Претражи Живе Речи Утехе

ПРЕД ЧИТАОЦИМА ЈЕ НОВИ БРОЈ "ПРАВОСЛАВЉА", ПОСЛЕДЊИ У 2020. ГОДИНИ (БР. 1290. 15. ДЕЦЕМБАР 2020) РЕТРОСПЕКТИВА - "Православље" у 2020. години Српска Православна Црква у данашњем свету Најновији број новина Српске Патријаршије Православље доноси: Текст протојереја-ставрофора др Зорана Крстића, у Рубрици Уместо уводника – Пастирска цртица о томе где зло обитава... Ексклузивни разговор Николаја Сапсаја са Митрополит бориспољским и броварским Антонијем, руководиоцем послова Украјинске Православне Цркве, поводом блаженог уснућа Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и његових речи у којима се увек осећала подршка Украјинској Православној Цркви и Митрополиту кијевском и целе Украјине Онуфрију... Али Бог може много више – каже Владика зворничко-тузлански Фотије и додаје : – Дар православне вере значи да живимо у истини, да живимо у истинској Цркви; да је свештеник коме се обраћамо истински свештеник, јер када православни свештеник чита молитву, онда то јесте молитва за здравље, за благослов, или било шта друго. Исто тако, када православни епископ или свештеник служе Литургију – то је истинска Литургија. На њој се причешћујемо стварним Телом и Крвљу Христовом и тако учествујемо у светотајинском животу Цркве. То је највеће што ми православни Срби имамо... Међутим, често тога нисмо довољно свесни, па имамо обичај да кажемо како пуно страдамо и како смо мученички народ... У овом броју доносимо и текст Панајотиса Ј. Скалциса професора Теолошког факултета Аристотеловог универзитета у Солуну, који говори о причешћивању, смислу и предобразу лжице, причешћивању апостола, примању часних дарова... О положају Српске Православне Цркве у данашњем свету, у ауторском тексту за новине Српске Патријаршије, говори проф. др Милош Ковић, који између осталог каже: Разбијање Југославије објавило је почетак нове епохе. У српској култури на то нико није убедљивије и гласније упозоравао од Милорада Екмечића. То се из Сарајева понајбоље могло видети. Баш као у Хантингтоновим САД, већину верника у црквама и џамијама Балкана данас чине образовани, млади људи. И то је најава света који долази. Углед Српске Православне Цркве у српском друштву, после векова исламизације, унијаћења, западњачког секуларизма, усташког и нацифашистичког геноцида и комунистичког богоборачког атеизма, и данас је необично висок... У Рубрици: Реч-две са... доносимо ексклузивни разговор са Хирошијем Јамазакијем Вукелићем, преводиоцем монографије о Високим Дечанима на јапански језик... Поводом сто година од почетка рада Православног богословског факултета у Београду проф. др Владислав Пузовић пише о проти Стевану М. Димитријевићу, првом декану Православног богословског факултета у Београду... Протојереј-ставрофор др Александар Средојевић у ауторском тексту за Православље пише о првом српском патријарху обновљене Српске Патријаршије – Димитрију Павловићу... Протојереј-ставрофор мр Слободан-Бобан Јокић, архијерејски намјесник никшићки у спомен на блаженопочившег архиепископа цетињског, митрополита црногорско-приморског Амфилохија пише о њему и каже да је он био Човјек славе Божије... Извор: Православља

Новине Српске Патријаршије Православље од 1. децембра 2020. године посвећене су блаженоуснулом ПРВОЈЕРАРХУ СРПСКОМ, ЊЕГОВОЈ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХУ ИРИНЕЈУ Вером отачком и светом надом, коју Сам Господ по Свом обећању дарује и у слабостима људским са којима се боримо, тугом и жалошћу која нас обузимају на вест о уснућу Патријарха нашега Иринеја, молимо се и знамо да пут на који је данас кренуо, место на које одлази, јесте наручје духовног Првоначелника рода нашег, Светог Саве, а то је и близина Престола Божијег и загрљаја Пресвете Тројице, Бога нашега..., пише Митрополит Порфирије у тексту Уместо Уводника, кога насловљава: У наручју духовног Првоначелника, опраштајући се и овим словом од уснулог у Господу, оца нашега Патријарха Иринеја. – У петак, 20. новембра 2020, у 7.07 часова у Војној ковид-болници „Kарабурма” у Београду, упокојио се у Господу Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски Иринеј (Гавриловић). Беседећи над одром блаженопочившег Српског Патријарха, Преосвећени Владика бачки је између осталог рекао: Патријарх наш Иринеј – у сагласју са својим именом, и оним добијеним на крштењу, у најранијем детињству, и оним потоњим, монашким именом под којим га и испраћамо одавде је био човек Христовог мира, оваплоћење мира, мироносца и миротворца међу људима, међу хришћанима и међу народима, а пре свега у свом сопственом народу, чији је првосвештеник и духовни отац био, ево, последњих десет година... Од уснулог у Господу Патријарха, у Спомен-храму Светог Саве на Врачару, заветном храму српског народа, у коме јe било изложенo тeло блаженоупокојеног Првојерарха српског, 22. новембра после Свете заупокојене Литургије са опелом, беседом се опростио Високопреосвећени Митрополит дабробосански Хризостом – Пуних десет година, као Патријарх и поглавар наше Цркве, и 36 година као епископ, прво викарни блажене успомене патријарха Германа, а потом и као Епископ нишки, својом добром нарави и благим примјером те господском одмјереношћу, свједочио нам је љубав и доброту Божију, која је исијавала из њега самога. И поред свих искушења и невоља кроз које је Црква са својим народом пролазила задњих десет година, наш, блажене успомене патријарх Иринеј, остао је непоколебљив стуб наше Цркве Светосавске... Беседили су и