Претражи Живе Речи Утехе

Извор:https://www.facebook.com/manastir.tumane.9?__tn__=%2Cd*F*F-R&eid=ARBtMZSUxCjNUQj4KVXTZ7qBKiNFFDkWlXUo0x8nioWdBO3o4rY-NxgURtUcgdC917KCXuE0zKVRGmY3&tn-str=*F Данас се у манастиру Туману код Голубца окупило више хиљада верника који су молитвено учествовали у пресвлачењу моштију Светог Зосима. View full Странице

Извор:http://www.spc.rs/sr/patrijarh_arhijereji_stigli_u_petshku_patrijarshiju_0 28. Април 2018 - 23:07 Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј и епископи, чланови Светог Сабора наше отачаствене Цркве, стигли су 28. априла 2018. године у Пећку Патријаршију (фотогалерија). Његова Светост ће 29. априла 2018. године началствовати светом архијерејском Литургијом са чином призива Светог Духа у храму Светих Апостола у Великој лаври Пећкој Патријаршији, чиме ће започети овогодишње редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. Радни део заседања Сабора почеће такође у Пећкој Патријаршији после свете архијерејске Литургије 30. априла 2018. године. Исто ће бити настављено 1. маја 2018. године у Патријаршијском двору у Београду. View full Странице

Са прортала православие.ру преносимо малу антологију иконографског представљања догађаја Страсне седмице. Иконография Страстной Седмицы На Страстной седмице Церковь вспоминает последние дни земной жизни Спасителя: Его деяния и беседы с учениками, установление Таинства Евхаристии, предательство Иуды, заключение Господа под стражу, Его страдания и уничижение, распятие, смерть и погребение. Великий Понедельник. Проклятие смоковницы. Печская патриархия. XIV в. Великий Понедельник. Проклятие смоковницы. Книжная миниатюра из арабского Евангелия XVII в. Великий Вторник. Притча о десяти девах. VI в. Миниатюра Евангелия из Россано. Музей в Россано, Италия Великий Вторник. Притча о десяти девах. Современная греческая фреска Великий Вторник. Притча о злых виноградарях. Книжная миниатюра XI в. Великая Среда. Предательство Иуды. Автор: Дуччо ди Буонисенья, XIII в. Великий Четверг. Умовение ног апостолов. Роспись церкви Панагии Асину в Никитари, Кипр. 1105 г. Великий Четверг. Умовение ног апостолов. Нач. XIV в, фреска монастыря Ватопед, Афон Великий Четверг. Господь объясняет смысл умовения ног апостолов. Нач. XIV в, фреска монастыря Ватопед, Афон Великий Четверг. Тайная Вечеря. Нач. XIV в, фреска монастыря Ватопед, Афон Великий Четверг. Тайная Вечеря. Икона монастыря Ватопед, Афон Великий Четверг. Тайная Вечеря. Мозаика собора св. Марка, Венеция Великий Четверг. Причащение апостолов. Фреска монастыря Ставроникита, Афон Великий Четверг. Причащение апостолов. Фреска в соборе Сретения Владимирской иконы Божией Матери. Сретенский монастырь, Москва Великий Четверг. Причащение апостолов. VI в. Миниатюра Евангелия из Россано. Музей в Россано, Италия Великий Четверг. Причащение апостолов. Фреска в соборе Сретения Владимирской иконы Божией Матери. Сретенский монастырь, Москва Великий Четверг. Моление о Чаше. Мозаика собора св. Марка, Венеция Великая Пятница. Моление о Чаше. Нач. XIV в, фреска монастыря Ватопед, Афон Великая Пятница. Иуда приводит стражников ко Христу. Армянская книжная миниатюра XIII в. Великая Пятница. Поцелуй Иуды. Византийская книжная миниатюра Великая Пятница. Поцелуй Иуды. Нач. XIV в, фреска монастыря Ватопед, Афон Великая Пятница. Поцелуй Иуды. Пещерная церковь, Каппадокия. XI в. Великая Пятница. Христос на допросе у Анны. Фреска Старо-Нагорично, Македония. XII-XIV в. Великая Пятница. Христос на допросе у первосвященника Каиафы. Фреска Старо-Нагорично, Македония. XII-XIV в. Великая Пятница. Христос перед Пилатом. VI в. Миниатюра Евангелия из Россано. Музей в Россано, Италия Великая Пятница. Христос перед Пилатом. Фреска работы Феофана Критского, монастырь Ставроникита, Афон Великая Пятница. Христос перед Иродом. Фреска Старо-Нагорично, Македония. XII-XIV в. Великая Пятница. Иудеи требуют смерти Христу: «Да будет распят!». VI в. Миниатюра Евангелия из Россано. Музей в Россано, Италия Великая Пятница. Уничижение Христа. Фреска Старо-Нагорично, Македония. XII-XIV в. Великая Пятница. Смерть Иуды. Капитель церкви св. Лазаря, Франция. XII в. Великая Пятница. Крестный путь Спасителя. Слоновая кость. Британский музей. 420-430 гг. Великая Пятница. Симон Киринейский помогает Господу нести Крест. Кипрская фреска Великая Пятница. Господь шествует на страдания. Фреска монастыря Ставроникита, Афон Великая Пятница. Восхождение на Крест. Нач. XIV в, фреска монастыря Ватопед, Афон Великая Пятница. Пригвождение ко Кресту. Фреска монастыря Дионисиат, Афон Великая Пятница. Распятие Христа и гибель Иуды. Слоновая кость. Британский музей. 420-430 гг. Великая Пятница. Распятие, VIII в, Синай Великая Пятница. Распятие. Пещерная церковь, Каппадокия. XI в. Великая Пятница. Распятие. Фреска церкви св.Николая в Прилепе, Македония. XII-XIII в. Великая Пятница. Распятие. Мозаика монастыря Осиас Лукас Великая Пятница. Смерть Христа. Фреска монастыря Высокие Дечаны, Сербия. XIV в. Великая Пятница. Снятие со Креста. Армянская книжная миниатюра XIII в. Великая Пятница. Снятие со Креста. Фреска монастыря Дионисиат, Афон. Сер. XVI в. Великая Пятница. Снятие со Креста. Книжная миниатюра Великая Пятница. Оплакивание Христа. Фреска монастыря Дионисиат, Афон. Сер. XVI в. Великая Пятница. Оплакивание Христа. Фреска монастыря Грачаница Великая Пятница. Оплакивание Христа Фреска Спасо-Преображенского собора Мирожского монастыря во Пскове. 1140-е гг. Великая Пятница. Положение во гроб Мозаика храма Воскресения Христова в Иерусалиме View full Странице

