедања Христа Распетога и Васкрслога свакоме и свима. За ауторов беседничко-педагошки поступак карактеристично је и то да је библијске и богословске теме увек прожимао примерима из свакодневног живота, да би садржину проповеди што више приближио верницима, а њих - спасоносној и животворној истини Речи Божије. Од дана, када је 2/15. јуна 1975. био устоличен на древнохришћанску катедру епископа нишких, када је у приступној епископској беседи нагласио да “епископ Српске Православне Цркве нема потребе да ствара свој лични програм, јер је његов рад програмиран Светим Јеванђељем, светим канонима и освештаним Предањем, које је српском свештенослужитељу оставио Свети Сава”, тадашњи Епископ нишки Иринеј се неодступно држао тог “светосавског устава којег су се држали сви његови велики и свети претходници на трону епископа нишких”... Нишка епархија је, данас, по простору и броју верних, највећа у нашој Цркви. Зато није мала и лака ствар бити на челу једне такве епархије. Отуда је разумљив и оправдан страх који испуњава моју душу, у тренутку када ми Црква поверава једну такву дужност, за коју је неопходна ревност Светих Пророка, мудрост и љубав Светих Апостола и истрајност Светих Подвижника. У овом значајном догађају, дубоко свестан тежине бремена и величине поверене ми дужности, неисцрпну утеху и надахнуће за радосно ношење крста епископске службе, налазим у речима Господњим, изреченим Светим Апостолима, када их је Он - васкрсли Господ, послао у свет да проповедају Свето Јеванђеље ... (стр. 18) Од почетка свог епископског служења, попут свих истинских светосавских епископа Српске Православне Цркве, никада није одвајао програм Светога Јеванђеља и јеванђелски идеал од учешћа Цркве у конкретном крсноваскрсном историјском животу народа српског, како је и обећао у поменутој беседи на устоличењу: “У свим страдањима и народним трагедијама Црква је увек била уз народ и са њим, и у добру и у злу, делила његову судбину. У страдањима народним, Црква је патила као и њен народ, и подгревала и јачала веру и наду у победу добра над злом, правде над неправдом. Останите и сада уз Цркву као уз тврди град, као уз светионик који обасјава вашу прошлост и осветљава ваш пут у будућност. Црква Православна је наш народ увела у ред историјских и културних народа, и надахнула Га да створи дела непролазне вредности културног стваралаштва. Без Цркве нема духовног и моралног живота, а без тога се ни човек не би могао назвати истинским човеком”. Та два идеала - идеал јеванђелски, новозаветни, остварен у непребројним Светитељима Божијим, обоженим људима Божијим, и - идеал светосавски, остварен у Светом Сави Српском, равноапостолном и васељенском, живом човеку Бога Живога, уствари тај двоједни и јединствени идеал богољубивог човекољубља и човекољубивог богољубља, хришћанског православног родољубља и отачаствољубља, хришћанске љубави према свим људима и народима, према свецелој твари Божијој, одредио је благословени оквир свих видова епископског служења Епископа нишког Иринеја, аутора књиге Покајте се и верујте у Јеванђеље, коју Епархија нишка објављује у знак најдубљег поштовања према Епископу Цркве Христове, који је - тридесет и пет година (1975 - 2010) трудио, сејао и заливао, орао и преоравао нишку Њиву Господњу - исписивао крвљу, знојем и сузама душе своје странице живе књиге Епархије нишке. А та се књига исписује већ вековима саборним и непрекинутим цркво-саздатељским трудом хришћанских покољења од времена ранохришћанских Мученика наисуских и, потом, Св. цара Констанина Великог, првог хришћанског цара, родом из Наисуса (данашњега Ниша), преко средњовековних тиховатеља нишкога краја и Новомученика за Крст часни и Слободу златну у временима турскога ропства, све до данас. Тим путем светоконстантиновским - путем ношења свога крста у хођењу за Христом (Лк. 9, 23), путем Крста као знака свепобеде Христове над светом (Јн. 16,33), путем преображења света и историје силом Крста Христовог који побеђује, ходили су, кроз векове, Епископи нишки и, заједно са њима, свештеници, ђакони, монаси и верници богоспасаване Епархије нишке. Зато и библиотека коју покреће ова Епархија носи назив “Константинов пут”, а прво издање јесте управо књига Покајте се и верујте у Јеванђеље, зборник у коме су објављене изабране архипастирске беседе које је Његова Светост Патријарх Српски Иринеј изговорио са катедре Епископа Нишког у периоду свога епископовања у Епархији нишкој од 1975. до 2010. године. За наслов књиге узете су речи Господње упућене Галилејцима на почетку Његове проповеди: “Покајте се и верујте у Јеванђеље” (Мк. 1, 15), јер оне, на најбољи начин, изражавају саму суштину како проповеди Јеванђеља, тако и самог хришћанског живота, живота у Христу: покајање (покајно одрицање од почињених греха - преумљење, промена етоса и свецелог начина умовања, осећања и живљења) и вера у Јеванђеље, у Добру Вест Божију човеку, а то је – Оваплоћење Божије и обожење човеково, спасење у Христу. У уводном делу зборника, уместо предговора, дата је ауторова беседа приликом устоличења на трон Епископа Нишких, 2/15. јуна 1975, под насловом “Јеванђеље, канони, Предање - светосавски програм епископског служења”. Беседе које следе систематизоване су и заокружене око једне теме. Занимљива је чињеница коју је уредништво открило током реализације овог зборника, а то је да рукописни материјал открива да је аутор имао наглашени осећај за детаљ и лепоту изражавања. Првојерарх је, за своје беседе, састављао концепте у којима је, у основним цртама, разрађивао тему празника или тумачења Јеванђеља. За уредништво је најбитније да је концепте беседа записивао својеручно и да их је сачувао, а онда их, током рада, допуњавао новим идејама, замењујући поједине речи или изразе прикладнијим или јаснијим синтагмама. Концепт беседе је аутору служио као подсетник, на основу кога је, током саме литургијске проповеди, развијао беседу надахнут Духом Светим. Захваљујући троиподеценијском личном труду и марљивости аутора, у епархијској архиви је остао огроман материјал који тек треба да буде научно истражен и проучен, класификован и архивиран на одговарајући начин, у складу са архивско-библиотечким стандардима. Надахнуте, пре свега, богослужењем Цркве и извирући потпуно из њега, прожете изванредним познавањем Светога Писма Старога и Новога Завета, као и житијске и патристичке литературе и мисли, ауторове беседе су богате богословско-догматском, етичком и духовно-историјском садржином. С друге стране, оне су често поетски надахнуте, удивљене пред микро-космичком тајном човекове личности, пред тајном васионе и историје, пред красотама природе која нас окружује. Аутор основну мисао и поруку сваке своје беседе увек износи на реторички јасан и библијски једноставан начин, тако да је сваки верник може примити у своје срце и умом својим разумети. У својим беседама и проповедима аутор је синтетисао педагошки дар и хришћанску ученост са надахнућем и једноставношћу изражавања. Плетући се око богослужбеног круга празника црквене године и библијских тема, ауторове беседе су увек у литургијској функцији, тако да оставља велики залог за будућност пошто истиче да је главни педагошки циљ црквене, тј. литургијске, проповеди изграђивање Цркве као живе и делатне литургијске, историјско-есхатолошке заједнице. Ауторове проповеди објављене у зборнику Покајте се и верујте у Јеванђеље сведочанство су истина које се тичу саме тајне Цркве и саборности, као и тајне спасења у Цркви. С друге стране, оне откривају правог светосавског епископа, строгог а брижног архијереја, који - на мојсијевски и светопавловски начин - воли свој народ, али га, истовремено, и очински правично опомиње, укорева и, када је то потребно, обличи ради исправљања и враћања на пут Христов. Врло је занимљиво истаћи и да се – кроз проповеди – препознаје да је аутор у сталном додиру са народом и да добро га познаје, да осећа дах свога народа, осетљив је за муку и невољу народну, састрадава са својом паством, има велику љубав према епархијанима и велику жалост због оних који скрећу са пута Христовог и отпадају од Цркве; он улази у менталитет и душу народну да би исти тај народ привео саборном уму Цркве, уздигао га на висине Јеванђеља и црквенога етоса; он народне мудрости оплемењује и продубљује Божанском премудрошћу црквенога ума. ђакон мр Ивица Чаировић Информативна служба Српске Православне Цркве
  11. Присутнима се прво обратио Преосвећени Епископ хвостански г. Атанасије, председник Одбора, који је пренео најлепше жеље и благослове Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја подмлатку Војске Србије. Истакао је чињеницу да сарадња између Одбора и Војне академије траје већ пуних пет година и да је она веома плодна, разноврсна и да је већ дала уочљиве плодове у процесу васпитања и образовања будућих официра. Велики број ђака и кадета је потпуно добровољно учествовао у разним активностима које су организоване на темељу ове сарадње. Нагласио је да је Српска Црква чврсто уз припаднике наше Војске и да ће несебично подржавати развој свега доброга у њима, поготово ако се ради о младима који стасавају у зреле и одговорне људе. Потом је војни секретар Одбора, свештеник Јован Бабић, упознао кадете са активностима у којима по жељи и духовној потреби могу да учествују. Предвиђено је да група војних академаца узме важно место у хришћанским прославама на нивоу града Београда, као што су прославе градске славе – Спасовдана и Богојављења на Ади Циганлији и слично. Дата је могућност да учествују у молитвеним сећањима на невино пострадале у недавним ратовима. Биће организована популарна предавања и трибине на актуелне теме у којима вера има важну улогу. Организоваће се поклоничка путовања у Отаџбини и иностранству у којима ће се посетити велики духовни центри нашег народа, попут Хиландара, Студенице, Острога, Жиче... На крају је владика Атанасије истакао велико задовољство што ће се ускоро на Војну академију поставити војни свештеник у склопу имплементације верске службе у Војсци Србије, чиме ће се системски заокружити питање верских права и слобода и верског живота, што даје свеобухватност, у којој своје место, улогу и важност има и просветна сарадња између Одбора за веронауку Архиепископије београдско-карловачке и Војне академије. Информативна служба Српске Православне Цркве
  12. Образлажући награду Човекољубљу, добротворној фондацији Српске Православне Цркве, заштитник грађана г. Саша Јанковић нагласио је да та фондација професионално и са пуно полета и енергије обавља свој посао и постиже видљиве резултате. Награду за унапређење квалитета живота људи који живе у удаљеним местима примио је директор фондације, мр Драган М. Макојевић. Он се у име фондације захвалио пре свега народу Краљевине Норвешке на помоћи коју пружа нашем народу, а потом господину Јанковићу на пригодним и инспиративним речима. - Ова награда је велика част и подршка у напорима које је Човекољубље предузимало и предузима у циљу очувања достојанства и права на достојанствен живот. Истовремено ова награда је и позив на још већу жртву и обавеза да се још истрајније настави на путу пружања помоћи онима којима је најпотребнија, истакао је господин Макојевић. Информативна служба Српске Православне Цркве
  13. Милански едикт - акт о верској толеранцији - установљава да се „хришћанима, али и свима осталима, без изузетка, даје и потврђује слобода избора и следовања вере". Његовим проглашењем 313. године, мотивисан визијом и победом коју је под стегом с крстом извојевао над Максенцијем код Милвијског моста у Риму, цар Константин извео је Христове следбенике из катакомби, прекинувши прогоне, драконска кажњавања и мучења којима су до тада били изложени. Константинова мајка Јелена, хришћанка, недуго потом упутила се у Јерусалим, намерна да пронађе крст на којем је Господ распет. Њена мисија обелоданила је драгоцену реликвију. Историја је показала да је управо од тога доба цивилизација незадрживо кренула новим током. Обележило га је хришћанство не само као вера, него и као начин живота, мишљења, стварања и васпитања. У столећима која су уследила свети цар Константин Први Велики постаје и остаје идеал хришћанског владара, а његов култ и култ свете царице Јелене нераздвојно повезани с култом дрвета Часног крста. У години 2013, у којој се обележава 17 векова од доношења Миланског едикта, одабрани примери из српског ликовног наслеђа у распону од око 1300. до средине 18. века сведоче о живом сећању на светог цара Константина, његову мајку и обретење Часног крста. Из колоплета других зидних слика ову тему је издвојио, у графичке листове преточио и златастим искричењем нагласио сликар Вељко Михајловић. Светлана Пејић Календар има 12 страна са келендаријумом за предходни, текући и следећи месец. Цена по комаду износи 400 динара са рабатом од 20%. Поручује се у Издавачкој фондацији Српске Православне Цркве електонском поштом на [email protected] или на следеће бројеве телефона: 011/3025-106 и 011/3025-210. Информативна служба Српске Православне Цркве
  14. Школа је настала спајањем већ постојеће ликовне секције и фолклора, а поред разних ликовних вештина, изучавања домаће радиности и традиције и разноврсних фолклорних игара, у школи ће наша деца имати прилике да уче српски језик и српско писмо ћирилицу, математику, историју, музичко васпитање и веронауку. Потпуно волонтерски и са пуно љубави, знања, искуства и ентузијазма, о деци ће се бринути и учити их основним знањима из Отаџбине гђа Мирјана Христова, гђа Татјана Ђукић из КУД Балкан, отац Пантелејмон, а, ако Бог да, планирамо да се придружи још неколико наших парохијанки са искуством рада у просвети. Просторије школе Свети апостол Тома смештене су у великој и малој црквеној сали које се налазе у оквиру нашег црквеног имања у Јоханесбургу. Поред свих осталих многобројних активности, наша жеља је да сва деца из школе Свети апостол Тома учествују у црквеним славама и прославама, приређују изложбе, учествују у школском квизу и на конкурсима који се организују у Отаџбини и приређују концерте. Надамо се подршци и успешној и чврстој сарадњи са српским министарствима просвете, културе, дијаспоре