Митрополит волоколомски Иларион, старешина Саборног храма Св. архангела Михаила у Београду протојереј-ставрофор Петар Лукић, председник Републике Србије Александар Вучић и српски члан Председништва БиХ Милорад Додик. Реаговањима на вест о упокојењу Патријарха Иринеја уз бројне изјаве саучешћа и репринт из ранијих бројева Православља – Сећање на Патријарха Иринеја: Избор за викара, хиротонија из 1974; Избор и устоличење за Владику нишког из 1975; Избор за Патријарха, јануар 2010. године; Устоличење у Пећкој Патријаршији, октобар 2010 – опраштамо се од оца нашега на следујућим странама овог броја новина. Одломцима из филма о Патријарху српском Иринеју, снимљеном поводом 60 година монашке, 45 година епископске и 10 година патријарашке службе Његове Светости, аутора протојереја-ставрофора Стојадина Павловића, и пасусима из говора – Слова ученицима богословија, вољеног нам оца и Првојерарха српског Иринеја, закључили смо овај број Православља. Господ Исус Христос, који је Васкрсење и Живот (Јн. 11, 25), нека одмори свог новоупокојеног слугу тамо где нема боли, ни туге, ни уздисаја – где је живот вечни. Амин. ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Извор: Православље

Крст носити нама је суђено – Митрополит Амфилохије Радовић (1938–2020) Уочи празника Светог Петра чудотворца Цетињског, 30. октобра, у 8.22 часова, после примања Свете тајне Причешћа у Клиничком центру Црне Горе, мирно се упокојио у Господу Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски, зетски, брдски и скендеријски, и Егзарх свештенога трона пећког Амфилохије (Радовић). Највећи део новина посвећен је успомени на блаженопочившег Архиепископа цетињског, Митрополита црногорско-приморског, зетског, брдског и скендеријског, и Егзарха свештенога трона пећког Амфилохија (Радовића). Вечан ти спомен, достојни блаженства и вечног спомена, драги и незаборавни Владико Амфилохије! ХРИСТОС ВАСКРСЕ! У овом броју доносимо и: Саопштење о здравственом стању Његове Светости Патријарха српског Иринеја и Његовог Преосвештенства Владике будимљанско-никшићког Јоаникија који се лече од корона вируса... Заједно на путу према Богу – У организацији Хрватског културног друштва „Напредак”, 28. октобра 2020, у Загребу одржан је екуменски и међурелигијски округли сто на тему „Заједно на путу према Богу. О вјери, толеранцији и суживоту”. На скупу су представници различитих цркава и вјерских заједница говорили о међусобној сарадњи и суживоту, али и размјењивали гледишта о проблемима са којима се хрватско друштво и човјечанство суочавају. Освећење Народне кухиње под окриљем Епархије бачке – Са благословом Епископа бачког др Иринеја, у понедељак, 9. новембра 2020, подељено је првих педесет куваних оброка корисницима Народне кухиње, док су непокретнима оброци однесени на њихове адресе... О годишњици упокојења патријарха Павла – Монахиња Макарија, игуманија манастира Соколица пише за Православље о до сада непознатим детаљима из живота блаженопочившег Патријарха српског Павла, његовој личности која је своју епоху обележила делима љубави, подвигом и проповедима.... Стефан Радојковић, секретар Одбора за Јасеновац САС СПЦ и историчар Музеја жртава геноцида доноси на увид податке о томе докле се стигло са најављеним оснивањем Меморијалног центра посвећеног комеморацији и истраживању страдања српског, јеврејског и ромског народа у немачком логору на Старом сајмишту (1941–1944), простору некадашње Бежанијске баре... Ако жели да задржи и свјесно изграђује свој идентитет, свака заједница мора да чува историјску одговорност, да је заштити бар моралном ако не и правном институционализацијом, пише у ауторском тексту за новине Српске Патријаршије о нацији и национализму, проф. др Богољуб Шијаковић... 25. новембар је Међународни дан борбе против насиља над женама – Мужеви волите своје жене као што и Христос заволе Цркву и себе предаде за њу (Еф. 5:25). – Према подацима Министарства правде, од почетка ове године у породичном насиљу убијено је 15 жена, а пријављено је више од 12.000 случајева насиља у породици, од чега су у преко 70% случајева жртве биле жене. У последње две деценије убијено је више од 300 жена док је више од 400 деце остало без мајке! Насилници су углавном мушкарци. Они могу бити било ког слоја, образовања, националне или верске припадности, из градске или сеоске средине... Извор: Православље

У новом броју Православља, новина Српске Патријаршије, читајте: Владика Милутин је носио Христа у свом срцу - молитва за душу једног од најомиљенијих архијереја Српске Цркве данашњице, Епископа ваљевског Милутина, од чије се земаљске кончине навршило шест месеци, била је повод величанственог скупа у храму Васкрсења Христовог у Ваљеву. Зидови страха - како живети свакодневни живот у српском Јерусалиму, у Призрену. Провалници су прескочили малу ограду поред олтара у цркви Покрова Пресвете Богородице у Бабином Мосту код Обилића. Стајали су на костурници српских војника страдалих у Првом светском рату, док су одваљивали крстолике гвоздене решетке на прозору с јужне стране. „Већа штета за нас мештане и за све православне хришћане је тај нематеријални део, тај страх. Ако неко проваљује у цркву, нико се неће осећати безбедно у свом дому“. Чуда нису и не могу бити центар духовног живота - игуман обитељи манастира Тумане у Епархији браничевској, архимандрит Димитрије (Плећевић), за новине Српске Патријаршије одговара на питања о животу те монашке заједнице и о црквеном животу уопште. Врхунац