Претражи Живе Речи Утехе

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа тимочког г. Илариона завршени су радови на изради живописа и уређењу унутрашњости средњевековног храма Вазнесења Господњег манастира Вратна. Сестринство манастира молитвено захваљује свим донаторима и приложницима. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Освећење новог живописа обавиће Преосвећени Епископ тимочки г. Иларион 13. јула 2018. године и том приликом началствовати светом архијерејском Литургијом, уз саслужење свештенослужитеља Епархије тимочке, са почетком у 8.30 часова. Извор: Епархија тимочка View full Странице

Епископ Константин: Свагда благодарите Господу на свим благодатним даровима! -ФОТОГАЛЕРИЈА- Благословом Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког др Иринеја, на празник светих славних и свехвалних aпостола Андроника и свете Јуније, у среду 30. маја 2018. лета Господњег, светом архијерејском Литургијом у храму Светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана началствовао је Његово Преосвештенство умировљени Епископ Константин уз саслужење протопрезвитера-ставрофорâ: Љубомира Ђокића, Илије Филиповића пароха лончарског, Радована Лукића пароха лешничког, Стевана Кувежданина пароха кнежево-виноградског; протопрезвитерâ: Предрага Толимира пароха при новосадском храму Свете браће Кирила и Методија на Телепу, Милоша Стојановића пароха при новосадском Светојовановском храму на Детелинари, Милана Малинића пароха при новосадском Световазнесенском храму на Клиси, Жељка Тешића настојатеља Световрачевског храма у Футогу, Милоша Јевросимова пароха тителског; протонамесникâ Драгана Штевића пароха дероњског, Алексеја Блануше пароха ловћенског, Бранислава Спасојева пароха ченејског, као и часног ђакона Александра Билића. Благољепију евхаристијског сабрања својим милозвучним појањем у славу Божју допринели су футошки пароси протонамесници Миле Мајкић, Борислав Милић, Миливој Шемић, као и овдашњи вероучитељ Бранислав Илић. На љубазни позив домаћина проте Жељка Тешића, сабрани у Светодуховској радости некадашњи ученици богословије Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима (генерација 1984-1989), а сада свештенослужитељи Светог жртвеника,предвођени својим некадашњим разредним старешином Епископом Константином, сабрани око Трпезе Господње узнели су благодарност Једином истинском Свештенослужитељу, Господу нашем Исусу Христу, на свим благодатним даровима, молећи милост у љубав Његову. На крају сабрања поучним словом сабране је поучио владика Константин указавши да је циљ и смисао оваквих сабрања управо благодарност Господу на свим добрима која нам се дарују на спасење наше и васцеле Цркве. Владика је подсетио да предавајући васцело своје биће Господу себе непрестано испуњавамо вером, надом и љубављу радујући се свагда у Господу. Епископа, свештенство и сабрани народ Божји поздравио је и протопрезвитер Жељко Тешић који је у свом кратком и љубављу испуњеном слову исказао своју радост молећи се Господу да се та радост у Духу Светоме настави и у Царству небеском и да се још дуго година у духовној и телесној крепости сабирамо око свога Господа. катихета Бранислав Илић Извор: Радио Беседа View full Странице

По повратку из Новог Сада, где је присуствовао раду Скупштине Конференциеј европских Цркава и одслужио мису за англиканске вернике, учеснике Скупштине и вернике који живе у Србији, Његова Милост Архиепископ кентерберијски г. Јустин Велби посетио је 4. јуна 2018. године Патријаршпијску капелу Светог Симеона Мироточивог у Београду. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Његову пратњу су сачињавали: Преузвишени др Роберт Инес, Бискуп гибралтарски у Европи; Преузвишени Јонатан Гудол, Бискуп Ебсфлита - бискуп Цркве Енглеске за односе са источним Православним Црквама; пречасни др Вилијам Адам, саветник Архиепископа кентерберијског по екуменским питањима и представник у Савету за јединство хришћана. Високу црквену делегацију пратили су Његова Екселенција Денис Киф, амбасадор Уједињеног краљевства у Србији, са сарадницима, пречасни Робин Фокс, англикански капелан у Београду; представници Црквене управе англиканске заједнице Пресвете Дјеве Марије у Београду, затим Високодостојни архимандрит Исихије (Рогић) - изабрани Епископ мохачки; ђакон др Александар Прашчевић, шеф Кабинета Његове Светости Патријарха; проф. др Богдан Лубардић, члан Међуправославне комисије за вођење богословског дијалога с англиканима и сарадници Српске Патријаршије. У капели Светог Симеона Мироточивог високе госте је дочекао старешина Придворног храма Светог Симеона Мироточивог протођакон Стеван Рапајић. Гости су најпре целивали икону небеског заштитника овог храма, упалили свеће за своје здравље, док је здружени Екуменски збор под управом Братислава Прокића, отпојао композицију г. Миодрага Говедарице Тјело Христово на енглеском језику, а касније и још неколико композиција на велико задовољство вискоих гостију. Протођакон Рапајић је поздравио Његову Милост и чланове делегације Цркве Енглеске и укратко изложио историјат самог двора Српске Патријаршије која има 365 просторија по замисли руског архитекте Виктора Лукомског, а примила је прве службенике почетком 1936. године. У име Његове Светости Патријарха, архимандрит Исихије је предстојатељу Цркве Енглеске и почасном председнику Англиканске заједнице, Његовј Милости г. Јустину Вемблију, уручио на дар књигу „Светиње Косова и Метохије“ на енглеском језику са посветом Патријарха српског. У наставку гости су разгледали капелу, салу за одржавање Светог Архијерејског Сабора и другу мању салу за одржавање Светог Архијерејског Синода где су се у разговору интересовали за устројство и тренутно стање у Српској Цркви, посебно за црквено школство и парохијски живот. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

У Недељу Свих Светих, 3. јуна 2018. године, освештани су темељи храма Светих царева Константина и Јелене у новосадском насељу Грбавица. На велику духовну радост житеља Грбавице, чин освећења извршио је Његово Преосвештенство Епископ бачки господин др Иринеј, уз саслужење великог броја свештеника из Новог Сада и других места наше Епархије. По завршетку овог свечаног чина, владика Иринеј је благословио славско жито и славски колач, дарове овогодишњег кума, градоначелника Новог Сада господина Милоша Вучевића. Овогодишње славље увеличано је и додељивањем високих признања Српске Православне Цркве великим и несебичним приложницима храма Светих царева Константина и Јелене. Орден Светог Саве другог степена додељен је Петру Матијевићу, док су Архијерејске грамате признања добили Мирко Караћ, Зоран Пакић, Гвозден Мучибабић, Крсте и Јован Дуброја, Слободан и Биљана Милић, Миша Ловре и, постхумно, Стеван Манојловић. У својој беседи, Преосвећени владика Иринеј, поучио је сабране, истакавши да се свака криза, била она економска, демографска или нека друга, превазилази духовном обновом. Управо је изградња храма на Грбавици један од доказа такве обнове у нашем народу. Напослетку је и протопрезвитер Стојан Билић, парох на Грбавици, заблагодарио Преосвећеном владици Иринеју, свештеницима, награђеним парохијанима и верном народу Божјем, што су се одазвали на његов позив и што су својим присуством увеличали духовну радост у славу Божју, а у част Светих царева Константина и Јелене. Извор: Епархија бачка View full Странице

У суботу 2. јуна 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион служио је свету архијерејску Литургију у храму Свете Тројице у Плавни код Неготина. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Након дочека Епископа извршен је чин полагања светих моштију у Престо. По завршетку чина извршено је мало освећење храма који је подигнут и освећен пре 160 година. Епископу су саслуживали архимандрит Козма, стерешина манастира Буково, протојереј-ставрофор Влајко Банковић парох јабуковачки, протојереј Зоран Јовић архијерејски намесик неготински, протонамесник Ристибор Стевић парох бољевачки, протонамесник Душан Динић старешина храма, јереј Марко Пајчин парох неготински и јерођакон Илија (Јовановић). За певницом су певали чланови групе „Српски православни појци“ из Београда Након литургијског сабрања приређено је послужење као и музички програм у ком су учешће узели Етно група „Мариника“ и „Србски православни појци“. По завршетку културно-уметничког програма приређен је свечани ручак за све присутне госте. Извор: Епархија тимочка View full Странице