и вера. Српска православна школа Свети апостол Тома тесно ће сарађивати са Црквеним одбором у Јоханесбургу и бити под духовним руководством старешине храма архимандрита Пантелејмона, а сви заједно ће радити у синовској оданости и послушности Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју. Велика потреба за оснивањем овакве школе указала се пошто је, на жалост, Црквени одбор био принуђен да раскине уговор и невољно прекине сарадњу са школом која је претходно функционисала на нашем црквеном имању. Оно што је најважније, наша нова школа Свети апостол Тома биће органски повезана са свештеником и Црквеним одбором, деца ће савлађивати основе православне вере, а сви заједно ћемо бити једно срце, једна душа и велика и благословена српска православна хришћанска породица, а на обилну корист наше деце и на напредак, спасење, понос и задовољство свих честитих и верујућих парохијана једине Српске православне црквено-школске општине у Африци. Чланови Црквеног одбора из Јоханесбурга Извор: СПЦ
  15. РТС: Обележавање јубилеја и славље и обавеза Организациони одбор за обележавање 1.700 година Миланског едикта, којим су председавали председник Томислав Николић и патријарх Иринеј, одлучио да свечаност отпочне 17. јануара 2013. концертом хора Сретењског манастира. Предстојеће свечаности су и славље и обавеза, поручио председник Николић. Председник Србије Томислав Николић заједно са Патријархом српским г. Иринејем копредседавао је Организационим одбором за обележавање 1.700 година Миланског едикта. На заседању одбора усвојен је предлог програма, обележја и одлучено је да свечаност отпочне 17. јануара 2013. године свечаним концертом духовне музике хора Сретењског манастира у Народном позоришту у Нишу. На заседању одбора учествовали су премијер Ивица Дачић, министри владе Србије, амбасадори Русије, Италије, Француске, Енглеске, Турске и Грчке, представници верских и локалних заједница. Свечаност поводом 1.700 година усвајања Миланског едикта трајаће све до 28. октобра 2013. године и имаће више аспеката, од духовног, културног и образовног, до туристичког. Поред литургијских сабрања, биће одржане културне манифестације, међу којима су и премијера представе "Константин: знамење анђела" ансамбла Народног позоришта у Нишу, опере "Аида" Ђузепеа Вердија, Девете симфоније Лудвига ван Бетовена у извођењу Београдске филхармоније. Током свечаности биће одржана бројна предавања и научни скупови на тему Милански едикт, а у школама ће бити организована предавања, како би се ученици боље упознали са документом важним за унапређење универзалних духовних и цивилизацијских вредности. Председник Србије је подвукао значај предстојеће свечаности, која подразумева и славље и обавезу. То је велики догађај за цело човечанство, јер обележава време када је проглашена верска равноправност и престанак вишевековног гоњења хришћана. Председник Србије је истакао да су тим актом хришћани могли јавно да исповедају своју веру, а да за то не сносе никакве последице. "У тој свечаности треба да учествујемо сви заједно", рекао је Николић и додао да имамо могућност да представимо Србију као цивилизацију која је достојна својих предака. "Веома је важно да сви уложимо максималне напоре да обележимо јубилеј на начин који ће нас учинити поносним", истакао је Николић. Патријарх српски Иринеј је истакао да су припреме за прославу поводом годишњице Константиновог едикта требало да почну много раније и да нам прошлост даје многе поуке како да идемо ка будућности. "Да није било Едикта, који је допринео развоју света, науке и религије, свет би био много сиромашнији", истакао је Патријарх. Осврћући се на избор места прославе, патријарх Иринеј је рекао да је град Ниш, поред тога што је место рођења светог цара Константина, уједно и место које на више начина спаја Исток и Запад. На Одбору је договорено да се даљи организациони кораци наставе по радним групама које ће бити формиране на нивоу Владе Србије. Информативна служба Српске Православне Цркве
  16. Да подсетимо, Владика Игнатије је саслуживао Митрополиту црногорско-приморском г. Амфилохијем приликом његове недавне посете српском народу и Цркви у Венецуели. Мисија Антиохијске патријаршије једна је од најуспешнијих у Латинској Америци; велики допринос су дали у превођењу и објављивању богословске и духовне литературе. Света Литургија је служена на арапском, шпанском, српском и црквенословенском језику, а певао је хор антиохијске цркве по византијском напеву. На крају Литургије служен је помен блаженоупокојеном антиохијском Патријарху Игњатију IV. Преосвећени владика Игњатије се осврнуо на личност блаженоупокојеног патријарха и провео нас кроз житије овог честитог јерарха који је оставио снажан печат у Антихијској Цркви, православном и хришћанском свету. Извор: СПЦ