стваралачког и духовног рада - о најпродуктивнијим и најчудеснијим годинама живота и рада чувеног српског и светског научника Милутина Миланковића. Уђите у рај децо бесмртности: 79 година од страдања Светих новомученика крагујевачких, о страхоти масакра у Крагујевцу и околним селима с краја октобра 1941. године. Са једне стране, брзина, хладноћа и ефикасност убица, састав и старост јединица Вермахта, образовање и професије немачких заповедника и, са друге стране, мирноћа Светих новомученика крагујевачких који су „као јагње на клање“ (Ис. 53, 7) ишли у смрт, узраст и занимања стрељаних, као и владање у сатима и данима пред страдање, читавом догађају дају димензију која сведочи да се не ради само о још једном у низу ратних злочина у историји човечанства. Свет књиге - Предговор Митрополита загребачко-љубљанског г. Порфирија руској књизи „Свете српске жене“, приказ зборника у којем су приказана најпотпунија житија српских светитељки у чијим подвизима се огледају искрена вера, побожност, љубав, пример молитве и бриге о ближњима... Извор: Православље

У првосептембарском броју Православља, новина Српске Патријаршије, доносимо: Устани Господе, нека се не осили човјек, Нека буду суђени народи пред Тобом, Постави Господе законодавца над њима, Нека познају народи да су само људи (Псалам 9, 20-21) Овим стихом из Светог Писма започиње Великогоспођинска посланица 2020. љета Господњег, којом се Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије обратио свом верном народу, а у целости је доносимо у Православљу. „Да није било покатоличавања (римокатоличавања), унијаћења (гркокатоличавања), геноцида и етничког чишћења, српски народ на подручју Хрватске, Славоније и Далмације (данашње Републике Хрватске) бројао би неколико милиона људи,“ пише др Александар Раковић у тексту: Етничко чишћење Срба из Крајине и Хрватске (1991–1995) у Рубрици Историја / Да се не заборави. „Ово мјесто постало је цвијет живота. Ове кости постале су не само голгота и мјесто голготе него и мјесто васкрсења, мјесто живота, никада више не мјесто пораза и понижења и мјесто убиства, него мјесто победе. А све се то догодило браћо и сестре захваљујући Јеванђељу. Јеванђељу које нас је учило и научило да идемо као овце међу вукове у овај свијет. Јеванђељу које нас је учило и учи да будемо мудри као змије, а безазлени као голубови,“ беседио је Владика дизелдорфски и целе Немачке Григорије у храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима, саграђеном у знак сећања на 4.000 Срба из доње Херцеговине страдалих од усташа у Другом светском рату и бачених у јаме, а чије су кости миниране 1992. године у Спомен-костурници која се налазила на месту данашњег храма. „У свом спису Најстрашнија инквизиција, Свети Владика Николај Велимировић даје Србима три завета како би зацелили тешке ране, али и схватили шта им се догодило: 1) да се Срби не свете, јер ко се освети тај се не посвети; 2) да литургијски прослављају своје Мученике и 3) да своје Мученике објављују целом свету. Испуњавајући завете које је оставио Свети Владика Николај, Српска Православна Црква, са својим архијерејима, јерејима и верним народом, прво је литургијски прослављала Новомученике Јасеновачке на хумкама које се налазе разасуте по Спомен-подручју Јасеновац, да би се оно потом пренело у обновљену Цркву Рођења Светог Јована Претече, у селу Јасеновац“, пише Стефан Радојковић секретар Одбора за Јасеновац САС СПЦ и историчар Музеја жртава геноцида, најављујући за овај број новина, обележавање Јасеновачких Новомученика, 13. септембра 2020, у манастиру Јасеновац. „Манастир Високи Дечани – по ко зна који пут у историји на бранику очувања српског православног духовног и културног наслеђа на Косову и Метохији“, наслов је ауторског текста Архимандрита Саве Јањића, игумана манастира Високи Дечани, који за Православље пише о досадашњим, али и најновијим искушењима којима је братство овог, једног од најзначајнијих црквених и културно-историјских објеката наше Цркве, изложено. Уредништво Православља, новина Српске Патријаршије, придружује се честиткама упућеним Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском, Господину Господину Иринеју — Поводом 90. рођендана — — На многаја љета! — Извор: Православље

Петнаестојулски, 1280. број новина Српске патријаршије Православље, читаоцима доноси актуелне осврте и реаговања на савремена дешавања, вести и прилоге из црквеног живота и друге пригодне текстове. Међу прилозима објављеним у последњем броју Православља значајно место заузимају Апел Патријарха Иринеја Председнику Турске, Саопштење Епископског савета Српске Православне Цркве у Црној Гори за јавност, као и Саопштење Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке. Православље прати и јубилеје наше помесне Цркве и њених архијереја: у овом броју читаоци ће наћи текстове поводом 50 година монашке и 30 година епископске службе Владике британско-скандинавског Доситеја (Мотике), те поводом 45 година монашке и 35 година епископске службе Владике банатског Никанора (Богуновића). Слободанка Грдинић је за овај број Православља разговарала са мати Јеленом (Станишић), игуманијом свештене обитељи манастира Ћелија Пиперска, а Славица Лазић са редитељом Милорадом Милинковићем. Поводом седамдесет година од упокојења Патријарха Гаврила (Дожића) (1950–2020) Православље читаоцима доноси чланак протојереја-ставрофора проф. др Предрага Пузовића. О двадесет година Хора „Кир Стефан Србин“ из Епархије канадске, одн. из