Претражи Живе Речи Утехе

Тридцать лет назад, 11 декабря 1988 года, недалеко от Еревана разбился югославский самолет с гуманитарной помощью. На годовщину трагедии, власти Армении привезли семьи погибших летчиков. "Льубав немогуче омогучи", говорят сербы. Любовь делает невозможное возможным. С этими словами, наверное, растили Предрага Маринковича его родители. Четыре года, зоркая и с холодной усмешкой, ходила по Югославии война. Каким-то чудом в 1941 году она не заметила четырехлетнего мальчика. И после войны родители не жалели ни сил, ни тепла, лишь бы был жив и здоров их Предраг. "Пре-драг", то есть очень, очень дорогой. В 1948 году родился Владимир Эрчич. Вокруг его родного села Сеча Река югославские партизаны, вопреки всякому порядку и расчету, бились за жизни людей в своей крохотной Ужицкой республике, не давая нацистам перебросить еще несколько дивизий в Советский Союз. И когда, вместе с Красной Армией и болгарскими частями, югославы выжгли со своей земли нацизм, а на пороги к матерям и женам пришел мир, родители назвали сына Владимир. Этот мир – для детей, им владеть новым миром. Так, наверное, думали они. Когда Предраг и Владимир выросли, они стали летчиками. Несколько тысяч часов они провели в полетах в мирном небе Югославии. В декабре 1988 года Югославия получила известие о землетрясении в Армении. И для подполковников Предрага Маринковича, Владимира Эрчича и их товарищей "пре-дорогими" вдруг стали люди, которых они никогда не видели. 11 декабря 1988 года они вылетели с аэродрома в Скопье с грузом продовольствия и лекарств. Чтобы, не теряя ни минуты, привезти их людям, оставшимся в слепых развалинах. Как и почему они разбились — есть несколько версий. Одна из них – самолету не дали посадку в "Звартноце", а потом он потерял связь с диспетчерами. Ночью, в незнакомых горах, летчикам пришлось снижаться, не зная куда… "В первый раз я приехала в Армению через год после трагедии, в декабре 1989 года. Мне было шесть лет", – вспоминает Мария Эрчич, дочь летчика. – С нами привезли и моего брата, ему тогда было три месяца. Он родился уже в июне 1989 года и не видел отца". Во второй раз делегация из Югославии (тогда это была еще Югославия) приехала на открытие мемориала летчикам, в 1995 году. А в третий раз Мария приехала в Армению и как дочь Эрчича, и как представитель министерства обороны Сербии, где служит в отделе по работе с ветеранами. К 30-летней годовщине трагедии, силами министерства обороны Армении и почетного консульства Сербии в Армении в Ереван приехали члены семей летчиков и сербские военные. "Человеку свойственно забывать. Со временем теряется память и связи между людьми. И для меня очень дорого, что эту память мы храним. Прошло тридцать лет. Сослуживцы моего отца уже на пенсии, а некоторые, к сожалению, уже умерли. Но память не исчезает, для этого мы и живы", — говорит Мария Эрчич. Оказалось, что и в голодной и холодной Армении люди не могли жить без памяти. В 1995 году, когда в домах еще жгли керосин, а за хлебом в зимних очередях протягивали негнущиеся пальцы, на месте крушения самолета появился памятник. "Я была уже постарше, воспоминаний осталось больше. Тогда в вашей стране было очень тяжело, но гостей у вас встречали, как могли. Такое же отношение я чувствую и сейчас". Одна из вдов, Мира Петрович, была на открытии памятника в 1995 году. Тогда с ней была 77-летняя мать погибшего летчика. Посреди замерзшего поля под Эчмиадзином, они долго не отпускали руки от каменной плиты. Точно хотели, чтобы почувствовал немного тепла их любимый Милисав Петрович. Здесь, в Армении, их боль пытались смягчить, как могли, вспоминает госпожа Мира. Нас принимали во многих учреждениях. Приняли и в Академии наук. Там матери Милисава целовали руку. А в первый приезд, в 1989-м, семьи погибших почувствовали заботу не одной Армении, но и единой большой страны, которая тогда еще существовала. Детей летчиков отправили на месяц в Крым, увидеть черноморское солнце. "После того, как в Армении был воздвигнут памятник, к нам привезли два армянских креста-камня", — говорит бригадный генерал Желько Билич. Он командует 204-й Воздушной бригадой ВВС Сербии, где служили пилоты. В Ереван он приехал во главе сербской военной делегации. В сербском языке, конечно, нет слова "хачкар". Но есть память, общая для двух народов. Один из этих хачкаров стоит в северо-западной части Белграда, в районе Земун, рядом с аэродромом Батайница. Другой – в городе Нови-Сад, на месте, где когда-то стояла армянская католическая церковь. Прошло уже тридцать лет, сослуживцам погибших – по семьдесят и больше. Кто на пенсии, а кого уже и нет. Летчики, которые служат в Батайнице теперь, в 1988-м были еще курсантами или вовсе школьниками. Но… "Каждый год летчики из нашей бригады, вместе