Претражи Живе Речи Утехе

Његовом Преосвештенству саслуживали су јереји Александар Лучић и Велибор Млађеновић и протођакон Славољуб Милошевић. „Родитељи Пресвете Богородице Јоаким и Ана, по обећању датом Господу, довели су малу Марију у храм као дар Господу Богу. Када су дошли пред храм јерусалимски Пресвета Богомајка утрча у храм а првосвештеник Захарија уведе је у најсветији дио храма. Ту је вријеме проводила молећи се Господу Свеблагом непрестано“, истакао је Владика Василије и додао:“Господ наш трпио је прогонства, омаловажавања од стране људи а чинио је чуда, болесне исцјељивао и људе божанском науком љубави обасипао. Питате се како је могуће да се на такву науку љубави узвраћа мржњом? Погледајмо себе браћо и сестре и преиспитајмо своју савјест да ли и ми некада личимо на оне који су Господа прогонили? Дани су поста браћо и сестре, дани су када више него икада треба да преиспитујемо своју савјест и да видимо ко смо и шта смо. Сишавши у срце своје, спознавши гријех и испопвједивши га у светој тајни исповијести, спремни смо да примимо у себе тијело и крв Спаситеља нашег и успоставимо заједницу узвишенију од сваке друге“. Након Свете Литургије услиједила је свечана литија и ломљење славског колача поводом храмовне славе. Владика Василије одликовао је јереја Александра Лучића чином протонамјесника. http://www.eparhijazvornickotuzlanska.org/news1778.php

Ово одликовање су примили: високопреподобни архимадрит Јован Радосављевић, жупник оџачки и архипрезбитер подунавски Католичке Цркве г. Јакоб Пфајфер, бискуп г. Иштван Чете-Семеши из Реформаторске Хришћанске Цркве, као и г. Аца Сингер, почасни председник Савеза јеврејских општина Србије. Председник Николић је претходно у Исламској заједници у Београду уручио Сретењски орден првога степена почасном реису-л-улеми г. Хамдији Јусуфспахићу. Председник Николић је надахнутим поздравним словом изразио своју радост што је држава и на овај начин препознала личности који себе дају за добро своје религијске заједнице и друштва у целини, не штедећи себе у свим залагањима за напредак човека у овој многонационалној и многорелигијској заједници каква је Србија. Свечаности у Председништву присуствовали су Њихова Преосвештенства Епископи бачки г. Иринеј и јегарски г. Порфирије, апостолски нунције у Београду Високопреузвишени г. Орландо Антонини, реису-л-улема Исламске заједнице Србије г. Адем Зилкић, муфтија београдски г. Мухамед Јусуфспахић, генерални викар Београдске надбискупије г. Леополд Рохмес, др Драган Новаковић у име директора Канцеларије за сарадњу са традиционалним Црквама и верским заједницама, високи представник Војске Србије, многи монаси и свештеници, родбина и пријатељи награђених. Свечаност је увеличана извођењем химне и других пригодних композиција хора Крсманац, којим је дириговала проф. др Даринка Матић Маровић. Средства информисања су овом догађају посветила значајну пажњу с обзиром на то да се овакво високо одликовање после дугог времена први пут уручује и црквеним и верским делатницима. Председник Николић је претходно у Исламској заједници у Београду уручио Сретењски орден првога степена почасном реису-л-улеми г. Хамдији Јусуфспахићу. Овој свечаности присуствовао је и Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј. Поред других заслужника, своју захвалност је изразио и архимандрит Јован овим речима: Благодарим Вам од срца на високом одликовању које сте ми уручили. Православна Црква, створена од свог Оснивача Господа Христа, није основана да буде изолована од света. него да по својој намени буде отворена према свету. Њен је циљ да помогне у духовном уобличавању људи у свету и њиховом спасењу. Тако би се људи могли, кроз своју веру у Бога и живот по вери, приближити Богу и један другоме. То је задатак вере да се кроз њу науче добром и честитом понашању у животу. Да знају шта је грех и прљав живот недостојан човека, а шта живот испуњен врлинама и најбољим људским особинама, мио сваком добром људском бићу и користан друштву, дакле, и Богу и људима. Зато вера у сваком друштву и народу има своју узвишену и неопходну намену. Она човеку и човечанству нуди божанску љубав, мир, слогу, слободу и врлине и особине које Бог даје људима да би имали испуњен и благословен живот на земљи. То је данас, сматрамо, и задатак и мисија и наше Цркве и свих традиционалних Цркава и верских заједница: сарадња у љубави Божјој и у сваком добру и разумевању да би нам свима било боље. Без љубави и слоге не може се ниједно људско друштво надати напретку. То је неопходно да ми први, ради примера другима, знамо и у живот спроводимо, и као Црква и као верске заједнице, да бисмо то могли очекивати и од осталих грађана. Још једанпут: Хвала! Трудићу се да Ваше поверење и признање наше Отаџбине оправдам, по мери својих скромних моћи, служећи и надаље Богу и Роду. Извор и фотографије: СПЦ

На дан празника Ваведења Пресвете Владичице Богородице, који наша Света Православна Црква прославља 21. новембра по јулијанском календару а 4. децембра по грегоријанском календару, Света српска царска лавра манастир Хиландар свечано прославља своју манастирску славу. Уочи манастирске славе, служи се свеноћно бденије уз учешће монаха из других светогорских манастира и присутних гостију. Сва служба је величанствена и у свему царска. У манастиру се поводом славе спрема свечана трпеза и кољиво са изображеном иконом Ваведења и друго кољиво за парастос свим ктиторима и приложницима обитељи који се служи истога дана али увече. У складу са древним обичајем сваке године игуманско место на један дан преузима игуман Светог манастира Ватопеда. Посебне братске везе између Ватопеда и Хиландара утемељене су још у време Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог и сваке године за време манастирских слава игумани два манастира замењују места. Фото: Саша Жутић http://www.hilandar.org/index.php?option=com_content&task=view&id=457&Itemid=1