Торонта, пишу Милан и Нада Димитријевић. Ђакон др Ивица Чаировић у рубрици о хришћанском наслеђу у европским музејима пише о хришћанским иконама у Музеју националне уметности Каталоније у Барселони, а библиотекар саветник Весна Петровић пише о десетом стручном скупу који је под називом „Манастири и библиотеке — чувари културне баштине“ одржан у манастиру Велика Ремета 29–30. јуна 2020. године. У овом броју нижу се и вести — о богослужењима и пријемима Његове Светости Патријарха српског Иринеја, о високом одликовању Епископу моравичком Антонију (из пера Митрополита волоколамског Илариона), Петровданском сабору у манастиру Грабовцу у Епархији будимској, промоцији књиге „Чуда Појаса Пресвете Богородице“, Ивањдан у Милешеви, Светој тајни Јелеосвећења у Саборном храму у Нишу, литургијском сабрању у манастиру Тресије... У рубрици „Свет књиге“ посвећеној новијим издањима налазе се текстови о књигама Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности XVI–XIX века. Зборник транскрипција Ане Рашковић — рецензија из пера академика Димитрија Стефановића, и Хиландар и Света Гора између мита и историје Александра Б. Лаковића — приказ из пера књижевника Љубише Ђидића. О духовном лику савременог пастира пише протојереј Бранислав Дикић, парох при Храму Св. Димитрија у Косовској Митровици, а о богословљу Карла Барта пише ђакон Божидар Васиљевић. Ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић коментарише вест која стиже из Брисела, и пише о декларацији коју је донео Европски хришћански политички покрет (European Christian Political Movement), а која се тиче дискриминације Српске Православне Цркве у Црној Гори. Актуелан текст из овог броја је и прилог из пера историчара и новинара Данка Страхинића о цариградској Цркви Свете Софије која ипак постаје џамија — четврти по реду текст који се бави тематиком положаја хришћанске мањине у данашњој Турској из последњих неколико бројева Православља. Извор: Православље

Првојулски број новина Српске патријаршије Православље, посвећен је молитвеном обележавању, културном, историјском, социјалном... контексту прославе Видовдана – Косовског завета, који је био и остао темељ српског идентитета кроз векове. Дубоко укорењен у националном бићу, Косовски завет је вековима надахњивао бројне српске уметнике, песнике и мислиоце. Због одлуке Светог кнеза Лазара и целог српског рода да бране отаџбину и Крст Часни, Косово је у српској државности, историји и вери сматрано светим местом, извориштем националног духа и јемцем етничких вредности. О томе говоре ауторски текстови ђакона др Ивице Чаировића, Марине Марић... као и вести из Митрополије црногорско-приморске, Епархије бачке, Архиепископије београдско-карловачке, Епархије далматинске... Како се Видовдан обележавао широм епархија Српске Православне Цркве у веку за нама, можете читати у репринт–издању новина Српске патријаршије из 1989, које доносимо на средњим странама овог броја Православља... Даље следују текстови: Драгана Тадића који је разговарао са протосинђелом Методијем, игуманом манастира Светог Прохора Пчињског о величанственом јубилеју ове монашке богомоље – 950 година постојања овог манастира; др Ненада Божовића који пише о освештању бисте протојереја Радослава Грујића, великана српске историје, у Земун Пољу, на Видовдан овог лета Господњег; Славице Лазић која је разговарала са глумцем Виктором Савићем који између осталог каже: Без љубави према Творцу не постоји права љубав, те Данка Страхинића који бележи актуелну ситуацију у Турској, једној од држава у којој се одсликава проблематичан однос муслиманског и нехришћанског света према хришћанима и хришћанским светилиштима. О икони и благољепију као изразу наше вере и наше душе, у овом првом, јулском броју новина Српске патријаршије, пише презвитер др Дарко Стојановић, в. д. директор Високе школе – Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију... Извор: Православље

У најновијем 1278 броју новина Српске патријаршије Православље од 15 јуна читајте: Детаљан хронолошки приказ догађаја у Митрополији црногорско-приморској који су се дешавали у периоду између два броја новина... Пишемо о традиционалној литији поводом славе града Бара, на Дан Св. Јована Владимира, о рушењу конака новог манастира посвећеног Светом Василију Острошком на Бриској гори код Улциња... доносимо беседу Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија са службе Божије из манастира Острог, покрај моштију Светог Василија Острошког Чудотворца, 10. јуна... и поруку Епископског савјета Српске Православне Цркве у Црној Гори са свештенством и монаштвом Црне Горе од 11. јуна... У ауторском тексту под насловом: „НДХ, НДЦГ, разбојнички закон у Црној Гори и одговор верног народа“, др Александар Раковић, у Рубрици Поводи, између осталог каже: „Српски народ у Црној Гори је прогоњен од стране наших некадашњих сународника који су српски национални идентитет заменили конвертитским идентитетом нације црногорских сепаратиста. Реч је о правом апартхејду, суштинској сегрегацији у Ђукановићевој творевини која се лажно назива Црном Гором... На следећим странама Православља, следују текстови у којима пишемо о: четрдесет година на трону Епархије бањалучке Епископа Јефрема; комплетан транскрипт документарног филма, снимљеног поводом 60 година монашке, 45 година епископске и 10 година патријарашке службе Патријарха српског Иринеја, ауторско дело протојереја-ставрофора Стојадина Павловића директора Патријаршијске управне