с представителями министерства обороны, едут к памятнику в Земуне, чтобы почтить память своих товарищей. Мы возлагаем там цветы и вспоминаем их. Это самое малое, что мы можем для них сделать", - говорит генерал Билич. А часть пилотов едет в город Лозница, в двух часах езды от Белграда. Одна из улиц в городе теперь носит имя своего уроженца, Предрага Маринковича. У мемориала генерал Билич – 51-летний, но со строгой выправкой летчика – отдает честь. А жены, дети, а теперь уже и внуки – крестятся. Потом зажигают свечи. Все, как у армян. Звучат слова и фразы, удивительно похожие на русские. Одна из вдов кладет на камень бутылку ракии. Пусть каждый из собравшихся, знакомый и незнакомый, выпьет за помин души. Рядом она укладывает чесницу. Это круглый каравай с православными узорами, который сербы выпекают на праздники и в дни памяти. Сербы не знают слова "хачкар", армяне – слова "чесница". Но это ничего не значит. "Вы им скажите несколько слов. Что помним этих людей, любим. Я бы и сам сказал. Да жалко, языка не знаю", — говорит нам сельчанин, в потертой кожаной куртке и серых брюках. Но беспокоиться не нужно. Приезжие из далекой Сербии его хорошо поняли. "Пилоти никад не умру, они одлете у небо", — говорит у памятника генерал Билич. Пилоты никогда не умирают, они улетают в небо… Вот имена людей, о которых это сказано: Предраг Маринкович, Владимир Эрчич, Миленко Симич, Милан Мичич, Бориша Мосурович, Милисав Петрович, Йован Зисов. Они любили незнакомых людей, которым летели помочь. И забыли о себе. Арам Гарегинян, ru.armeniasputnik.am Фото: © Sputnik / Asatur Yesayants https://ru.armeniasputnik.am/society/20181211/16195354/Ved-piloty-ne-umirayut-oni-uletayut-v-nebo-30-let-podvigu-serbskikh-letchikov-v-Armenii.html Ова порука је постављена и на насловну страницу Поуке.орг

Извор:http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=267845 Његово високопреосвештенство новоизабрани митрополит дабробосански Хризостом свечано је данас устоличен и уведен у трон у Храму Рођења Пресвете Богородице - Саборној цркви у Сарајеву. Устоличен митрополит дабробосански ХризостомФото: РТРС Овом свечаном чину претходила је Света архијерејска литургија, коју је служио Његова светост патријарх српски Иринеј уз саслужење архијереја и свештенства СПЦ. Патријарх је са епископима и свештеницима причестио вјерни народ у Саборном храму, а чином причешћа завршена је Света архијерејска литургија. Након тога званицама и вјерницима бесједом се обратио Његова светост патријарх српски Иринеј, послије чега је прочитана одлука Сабора СПЦ да на трону даборобосанских митрополита сједи митрополит Хризостом. Церемонија устоличења завршена је бесједом митрополита Хризостома, који је рекао да са великим оптимизмом преузима управљање Митрополијом дабробосанском. Сарајево: Церемонији устоличења новоименованог митрополита дабробосанког Хризостома присуствоавли су и многи званичници (Фото: Срна) Светој архијерејској литургији присуствовали су, заједно са бројним вјерницима, предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић, министар саобраћаја и веза Републике Српске Неђо Трнинић, директор Републичког сектераријата за вјере Драган Давидовић, члан Предсједништва БиХ из реда српског народа Младен Иванић, министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић, министар правде Србије Нела Кубуровић. Свечаности је присуствовао и амбасадор Русије у БиХ Петар Иванцов, амбасадор Србије у БиХ Станимир Вукичевић, високи представник у БиХ Валентин Инцко, врхбосански надбискуп кардинал Винко Пуљић, представници Исламске заједнице БиХ, Јеврејске заједнице БиХ и представници међународне заједнице, те начелници општина и градоначелник Источног Сарајева и представници политичког и друштвеног живота. На Литургији поводом устоличења новоизабраног митрополита учествовали су Хор Српског пјечавког друштва "Слога" из Сарајева и Хор смјера за црквену музику и појање Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву. Владика Хризостом је 61. митрополит Митрополије дабробосанске, коју је 1221. основао Свети Сава. Епископ Хризостом изабран је за новог митрополита дабробосанског на Светом архијерејском сабору Српске православне цркве одржаном у мају ове године. Сарајево: Устоличење новоименованог митрополита дабробосанског Хризостома - Патријарх Српски Иринеј предводио је свету архијерејску литургију у Храму рођења Пресвете Богородице у Саборној цркви (Фото: Срна) Епископ Хризостом је на трону дабробосанских митрополита насљедник блаженопочившег митрополита Николаја, који је Митрополијом управљао од 1992. до 2015. године. Школске 1968/1969. године уписао се у петоразредну Богословију у Манастиру Крки, коју је са одличним успјехом окончао школске 1973. године. Још као ученик 