Свету архијерејску литургију служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Господин Јован, уз саслужење архимандрита Гаврила (Вучковића), настојатеља манастира Лепавине, јеромонаха Василија (Србљана), сабрата лепавинске свете обитељи, јереја Саве Косојевића, пароха у Марибору, јереја Радована Димитрића, пароха у Копривници, јереја Александра Тарабића, пароха у Великом Поганцу, и јереја Далибора Петковића, пароха у Ступовачи. У цркви испуњеној верним народом, беседу о једном од великих Богородичиних празника изговорио је Високопреосвећени Митрополит Јован: „Предста царица одеснују тебе, в ризи позлашчених одјејана приспрешчена. Драга браћо и сестре, још у Старом завету псалмописац цар Давид пророковао је о Пресветој Богородици, Коју упоређује са царицом златом украшеном. Данас прослављамо празник Ваведења Пресвете Богородице, када су је Богородитељи Јоаким и Ана одвели у Јерусалимски храм као трогодишњу девојчицу да испуне свој завет Богу. Заветовали су се, ако им Бог подари чедо, да ће га посветити Богу на службу. На данашњи празник је успомена на извршење тог великог завета. Пресвета Богородица је од Бога молитвом испрошена, јер је Бог праведне Јоакима и Ану обрадовао светим чедом, које ће бити од значаја за читав род људски у мисији Спаситељевог искупљења људи. Зато Пресвету Богородицу и називамо Мајком свих хришћана, Мајком читавог рода људског. Чули смо данас у Апостолу где св. апостол Павле у једној алегорији говори о Пресветој Богородици као о старозаветном храму, Светињи над светињама, где се чувао Ковчег завета, у коме су биле таблице десет Божјих заповести, жезал Аронов (који је на чудесан начин процветао да покаже да је Левијево племе Бог одредио за службу у храму) и суд златни у коме је била манна (којом су се Јевреји хранили приликом изласка из египатског ропства у Синајској пустињи, одлазећи у Обећану земљу), симбол свете евхаристије којим је Господ хранио древни Израиљ и којим се ми хранимо за наше духовно обнављање и залог живота вечнога. Каже се у црквеној историји да је био веома свечан одлазак мале Марије у Јерусалимски храм, да су Јоаким и Ана са својим рођацима и пријатељима и са девојкама испратили Пресвету Богородицу из Назарета у Јерусалим, где је малу Марију испред Храма дочекао првосвештеник Захарија. Каже црквена историја, уз петнаест степеника ишла је тако лагано као голубица, док су певале псалме девојке у белим хаљинама и са упаљеним свећама, и на најсвечанији је начин предали првосвештенику Захарији, који је на изненађење свих присутних уводи у Светињу над светињама, где је само једанпут годишње могао првосвештеник да улази на дан народног очишћења, кад је приносио велику жртву. То је био знак да је изузетна служба намењена Пресветој Богородици. Од најранијих дана хришћанских била је прослављана та успомена на увођење Пресвете Богородице у Јерусалимски храм…“ После архијерејске беседе, велики број ходочасника, пристиглих са разних страна и из више земаља да у лепавинској светињи прослави Заступницу и Заштитницу рода људског, причестио се Најсветијим Тајнама, Телом и Крвљу Спаситеља нашега Господа Исуса Христа. На крају Свете литургије Митрополит Јован је са свештеницима освештао кољиво и пререзао славске колаче. После краћег послужења, верници су позвани у манастирску трпезарију. За све пристигле ходочаснике, којих је било око седамсто, лепавинско братство и сарадници манастира припремили су празничну трпезу љубави. Међу гостима на слави манастира Лепавине били су и господин Зоран Васиљевић, конзул, и госпођа Гордана Перуничић, сарадник за конзуларне послове, из Амбасаде Републике Србије у РХ. Уследио је молебан за здравље испред чудотворне иконе Пресвете Богородице, који је читао отац Гаврило. Осветивши ствари и окропивши светом водом верни народ, о. Гаврило је позвао вернике да буду верна деца своје Свете Цркве, да се не поводе за забавама и модама овог времена, него да под спасоносним покровом Пресвете Богородице ишту спасење и иду уским путем ка животу вечном. извор: сајт Манастира Лепавина

После Свете Литургије пререзан је славски колач, због славе манастирске капеле и одржан мали помен ктиторима и приложницима манастира, посебно монахињи Параскеви (Саркић) која је ктитор крупске капеле посвећене Ваведењу Пресвете Богородице. Потом је за све госте приређена трпеза љубави у манастирској трпезарији трудом игумана манастира Крупе Гаврила ( Стевановића). Извор: Епархија далматинска

Пред Крај јутарње службе, високопреподобни игуман овог свештеног манастира Серафим у чин мале схиме замонашио је искушеника Влатка, наденувши му име Наум, како би се ангелским ликом подражавајући врлински живот светог оца Наума, удостојио Небеског Царства. http://eparhijaniska.rs/%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B0%D0%BA%D1%82%D1%83%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%BE/2369-%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%88%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D1%83-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%98-%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%99%D0%B8-%D1%81%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98

Присутнима се духовном поуком, најпре по Јеванђељу, обратио Архијерејски намесник трстенички протојереј-ставрофор Милосав Егерић, а потом на крају Литургије и Његово Преосвештенство Епископ крушевачки Господин Давид, који је пререзао славски колач и честитао присутнима славу манастира. Литургијско славље настављено је Трпезом љубави коју је приготовила игуманија велућка Теодора са својим, у Христу, сестрама. Извор: Епархија крушевачка Фото: Миљан Милетић Беседа Архијерејског намесника трстеничког о. Милосава Егерића по Јеванђељу 5:37 мин. Беседа Eпископа крушевачког Г. Давида на крају Литургије 11:54 мин. » Упутство за преузимање аудио фајла

Сутрадан на дан славе ове велике светиње која је у историји српског народа имала веома значајну улогу, Владика Јован служио је Свету Архијерејску Литургију. Међу многим поштоваоцима Каленићке свитиње из околних места, било је и оних који су дошли са стране, да се причесте Телом и Крвљу Господњом, узимајући учешћа у Светој Евхаристији. Беседа епископа шумадијског Г. Јована Otvori galeriju! http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=2667:2012-12-05-01-44-08&catid=130:-2012&Itemid=2

Свету архијерејску литургију уз саслужење локалног парохијског свештенства служио је преосвећени владика г. Хризостом. Као и увијек храм св. Јована Крститеља у Шипову био је и овог празника премален да под своје сводове прими све оне који су пристигли на свето литургијско собрање. Велики број вјерника се исповједио и причестио. У бесједи након прочитаног светог еванђеља преосвећени владика г. Хризостом бесједио је на тему празника – увођење Пресвете Богородице у светињу над светињама и истакао: free movies. watch movies. last movies ...'' Било је неопходно потребно да се за Светога који долази приреми и освети Светиња, али не она јерусалимског храма већ сама Пресвета Богородица, коју је Господ подарио њеним родитељима Јоакиму и Ани како би је они Богу завјетовали, како би је Богу дали! Светоме доликује Светиња! Мала Марија од свега три године би завјетована Богу, да буде избрани сасуд, освећени кивот у који ће се смјестити несмјестиви Христос Господ... .... Оно што чини овај празник изузетним јесте чињеница да је првосвештеник Захарије мимо свих законских прописа о храму и одредби о мјесту и улози жене у јудејском народу, унио дјевојчицу од свега три године у светињу над светињама јерусалимског храма, дакле у простор гдје је само првосвештеник једанпут годишње улазио како би принио жртве за опроштај својих грјехова и народних прегрјешења... ...Како је то било могуће да уради један првосвештеник који је одлично познавао закон и његове прописе? Тумачећи овај детаљ данашњег празника свети оци говоре да је Бог подигао дух првосвештеника Захарија до такве екстазе да он једноставно није ни био свјестан шта је урадио. То је оно стање духа светих божијих људи као што је имао св. ап. Павле кад каже да зна човјека, да ли у тијелу или ван тијела не зна, који би узнесен до трећега неба! То је оно стање духа у којем би свети Јован Богослов кад на Патмосу прими Откровење (Апокалипсис). ...! ... И као што је било потребно и неопходно да се Пресвета Дијева физички и духовно припреми и то постом,молитвом и подвигом да прими у себе Светог над светима, тако исто и још више него њој потребно је и нама, браћо и сестре, да се и ми постом, молитвом, подвигом, покајањем и исповјешћу припремимо да бисмо у себе примили самог Господа Исуса Христа који нам се даје у тајни тијела и крви Његове!... Нису у праву они који са искључивошћу говоре како причешће и пост нису узајамно повезани! Итекако јесу! Вјековно искуство наше Цркве и нашег народа управо то потврђују да су пост, молитва, покајање и исповјест својих сагрјешења припрема за свету тајну причешћа. Нека нам Господ подари духовне снаге и благодати да можемо и ми као и наши свети преци себе кроз пост, молитву и подвиг припремити за заједницу са Господом! Данас је веома тешко постити, јер су искушења и кушања велика, она иста која је имао и сам Господ у пустињи када му сатана сугерише да камење претвори у хљебове. Погледајте само шта нам свакодневно нуде и сугеришу. Зато пост и јесте велики подвиг да се одупремо свим тим понудама и искушењима савременог потрошачког свијета и да сав свој живот Христу Богу предамо!!!... Богољуб-Р. http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/index.php?option=com_content&view=article&id=1027:2012-12-04-20-02-21&catid=43:2009-07-22-12-41-52