канцеларије... Монахиња Макарија, игуманија манастира Соколица, за овај број новина сведочи о спасавању манастира Девич у јуна 1999. године; а протојереј-ставрофор проф. др Предраг Пузовић пише о јубилеју Православног богословског факултета – 100 година рада ове високошколске установе Српске Православне Цркве... Ђакон др Ивица Чаировић, доцент на Групи за Историју Цркве Православног богословског факултета Универзитета у Београду за новине Српске патријаршије пише о Националном музеју историје и уметности Луксембурга... У Рубрици Кроз хришћански свет, Данко Страхинић, за петнаестојунски број Православља пише о политичким играма око статуса Свете Софије и износи конкретне чињенице, као то да је... 29. маја ове године организован богат музички програм са песмама посвећеним султану Мехмеду, али и турској победи на Галипољу 1915. године. Тог дана је упркос првобитним најавама да се то неће десити, на Ердоганово инсистирање, ипак у Светој Софији одржано читање куранске суре Ал-Фатх („Победa“) и молитве која је преношена на државној телевизији и путем интернета, док је турски председник путем видео-линкачитао турски превод те суре.... Извор: Православље

У Православљу, новинама Српске патријаршије од 15. маја ове године, читајте: На средњим странама овога броја доносимо комплетан извештај о најновијим збивањима у Митрополији црногорско-приморској, тачније у епархијама СПЦ које својом територијом припадају Црној Гори... О прослави и обележавању Дана Светог Василија Острошког и васкрсавању душе народа.... Мучном хапшењу Владике Јоаникија и девет свештеника никшићког Саборног храма... О потреби да активирамо љубав према Богу и према другима, да појачамо солидарност, да се излечимо од себичности и обратимо Богу као заједничком родитељу, говорио је за овај број новина Његово Преосвештенство Владика милешевски Атанасије Ракита... На следећим странама пишемо о високом одликовању којим је Његово Преосвештенство Епископ славонски Г. Јован одликован, (Орденом Витеза од Ладина), за изузетан допринос очувању успомене на српске, јеврејске и ромске жртве усташког логора Јасеновац и очувању јеврејске културе. Орден му је доделио Центар за ладино културу „Моше Давид Гаон“ при Универзитету Бен-Гурион у Негеву. Данко Страхинић, у тексту под насловом: „Да ли ће Црква Свете Софије поново бити џамија?“, пише о историјату величанствене Цркве Свете Софије, (Храм Свете премудрости Божије), Цариград, данас претворене у музеј Аја Софија. И тражи одговор на питање да ли ће више пута понављан притисак и захтев бројних исламских и националистичких партија који траје још од 1953. године, коначно бити довољно јак, и да ли ће успети у намери да се статус Аја Софије промени и врати у џамију? У Рубрици Поводи, др Милан Гулић ексклузивно за Православље пише о 25 година од операције „Бљесак“, и између осталог нас подсећа да је у култури сећања српског народа од 1995. године 1. мај добио сасвим ново значење. До тада је било укорењено празновање у природи у част Међународног празника рада и радничких протеста у Чикагу 1886, а од тада молитвено сећање на српски народ Западне Славоније, који је тога дана претрпео једно од својих највећих страдања... Парадоксалност наше вере чини супротности помирљивима (земље и неба, времена и вечности, смрти и живота) и немогуће могућим. У српској историји можда нема бољег сведочанства о овоме од празника Спаљивања моштију Светог Саве. Овај празник је слава Светосавског храма у Краљеву, о чему за новине Српске патријаршије пише протонамесник Александар Р. Јефтић. На следећим странама читајте о схи-монахињи мати Теодори, новоизабраној игуманији манастира Грачаница, која је у разговору са мр Давидом Јанићем говорила о свом животу, од ране младости, посвећеном Богу. Из овог броја издвајамо текст Епископ Атанасије: Потребно је да активирамо љубав према Богу и према другима! који можете преузети и прочитати путем интернет сајта "Православља". Извор: Православље

У првомајском броју Православља, новина Српске Патријаршије читајте: Патријарх српски Иринеј за дневне новине Блиц у ексклузивном васкршњем интервјуу каже: „Страх је велики и оправдан“, и говори о опасном времену у коме живимо, литијама у Црној Гори, Косову и борби са невидљивим непријатељем... Читајте о молитвеном сећању на 75. годишњицу пробоја Јасеновца: Преосвећени Епископ пакрачко-славонски Г. Јован служио је помен у Јасеновцу, 22. априла 2020. године Господње, на дан молитвеног сећања на 75. годишњицу пробоја Јасеновачких логораша... Обележен је дан сећања на жртве усташког злочина у Доњој Градини – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини... In memoriam – Јован Мирковић (1. новембар 1943. - 25. април 2020.): Орден Светог Деспота Стефана Лазаревића истраживачу библијског српског страдања у НДХ... Васкршња Литургија у Храму Светог Саве на Врачару – Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј служио је на Васкрс, 19. априла 2020. године, у поноћ, Свету Архијерејску Литургију у крипти Храма Светог Саве на Врачару, уз директан пренос ТВ „Храм“, као и пренос на првом програму РТС... У Рубрици Човекољубље читајте о свим активностима Верског добротворног старатељства у ванредној ситуацији... Протојереј Владан Симић за новине Српске Патријаршије пише, у тексту под насловом: „Мрачне душе“, о лажним патриотама, мрачним душама медијски поробљене Србије који све више разјапљују своје чељусти и крвожедно насрћу на Цркву Божју, њене епископе, свештенство и народ... Проф. др Ксенија Кончаревић у тексту под насловом: „Основе социјалне концепције Руске Православне Цркве“ говори о оријентиру за дилеме модерног времена... У Рубрици Свет књиге, протојереј-ставрофор др Велибор Џомић доноси приказ књиге Прота Владан Ковачевић, изашлу из пера протођакона др Љубомира Ранковића, а јереј др Никола М. Гаврић представља књигу ђакона Хаџи Ненада М. Јовановића, Државна хералдика у служби формирања нових идентитета: државни символи, као елемент религијске и националне самобитности.... Извор: Православље

