Претражи Живе Речи Утехе

Грчка Црква намерава да прослави Васкрс на Оданије Васкрса у мају Свештени Синод прилаже 160.000 долара за борбу против вируса Док је Грчка Православна Црква званично затражила од државе да барем свештенству дозволи да богослужи у Велику недељу и на Васкрс у Светлу недељу иза затворених врата, Свештени Синод је јуче одлучио да пренесе празновање Васкрса на Оданије Васкрса, у ноћи између 26. и 27. мај , до када ће се, ако Бог да, цркве поново отворити. Свештени Синод је одржао јуче, 1. априла 2020, видеозаседање под председавањем архиепископа атинског Јеронима и детаљно размотрио продужење државних мера карантина до 11. априла, са изгледом даљих измена. У извештају, објављеном на званичном сајту Грчке Цркве, Синод позива своју паству да се „стриктно придржавају упутстава здравствених власти“ и да не слушају оне који позивају на оглушење од мера, „што у данашње време није оправдано ни у име хришћанске вере“. „Са високим осећањем одговорности“, Синод отуда прихвата државне мере и позива све да остану код куће, истовремено тражећи од државе да дозволи да се службе савршавају у црквама и манастирима током Страдалне седмице и на дан Васкрса, чак и ако верници не могу присуствовати. Даље, имајући на уму страшну ситуацију када православни хришћани не могу присуствовати Литургији и не могу се причестити на празник Васкрса, Синод позива своју паству да појачају своје молитве и саздају олтар у својим срцима. „Учините себе жртвеном животињом, жртвујући свој живот у Светом храму и своје присуство у Божанској евхаристији за добро све своје браће и сестара“, наводи се у саопштењу. А разматрајући могућност прослављања Васкрсења Господњег свенародно, Синод пише: „Желимо и молимо се да опасност ускоро прође, тако да сви ми (свештенство и народ) можемо бити почаствовани да заједно прославимо Светло Васкрсење Господа нашег уз празничну недељну службу на дан Оданија великог празника Пасхе, односно у поноћ од уторка, 26. маја до среде, 27. маја 2020.“ Синод је такође поновио своју претходну изјаву да Божанска евхаристија ни на који начин не може бити извор болести. Поред тога, архијереји су одлучили да приложе 163.941 америчких долара (150.000 евра) за борбу против вируса корона, при чему су чланови Синода приложили део својих примања и позвали остале архијереје Грчке Цркве да да им се придруже. Свештени Синод је захвалио патријарху васељенском Вартоломеју на прилогу Цариградске Патријаршије грчкој Влади. Синод позива све да имају поверење у гледишта и одлуке Свештеног Синода и у том смислу више не дозвољава ни једном свештеничком, манастирском или црквеном делатнику да даје било какве изјаве или наступа у медијима по питању вируса корона. Архијереји „позивају све да се смиравају и предају се сазерцању и најсилнијој молитви“. Митрополит Нафпакта Јеротеј (Влахос), који је последњих година био портпарол Синода за медије, једини је архијереј који је овлашћен да даје изјаве медијима. Најзад, Синод позива све да се сете да је празник Вакрса „почетак“ духовног пред укуса пуног наде и ишчекивања вечног живота, са крајњим циљем умртвљења смрти. Грчка Црква намерава да прослави Васкрс на Оданије Васкрса у мају | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт] WWW.SPC.RS