Извор: Епархија средњоевропска http://www.spc.rs/sr/episkop_konstantin_na_vavedenje_presvete_bogorodice_bogosluzhio_u_himelstiru

Свету Литургију с је лужио бококоторски намјесник протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић уз саслужење архимандрита Мирона Косаћа. После Причешћа није опходила литијска поворка око храма, већ је ломљен славски колач. У својој бесједи о. Момчило још једанпут се осврнуо на житије Пресвете Богородице. После бесједе је подијељена нафора, а затим су сви окупљени позвни на послужење припремљено у новом парохијском дому поред цркве Св. Николе у истом селу. Радован Арнаут http://www.spc.rs/sr/proslava_vavedenja_na_lushtici

После Литургије приређено је послужење у манастирском конаку за све присутне у храму. Такође, епископ Герасим је са вјерницима разговарао о актуелним темама, као и приликама, односно неприликама савременог живота, савјетовајући вјерне да хришћанин у савремено доба превазилази све тешкоће искључиво у заједници са Богом, испуњавајући заповјести и живећи по њима. Ваведење Пресвете Богородице je један од дванаест великих хришћанских празника. Означава улазак (уведење) свете Богородице у храм. Марија је, као трогодишње дете, у складу са завјетом родитеља, Јоакима и Ане, да ће, ако добију пород, дијете дати у Храм, доведена у Јерусалим и уведена у Храм. Извор: Епархија горњокарловачка http://www.spc.rs/sr/proslava_vavedenja_u_manastiru_bogorodice_trojeruchice

Врбас - У навечерје овог Богородичиног празника свечано бденије служено је са почетком у 18 часова. Поред надлежних свештеника, чинодејствовали су и пароси из суседних парохија: протојереј-ставрофор Мирко Шипка, презвитер Радивој Веселинов, протопрезвитер Славко Обрадов, презвитер Борислав Тошић, презвитер Радован Лазић, презвитер Никола Темеринац. Богослужењу су присуствовали и представници локалне самоуправе, као и велики број наших верника. На дан храмовне славе свету Литургију је служио парох србобрански протонамесник Алексеј Блануша уз саслужење врбашких пароха Цветка Миливојевића и Синише Панића. Отац Алексеј је на светој Литургији, после прочитаног јеванђеља, поучио верни народ пригодном беседом. Од гостију су били присутни гркокатолички свештеник Владислав Рац из Куцуре и римокатолички свештеник из Врбаса Карољ Сабади. У наставку свете Литургије и трократног опхода око светог храма, служен је помен уснулим у Господу, ктиторима и оснивачима Световаведенске цркве у Врбасу, а потом је извршено освећење славског колача и кољива. Надлежни парох, протонамесник Синиша Панић поздравио је све присутне и захвалио кумовима Световаведенског храма у Врбасу господину Љубиши Елесину са његовом породицом, уваженим гостима и новоименованом куму господину Драгану Биговићу са породицом. Стапар - У уторак, 4. децембра 2012. године, на празник Ваведења Пресвете Богородице, житељи Стапара прославили су своју храмовну славу. Молитвено славље започето је празничним бденијем које је служио надлежни парох, протонамесник Предраг Билић. На дан славе служена је света Литургија којом је началствовао презвитер Саво Николић, архијерејски намесник сомборски, уз саслужење протонамесника Драгана Штевића, пароха апатинског и протонамесника Предрага Билића. Вечерњим богослужењем је началствовао протојереј Илија Проле, парох бачкојарачки и протојереј Чедо Опарница, парох будисавски. Овогодишњи кум господин Сава Пејић предао је кумство господину Живку Пејићу. Извор: Епархија бачка http://www.spc.rs/sr/praznik_vavedenja_presvete_bogorodice_u_eparhiji_bachkoj

У име Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, укупне часне јерархије, богољубивог свештенства, преподобног монаштва и верног народа Српске Православне Цркве, као и у Наше лично име, изражавамо сестринској Православној Цркви Антиохијској Наше најискреније саучешће. Молимо се Спаситељу нашем Господу Исусу Христу, Који је Васкрсење и Живот, да подари покој племенитој души блаженопочившег Патријарха Игњатија и учини му вјечнују памјат. Београд, 5. децембар 2012. Патријарх српски +Иринеј У болници Светог Ђорђа у Бејруту данас се упокојио Патријарх антиохијски Игњатије IV после доживљеног можданог удара. Патријарх Игњатије IV (Хазим) рођен је 1. априла 1920. у селу Мухарда близу града Хаме у Сирији. Године 1936. његова породица се преселила у Бејрут, где је он служио као чтец у олтару. Много времена потом, положивши монашке завете, био је рукоположен за јерођакона. Године 1945. дипломирао је на Америчком универзитету у Бејруту, а од 1949. до 1953. студирао је на Православном богословском институту Светог Сергија у Паризу. По повратку у Либан, млади теолог са дипломом магистра рукоположен је у чин јеромонаха. 1942. године био је један од оснивача утицајног Православног покрета омладине у Либану и Сирији, чији циљ је било све активније учествовање омладине у животу Цркве. Године 1953. он је један од организатора Синдезмоса, у свету познате организације православне омладине. Године 1961. хиротонисан је за епископа Палмире и Патријарховог викара, а следеће године послан је у манастир Баламанд за духовника и ректора новоосноване Богословије, која је 1988. уздигнута у Православни универзитет, први такве врсте на Блиском Истоку. Године 1970. будући патријарх је био изабран за митрополита Латакије. За Патријарха антиохијског и свега Истока изабран је 2. јула 1979. године, а устоличен је 8. јула исте године. Написао је више богословских књига и велики број студија. Патријарх је почасни доктор наука Сорбоне, као и духовних академија у Петрограду (1981) и у Минску (2003). Почев од 1970. године он је један од председникâ Светског Савета Цркава, а као патријарх председавао је и Блискоисточним Саветом Цркава, где је посебно био активан у комисији за дијалог са муслиманима. У Москви је 2003. године добио награду за рад на свеправославном јединству. Титула антиохијског патријарха гласи: Патријарх Антиохије и свега Истока. У његову јурисдикцију спадају Сирија и Либан, као и дијаспора, која је веома распрострањена у САД. Седиште му је Дамаск. Информативна служба Српске Православне Цркве Опело и сахрана Патријарха антиохијског Игњатија 6. Децембар 2012 - 12:55 Антиохијска патријашија саопштава да ће блаженопочивши Патријарх Игњатије бити сахрањен у Дамаску у понедељак, 10. децембра 2012. године, после опела у Саборној цркви Пресвете Богородице. Предходно ће бити служено опело у недељу, 9. децембра, у цркви светог Николе у Бејруту. Антиохијска патријаршија позива помесне православне и друге хришћанске Цркве да присуствују опелу у недељу, 9 децембра. Повезана вест: Преставио се у Господу антиохијски Патријарх Игњатије Извор: Анитиохијска патријаршија