Петнаестоаприлски број Православља, новина Српске Патријаршије почиње Васкршњом посланицом која је упућена свој духовној деци Свете помесне Православне Цркве и честитком, уз радосни васкршњи поздрав:– ХРИСТОС ВАСКРСЕ!, коју потписују наши молитвеници пред Васкрслим Господом – Првојерарх Српске Цркве, Архиепископ пећки Митрополит београдско-карловачки Патријарх српски ИРИНЕЈ и сви архијереји наше Свете Цркве. У новом броју Православља 1274, од 15. априла 2020. године читајте и: Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода у којем се, између осталог,каже: Са своје седнице, одржане, 13. априла текуће године, Свети Архијерејски Синод СПЦ се обратио државном врху Републике Србије са предлогом и молбом да у погледу забране кретања услед пандемије вируса корона одобри прекид забране кретања на Васкрс, од пет до десет часова, како би православни хришћани који нису у изолацији и самоизолацији могли да узму учешћа на јутрењу и Литургији на свој највећи празник. Са исте седнице упућени су изрази братске љубави и солидарности Митрополиту црногорско-приморском Г. Амфилохију и огорчења због поступака власти Црне Горе према њему. На следећим странама у Рубрици Актуелно, читајте текст под насловом: „Привођење Митрополита Амфилохија и свештеника је још један у низу атака на нашу Цркву“, у којем се детаљно пише о поступку црногорске полиције која је 12. априла 2020, на велики православни празник Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим – Цвети привела на информативни разговор Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија, који је Свету Архијерејску Литургију служио у манастиру Златица, као и свештенике који су му саслуживали: протојереја-ставрофора Велибора Џомића, свештеника Леку Вујисића, ђакона Ивана Црногорчевића и комплетно свештенство Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици. „Овај свет лежи у злу које тријумфује у свету, у људима, а да би се ослободили тога и онога што Господ допушта - да појачамо своје молитве, пост и све што нас Богу приближава и од греха удаљава“, рекао је Патријарх српски Иринеј после Свете Литургије Пређеосвећених дарова коју је служио у среду, 18. марта у Цркви Светог Саве на Врачару. О активностима и богослужењима Првојерарха српског читајте у тексту под насловом: „Да Васкрс дочекамо у мањем страху него што смо данас“... „Епархија бачка приложила два милиона за борбу против короне“ – Председник Покрајинске владе Игор Мировић саопштио је, 3. априла 2020, да је на рачун који је отворен пре неколико дана с циљем да се финансијски помогне здравственим радницима у Војводини, до сада приспело 30 милиона динара, а да је један од највећих дародаваца Епархија бачка Српске Православне Цркве која је приложила два милиона динара. То је наменски новац који ће бити упућен здравственим радницима у Војводини према јавним критеријумима које буде утврдио Секретаријат за здравство.... Епископ тимочки Иларион био је гост Радија „Светигора“. Преосвећени је говорио о значају монаштва и послушања у хришћанском етосу; о животу у Епархији тимочкој, као и о другим важним темама у погледу хришћанског живота и делања.... О свему томе читајте у тексту под називом: „Дискриминаторни закон – будилник народу Светог Саве и Светог Симеона!“... Првојерарх српски Патријарх Иринеј началствовао је 11. aприла 2020. године, на Лазареву суботу, Светом Архијерејском Литургијом у манастиру Ваведење Пресвете Богородице у Београду. Саслуживао је Преосвећени Епископ ремезијански Г. Стефан, викар Патријарха српског. Патријарх Иринеј примио је поводом крсне славе бројне честитке, о чему можете читати у најновијем броју новина Српске Патријаршије... За овај број Православља говорио је и ректор Цетињске богословије протојереј – ставрофор Гојко Перовић и између осталог констатовао: „Неко је ових дана лијепо примјетио… овом покољењу хришћана, поред све редовности у молитви и поред пуних храмова, недостајало је оне потресности и неизвјесности коју су имали апостоли приликом Господњег страдања, па и први хришћани послије њих. И хвала Богу, ако је ово што се сад збива највеће искушење које је пред нама. Што каже наш народ „Не било нам веће муке“ – а ово ће проћи сигурно...“ До следећег броја новина, Редакција Православља упућује свим читаоцима, сарадницима честитку уз радосни васкршњи поздрав: ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ! ХРИСТОС ВАСКРСЕ, РАДОСТ ДОНЕСЕ! Извор: Православље