  17. Ово одликовање су примили: високопреподобни архимадрит Јован Радосављевић, жупник оџачки и архипрезбитер подунавски Католичке Цркве г. Јакоб Пфајфер, бискуп г. Иштван Чете-Семеши из Реформаторске Хришћанске Цркве, као и г. Аца Сингер, почасни председник Савеза јеврејских општина Србије. Председник Николић је претходно у Исламској заједници у Београду уручио Сретењски орден првога степена почасном реису-л-улеми г. Хамдији Јусуфспахићу. Председник Николић је надахнутим поздравним словом изразио своју радост што је држава и на овај начин препознала личности који себе дају за добро своје религијске заједнице и друштва у целини, не штедећи себе у свим залагањима за напредак човека у овој многонационалној и многорелигијској заједници каква је Србија. Свечаности у Председништву присуствовали су Њихова Преосвештенства Епископи бачки г. Иринеј и јегарски г. Порфирије, апостолски нунције у Београду Високопреузвишени г. Орландо Антонини, реису-л-улема Исламске заједнице Србије г. Адем Зилкић, муфтија београдски г. Мухамед Јусуфспахић, генерални викар Београдске надбискупије г. Леополд Рохмес, др Драган Новаковић у име директора Канцеларије за сарадњу са традиционалним Црквама и верским заједницама, високи представник Војске Србије, многи монаси и свештеници, родбина и пријатељи награђених. Свечаност је увеличана извођењем химне и других пригодних композиција хора Крсманац, којим је дириговала проф. др Даринка Матић Маровић. Средства информисања су овом догађају посветила значајну пажњу с обзиром на то да се овакво високо одликовање после дугог времена први пут уручује и црквеним и верским делатницима. Председник Николић је претходно у Исламској заједници у Београду уручио Сретењски орден првога степена почасном реису-л-улеми г. Хамдији Јусуфспахићу. Овој свечаности присуствовао је и Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј. Поред других заслужника, своју захвалност је изразио и архимандрит Јован овим речима: Благодарим Вам од срца на високом одликовању које сте ми уручили. Православна Црква, створена од свог Оснивача Господа Христа, није основана да буде изолована од света. него да по својој намени буде отворена према свету. Њен је циљ да помогне у духовном уобличавању људи у свету и њиховом спасењу. Тако би се људи могли, кроз своју веру у Бога и живот по вери, приближити Богу и један другоме. То је задатак вере да се кроз њу науче добром и честитом понашању у животу. Да знају шта је грех и прљав живот недостојан човека, а шта живот испуњен врлинама и најбољим људским особинама, мио сваком добром људском бићу и користан друштву, дакле, и Богу и људима. Зато вера у сваком друштву и народу има своју узвишену и неопходну намену. Она човеку и човечанству нуди божанску љубав, мир, слогу, слободу и врлине и особине које Бог даје људима да би имали испуњен и благословен живот на земљи. То је данас, сматрамо, и задатак и мисија и наше Цркве и свих традиционалних Цркава и верских заједница: сарадња у љубави Божјој и у сваком добру и разумевању да би нам свима било боље. Без љубави и слоге не може се ниједно људско друштво надати напретку. То је неопходно да ми први, ради примера другима, знамо и у живот спроводимо, и као Црква и као верске заједнице, да бисмо то могли очекивати и од осталих грађана. Још једанпут: Хвала! Трудићу се да Ваше поверење и признање наше Отаџбине оправдам, по мери својих скромних моћи, служећи и надаље Богу и Роду. Извор и фотографије: СПЦ
  18. У име Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, укупне часне јерархије, богољубивог свештенства, преподобног монаштва и верног народа Српске Православне Цркве, као и у Наше лично име, изражавамо сестринској Православној Цркви Антиохијској Наше најискреније саучешће. Молимо се Спаситељу нашем Господу Исусу Христу, Који је Васкрсење и Живот, да подари покој племенитој души блаженопочившег Патријарха Игњатија и учини му вјечнују памјат. Београд, 5. децембар 2012. Патријарх српски +Иринеј У болници Светог Ђорђа у Бејруту данас се упокојио Патријарх антиохијски Игњатије IV после доживљеног можданог удара. Патријарх Игњатије IV (Хазим) рођен је 1. априла 1920. у селу Мухарда близу града Хаме у Сирији. Године 1936. његова породица се преселила у Бејрут, где је он служио као чтец у олтару. Много времена потом, положивши монашке завете, био је рукоположен за јерођакона. Године 1945. дипломирао је на Америчком универзитету у Бејруту, а од 1949. до 1953. студирао је на Православном богословском институту Светог Сергија у Паризу. По повратку у Либан, млади теолог са дипломом магистра рукоположен је у чин јеромонаха. 