Послије богослужења, Његова светост Патријарх Кирил обратио се сабранима кратким словом: „Данас обиљежавамо четврту годишњицу од блажене кончине Његове светости Патријарха московског и све Русије. Године брзо лете, и нас већ од тог догађаја дијели доста времена, које је испуњено новим проблемима, тешкоћама и искуствима. А што су временске околности јасније, тим се боље види да свака епоха има своје невоље, своје тешкоће, своја искуства. Све оно што се дешава са Црквом и народом, има директне везе са поглаваром Цркве – Патријархом. Ми знамо да је покојни Патријарх примао срцу и радости и невоље нашег народа и наше Цркве. Господ му је дао да буде поглавар у вријеме када се Црква ослобађала од ропства, које је трајало више од седамдесет година, када је Црква постајала слободна, када су се у Цркви појавиле нове могућности за организацију свог сопственог живота, као и за сарадњу са свијетом који је окружује. То је било вријеме судбоносних одлука, које су постављале нову традицију, што је за Цркву изузетно важан и дуговјечан моменат. Када споменемо Патријарха Алексија, онда се сјећамо и осталих важних судбоносних момената, као што су: освећење Храма Христа Спаса, освећење Казањске иконе Мајке Божје на Црвеном тргу, пренос Тихвинске иконе Мајке Божје у Москву. Могу се набрајати и многи други догађаји повезани са препородом живота манастира, наших дивних историјских обитељи и појавом нових храмова и обитељи…“ Радио Светигора

У одвојеним посетама Патријарх српски је данас примио и Његову Екселенцију Скипионеа Каневу, амбасадора Сан Марина у Београду, Његову Екселенцију г. Јоханеса Игнера, амбасадора Аустрије у Београду, као и г. Марка Благојевића, посебног саветника министра спољних послова Србије г. Ивана Мркића. Пријемима је присуствоаво Преосвећени Епископ ремезијански г. Андреј. Информативна служба Српске Православне Цркве

Извор и фотографије: СПЦ

Са својим домаћином, владиком Савом, владика Милутин је у Кућанцима, родном селу блаженопочившег Патријарха српског Павла, служио свету архијерејску Литургију, а потом и парастос почившем патријарху Павлу, архимандриту манастира Јасеновца Амфилохију и свим знаним и незнаним упокојеним православним житељима, клирицима и епархиотима ове мученичке Епархије. Два архијереја су се, у току свете Литургије, помолила и за ослобођење од земаљских окова Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. Јована, који као сужањ затворен у скопском затвору исповеда веру и страда за Христа. Овом приликом истичемо да је историја многострадалне Епархије славонске у исто време и славна и мученичка, пуна примера мучеништва и страдања за Христа. Славонија се настањује српским православним живљем у 15. веку, под српским деспотом Вуком Бранковићем. Тај масовнији долазак православних Срба се везује и за настанак тада Пожешке епархије, руковођене калуђерима и свештеницима који су заједно са народом долазили и у ове се крајеве настањивали. У та давна времена настају, данас због недостатка монаштва опустели, манастири Пакра и Ораховица. Међутим, обновом Пећке патријаршије званично се оснива и прва српска епархија на тлу Славоније под именом Пожешка епархија. Највеће страдање Епархија славонска и њени верници преживели су у двадесетом веку. Најпре је у Другом светском рату велики број Срба убијен, а већина храмова и манастира су или знатно оштећени или порушени. После рата Епархија се духовно и градитељски обнавља, па се величином издвајају храмови у Окучанима и Јасеновцу. Ипак, иако вишедеценијска обнова није успела да надокнади уништено у овом светском рату, од 1959. године Епархији је враћен стари назив Славонска и седиште епископског трона је у Пакрацу. У времену од 1991. до 1995. године срушено је 39 храмова, а њих 47 знатно оштећено. Епископска резиденција у Пакрацу је опљачкана и демолирана, а још увек се не не зна за судбину Епархијске библиотеке, ризнице, галерије портрета и антикног намештаја. Саборни храм је спаљен са свим црквеним зградама. Срушене су до темеља цркве у Новој Градишки и Славонском Броду. Преко 80% цркава, као и остале црквене имовине, уништено је ван ратних дејстава. Основна карактеристика скврнављења и демолирања храмова на подручју Пакрачког, Даруварског и Новоградишког намесништва, јесте у томе што су часне трпезе разбијане, а иконе спаљиване. Услед ове пошасти и физичког прогона православни народ је избегао. Пре почетка рата Епархија славонска је имала 78 парохија, 71 црквену општину и три манастира (Ораховица, Пакра и Света Ана). Мало и питомо славонско место Кућанци, које нам је било домаћин, иако је смештено далеко од сваке борбене линије, у току прошлог рата је било поприште страдања: миниран је и порушен православни храм светих апостола Петра и Павла. Село је познато и као родно место блаженопочившег Патријарха Павла. На рушевинама старога храма, трудом и уз помоћ верног народа са свих страна света, никао је обновљен храм. Иначе, храм је неколико пута кроз историју претрпео страдања: подигнут је 1748. године, а на тим темељима је сазидан нови храм 1828, који је обновљен 1989, а миниран 20. децембра 1991. године. Током Свете Литургије, Епископ Милутин је захвалио на топлом гостопримству Епископу Сави, клиру Епархије славонске, као и присутном народу. Преносећи благослове Светог Николаја и Преподобног Јустина, заштитника Епархије ваљевске и свеколиког Српства, Владика Милутин је присутнима пренио и најтоплија осећања свих епархиота Епархије ваљевске. Епископ је назначио колика је част бити данас на овом светом месту и служити Свету Литургију са присутним народом и свештенством, а нарочито са Владиком Савом, Епископом који је пре њега столовао у Епархији аустралијско-новозеландској: „Велика је жртва и напор који је овај дивни Епископ Цркве Христове, наш драги брат у Христу Сава, поднео у годинама помирења и уједињења српског народа у дијаспори. И ја сам као Епископ у Аустралији жео плодну жетву коју је посејао вредни Владика Сава! Зато сам и желео да данас дођем овде и да заједно прославимо Васкрслог Христа, јер нам Он даде наду да после смрти долази васкрсење!“ Одговарајући на поздрав угледног госта, Епископ Сава је изразио своју благодарност Владици Милутину на овој посети, на заједнички узнесеним молитвама и на братској бризи за намучени верни народ Славоније. Истакао је да је овај питоми и вредни народ, који од давнина у овим крајевима поштено живи од труда руку својих, жељан посете и речи утехе из Србије, те да увек, као добар домаћин, дочекује овакве посете, које су, на жалост, ретке... Литургијско сабрање је увеличала и група поклоника из Зрењанина, са својим свештеницима, која је кренула у поклоњење светињама Епархије славонске. После Свете Литургије прешло се у сеоски дом у ком је послужено окрепљење за све присутне. Присутни су се уз песму и разговор дружили још неко време, када су кренули у посету имању на којем се давне 1914. године родио Патријарх Павле. Трудом и залагањем Епископа Саве и Епархије славонске, ово имање, удаљено свега стотинак метара од храма, налази се у власништву Епархије славонске. Жеља је Владике Саве, свештенства и верног народа да се на овом имању једног дана подигне манастир, уколико би се прикупило довољно средстава. Из времена рођења Патријарха Павла остао је само испуцали земљани набијени под старе ушорене славонске куће. Каснији власници су на тим темељима изидали нову кућицу. Захвални смо Епископу славонском Сави, његовом свештенству и верном народу на топлом дочеку, домаћинској бризи, угодном боравку и братској љубави. Архимадрит Петар Извор: Епархија ваљевска http://www.spc.rs/sr/muchenichki_venac_eparhije_slavonske