На Духовски уторак, 29. маја 2018. године, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Београду. Предстојатељу Српске Цркве саслуживали су јереји парох цркве Свете Тројице Борјан Антић, Вукашин Теофиловић из Лештана и Бранислав Борота из Аранђеловца, као и и ђакон Бранислав Јоцић. Торжество је својим присуством увеличао и Његово Високопреосвештенство Митрополит митиленски г. Јаков. У поучном слову Свјатјејши Патријарх г. Иринеј је подсетио на улогу Духа Светога у историји ширења Јеванђеља и животу Цркве, као и у животу свакога члана Цркве који на крштењу прима Духа Светога и Њиме живи и дела у овоме свету. Након литургијског сабрања протојереј-ставрофор Милан Топић, старешина цркве, упознао је Његову Светост са плановима и припремама за предстојеће радове на подизању нове цркве Свете Тројице. Данашње литургијско славље наставак је саборног торжества које је на сâм празник Педесетнице сабрало многобројне парохијане и верне из читавог Београда, донаторе, приложнике, раднике и све оне који су на било који начин учествовали у изградњи Парохијског дома при цркви Свете Тројице. Тада су радосна лица свих верних исказивала трепет који је извирао из осећања да су сви активни чланови живе и делајуће парохијске заједнице сабране Духом Светим, предвођене душебрижним свештенством цркве Свете Тројице. ИЗВОР: Српска Православна Црква View full Странице

У суботу, 26. маја, у навечерје празника Педесетнице, у организацији Музичке омладине Новог Сада, у новосадској Синагоги одржан је изузетно посећен концерт духовне музике, који по свему надилази значај тек једног од успешних музичких догађаја у обиљу културне понуде града. Ваља истаћи да је концерт својеврсна „реплика” на прошлогодишњи, овацијама испраћен наступ истих ансамбала (осим учешћа разчичитих гостију) у загребачком музеју „Мимара“ -ФОТОГАЛЕРИЈА- Наиме, под симболичним називом „Сусрет музичких традиција истока и запада”, концерт је сабрао наступе три хорска ансамбла, који су представили различите традиције хришћанске богослужбене музике источне и западне Цркве, у историјском пресеку од више векова – од Грегоријанског корала, те химни и мелоса с почетка трећег века – до компонованих дела духовне музике ововековних аутора. Брижљиво конципиран и режиран програм додатно је употпуњен прегнућима Телевизијске продукције Епархије бачке – преко мултимедијалних елемената у виду пројекција слајдова икона, фресака и религијских слика, као и пригодном, естетски оправданом, атмосфери и амбијенту саобразном расветом. Уз благослов, концерт је молитвеном и поучном беседом отворио Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки господин др Иринеј, подвлачећи значај лепоте и смисла предстојећег празника у контексту свима доступне комуникције и дијалога, упркос свим реалним или привидним различитостима. У том смислу, музичка богослужбена традиција пружа немерљив допринос, јер „ко Господу песмом славослови, двостуко се моли”. На надахнуту беседу добродошлице преосвећеног Владике као домаћина, топлим речима одговорио је декан Факултета електротехнике и рачунарства Свеучилишта из Загреба, професор др Мислав Гргић, наглашавајући значај наставка дијалога у оквиру хришћанске заједнице која је у току свог постојања, дуже била јединствена него подељена, што посебно импресивно одјекује управо у тренутку док Његова Све-Светост Патријарх васељенски и цариградски борави у посети поглавару Римокатоличке Цркве. Наступи хорова смењивали су се логичном динамиком и усаглашено са историјским контекстом периода из кога потичу, уз присуство свих извођача на сцени, што је у знатној мери допринело динамизму и свежини понуђених садржаја. После заједничког извођења Кирие елеисон, у интерпретацији сва три хора, Записом с папируса из Оксиринха, из трећег века, представио се прослављени Хор манастира Ковиља. Хор манастира Ковиља већ више од двадесет и пет година успешно се бави изучавањем и извођењем византијског црквеног појања. Осим појања на свакодневним манастирским црквеним богослужењима, Хор је учествовао и на бројним значајним црквеним и државним манифестацијама: свеноћно бдење у манастиру Хиландару 1999. поводом јубилеја 800 година постојања манастира; свеправославно литургијско сабрање у Храму Светог Саве на Врачару 2004. поводом освећивања храма; свеноћно бдење и свечана литургија на празник Преподобног Симона монаха 2006. поводом