1942. године био је један од оснивача утицајног Православног покрета омладине у Либану и Сирији, чији циљ је било све активније учествовање омладине у животу Цркве. Године 1953. он је један од организатора Синдезмоса, у свету познате организације православне омладине. Године 1961. хиротонисан је за епископа Палмире и Патријарховог викара, а следеће године послан је у манастир Баламанд за духовника и ректора новоосноване Богословије, која је 1988. уздигнута у Православни универзитет, први такве врсте на Блиском Истоку. Године 1970. будући патријарх је био изабран за митрополита Латакије. За Патријарха антиохијског и свега Истока изабран је 2. јула 1979. године, а устоличен је 8. јула исте године. Написао је више богословских књига и велики број студија. Патријарх је почасни доктор наука Сорбоне, као и духовних академија у Петрограду (1981) и у Минску (2003). Почев од 1970. године он је један од председникâ Светског Савета Цркава, а као патријарх председавао је и Блискоисточним Саветом Цркава, где је посебно био активан у комисији за дијалог са муслиманима. У Москви је 2003. године добио награду за рад на свеправославном јединству. Титула антиохијског патријарха гласи: Патријарх Антиохије и свега Истока. У његову јурисдикцију спадају Сирија и Либан, као и дијаспора, која је веома распрострањена у САД. Седиште му је Дамаск. Информативна служба Српске Православне Цркве Опело и сахрана Патријарха антиохијског Игњатија 6. Децембар 2012 - 12:55 Антиохијска патријашија саопштава да ће блаженопочивши Патријарх Игњатије бити сахрањен у Дамаску у понедељак, 10. децембра 2012. године, после опела у Саборној цркви Пресвете Богородице. Предходно ће бити служено опело у недељу, 9. децембра, у цркви светог Николе у Бејруту. Антиохијска патријаршија позива помесне православне и друге хришћанске Цркве да присуствују опелу у недељу, 9 децембра. Повезана вест: Преставио се у Господу антиохијски Патријарх Игњатије Извор: Анитиохијска патријаршија
  19. У одвојеним посетама Патријарх српски је данас примио и Његову Екселенцију Скипионеа Каневу, амбасадора Сан Марина у Београду, Његову Екселенцију г. Јоханеса Игнера, амбасадора Аустрије у Београду, као и г. Марка Благојевића, посебног саветника министра спољних послова Србије г. Ивана Мркића. Пријемима је присуствоаво Преосвећени Епископ ремезијански г. Андреј. Информативна служба Српске Православне Цркве
  20. Извор и фотографије: СПЦ
  21. Са својим домаћином, владиком Савом, владика Милутин је у Кућанцима, родном селу блаженопочившег Патријарха српског Павла, служио свету архијерејску Литургију, а потом и парастос почившем патријарху Павлу, архимандриту манастира Јасеновца Амфилохију и свим знаним и незнаним упокојеним православним житељима, клирицима и епархиотима ове мученичке Епархије. Два архијереја су се, у току свете Литургије, помолила и за ослобођење од земаљских окова Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. Јована, који као сужањ затворен у скопском затвору исповеда веру и страда за Христа. Овом приликом истичемо да је историја многострадалне Епархије славонске у исто време и славна и мученичка, пуна примера мучеништва и страдања за Христа. Славонија се настањује српским православним живљем у 15. веку, под српским деспотом Вуком Бранковићем. Тај масовнији долазак православних Срба се везује и за настанак тада Пожешке епархије, руковођене калуђерима и свештеницима који су заједно са народом долазили и у ове се крајеве настањивали. У та давна времена настају, данас због недостатка монаштва опустели, манастири Пакра и Ораховица. Међутим, обновом Пећке патријаршије званично се оснива и прва српска епархија на тлу Славоније под именом Пожешка епархија. Највеће страдање Епархија славонска и њени верници преживели су у двадесетом веку. Најпре је у Другом светском рату велики број Срба убијен, а већина храмова и манастира су или знатно оштећени или порушени. После рата Епархија се духовно и градитељски обнавља, па се величином издвајају храмови у Окучанима и Јасеновцу. Ипак, иако вишедеценијска обнова није успела да надокнади уништено у овом светском рату, од 1959. године Епархији је враћен стари назив Славонска и седиште епископског трона је у Пакрацу. У времену од 1991. до 1995. године срушено је 39 храмова, а њих 47 знатно оштећено. Епископска резиденција у Пакрацу је опљачкана и демолирана, а још увек се не не зна за судбину Епархијске библиотеке, ризнице, галерије портрета и антикног намештаја. Саборни храм је спаљен са свим црквеним зградама. Срушене су до темеља цркве у Новој Градишки и Славонском Броду. Преко 80% цркава, као и остале црквене имовине, уништено је ван ратних дејстава. Основна карактеристика