Године 2007. веронаука је уведена у Војну гимназију као редован предмет чиме је успостављена сарадања у васпитно-образовној делатности са Војном академијом у чијем је саставу Војна гимназија. Ученици су показали велико интересовање за духовно образовање што је подстакло надлежне да се оно прошири и на студенте Војне академије. Следеће 2008. године потписан је Споразум о сарадњи између Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке и Војне академије, што је дало оквир за низ просветних активности. Сарадња је подржана и од надлежних у Српској Православној Цркви у то време и од надлежних у Министарству одбране. Велики број студената је показао интересовање да учествује у свему што је на овом пољу организовано. Студенти и ђаци су у свему учествовали добровољно. После пет година, Председник Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке владика Атанасије и начелник Војне академије генерал Младен Вуруна су јучерашњим потписивањем Споразума дали оквир за наставак успешне и плодне сарадње. Након чина потписивања, епископ Атанасије је рекао да је веома срећан што је Архиепископија кроз свој Просветни одбор имала прилику да протеклих пет година из неисцрпних ризница Цркве понуди младом нараштају који се школује за официре оно најбоље што има и да је очигледно да су плодови тог дела многобројни и велики. Захвалио се и претходном и садашњем начелнику Војне академије на отворености за сарадњу и подршку коју су протеклих година пружали. Генерал-мајор Младен Вуруна је истакао велику захвалност владици Атанасију и Катихетском одбору на несебичном залагању и труду који су уложили да подрже младе у војно-просветним институцијама у Београду и да ова сардања има непроцењив значај за њих. Изразио је наду да ће се сарадња врло успешно наставити још много година. Епископ Атанасије је на крају рекао да га веома радује што ће у Војну академију ускоро бити постављен и надлежни војни свештеник, са чијим ће широким спектром духовних активности, просветна сарадња између београдског Одбора и Војне академије бити у потпуној хармонији. свештеник Јован Бабић Информативна служба Српске Православне Цркве

У свом писму Инокентије моли опроштај, јер је схватио да је извршио нешто против Цркве, а потписао се као „епископ крупнишки Инокентије“, саопштио је Митрополит Кирило, подсјетивши да је на Свеправославном сабору 1998. године, на којем је био савладан раскол у Бугарској православној цркви и велики дио расколника вратио се под окриље канонске Цркве, Инокентију који је хиротонисан у епископа, одређено да буде Епископ крупнишки, али он је остао у алтернативном синоду. По мишљењу владике Кирила то указује на то да се Инокентије одриче чина „софијског митрополита“ који је добио од алтернативног синода. Након што је 26. новембра канонски Синод позвао на јединство Бугарске православне цркве, који су многи оцијенили као позив на очување јединства међу бугарским канонским јерарсима, Инокетније је саопштио своје намјере преко штампе. Митрополит Кирило је такође саопштио да је по његовим сазнањима више од 15 свештеника из Софијског округа спремно да се врати у крило канонске Цркве. Зимско засједање канонског Синода почеће 10. децембра и вјероватно ће тада бити ријешено питање покајања Инокентија и других свештеника, саопштио је Митрополит Кирило. Митрополит Инокетније је отишао у раскол као архимандрит, још на почетку појаве раскола 1992. године, кад је дио свештенства Бугарске православне цркве изразио неповјерење Патријарху бугарском Максиму зато што је он наводно 1971. године дошао на чело Бугарске патријаршије уз помоћ комунистичких власти, нарушивши црквени устав. 1996. године архимандрита Инокентија је хиротонисао расколнички патријарх Пимен у епископа и назначио га за софијског митрополита, а након Пименове смрти он је дошао на чело алтернативног синода. РАДИО СВЕТИГОРА