почетка обележавања 800 година манастира Жиче; Светосавска академија у Сава Центру 2008; свеправославно литургијско сабрање у Нишу 2013. поводом обележавања 1700 година Миланског едикта. Хор је, такође, више пута наступао на разним музичким фестивалима и концертима: Финска 2000; Москва 2001; БЕМУС 2001; Дани српског духовног преображења 2002; Festival de l’Imaginaire у Паризу 2003; Мокрањчеви дани 2004; Бугарска 2006; Руски дом 2013; наступ у оквиру мултимедијалног пројекта Beyond zero са Кронос квартетом у Карнеги холу у Њујорку 2015; наступ у музеју Мимара у оквиру концерта насловљеног Сагласје црквене музике истока и запада у Загребу 2017. До сада, Хор манастира Ковиљ објавио је антологију химни Усред сабора песмом ћу те величати (ЦД и касета), избор из тринаесточасовног панигира под називом Сазвучја хиландарског славословља (пет ЦД-ова и касета), снимак концерта са БЕМУСА 2001. Данас се Црква озарује (ЦД), као и Псалме (књига са ЦД-ом). Хором руководи искусни протопсалт јерођакон Јеротеј Ковиљац. Наизменично, како је програм протицао, у складу са хронологијом и епохама које лоцирају (и артикулишу) настанке појединих композиција, у сукцесивним наступима извођача, од хора светоархангелске обитељи чули смо и средњевековно појање, од 7‒11. века, на примеру правог бисера транкултуралности – у Антифону Enumen sou Xriste / Laudamus te Christe, где се стихови 149. псалма изводе низменично на грчком и латинском језику, а на основу музиколошких реконструкција Марсела Переса. Ковиљски монаси су извели и захтевни мелос Св. Јована Кукузеља, Алилуја, глас пети. Кукузељ – Ангелогласни – једно је од најзначајнијих имена средњег века, као композитор, реформатор, родоначелник новог мелодијског стила у црквеној музици, калофонијског. O Thelon musikin, такође у убедљивој интерпретацији хора манастира Ковиљ, заправо је хрестоматија, метод за учење црквене музике дат у виду мелоса Мануила Хрисафиса, најпознатијег византијског музичара и теоретичара 15. века. Мелос Петра Берекетиса - Марије, Господ с тобоју – је један од девет стихова из химне Богородице дјево, глас трећи. Захтевну композицију, писану у мелизматичном, пападикијском стилу, по коме је аутор и добио назив „оца” нетрадиционаалног музичког жанра – калофоничног ирмоса – ковиљски монаси, под сигурном руком свог доместика – протпсалта Јеротеја, извели су са несвакидашњом лакоћом у изразу, интонативно беспрекорно, чак и у завидно високој лаги, са добро избалансираним односом мелодије и исона, потврђујући да им различити стилови и жанровске подгрупе и одреднице не представљају проблем, већ напротив – изазов. У њиховој интерпретацији чули смо и мелос Јакова Протопсалта Да исправитсја молитва моја, глас први, запис који потписује један од највећих вокалних педагога 18. века, као и химну Богородици Аксион естин, глас 6, мелос савременог аутора Јована Арванитиса. Aкадемски мушки збор Факултета електротехнике и рачунарства основан је 2016. године на иницијативу маестра Јосипа Деливелија (Josip degl' Ivelli) и декана FER-a проф. Др Мислава Гргића. Хор у свом репертоару нагласак ставља на класичну хорску литературу, пре свега хрватских аутора. Додатно, репертоар Хора укључује и a cappella композиције класичног репертоара, од ренесансе до савременог стваралаштва, као и клапске композиције и дела савременог или популарног вишегласја. Чланови су садашњи и бивши студенти и запослени, али и остали заинтересовани пријатељи и поштоваоци Факултета. Диригент Хора је Josip degl' Ivellio, диригент, хоровођа и композитор из Загреба, а префект Хора је професор др Мислав Гргић, редовни професор у Заводу за радиокомуникације FER-a. Већ током своје прве године постојања, Хор је имао чак 17 наступа, и иако је реч о релативно младом ансамблу, позитивне критике истичу лежерност и лакоћу у наступу, својствене искусним хоровима. Током 2017. године, Хор је забележио 25 наступа, између осталог у Хрватској (Загреб, Глина, Питомача, Хрватска Костајница, Самобор, Тухељ, Каштел Камбеловац, Каштел Штафилић), Словенији (Стична) и Италији (Рим). Овај ансамбл, који се одликује рафинираним, присним камерним звуком, и несвакидашњом способношћу за пластично динамичко и агогичко нијансирање, изводио је дела која су се хронолошки кореспондирајући са осталим