…..Када је реч о свеправославном сведочењу данас, сматрамо да свим епископима Православне Цркве у свету остаје као задатак да се угледају на пример светог Василија Великог, јерарха и пастира из IV века, и да следују његове управо наведене речи. …..У одговор Епископу бачком на његово ново писмо („О савесним пастирима и неодговорним портпаролима“, од 27. марта 2019. године) у коме и даље има потребу да у нашем старању око јединства наше пастве и мира у Цркви види ипак (само) „прозивке и нападе“ на „портпарола“ (тамо где кажемо „портпароли“ он и даље препознаје искључиво само себе) изражавамо ново чуђење, како због сазнања о ниском прагу осетљивости Eпископа бачког, тако и због његовог начина закључивања. …..Понављамо да нам и даље није јасно какве „крајње последице“ осим чувања јединства властите пастве могу да следе из нашег Саопштења са ставом који гласи да православни Срби у Сједињеним Америчким Државама могу као и до сада до даљњег несметано да наставе саборно да опште са свима осталим православнима а да свештеници могу несметано да саслужују са свим канонским свештеницима у тој земљи! Пошто Сабор Српске Цркве није никада разматрао, а камоли донео одлуку, да прекида општење са Васељенском патријаршијом, то је пастирска брига налагала да у овом случају за своју паству будемо гласноговорник Српског сабора а не било кога или чега другог – да тиме одговоримо и на често постављано питање бачког владике. (Узгред, пошто Епископ бачки воли да се бави темом свог „портпаролства“, као адекватног саговорника бисмо му препоручили Епископа Атанасија кога и сам цитира као ауторитет онда када сматра да му то иде у прилог, а који га је не једном јавно назвао „самозваним портпаролом“. Ове Атанасијеве оцене, као што би се дало претпоставити, бачки Епископ је почаствовао „гробним ћутањем“). …..Изгледа да је овде проблем у томе што је Eпископ бачки схватио наш дијалог тако да он поставља питања, иронише и критикује, а да моја смерност само даје одговоре. На нечију жалост, у културном свету то тако не иде. Зато, не мирећи се са досадашњим резултатима дијалога, бачки Владика је у новом обраћању ненадано у игру увео Метаксакиса, па Румунску патријаршију, а ни Критски сабор се ту није добро провео, као ни масони. Тачно је, све су то проблеми, и можемо набројати још многе. Међутим, ми нигде нисмо рекли да је неки од поменутих проблема бачки Епископ измислио нити смо игде рекли да их превиђамо. Стога је његова критика суштински беспотребна и погрешно усмерена. …..Приметно је да Епископ бачки настоји да у свакој прилици понуди понеку заједљиву досетку о неким темама по чијој теолошкој разради је (и у нашој јавности) познат Митрополит Јован Зизјулас. То су теме попут односа онтологије и етике, еволуције или индивидуе и личности. С тим у вези, нејасно је зашто једном од главних промотера теологије Митрополита пергамског на нашем говорном подручју, и засигурно водећем српском издавачу његових дела, ова данас служи искључиво за подсмех и иронију. Остаје нам непознато да ли се нешто променило у теологији Митрополита Јована у последњих неколико месеци или година, када су ове теме у питању, или је можда пре дошло до промене у Епископу бачком. …..И поред тога што је имао доста времена за састављање одговора на наш брзо срочени одговор, Преосвећени Епископ бачки је ипак саставио један текст који је, с једне стране богат темама али, са друге, не мање и грешкама. Тако на пример, супротно његовој тврдњи, у саборским документима на Криту ми нигде нисмо означавани као „епископ у Лос Анђелесу и Калифорнији“. Ако већ претендује да зна, обавештавам га да смо ми приликом потписивања докумената крај свог имена по правилу дописали правилно име наше епархије. Дакле, у изворним актима Критског сабора наша титула западноамеричког Епископа остала је непромењена и тачна. Занимљивије од тога је ипак питање зашто на неки од докумената није ставио потпис један број српских архијереја (онај документ који је као представник Српске Цркве на вишегодишњим припремним конференцијама својим потписом управо омогућио да се уопште и нађе на дневном реду сабора), а јесу на пример скоро сви критски саборски оци, укључујући и Српског Патријарха; то питање остављам ипак за саборску а не за медијску расправу. …..А сада да одговоримо на питање о томе да ли смо са цариградскога становишта канонски исправан српски епископ? Као прво, код свих ословљавања наше смерности од било којег од епископа Васељенске Патријаршије увек и без изузетка се користи формула „Bishop of the Serbian Orthodox Diocese of Western America“ (Епископ Српске православне епархије Западне Америке). Дакле, Цариграђани нас ословљавају управо онако како и ми себе идентификујемо. Ни у једном од осталих аспеката живота дијаспоре није показан ни траг оног што је бачки Владика описао говорећи о Метаксакису и његовој „заоставштини“. Ако саслужујемо са Цариграђанима, при чему често и началствујемо на тим сабрањима, онда се треба питати зар онда нису они ти који крше слово и дух 28. халкидонског канона кога, по бачком Владици, сматрају валидним? Поента је следећа: ако нас „толеришу као неканонске“ онда су и они „неканонски“ јер крше (наводно) властито тумачења тог канона. То да смо ми српски јерарси на северноамеричком континенту уважени од свих – па и од Цариграда – као канонски признати Епископи а не „само толерисани неканонски епископи“ (како то произлази из писања бачког Владике) може посведочити и председник Епископског савета наше Цркве. Али с друге стране, за многе ће остати неодговорено питање зашто се Епископ бачки баш сада, 2019. године (а не, рецимо, много раније, од 1993. године у Шамбезију, па надаље све до пред Критски сабор) јавно сетио питања тог ексклузивног права „Васељенског трона“ на јурисдикцију над читавом православном дијаспором широм васељене? Зар се то питање није могло (и требало) покренути и на припремним конференцијама на којима је он, имајући ексклузивно право да представља Српску Цркву, учествовао? …..Но, да не бисмо даље ширили причу, предлажем да наш сабрат у епископству и наша смерност суд (или утисак) о свему реченом у нашим писањима оставимо ипак нашим читаоцима еда би они сами, без даљег гомилања тема (и ширења на све што би неком од нас могло да падне на памет, укључујући и ироничне домишљатости) просудили својом главом а не нечијом другом шта је ту било пастирско а шта портпаролско. Руковођени пак надахњујућим речима Василија Великога са почетка овог текста позивам свога брата у епископству да обојица наставимо да се радије старамо „за повратак у јединство Цркве оних који су на разне начине међусобно раздељени“. Извор: Епархија западноамеричка View full Странице