Пред читаоцима је нови број "Православља" - новина Српске Патријаршије (Бр. 1272. 15. Март 2020), а у наведеном новом броју, читајте: Званично Саопштење Светог Архијерејског Синода СПЦ поводом актуелне ситуације са корона вирусом у нашој земљи, као и извештај са најновијег састанка Његове Светости Патријарха српског Иринеја и председника Републике Србије, одржаног истим поводом у Палати „Србија“. Поводом тридесет и девет година од спаљивања Пећке Патријаршије, читајте текст Милене Марковић, у којем је мати Февронија, тадашња игуманија Пећке Патријаршије, као сведок века причала... О непознатим догађајима из живота светиње и свом монашком путу... О Албанцима који су подметнули пожар... О ултиматуму Албанаца који су од мати тражили да потпише да су се саме запалиле... Академија СПЦ за уметност и консервацију приређује, по благослову Патријарха Иринеја, сваке године изложбу у сећање на Погром 2004. године над српским народом на Косову и Метохији – „Да се не заборави“. Тако ће и ове године, на шеснаестогодишњицу Погрома, изложба бити отворена 17. марта 2020. у парохијском дому Храма Светог Саве на Врачару, о чему пише презвитер Дарко Стојановић. Протођакон др Јован Аничић, координатор Просветног одбора Епархије источноамеричке разговарао је са Његовом Светошћу Патријархом српским Иринејем после успешно одржаног црквеног Сабора јединства и слоге на Флориди. Разговор у целини можете прочитати у тексту под насловом: Истина ће на крају превладати... Говорећи за Православље, у тексту под насловом „Крст носити нама је суђено“, о актуелним збивањима у Црној Гори Митрополит црногорско-приморски између осталог каже: „Не би било паметно да Влада почне са примјеном овог закона, у сред свенародног протеста, али ми смо спремни и опрезни. Нажалост, предсједник државе је толико неразуман да себе и своју власт поистовјећује са државом, везујући ово безакоње са њеном прошлошћу или опстанком. Објавио је рат Богу и Његовој Цркви. Но, народ, наши правници и људи у црквеним општинама будно прате шта се дешава по мјесним катастрима и судовима. Власт неће моћи да примјени одредбе овог закона...“ А, о Крстоносном ходу српског народа у Црној Гори — Не дамо светиње!, говори и протојереј-ставрофор др Дарко Ђого, свештеник и професор на Православном богословском факултету Светог Василија Острошког у Фочи. У најновијем, петнаестомартовском броју новина Српске патријаршије можете прочитати и јединствене утиске које је, боравећи недавно у Подгорици, на Светосимеоновској литији, понео са собом Митрополит загребачко-љубљански Порфирије: Утисак је јединствен и непоновљив. Заједно са десетинама хиљада људи, из једне душе и једног гласа смо Бога молили – Светог Саву, Светог Симеона Мироточивог и све свете Немањиће призивали, ходали поносно улицама Подгорице... Стефан Радојковић, секретар Одбора за Јасеновац и сарадник Музеја жртава геноцида у овом броју Православља доноси извештај са седнице Одбора за Јасеновац у Владичанском двору Епархије будимљанско-никшићке, која је крајем прошле године одржана у Никшићу. У Рубрици Из посебног угла — актуелно, читајте текст Вирус „Корона“ – између вјере и маловјерја који преносимо са сајта Епархије бихаћко петровачке... као и беседу Митрополита месогејског Николаја Хаџиниколауа: Пандемија грипа и Свето причешће... На интернет страници "Православља" доступан је текст Патријарх Иринеј на истоку САД-а: Истина ће на крају превладати Извор: Православље

Аманско братско сабрање православних предстојатеља и делегата – Поводом иницијативе за дијалог и помирење коју је у новембру 2019. најавила Јерусалимска Патријаршија и Патријарх Теофило III, а на позив Патријарха Теофила, Патријарх српски Иринеј, са посланством СПЦ, боравио је, 25. и 26. фебруара 2020, на братском сабрању предстојатеља помесних Православних Цркава у Аману, Хашемитска Краљевина Јордан. Ово је историјски тренутак у Црној Гори када никакво оклевање није допуштено – каже академик Коста Чавошки у ексклузивном разговору за новине Српске патријаршије и између осталог констатује: „Мило Ђукановић је, иначе, већ почео да примењује силу, која ће се по свој прилици непрестано увећавати. Највећа сила ће, међутим, бити употребљена када, после промене записа у катастру, црногорска власт науми да запоседне Цетињски манастир, манастир у Острогу и друге највеће светиње. На ту силу мора се одговорити свим расположивим средствима...“ Не заборавимо да је Литургија централни догађај у животу Православних хришћана, јер се ту догађа обожење човека! – рекао је Преосвећени Епископ брегалнички и мјестобљуститељ битољски Марко у разговору са катихетом Браниславом Илићем, одговарајући на питања о црквеном животу у области којом духовно управља у повереној му Епархији која је саставни део Охридске Архиепископије СПЦ. Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски Иларион (Алфејев), председник Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, допутовао је 17. фебруара 2020. у Београд. У току дводневне посете, високи гост се два пута сусрео са Првојерархом Српске Православне Цркве, Патријархом Иринејем и архијерејима наше помесне Цркве, представио своју најновију књигу „У шта верују православни хришћани“ и одржао изузетно запажено предавање на ПБФУБ на тему: „Православно богослужење као школа богословља и богомислија“. О свему детаљно читајте у најновијем првомартовском броју Православља. У славу Божију и на радост свих, 22. фебруара 2020. у туманској светој обитељи, древном, поклоничком манастиру који чува мошти Светих Зосима и Јакова, на најлепши начин завршено је обележавање великог јубилеја - 630. година постојања ове светиње, посетом и служењем Српског Патријарха Иринеја. О још једном великом јубилеју пишемо у овом броју новина – 950 година манастира Преподобног Прохора Пчињског... О најновијим догађањима у Босни и Херцеговини читајте у тексту под насловом: „Срби у Федерацији БиХ сведени на ниво статистичке грешке“. На петом годишњем Сабору Тузлака у Бијељини, Преосвећени Владика Фотије је, између осталог, рекао: „Срба је у Федерацији безначајан број, али је за нас значајно да је наша историја тамо, да су наше светиње тамо и велика имовина. Српска Православна Црква само у Тузли има више од 30 објеката које ћемо потраживати и ми то нећемо оставити – музеје, иконе, културно благо које морамо очувати!