изведеним опусима, кретала од грегоријанике (Kyrie и Gloria iz Misse Orbis factor, из 10. века, Salve Regina и Regina coeli, преко правог раритета ‒ глагољашког напева композитора Миха Демовића – Здраво тило, те Сврши стопи моје Крсте Одака, компоновано на старословенски текст, што је представљало својеврсни програмски куриозум. Публика је топло примила и Магнификат Албе Видаковића, једног од корифеја новије хрватске литургијске музичке литертуре, и посебно корал Ave verum – свога хоровође и композитора Јосипа Деливелија. Након стихова iz 148. псaлма Laudate Dominum de coelis, композицијом Jubilate Deo Доменика Бартолучија, ововековног аутора, настављача прослављене римске школе полифоније која починје с Палестрином, ансамбл АКМУЗ заокружио је свој део наступа. Новоформирани хорски ансамбл ХорУнс – хор Универзитета у Новом Саду (2106) који окупља студенте свих факултета новосадског Универзитета има за циљ да у својој средини, али и у иностраним универзитетским круговима промовише српску и светску хорску традицију различитих стилова, врста и жанрова. Кроз рад са иностраним ансамблима и диригентима, ХорУнс жели да путем заједничких пројеката, како оних уметничких, тако и друштвено-ангажованих, афирмише нове облике хорске делатности. Поред службених наступа за потребе Ректората новосадског Универзитета, као и других значајних градских, покрајинских и републичких институција (САНУ, Матица српска...), Хор негује и концертне активности у традиционалним и нетрадиционалним просторима. Диригент Хора је др Богдан Ђаковић, музиколог и редовни професор Академије уметности у Новом Саду. У интерпретацији универзитетског хора чули смо хомофону антему Томаса Талиса (Thomas Tallis: 1505–1585) под насловом If ye love me, потом један од бисера хорске бугарске вишегласне литературе Во царствији твојем Добри Христова. Ово дело за соло спран и мешовити хор је заправо фрагмент сложеније комозиције на текст Блаженстава. Коначно, у извођењу ХорУнс-а, Тропар Св. Николи Британца Џона Тавенера, опус једног од најзначајнијих светских композитора 20 и 21. века, донео је пост-минималистички призвук и лирско молитвени карактер, те присуство лежећег тона из византијске традиције, као водеће одлике самосвојног ауторовог стила који је, примивши православну веру, последњих неколико деценија живота посветио компоновању православне црквене музике. Овај, надасве импресивни звучни сусрет музичких традиција истока и запада, у организацији МОНС-а, уоквирен у темат посвећен хришћанској музичкој традицији са свим њеним модалитетима и изображењима, осим у културолошком и духовном контексту, где је манифестција човекове религиозности кроз музику тек једна од могућих истина, једна од понуђених нијанси, представља немерљив допринос правом, чистом и истинском интеррелигијском дијалогу који је, за све нас, вишеструко важан, и преко потребан. Извор: Епархија бачка View full Странице

Празник Силаска Светога Духа на Апостоле свечано је прослављен у подгорачкој цркви која је посвећена овом празнику. Црква је изграђена и освећена 1838.године, те је поводом сто осамдестогодишњег јубилеја служена Света архијерејска Литургија. Служио је Eпископ тимочки г. Иларион уз саслужење протојереја Зорана Јовића, пароха неготинског, протојереја Дејана Миливојевића, пароха бољевачког, протојереја Перице Божуновића, пароха књажевачког и старешине цркве подгорачке протонамесника Милорада Филиповића. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Храм је био испуњен децом, верним народом Подгорца и околине, као и представницима школе, локалне и општинске самоуправе, дома здравља из Бољевца… Причестило се на десетине деце и верника. Владика је одликовао надлежног свештеника јереја Милорада Филиповића, звањем протонамесника. На крају литургијског сабрања Преосвећени владика је одржао пригодну беседу, честитавши јубилеј и напоменувши периоде ратова и неприлика на које је овај храм наилазио и поучио верни народ да упркос свему што нас сналази у свакодневном животу, бриге, туге, умор… морамо најпре имати потребу за Светом Литургијом, извором свих добара. Након беседе, служено је вечерње са коленопреклоним молитвама, приликом чега је верни народ уз молитву плео венчиће од траве, поневши их ради благослова у своје домове, по традицији која прати овај празник. Пререзан је славски колач са овогодишњим колачарем и домаћином протонамесником Милорадом Филиповићем, а домаћин за наредну годину је председник Црквене општине подгорачке г. Славиша Илијонић. Поводом празника и јубилеја припремљена је свечана трпеза, постављена испод велелепног, новосаграђеног трема, који је изграђен за ову намену по благослову Епископа Илариона а донацијом Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Владе Р. Србије и Општине бољевачке. Прилогом верника урађен је део бетонске ограде око црквене порте. Извор: Епархија тимочка View full Странице