скврнављења и демолирања храмова на подручју Пакрачког, Даруварског и Новоградишког намесништва, јесте у томе што су часне трпезе разбијане, а иконе спаљиване. Услед ове пошасти и физичког прогона православни народ је избегао. Пре почетка рата Епархија славонска је имала 78 парохија, 71 црквену општину и три манастира (Ораховица, Пакра и Света Ана). Мало и питомо славонско место Кућанци, које нам је било домаћин, иако је смештено далеко од сваке борбене линије, у току прошлог рата је било поприште страдања: миниран је и порушен православни храм светих апостола Петра и Павла. Село је познато и као родно место блаженопочившег Патријарха Павла. На рушевинама старога храма, трудом и уз помоћ верног народа са свих страна света, никао је обновљен храм. Иначе, храм је неколико пута кроз историју претрпео страдања: подигнут је 1748. године, а на тим темељима је сазидан нови храм 1828, који је обновљен 1989, а миниран 20. децембра 1991. године. Током Свете Литургије, Епископ Милутин је захвалио на топлом гостопримству Епископу Сави, клиру Епархије славонске, као и присутном народу. Преносећи благослове Светог Николаја и Преподобног Јустина, заштитника Епархије ваљевске и свеколиког Српства, Владика Милутин је присутнима пренио и најтоплија осећања свих епархиота Епархије ваљевске. Епископ је назначио колика је част бити данас на овом светом месту и служити Свету Литургију са присутним народом и свештенством, а нарочито са Владиком Савом, Епископом који је пре њега столовао у Епархији аустралијско-новозеландској: „Велика је жртва и напор који је овај дивни Епископ Цркве Христове, наш драги брат у Христу Сава, поднео у годинама помирења и уједињења српског народа у дијаспори. И ја сам као Епископ у Аустралији жео плодну жетву коју је посејао вредни Владика Сава! Зато сам и желео да данас дођем овде и да заједно прославимо Васкрслог Христа, јер нам Он даде наду да после смрти долази васкрсење!“ Одговарајући на поздрав угледног госта, Епископ Сава је изразио своју благодарност Владици Милутину на овој посети, на заједнички узнесеним молитвама и на братској бризи за намучени верни народ Славоније. Истакао је да је овај питоми и вредни народ, који од давнина у овим крајевима поштено живи од труда руку својих, жељан посете и речи утехе из Србије, те да увек, као добар домаћин, дочекује овакве посете, које су, на жалост, ретке... Литургијско сабрање је увеличала и група поклоника из Зрењанина, са својим свештеницима, која је кренула у поклоњење светињама Епархије славонске. После Свете Литургије прешло се у сеоски дом у ком је послужено окрепљење за све присутне. Присутни су се уз песму и разговор дружили још неко време, када су кренули у посету имању на којем се давне 1914. године родио Патријарх Павле. Трудом и залагањем Епископа Саве и Епархије славонске, ово имање, удаљено свега стотинак метара од храма, налази се у власништву Епархије славонске. Жеља је Владике Саве, свештенства и верног народа да се на овом имању једног дана подигне манастир, уколико би се прикупило довољно средстава. Из времена рођења Патријарха Павла остао је само испуцали земљани набијени под старе ушорене славонске куће. Каснији власници су на тим темељима изидали нову кућицу. Захвални смо Епископу славонском Сави, његовом свештенству и верном народу на топлом дочеку, домаћинској бризи, угодном боравку и братској љубави. Архимадрит Петар Извор: Епархија ваљевска http://www.spc.rs/sr/muchenichki_venac_eparhije_slavonske
  22. Године 2007. веронаука је уведена у Војну гимназију као редован предмет чиме је успостављена сарадања у васпитно-образовној делатности са Војном академијом у чијем је саставу Војна гимназија. Ученици су показали велико интересовање за духовно образовање што је подстакло надлежне да се оно прошири и на студенте Војне академије. Следеће 2008. године потписан је Споразум о сарадњи између Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке и Војне академије, што је дало оквир за низ просветних активности. Сарадња је подржана и од надлежних у Српској Православној Цркви у то време и од надлежних у Министарству одбране. Велики број студената је показао интересовање да учествује у свему што је на овом пољу организовано. Студенти и ђаци су у свему учествовали добровољно. После пет година, Председник Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке владика Атанасије и начелник Војне академије генерал Младен Вуруна су јучерашњим потписивањем Споразума дали оквир за наставак успешне и плодне сарадње. Након чина потписивања, епископ Атанасије је рекао да је веома срећан што је Архиепископија кроз свој Просветни одбор имала прилику да протеклих пет година из неисцрпних ризница Цркве понуди младом