“ Епископ Атанасије из Светосавске Херцеговине пише за Православље о професору хелио-физике, др Емануилу Саррису, редовном члану Атинске Академије наука, који је на дан Св. Јована Златоуста (по новом), уочи празника Светог Саве Српског (по старом), примио свештенички чин у манастиру Пентели крај Атине од Митрополита врилијског Пантелејмона. Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, у последњих неколико година организовао је већи број конференција, колоквијума и семинара. Неки од ових скупова посебно су интересантни за домаћу црквено-богословску јавност, попут два скупа која су на поменутом Институту одржана током фебруара 2020. године. О њима детаљније читајте у најновијем броју новина Српске патријаршије, из пера Срећка Петровића.... СВИМА ЧИТАОЦИМА И САРАДНИЦИМА ПРАВОСЛАВЉА, НОВИНА СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ, ЖЕЛИМО БЛАГОСЛОВЕН ПОЧЕТАК ВЕЛИКОГ ПОСТА! (Редакција) Извор: Православље

Првојануарски двоброј Православља, новина Српске патријаршије почиње Божићном Посланицом која је упућена свој духовној деци Свете помесне Православне Цркве и честитком, уз радосни божићни поздрав: МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ, коју потписују наши молитвеници пред Богомладенцем Исусом Христом – Првојерарх Српске Цркве, Његова Светост Патријарх Иринеј и сви архијереји наше Свете Цркве. У Православљу бр. 1267–1268, 1–15. јануар 2020. године читајте: Божићни разговор са Његовим Блаженством Архиепископом охридским и Митрополитом скопским г. Јованом, из кога издвајамо: „Без оваплоћења Сина Божјег човек остаје без правог смисла живота, сви његови циљеви и сав његов смисао завршава се у гробу!“ Са протопрезвитером-ставрофором Гојком Перовићем, ректором Цетињске богословије, о значају празника Рождества Господа нашег Исуса Христа, као и особеностима Божићног поста као благословене припреме за сусрет са Богомладенцем, разговарала је Слободанка Грдинић. „Може се без икаквог преувеличавања рећи да хришћани живе од празника до празника, као и да ти празници духовним смислом боје свеколико време, односно след годишњих доба: јесен, зиму, пролеће и лето“, рекао је чувени хришћански литургичар, протојереј Александар Шмеман. Следујући ове његове речи, а у празничној радости чији благослов опитујемо у овим данима, у колажном тексту под насловом Христе Боже, Који си се јавио и свет просветио, слава Теби, доносимо изводе из празничних омилија о Светом Јовану Крститељу, о Обрезању Господњем, о Богојављењу, о Светом првомученику и архиђакону Стефану, о Сабору Пресвете Богородице... Средње стране новина Српске патријаршије посвећене су немилим, актуелним збивањима у Црној Гори и тешкој борби Српске Православне Цркве за очување Митрополије црногорско-приморске, Епархије будимљанско-никшићке и њихових светиња. На више страна, под насловом, тачније реченицом, коју је изговорио Високопреосвећени Митрополит Амфилохије: У имену Божјем је суд и правда, доносимо текстове који у низу говоре о потезима Владе Црне Горе која је 6. децембра ове године усвојила текст Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница и проследила га Скупштини... Оваква одлука очекивано је изазвала револт, не само код верујуће већине у Црној Гори већ и код бројних политичара и јавних посленика у региону... Поводом наступајућег празника Светог Саве, првог архиепископа српског, у овом броју Православља читајте осврте Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија у тексту под насловом: Светионик Словенског југа – Свети Сава и Црна Гора, Владике стобијског Давида у тексту под насловом: Свети Сава нас је научио да је радост темељ хришћанског живота! Надаље, а поводом 8. векова аутокефалије СПЦ, Никола Лукић пише о богословљу и духовном животу Карловачке митрополије... У Рубрици Свет књиге доносимо приказ Монографије о историји Православне епархије нишке, књиге која је, према речима Владике нишког Арсенија, темељ за сва будућа научна истраживања, као и приказ књиге Владике Атанасија (Јевтића) Писма и апели за српско Косово и Метохију, који потписује Митрополит Амфилохије. Протојереј-ставрофор Василије Томић у Рубрици Из посебног угла пише о Божићу, и каже: „Угријте своја срца, отоплите своје душе. Помирите се с ким се год помирити можете. Окрените се једни другима: мужеви женама својим, жене мужевима; родитељи дјеци, дјеца родитељима; пријатељи пријатељима; сви свима, колико нас има. Волите се, јер нас Бог неизмјерно воли. Тако дочекајмо Бога, малог Божића, у наше окружење!“ У Српској академији наука и уметности, 13. децембра 2019. отворена је изложба о манастиру Студеница под називом „Духовно и културно наслеђе манастира Студенице, древност, постојаност, савременост“, у поводом осам векова СПЦ о чему такође можете читати у овом двоброју Православља. До следећег броја новина Српске патријаршије свима читаоцима и сарадницима Православља, желимо благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа и Духа Светога, уз радосни божићни поздрав: МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! СРЕЋНО И БЛАГОСЛОВЕНО НОВО ЛЕТО ГОСПОДЊЕ! РЕДАКЦИЈА Извор: Православље