На празник светих Кирила и Методија словенских просветитеља 24. маја 2018. године, Преосвећени Епископ тимочки г. Иларион служио је свету архијерејску Литургију у манастиру Буково. Епископу је саслуживало манатирско братство, уз молитвено учешће сестринства манастира Вратна. Владика је сабраним верницима честитао празник равноапостолних светих Кирила и Методија, говорећи о њиховом светом и великом просветитељском делу и богоугодном и подвижничком животу. Извор: Епархија тимочка View full Странице

На дан када Света Црква прославља спомен Светих Кирила и Методија, просветитеља и учитеља словенских, Универзитет у Источном Сарајеву, обележио је своју крсну славу, као и 26. година постојања. Тим поводом Епископ Јустин боравио је у Сарајеву одазвавши се позиву Високопреосвећеног митрополита дабробосанског г. Хризостома и ове високошколске установе. Прослава је отпочела Светом Архијерејском Литургијом у Храму Светог Василија Острошког на Вељинама којом је началствовао митрополит г. Хризостом, уз саслужење Епископа Јустина. Литургији су присуствовали ректор Стево Пашалић, декан Богословског факултета у Фочи протојереј-ставрофор Владислав Топаловић, као и велики број професора и студената, док је свечану и молитвену атмосферу украсило величанствено појање хора Музичке академије, одсека за црквено појање. Након Литургије, на свечаној академији која је отпочела у 11 часова на Универзитету Источног Сарајева, уприличена је промоција нових доктора наука, на којој је за ово највише академско звање био промовисан и Епископ жички г. Јустин. из канцеларије Епископа жичког Извор: Епархија жичка View full Странице

Уз учешће многих излагача у четвртак, 24. маја, завршене су четвородневне сесије осмог Међународног симпозијума православне теологије, у организацији Теолошког факултета Аристотеловог Универзитета у Солуну, а под покровитељством Васељенског Патријарха господина Вартоломеја, са темом „Свети и Велики сабор Православне цркве. Православна теологија у 21. вијеку’’. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Међународна академска теолошка заједница са 120 одабраних излагача, клирика и лаика, из 15 земаља и са 25 теолошких факултета, института и истраживачких центара одлучила је да на овај начин допринесе дјеловању Цркве најприје богословском мишљу и истраживањем, а онда и одређеним приједлозима. Значајна су била излагања јерараха и академских учитеља, који су анализирали улогу Цркве у савременом свијету, тему дијаспоре и учешћа на Светом и Великом сабору. Добро пропраћено и са посебном пажњом примљено је излагање Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија на тему „Учешће Православне Српске цркве на Светом и Великом сабору на Криту 2016. године‘’. Митрополит је нагласио да је Свети архијерејски сабор Српске цркве био предложио да Велики сабор Светог Фотија, Патријарха цариградског (879/80) и исихастички сабори Светог Григорија Паламе (1341, 1351, 1368) буду потврђени као васељенски. На приједлог Свеправославне комисије Свети и Велики сабор на Криту је потврдио васељенски (свецрквени догматски значај) одлука, како ових сабора, тако и Цариградског сабора (1484) поништившег одлуке и учења лажног Флорентинског сабора (1439), антипротестантских сабора 1638, 1642, 1672 и 1691, као и антиетнофилетистичког Сабора (1872) којим је осуђен етнофилетизам као еклисиолошка јерес и „змијински отров” за јединство Цркве. У здањима Теолошког и Философског факултета гдје су узети у обзир сви аспекти као и будуће рефлексије Светог и Великог сабора, својим учешћем ово академско заједничарење су обогатили: Високопреосвећени Архиепископ Америке г. Димитрије – изасланик