нараштају који се школује за официре оно најбоље што има и да је очигледно да су плодови тог дела многобројни и велики. Захвалио се и претходном и садашњем начелнику Војне академије на отворености за сарадњу и подршку коју су протеклих година пружали. Генерал-мајор Младен Вуруна је истакао велику захвалност владици Атанасију и Катихетском одбору на несебичном залагању и труду који су уложили да подрже младе у војно-просветним институцијама у Београду и да ова сардања има непроцењив значај за њих. Изразио је наду да ће се сарадња врло успешно наставити још много година. Епископ Атанасије је на крају рекао да га веома радује што ће у Војну академију ускоро бити постављен и надлежни војни свештеник, са чијим ће широким спектром духовних активности, просветна сарадња између београдског Одбора и Војне академије бити у потпуној хармонији. свештеник Јован Бабић Информативна служба Српске Православне Цркве
  23. Учешће у радионици узели су и представници Заједнице за духовну рехабилитацију и ресоцијализацију „Земља живих“ у Брајковцу Александар Стефановски и Жељко Каса. Радионици су присуствовали ученици шестог, седмог и осмог разреда основних школа из Лазаревца и околних места, као и прве и друге године средњих школа. У препуној сали Центра за културу завладао је мук када су своје исповести са присутнима поделили штићеници заједнице „Земља живих“. Потресна су била сведочења о путу који човека води до самог дна и о лажном осећају среће који дрога доноси само накратко, а врло брзо нас баца у још већи пакао и узима много више него што је пружила, дом, породицу. На крају овога пута губи се и сопствена личност. Своја сведочења представници заједнице „Земља живих“ завршили су тако што су изразили своју неизмерну захвалност Богу који је у њима пробудио жељу за истинским покајањем и променом начина живота. Изразе захвалности упутили су и братству храму светог великомученика Димитрија у Лазаревцу, а нарочито оцу Александру Новаковићу, који је у старању за штићенике ове заједнице показао велику љубав, стрпљење и жртву. Закључак и ове радионице је био да је превенција и едукација младих најбољи начин борбе против болести зависности. Само тако могуће је у једном врло нестабилном, турбулентном, а притом најважнијем периоду у развоју особе, адолесценцији, одолети искушењима и изазовима које носи савремено доба. Иако је новембар месец борбе против болести зависности, делатности на превенцији ове пошасти настављају се у току целе године у складу са Акционим планом Саветовалишта, а представници Заједнице за духовну рехабилитацију и ресоцијализацију „Земља живих“ у Брајковцу узеће активно учешће у остваривању овог плана. Извор: Епархија шумадијска
  24. У самом храму, на зиду са десне стране, постављене су многе спомен плоче мањих димензија са сликама јунака из овога места који су своје животи дали у једном од отаџбинских ратова што су се водили у двадесетом веку, а посебно у Првом светском рату. Овакав изглед грочанске цркве сведочи да су житељи тога места, градећи цркву пре сто тридесет година, били побожни, да нису жалили новца ни труда да своје место украсе оваквим домом Божјим. А њихови потомци, који су рођени у овом месту и који су крштавани у овоме храму, нису жалили своје животе за отаџбину. Због дуготрајног паљења свећа унутрашњост храма Свете Тројице је потамнела, па је овој богомољи, на шта је упозорио и Патријарх Иринеј, неопходна темељна конзервација и рестаурација, што ће се ускоро и догодити. У време Литургије грочанска црква била је пуна верника, а међу њима било је много млађих људи, а посебно ђака који су се причестили. Присуство деце у цркви је похвалио Патријарх казавши да је то заслуга породица које правилно васпитавају своју децу, али и веронауке која се предаје у школама. После Литургије Патријарх је похвалио хор грочанске цркве и њихово појање „из срца“. У својој беседи Патријарх је нагласио колика је важност заједничке молитве у Цркви што све оне који се окупе на Литургији чини децом Божјом, а све заједно браћом и сестрама по духу, где се кроз Јеванђеље које се чита чује реч Господња. Јово Бајић Информативна служба Српске Православне Цркве
  25. Његовој Свесветости је саслуживао велики број архијереја из разних крајева света. Овом свечаном и значајном догађају присуствовали су представници државе Грчке, дипломатског кора, и велики број верника из земље и иностранства. У складу са традиционалном праксом и блиским односима двеју Цркава, прослави је присуствовала и званична делегација Папе римског и Римокатоличке Цркве, на челу са Кардиналом Куртом Кохом, председником Папског већа за унапређење хришћанског јединства. Извор: Васељенска патријаршија СПЦ
×
×
  • Креирај ново...