Акатист благодарни после причешћа Кондак 1 Изабрани Војводо и Господе, Светим Тајнама Твојим Ти си сада победио ад душе моје. Светим тајнама Твојим, Ти си греховни терет сада непојмљиво скинуо са моје савести. И ја недостојни заједничар ових Тајни, узносим Ти ове похвалне песме: Исусе, Хлебу живи, Хлебу небесни, Хлебу преслатки, благодарим Те за Свете Тајне Твоје! Икос 1 Анђели Божији – шестокрилати Серафими, многооки Херувими, огњезрачни Престоли, Господства, Силе, Божанствене Власти, Начала, Арханђели сви Анђели. Ви ваша лица покривате пред страшним Христовим Тајнама, са великим страхом и трепетом гледате на чашу са Боготворном Крвљу. Ја пак, грешни и недостојни, осмелих се да приступим овој чаши, вама огњени служитељи Божији, невидљивом силом не одбачен. Због тога подражавајући вашим неућутним песмама, дивећи се Божанском снисхођењу, дуготрпељивом Господу моме вапијем: Исусе, Серафимима љубављу пламено горећи, тајанствено видљиви, благодарим Ти, јер си мени недостојноме подарио да се сада прекомерно и преизобилно насладим Пречистим Тајнама! Исусе, Херувимима промишљени, јер премудрост непрестано светли, благодарим Те, јер си пречистим Твојим тајнама ум мој подигао за гледање неиспитљивих бездана путева Твојих! Исусе, необично почиваш на огњезрачним Престолима, благодарим Те, и у мени недостојном неисказано почиваш Светим Тајнама Твојим, као на престолу Твоме! Исусе, горњим чиновима невидљиво ношени, благодарим Те, јер си мени земаљском благоизволео да Те у мени самоме сада носим! Исусе, непрестано дивљење свих војски небеских, благодарим Те, јер си сада задивио неисцрпне милости Твоје на мени! Исусе, Хлебу живи, Хлебу небесни, Хлебу преслатки, благодарим Те за Свете Твоје Тајне! Кондак 2 Ја сада видим да сам Светим Твојим Тајнама исцељен од губе душе моје, због тога, поставши сличан губавоме самарјанину, падам ничице пред ногама Твојим, Исусе, Исцелитељу мој, и веома јаким гласом узносим хвалу Теби: Алилуја! Икос 2 Никакав разум, ни небески ни земаљски не може разумети,како Несместиви целим небом, Светим Тајнама Својим си се сместио у мене. Ову неисказану тајну и ја не разумем само Тебе, Господа мога, у себи сада осећам са страхом Ти овако кличем: Исусе, Ти си ушао у Витанију у дом Марте и Марије, благодарим Те, јер си сада премилостиво ушао и у дом моје пале душе! Исусе, беседио си са Маријом о јединоме потребном, благодарим Те зато што и са мном сада слатко беседиш и том слатком беседом топло тешиш мене очајног! Исусе, лозо истинита, благодарим Те, јер си мене, дивљу грану отпалу од Тебе, опет привио к Себи! Исусе, Изворе безсмртности, благодарим Те јер си мене исцрпљеног греховном жеђи напојио Часном Крвљу Твојом! Исусе, целивани од блуднице, благодарим Те јер си мени блудноме дао у Светим Тајнама Твојим да Те целивам не само устима, него и душом и срцем и свом мишљу! Исусе, Хлебу живи, Хлебу небесни, Хлебу преслатки, благодарим Те за Свете Тајне Твоје! Кондак 3 Великом силом си мене слабог и малодушног испунио причешћем Пречистим Тајнама Твојим, и њима тако упрепљен противу мојих видљивих и невидљивих непријатеља, победну песму Ти певам: Алилуја! Икос 3 Имајући неисцрпни понор милосрђа, који си са митарима и грешницима јео и пио, и ја пак, сада поставши им сличан, необично насићени са Тајне Трпезе Твоје; Теби моме доброчинитељу са умиљењем кличем: Исусе, друже митара и грешника, благодарим Те, јер си мене грешнога на Твојој Тајној вечери сапосадио са Собом као друга Твога! Исусе, Ти си милостиво боравио код митара (цариника ) Закхеја, благодарим Те, јер и у мени јадноме сад предивно боравиш и тиме ме упућујеш ка исправљењу! Исусе, теле угојено, заклано од оца дао си блудноме сину, казао си у причи, благодарим Те, јер си мени блудноме, Самога себе сада заклао за храну! Исусе, рекао си у Твоме Јеванђељу: „Не требају здрави лекара него болесни“, благодарим Те, јер си мене болеснога у свему и изранављеног греховним ранама сада чудесно исцелио Тајнама Твојим! Исусе, добри пастиру, благодарим Те, јер си мене, заблуделу овцу сада милостиво подигао на пречиста рамена Твоја и топло ме обухватио рукама Твојим! Исусе, Хлебу живи, Хлебу небесни, Хлебу преслатки, благодарим Те за Свете Твоје Тајне! Кондак 4 Бура страсти смућује ми душу моју, Ти пак, Господе, ушавши у мене светим тајнама Твојим као некада таласима на мору, запретио си овој душевној бури, говорећи: Ћути,престани! и ево сада у мени настаде велика тишина, ево сада је Твој мир у мени, који превазилази сваки ум.Због тога смиреном душом певам: Алилуја! Икос 4 Чујем, Господе, ја који сам примио пречисте тајне Твоје, преслатки глас Твој у срцу моме који безгласно говори сваку истину, сваку правду. Због тога се осмељујем да и ја Теби узглашавам: Исусе, Учитељу Благи, благодарим Те, јер ме Пречистим Тајнама Твојим сада учиш смирењу кротости, љубави и састрадавању! Исусе, телоТвоје на Крсту приковано необично си ми дао за храну, благодарим Те, јер ме том храном укрепљаваш да разапнем тело моје са страстима и похотама! Исусе, Ти си отишао са Крстом Твојим на Голготу, благодарим Те, јер ме Светим Тајнама Твојим трпељиво бодриш да носим Крст Твој! Исусе, Ти си се са Крста молио за Твоје непријатеље, благодарим Те, јер и мене причасника Твојих Тајни призиваш да се молим за моје непријатеље! Исусе, Ти си Тело Твоје и Крв Твоју дао мени на опроштај грехова, благодарим Те, јер њима ми заповедаш да сада опростим сва сагрешења и све увреде оних који ме мрзе и вређају! Исусе Хлебу живи, Хлебу небески, Хлебу преслатки, благодарим Те за Свете Тајне Твоје! Кондак 5 Видевши Боготворну Крв Твоју истеклу из прободенога ребра Твога, возљубљени ученик Твој сведочи о овоме јавно у Јеванђељу. И ја сада видевши да се овај источник безсмртности излио у моје биће, сведочим о томе благодарном песмом: Алилуја! Икос 5 Видевши Те Божански боговидци Мојсије и Илија, онај себе каменом а овај себе плаштом са страхом и трепетом покриваху се, а ја јадни који Те сада созерцавам [1], чиме да се покријем, осим само безмерном милошћу Твојом кличући овако: Исусе, од давнина од пророка проречени, благодарим Те, јер си ме удостојио да Те видим изблиза у Светим Тајнама Твојим! Исусе, проповедани од апостола, благодарим Те, јер си на Божанској литургији слух мој огласио овим безсмртним Твојим речима: „Примите, једите, ово је Тело моје, које се за вас ломи на опроштење грехова“ и „Пијте из ње сви, ово је Крв моја Новога Завета, која се за вас и за многе излива на отпуштење грехова“! Исусе, од мученика исповедани,благодарим Те, јер си и мене удостојио да исповедам пред чашом Твојом: „Верујем Господе и исповедам да си Ти ваистину Христос, Син Бога Живога! Исусе, од преподобних увек призивани у молитвама, благодарим Те, јер у мени који не знам да се молим, Ти сам се молиш уздасима неисказаним кличући :Авва, Оче“! Исусе, од светитеља и свештеника приношени на олтарима светих као Бескрвна жртва, благодарим Те јер си мене самога учинио олтарем Твојим! Исусе, Хлебу живи, Хлебе небески, Хлебе преслатки, благодарим Те за Свете Тајне Твоје! Кондак 6 Проповедам, Господе, Твоју благодат, исповедам милост, не тајим доброчинства која си изобилно излио на мени у Светим Тајнама Твојим, певам и кличем Ти: Алилуја! Икос 6 Засија сада у мраку душе моје пресветло сунце од примања Пречистих Тајни Твојих. Том великом небеском светлошћу озарен, кличем: Исусе, тиха Светлости, благодарим Те, јер у тами мојој светло сијаш и тама моја Те не обузе! Исусе, сијање славе Очеве, благодарим Те, јер у светлости Твојој видимо светлост! Исусе, раширио си небо као кожу, благодарим Те, јер си у мени самоме сада тајанствено раширио небо! Исусе, Тебе пева сунце, Тебе слави месец, Теби се моле звезде благодарим Те, јер Светим Тајнама Твојим си ме подигао да Те певам и славим и и молим се Теби! Исусе, Најлепши Жениху, дочекани у поноћ од мудрих девојак са упаљенимј свећама, благодарим те, јер усахлу светиљку срца мога сада си опет упалио! Исусе, Хлебу живи, Хлебу Небески, Хлебу преслатки, благодарим Те за Свете Твоје Тајне! Кондак 7 Ја хоћу, Господе, да осетим Тебе, у Светим Тајнама Твојим, и никада да се не одвојим од Тебе, да свагда боравим у Теби,у век да благодарно певам Теби: Алилуја! Икос 7 Предивне, прехвалане и недостижне су Пречисте Твоје Тајне, Господе! Мртав бех душом, сада причестивши се њима живим целим својим бићем. Теби пак, Васкрситељу моме са великим благодарењем кличем: Исусе, позвао си четвородневнога Лазара из гроба, благодарим Те, јер си позвао мене усмрделог из смраднога гроба мога! Исусе, увек текући Изворе вечнога живота, благодарим Те, јер си мене који сам се бедно нерадом отргао од њега, сад си ме опет са Њим пречудно сјединио! Исусе, потоку неизречене сладости, благодарим Те, јер си том сладошћу сву моју унутрашњост сада испунио ! Исусе, увек радовање Небеских чинова, благодарим Те, јер си мене удављенога жалошћу, Светим Тајнама Твојим испунио ме целога духовне радости и Божанскога весеља и тако ме потиштенога подигао! Исусе, Утехо ожалошћених, благодарим Те, јер си мене угњетеног и целога притешњенога жалошћу, сада извео на благодатну Твоју ширину! Исусе, Хлебу живи, Хлебу небески, Хлебу преслатки, благодарим Те за Свете Твоје Тајне! Кондак 8 Необично сада, Христе, по речима Твојим Ти боравиш у мени и ја боравим у Теби. Необично јер Те као праведни Симеон држим. О, Господе мој, Господе, шта сам ја да ме поменеш, шта сам ја да ме тако посетиш. Таквом славом и чашћу овенчан од Тебе благодарно кличем: Алилуја! Икос 8 Сав као усијано гвожђе, испуњен огњем, сада сам испуњен, насићен Тобом, Господе Боже. Сада познах да сам ја заиста Твој, и због тога певам: Исусе, Тобом наста благодат и истина, благодарим Те, примих од пуноће Твоје благодат на благодат! Исусе, Уме предвечни, благодарим Те, јер си ме Светим Тајнама Твојим побудио да размишљам о небеском! Исусе, Насилнији, благодарим Те,јер си вољу моју обузету грехом, дивно сада укрепио! Исусе, Обновитељу душа наших, благодарим Те, јер си мене остарелога неприличним делима, чудно сада обновио! Исусе, Хлебу живи, Хлебу небески, Хлебу преслатки, благодарим Те за Свете Твоје Тајне! Кондак 9 Сва природа моја, Господе Исусе Христе, због милостиве Твоје посете сада ликује, празнује, весели се, велича Те и пева Ти победну песму: Алилуја! Икос 9 Ни људски нити анђелски говорници не могу исказати величину Пречистих Твојих Тајни, Господе, како си ме под видом хлеба нахранио Твојим Пречистим Телом. Како си ми под видом вина дао да пијем твоју Боготворну Крв. О Господе живи, са страхом Ти кличем: Исусе, који једини чиниш чудеса, благодарим Те, јер си у мени самоме сада учинио превелико чудо! Исусе, оне који испуњавају вољу Твоју називаш Твојим рођацима, благодарим Те, јер си мене примањем Светих Твојих Тајни сада учинио сарођаком и сателесником Теби! Исусе, недостижни Боже, благодарим Те, јер си ми даровао да сада будем заједничар Божанске природе! Исусе, вечерао си са апостолим Твојим у горњој соби на Сиону, благодарим Те, јер си у јадној души мојој сада Себи начинио горњу собу! Исусе, опрао си на вечери ноге ученицима, благодарим Те, јер си ме Светим Твојим Тајнама целога опрао од прљавштине тела и духа! Исусе, Хлебу Живи, Хлебу небески, Хлебу преслатки, благодарим Те за свете Твоје Тајне! Кондак 10 Спаситељу Боже, Свете Пречисте Тајне дао си ми на храну и њима си ме обожио, због чега певам:Алилуја! Икос 10 Царе Небески, који си се понизио понижењу моме, приносим Ти похвалну песму ја недостојни: Исусе, Царство Твоје је Царство свих векова и владавина Твоја је из нараштаја у нараштај, благодарим Те, јер си Царство Твоје сада у мени начинио! Исусе, велики у даровима, благодарим Те, јер си ми сада подарио да осећам правду ,мир и радост Царства Твога! Исусе, Свемилостиви, благодарим Те, јер си милосрђе Твоје као благодатну кишу излио на мени у Пречистим Тајнама! Исусе, Ти си заповедио да тражимо ризницу на небесима, благодарим Те, јер си ме сада удостојио да примим најистинитију ризницу: Свете Твоје Тајне! Исусе, Ти си примио од мудраца поклоњење и дарове, благодарим Те, јер си ми сада дао да се поклоним Теби у Светим Твојим Тајнама! Исусе, Хлебу живи, Хлебу небески, Хлебу преслатки, благодарим Те за Свете Твоје Тајне! Кондак 11 Тајанствену, сакривену и преслатку анђелску песму чујем сада у души мојој, Господе, пева душа моја Тобом исцељена; пева душа моја,Тобом узнесена, која је Тебе примила, пева Теби песму:Алилуја! Икос 11 Даваоче светлости и Творче векова Господе, призвао си ме сада у светлост Твоју, учинио си ме сином светлости. Теби, Светлости свету ја светло вапијем: Исусе, који се одеваш светлошћу као хаљином благодарим те јер си сада подарио светлу ризу мени помраченоме! Исусе, који си се на брду Тавору пробразио у светлости, благодарим Те јер си ме сада целога чудно преобразио! Исусе, који си на Тавору причао са Мојсијем и Илијом, благодарим Те, јер са мном недостојним сада слатко и преслатко причаш! Исусе, који си некада народ свој водио пресветим облаком,благодарим Те, јер си ме Тајнама Твојим привио сада у жељени спокој Твој! Исусе, који праведнике твоје као сунце просвећујеш, благодарим Те, јер си ме сада просветио да видим своју ништавност и убогост пред великом и непрестаном славом Твојом Исусе, Хлебу живи, Хлебу небески, Хлебу преслатки, благодарим Те за Свете Твоје Тајне! Кондак 12 Великој прехвалној, преславној и недостижној благодати Пресветога Духа која излази од Светих Дарова ради мојих грехова ниси забранио да ме посети. О Боже мој, ту благодат дао си ми бесплатно, прими од мене песму ову: Алилуја! Икос 12 Опевајући неизмерну Твоју љубав сада ми јављену у светим Тајнама, благодарном мишљу, благодарним срцем, благодарним удовима мојим душе и тела мога, поклањам се, величам и овако славословим Те, Боже мој: Исусе, после васкрсења јавио си се ученицима Твојим, благодарим Те, јер си се и мени јадноме сада јавио у Светим Тајнама Твојим! Исусе, дао си мир апостолима, благодарим Те, јер си сада душу моју испунио неисказаним миром! Исусе, препознати од Луке и Клеопе у ломљењу хлеба, благодарим Тер, јер си и мени недостојном дао да познам у Светим Тајнама Твојим сладост Твоју, необично снисхођење Твоје! Исусе, од Томе опипани, благодарим Те, јер си мени маловерноме дао да Те сада осетим у Светим Тајнама Твојим, осетим ребра Твоја, ноге Твоје и руке Твоје! Исусе, исповедани од Томе за Господа и Бога, благодарим Те, јер цела душа моја цело срце моје, сва чула моја, цело биће моје, Тобом сада обузето несумњиво кличе Теби: Господ мој и Бог мој! Исусе, Хлебу живи, Хлебу небески, Хлебу преслатки, благодарим Те за Свете Твоје Тајне! Кондак 13 О, Исусе мој, Хлебу живи, Хлебу преслатки, Хлебу најжељенији, Тобом се преизобилно хране Анђели на небесима, благодарим Те, јер и ја странац и дошљак на земљи овој сам се нахранио Тобом, о Храно моја силна, Пиће неисцрпно, Изворе безсмртности и Даваоче живота.О, Пасхо тајанствена, Пасхо свечасна, Пасхо велика, дај ми да се још присније причешћујем Тобом у незалазни дан Царства Твога. Дај ми да Ти у векове певам неизмерну песму велику,на висини троструко прослављену: Алилуја! (Овај кондак чита се три пута, а потом икос 1 и кондак 1) Молитва Благодарим Те, пренебески Царе, и свим телом и душом молим, хвалим, славим, поштујем и преузносим Тебе, јер си удостојимо мене грешног, да у овај дан у овом светоме храму видимо Жртву благопријатну, бескрвну и словесну, Твојим свештенослужитељима наша сагрешења Теби принесену и жртвовану у спомен пречистих страдања, преславнога васкрсења, узласка на небеса и страшнога поновнога доласка Господа нашега Исуса Христа, ради чега Те молимо: опери сва наша сагрешења, очисти и опрости и дај ми да у све дане живота мога спомињем Твоја доброчинства и чистој савести приносимо благодарења и молбе Теби, Беспочетном Оцу, са Јединородним Твојим Сином, и Пресветим и Благим и животворним Твојим Духом,сада и увек и у векове векова.Амин! Акафист благодарственный по причащении Святых Таин www.kotlovka.ru/index.php?option=com_content&task=view&id=148 Са црквено-словенског језика превео протојереј Животије Милојевић [1] Созерцавам – размишљам