Његове свесветости Патријарха Вартоломеја, као и изасланици патријаршија – антиохијске, јерусалимске, српске и румунске, као и цркава Грчке, Кипра, Албаније и Чешке, теолошких факултета из Русије, Грузије, Бугарске, учени јерарси Цркве, декани теолошких факултета, професори и бројни студенти и студенткиње. Високопреосвећени митрополит Амфилохије је по сједница завршетку овог значајног академског скупа обишао солунске светиње. У свештеном Храму светог Димитрија Мироточивог поклонио се моштима овог дивног светитеља Божијег који је и заштитник града Солуна. У митрополијском храму поклонио се моштима светог Григорија Паламе, а затим у просторијама митрополије и био примљен од стране Митрополита солунског Антима. Последњег радног дана Симпозијума, митриополит је обишао свештени Манастир Светог Јована Богослова у селу Суроти недалеко од Солуна, гдје се поклонио гробу Светог Пајсија Светогорца и био топло примљен од сестринства манастира. Одавде се запутио у Манастир Ормилију на Халкидикију гдје је наредног дана у Саборном манастирском храму Благовјештења Пресвете Богородице служио Божанствену Литургију Свештеног Златоуста уз саслуживање новоизабраног епископа диоклијског архимандрита Методија. Крајње срдачно примљен од сестринства манастира Ормилије и од игумана Манастира Симонопетре на Светој гори Јелисеја. Митрополит је обишао и старца Емилијана, познатог духовника и молитвеника. Сестринство манастира Ормилије које броји 120 монахиња, испратило је њима драгог госта за Црну Гору, тражећи његове молитве и благослов. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

На церемонији уручивања награде Међународног фонда јединства православних народа одржаној 23. маја 2018. године у свечаној сали Црквених Сабора у храму Христа Спаситеља у Москви, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј обратио се присутнима беседом коју доносимо у целини: Ваша Светости, драги Нам у Господу сабрате, уважени Валерије Аркадијевичу, Ваша Високопреосвештенства и Преосвештенства, даме и господо, Данас ми је припала велика част да примимо награду Међународног друштвеног фонда јединства православних народа. Ову награду је 2002. године, у време тешко за Српску Православну Цркву и за српски народ, добио из руку блаженопочившег патријарха московског и све Русије Алексија II мој претходник, блажене успомене патријарх Павле. Ову премију не доживљавам као награду намењену мени лично него у њој видим моме срцу драги знак љубави и пажње за цео српски народ. Од свега срца благодарим Повереничком савету и Председнику овога Фонда што су мене сматрали достојним ове награде. То је знак подршке нашем народу и нашој Цркви, која трпи страшна угњетавања на Косову и Метохији и која је принуђена да брани своја вековна права у земљама бивше Југославије зато што вековима сведочи свету свето Православље и остаје непоколебива у вери отаца. Када се налазим у Храму Светога Саве у нашој престоници и гледам куполу украшену мозаиком руских уметника, благодарим Богу што ме је удостојио да сопственим очима видим како се развијају наши блиски братски односи. Могу рећи речима светог јеванђелиста: „Ова је, дакле, радост моја испуњена” (Јн. 3, 30). Лично сам сведок моћнога препорода историјске Русије; видим да се наш народ налази у делатном, живом јединству са руском браћом и руским сестрама. Осећам се сведоком новог доба у нашој историји; искрено се радујем пуној једнодушности и јединомислију наших Цркава и братству наших народа као важној чињеници духовне реалности, као благодатном дејству Духа Светог Утешитеља. Вазљубљени ми сабрате, драга браћо! Данас се мученичка Украјинска Православна Црква – онде где је свети кнез Владимир крстио народ Свете Русије – скрнави богохулством расколникâ, насиљем и крвопролићем. Свима је познат подвиг стотинâ хиљадâ Срба који су се до смрти борили за свето Православље. Због тога мислим да не треба много речи да би се објаснило како се Српска Православна Црква односи према свему ономе што се сада дешава у Украјини. Наш одговор на све то исти је онакав какав су дали наши преци: Српска Православна Црква потпуно подржава јединство и целовитост Руске Православне Цркве и одлучно осуђује поступке унијатâ и расколникâ, који раздиру хаљину Христову на месту свештене купјељи