4. разреда Богословије примио је монашки постриг, а замонашио га је владика далматински Стефан Боца на бденију уочи празника Рођења Пресвете Богородице /Мале Госпојине/ 20. септембра 1971. године давши му на монашењу име Хризостом. У чин ђакона рукоположен је на Крстовдан 27. септембра 1971. године, а у чин јеромонаха у Манастиру Крки 10. јуна 1973. године, када га је рукоположио тадашњи епископ далматински Стефан Боца. Године 1974. након одслужења војног рока постављен је за секретара Црквеног суда у Епархији далматинској у Шибенику. Благословом владике Стефана, уписао је ванредне студије теологије у Београду на Богословском факултету, али је због обавезе у Епархији далматинској и парохији скрадинској, коју је по потреби опслуживао, прекинуо ванредно студирање на Богословском факултету у Београду. Већ 1975. године Свети архијерејски синод га је на препоруку владике Стефана упутио на редовне студије теологије у Букурешт, али због политичких разлога /инфорбировска афера Дапчевић/ тамо никада није отишао. Због те "афере" крајем јануара 1976. године владика Стефан га шаље у Солун ради учења грчког језика и припрема за упис на редовне студије теологије на Аристотеловом универзитету у Солуну, који је завршио 1980. године. За све вријеме студирања у Солуну редовно је одлазио на Свету Гору Атонску и боравио, прије свега, у Манастиру Хиландару и другим светогорским манастирима. Посебно је био духовно везан за старца Никанора /Савића/, тадашњег првог епитропа хиландарског. Од њега је много научио, а молитва старца Никанора била је да послије завршених студија остане у Хиландару. Његову молбу и жељу тада млади јеромонах Хризостом је осјетио и прихватио, па је одмах по положеној заклетви на крају студија отишао у Хиландар и примио послушања ефимериоса и секретара манастира за грчки језик. Међутим, због инсистирања тадашњег владике далматинског Николаја /потоњег Митроплита дабробосанског/ да се врати у Манастир Крку и да буде наставник у тамошњој Богословији почетком 1981. године, јеромонах Хризостом се вратио у свој постриг Манастир Крку, у којој је од септембра 1981. до септембра 1991. године био наставник, васпитач, главни васпитач, манастирски економ, гостопримник, кустос новоотворене ризнице Манастира Крупе, администратор парохија ђеврсачке, скрадинске и брибирске. У мају 1991. године Свети архијерејски сабор СПЦ изабрао га је за првог епископа новоосноване Епархије бихаћко-петровачке, а устоличен је одлуком Светог архијерејског синода 4. августа 1991. године у Храму Светог Саве у Дрвару јер је Катедрални храм у Босанском Петровцу био у фази реконструкције. У Епархији бихаћко-петровачкој остао је 22 године. Одлуком Светог архијерејског сабора СПЦ, 1. јуна 2013. године изабран је на упражњену катедру епископа зворничко-тузланског, а 13. јула 2013. године устоличен је у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Бијељини. Послије четири године архипастирског рада у Епархији зворничко-тузланској, одлуком Светог архијерејског сабора 24. маја ове године владика Хризостом изабран је за митрополита дабробосанског. Извор: Срна Додик и Цвијановићева честитали устоличење митрополиту дабробосанском Предсједник Републике Српске Милорад Додик упутио је честитку Његовом високопреосвештенству митрополиту дабробосанском Хризостому поводом устоличења на ту часну и одговорну дужност и упутио му најљепше жеље за успјех у светој мисији духовног вође и свјетионика вјерном православном народу. Милорад Додик и Жељка Цвијановић (Илустрација: РТРС)http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=267856 "Нека Вам Господ Бог по милости својој подари изобиље снаге и мудрости за остваривање ове високе дужности у служби наше Свете Цркве и народа који Вам је повјерен", истиче се у честитки предсједника Републике. Додик је навео да је дубоко увјерен да ће митрополит даборобосански Хризостом, обављајући ову часну и одговорну дужност, наставити да јача јединство и слогу и обнавља вјеру и наду на путу мира и узајамног поштовања међу народима и свим људима добре воље, саопштено је из кабнета предсједника Српске. Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић пожељела је новом митрополиту да у здрављу и миру врши свету дужност духовног вође и чувара традиције православног народа. "Увјерена сам да ћете у вршењу ове часне дужности српске православне вјернике својом мудрошћу и духовном снагом водити на путу јединства, разумијевања, толеранције и поштовања", наводи се у честитки премијера Српске. Цвијановићева је честитку упутила у име Владе Републике Српске и у своје име, саопштено је из кабинета предсједника Владе Републике Српске. У Саборној цркви у Сарајеву данас је обављен чин увођења у трон новоизабраног митрополита Хризостома. View full Странице