Код споменика народног хероја Милана Тепића, у истоименој улици у Београду, данас је одржана церемонија полагања венаца и одавања почасти поводом обележавања 27 годишњице од смрти народног хероја Милана Тепића. Венац је положила делегација Министарства одбране и Војске Србије, а церемонију полагања венаца и одавања почасти предводио је државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненад Нерић. Венце су положили чланови породице, представници удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије и грађани. Милан Тепић је рођен у месту Комленац код Козарске Дубице, 1957. године, а погинуо је у Беденику код Нове Раче, 29. септембра 1991. године не желећи да препусти непријатељу оружје којим би убијао његове војнике. Мајор Милан Тепић дигао је у ваздух војно складиште и себе. Споменик Милану Тепићу откривен је 29.9.2017. године на 26. годишњицу од смрти народног хероја. Председништво СФРЈ је 19. новембра 1991. године постхумно одликовало мајора Милана Тепића „за изванредан подвиг у борби против непријатеља приликом њиховог напада на касарну ЈНА у Бјеловару“ Орденом народног хероја Југославије и прогласило народним херојем Југославије.

Мошти Светог Арсенија, другог српског архиепископа боравиће по други пут у манастиру Косијерево од навечерја празника Рођења Пресвете Богородице 20. септембра до Крстовдана 27. септембра. Света архијерејска литургија у манастиру Ждребаоник биће служена у четвртак, 20. септембра у 9 часова, а у 13 часова биће формирана Литија и организован свечани испраћај моштију. Дочек моштију у Косијереву предвиђен је за 16 часова, а у 17 часова почеће празнично бденије. У петак, 21. септембра, на Малу Госпојину у Косијереву ће бити служена Света архијерејска литургија, са почетком у 9 часова, а духовна академија ће почети у 12 часова. За све дане боравка моштију у манастиру Косијерево у 9 часова ће се служити Света литургија. У сриједу, 26. септембра мошти Светог Арсенија ће бити свечано испраћене из манастира у 15 часова, а у 16 часова биће организован њихов дочек испред Саборне цркве Светог Василија Острошког у Никшићу, у којој ће у 17 часова почети празнично бденије. У 20 часова ће у никшићком Црквено-народном дому „Свети Василије Острошки“ бити приређено вече духовне музике посвећено Светом Арсенију. На Крстовдан, 27. септембра у Саборној цркви Светог Василија биће служена Света архијерејска литургија у 9 часова. У 12 часова биће формирана Литија и свечано испраћене мошти Светог Арсенија за манастир Ждребаоник. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

Totalno pomračenje Meseca – 27. jul 2018 Za ovu nedelju nebeska mehanika “pripremila” je totalno pomračenje Meseca, i to najduže u ovom veku. Pomračenje počinje 27. jula u 19:14 h po našem vremenu i trajaće sve do subote u 1:28 h. Totalno pomračenje Meseca počinje u 21:30 h i trajaće do 23:13 h. Maksimu pomračenja nastupiće u 22:21 h, a tada će se Mesec nalaziti otprilike u pravcu juga/jugoistoka. Više na: svetnauke.org Nadam se da će sutra uveče biti vedro nebo.

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског г-дина Теодосија у атријуму Цркве Светог Спаса из 14. века у Призрену, 26. и 27. августа одржаће се Међународни фестивал средњовековне музике "Медимус". Ово је већ друга година како Друштво пријатеља Светих Архангела код Призрена организује овај фестивал у српском Царском Призрену. Генерални медијски покровитељ фестивала је Телевизија "Храм". View full Странице

Позивамо вас, да у понедељак, 27. мартa 2017. године, у 19 часова, у великој сали парохијског дома Храма Св. Саве на Врачару (Крушедолска 2/А), присуствујете предавању на тему „27. март 1941: прекретница српске историје“. О овој теми говориће: др Александар Стојановић (Институт за новију историју Србије, Београд) Трибина се одржава у организацији Храма Св. Саве на Врачару и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке. Улаз је слободан. https://www.facebook.com/events/1130374600404428 http://sozbg.rs/dogadjaj/27-mart-1941-prekretnica-srpske-istorije/

Познати рокер Милић Вукашиновић на свом твитер профилу оптужио је стране службе за разбијање великих српских странака али и за убиство Ђинђића и 27. мартовски пуч који је био увод у распад краљевине Југославије и потом незапамћено страдање Срба за време Другог светског рата. Милић сматра да првенствено иза свега лошег што се десило Србима стоје Енглези, тј. њихова обавештајна служба. Вукашиновић окривљује америчку ЦИА да је одговорна за одвајање Србије и Црне Горе. Извор