кијевскога крштења, продајући свој народ непријатељима вере, онима „којима ће крај бити по делима њиховим” (2 Кор. 11, 15). Свако ко помаже украјинским расколницима непријатељ је не само Руској Цркви и руском свету него и свим православним словенским народима и свему православном свету. Молим се Господу Исусу Христу да укрепи снагу Ваше Светости, да Вас украси дуговечношћу и да прослави дело Руске Православне Цркве у историји светога Православља. Нека се благослов Божји излије на све народе под окриљем Руске Православне Цркве! Нека у украјинску земљу дође мир и слога у истини, нека се обнове стари и саграде нови храмови, нека се испуне верницима који се моле, и нека јединствена Света Русија непоколебиво и снажно настави своју мисију на добро васцелога хришћанскога света! Извор: Српска Православна Црква ДОПУНА: ФОТО-АЛБУМ МОСКОВСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ: View full Странице

-Епископ тимочки Иларион богослужио у Црнајки код Мајданпека- На дан када света Црква прославља сабор Светих отаца првог Васељенског сабора, 20. маја 2018 године, Свету архијерејску Литургију у храму Успенија Пресвете Богородице у селу Црнајка код Мајданпека, служио је Епископ тимочки г. Иларион са свештенством из намесништава борског, неготинског и кладовског. Пре почетка службе Владика је освештао обновљени храм у Црнајки. Ово је уједно прва архијерејска Литургија још од освећења храма 1897. године. -ФОТОГАЛЕРИЈА- У току Литургије Владика је звањем протонамесника наградио старешину храма јереја Владу Вуковић за досадашњи труд и бригу о храму, поуком да и даље напредује и труди се заједно са својом парохијом. У наставку Литургије Владика је крстио малог Данила, четврто дете оца Владе. Владика је на крају Литургије одржао очинску беседу, протумачивши Св. јеванђење и похваливши труд и рад надлежног свештеника, рекавши да се парохијани угледају на свог свештеника, који је у овом тешком времену смогао снаге да одгаја тако велику породицу и улаже велики труд у старању око своје парохије. Одмах након литургијског сабрања у порти Цркве одржан је кратак културно – уметнички програм који је припремио КУД „Црнајка“. У наставку је уследио свечани ручак који је припремила Месна заједница Црнајка заједно са својим свештеником. У току трпезе љубави Преосвећени владика је на предлог надлежног пароха наградио институције, фирме и појединце који су највише помогли реновирање храма и захвалио се и осталима који су помогли да овај храм напокон доживи свој преображај. Архијерејска грамата је додељена председнику општине Мајданпек господину Дејану Вагнеру, председнику МЗ Црнајка господину Ненаду Николићу, приватном предузећу „Мимел“ ДОО из Мајданпека, брачном пару Јели и Драгутину Диммитријевићу, Горану Димитријевићу, Зорану Димитријевићу, Зорану Илићу, Ивану Илићу, Звездану Новаковићу, Тихомиру Журкићу и Радиши Гавићу. Посебно се Владика захвалио директору рудника Мајданпек на несебичној љубави према мајци Цркви и огромној подршци и помоћи како у обнови овог храма у Црнајки, тако и помоћи око свих храмова у општини Мајданпек, уручивши му икону крсне славе, Светог Јована Крститеља, да се пред њом моли, а она да штити и благослови и њега и његов дом и све који се пред њом помоле. Историја Светоуспенског храма у Црнајки Из извештаја, који је по наредби Кнеза Милоша 1832. године поднела комисија која је имала задатак да попише православне храмове у тадашњој Србији, у Црнајки је постојала црква која је подигнута 1819. године. Данас, у центру села, у непосредној близини школе, на месту на којем је била поменута црква, налази се храм посвећен Успенију Пресвете Богородице, подигнут 1896. године, а освећен годину дана касније од стране Епископа тимочког Мелентија. Храм је подигнут углавном од новчаних прилога или од доприноса мештана. У порти храма, са јужне стране, налази се гроб свештеника Јована Павловића, који се упокојио 1918. године. После нестанка два немачка војника у лето 1943. године, немачки окупатор је 23. августа исте године стрељао четрдесет мештана и упалио храм. Теже последице су избегнуте брзом интервенцијом мештана који су пожар угасили. Трагови тог догађаја и данас су видљиви на делу иконостаса и на неким богослужбеним књигама. Извор: Епархија тимочка View full Странице