-Особе са инвалидитетом су у Србији врло дискриминисане пре свега због става друштва које их посматра кроз призму инвалидитета, да мање вреде, рекла је помоћница поверенице за заштиту равноправности Љиљана Лончар. Она је додала да је повереници пристигло више десетина притужби особа са инвалидитетом, што је 15 одсто од укупног броја притужби. Указујући да особе са иналидитетом имају своје вредности, квалитете, способоности и знања и да у великој мери могу да допринесу друштву у коме живимо, она је истакла да је проблем у томе што друштво не препознаје и не види препреке које постоје, а које су постављене особама са инвалидитетом. Као посебан проблем, Лончар је истакла запошљавање особа са инвалидитетом. -Само 13 одсто особа са инвалидитетом је запослено. То значи да је њихова незапосленост три пута већа, рекла је Лончар и додала да повереница ради на томе да се свест и приступ друштва промени како би се смањила дискриминација особа са инвалидитетом. И председница организације за заштиту права и подршку женама са инвалидитетом „Из Круга – Београд“ Лепојка Царевић Митановски сматра да су особе са инвалидитетом дискриминисане и указује да је посебно тежак положај жена са инвалидитетом које су вишеструко дискриминисане. Она је рекла да је направљен напредак доношењем законских регулатива којим се решавају проблеми особа са инвалидитетом, али да је проблем што ти закони представљају „мртво слово напапиру“. Поводом 3. децембра, Министарство рада, запошљавања и социјалне политике организоваће скуп „У сусрет Закону о знаковном језику“, док ће Центар за транзицију и људска права „Спектар“ организовати скуп „Социјално предузетништво – модел економског оснаживања особа са инвалидитетом“ у циљу подизања свести целокупног друштва о проблемима људи са инвалидитетом којих у Србији има 700.000, а од којих чак 70 одсто живи у сиромаштву. Како наводе из из Центра „Спектар“, циљ скупа је и да се подстакне влада, али и представници удружења и јавност, на што хитније усвајање Закона о социјалном предузетништву како би особе са инвалидитетом на уређен начин могле да отпочну бављење неком врстом економске активности и на тај начин обезбеде своју и егзистенцију своје породице. Поводом Међународног дана особа са инвалидитетом принцеза Катарина Карађорђевић ће са сталним координатором Уједињених нација у Србији Вилијамом Инфантеом и амбасадором Белгије у Србији Аленом Кундицким испоручити комби за школу за децу са аутизмом „Олга Хаџи Антоновић“. У ресторану „Сава“ у Центру „Сава“ биће организована прослава којој ће присуствовати градски секретар за социјалну заштиту Ненад Матић и заменица секретара Александра Крстић. Прославу организује Хенди центар „Колосеум“ и саветодавно тело ОСИ при Кабинету градоначелника, под покровитељством Министарства рада и социјалне политике и Скупштине града Београда, а под слоганом „За боји живот без баријера“. У Центру за културу и спорт „Шумице“ биће организова такмичарска манифестација „Један дан среће“, док ће општина Звездара и Канцеларија за помоћ особама са инвалидитетом у Установи културе „Вук“ организовати дружење, јер је осим сиромаштва и здравствених проблема, социјална искљученост један од највећих проблема. Међународни дан особа са инвалидитетом низом креативних радионица „Хоћу да се играм!“ обележиће и Културни центар Београда и Удружење „Плава шкољка“. Међународни дан особа са инвалидитетом обележава се од 1992. године, када је Генерална скупштина УН усвојила резолуцију којом се све земље позивају на обележавање тог дана с циљем да се инвалидима омогући једнако уживање људских права и равноправно суделовање у друштвеном животу. ИЗВОР: ТАНЈУГ https://www.pouke.org/forum/topic/22731-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81-%D1%98%D0%B5-%D0%BC%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8-%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%B0-%D1%81-%D0%B8%D0%BD%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B4%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%BC/?p=757950

Учешће у радионици узели су и представници Заједнице за духовну рехабилитацију и ресоцијализацију „Земља живих“ у Брајковцу Александар Стефановски и Жељко Каса. Радионици су присуствовали ученици шестог, седмог и осмог разреда основних школа из Лазаревца и околних места, као и прве и друге године средњих школа. У препуној сали Центра за културу завладао је мук када су своје исповести са присутнима поделили штићеници заједнице „Земља живих“. Потресна су била сведочења о путу који човека води до самог дна и о лажном осећају среће који дрога доноси само накратко, а врло брзо нас баца у још већи пакао и узима много више него што је пружила, дом, породицу. На крају овога пута губи се и сопствена личност. Своја сведочења представници заједнице „Земља живих“ завршили су тако што су изразили своју неизмерну захвалност Богу који је у њима пробудио жељу за истинским покајањем и променом начина живота. Изразе захвалности упутили су и братству храму светог великомученика Димитрија у Лазаревцу, а нарочито оцу Александру Новаковићу, који је у старању за штићенике ове заједнице показао велику љубав, стрпљење и жртву. Закључак и ове радионице је био да је превенција и едукација младих најбољи начин борбе против болести зависности. Само тако могуће је у једном врло нестабилном, турбулентном, а притом најважнијем периоду у развоју особе, адолесценцији, одолети искушењима и изазовима које носи савремено доба. Иако је новембар месец борбе против болести зависности, делатности на превенцији ове пошасти настављају се у току целе године у складу са Акционим планом Саветовалишта, а представници Заједнице за духовну рехабилитацију и ресоцијализацију „Земља живих“ у Брајковцу узеће активно учешће у остваривању овог плана. Извор: Епархија шумадијска

Сви сабрани на Светој Литургији,који се у ово вријеме Божићњег поста припремају за празник Рођења Христовог, приступили су и причестили се Светим Тајнама Тијела и Крви Христове. На крају Свете Литургије Епископ Фотије је бесједио тумачећи јеванђелску причу о безумном богаташу. Извор: Епархија далматинска

По читању светог Јеванђеља Владика Јован поучио је сабрање народа Божјег тумачећи прочитану Реч Господњу /беседа Епископа Јована/. На светој Литургији, Епископ Јован миропомазао је новопросвећену слушкињу Божју Петру, кћер високопречасног протонамесника Александра секретара Црквеног Суда нишке Епископије. Света Литургија завршена је благодарењем Епископа нишког г. Јована заслужнима за реализацију великог и веома значајног пројекта Епархије нишке и Библијског друштва Србије. У сурет Јубиларној прослави у Нишу 2013. Епархија нишка покренула је мисионарски пројекат "Реч Господња Константиновом граду", у оквиру кога ће се од данашњег дана грађанима Ниша делити по један примерак Светог Писма Новог Завета, свака породица на кућну адресу добиће ваучер за подизање свог примерка у парохијском храму. Милошћу Божијом, а благовољењем нашег Епископа, презвитер Милан Драговић одликован је звањем протонамесника, Библијска друштва Србије и Аустралије одликована су Орденом светог Цара Константина, а г-ђа Вера Митић секретар Библијског Друштва Србије, ЈКП Обједињена наплата Ниш, Архијерејским Граматама. У име Библијског друштва Аустралије плакету и грамату примио је протођакон Радомир Ракић. Овом приликом присутном верном народ подељено је преко 900 примерака Светог Писма Новог Завета. Извор