Извор:https://www.facebook.com/manastir.tumane.9?hc_ref=ARSfFqb02PZJOvX_R_XyEwAN0GZ1waFQvnn7DIQBN7dbwoO_wkuFu_L_cgUmHZOQ3vk У манастиру Туману, 21. октобра 2017. године прослављена је трећа годишњица обретења моштију Св. Јакова Новог. Са благословом Епископа Браничевског Г. Игнатија, свету архијерејску литургију служио је Архиепископ михаловско-кошички Г. Георгије из Словачке. Уз многобројно свештенство и монаштво, прослави је присуствовало неколико хиљада људи. Надахнутом беседом вернима се обратио Владика Георгије, поучивши све присутне о значају Св. Јакова, као монаха и подвижника, рекавши да су га у диптихе светих унеле многе помесне цркве. Верници су читав дан прилазили и целивали светитеља молећи га за помоћ и исцељење. View full Странице

Извор:https://www.facebook.com/arhimandrit.sava?hc_ref=ARSy2atVrRPwMV979KhSbzvYLCmBxWsXJKKWLngVEM31ScGuOcVSp2RUH1kSdujqVOM Јуче је у Великој Хочи прослављен празник Усековања главе Св. Претече, славе дечанског метоха Св. Јована. Св. Литургију служио је Високопреподобни архимандрит Сава (Јањић) са о. Миленком их Хоче, архим. Михајлом, игуманом Свето-архангелским и о. Вељом, парохом из Ораховца. Певали су призренски богословци. Отац Исаија и монаси који се брину о овом метоху, јеромонах Кирил и монах Давид, показали су се као прави домаћини. Много деце донело је посебну радост слави у овом јединственом древном месту. Након славе у метоху Св. Јована. отац Сава је обишао Дечанску виницу у Великој Хочи. Традиција прављења вина овде се негује још од 14. века. Данашњу зграду за монахе са виницом подигли су дечански монаси 1851 године. View full Странице This post has been promoted to an article

Извор: https://www.facebook.com/jerejvladislavvucanovic?hc_ref=ARQZFzsrgdGt33-YOkJ0hfZ8nCZ9ICXjjZL4qiRnXKvVgqfAlQ-5NVvtCqiiEaBurtI У Манастиру Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу данас је одржана централна свечаност поводом Светих новомученика јасеновачких, који се обиљежавају 13. септембра. Свечаност је почела Светом архијерејском литургијом којом је началствовао Његово Високопреосвештенство митрополит Смоленски Исидор (Руска Православна Црква), Архиепископ Михаловско-кошицки Георгиј (Православна Црква Чешких и Словачких земаља) и више архијереја Српске Православне Цркве (митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, епископи: домаћи славонски г. Јован, врањски г. Пахомије, будимљанско-никшићки г. Јоаникије, тимочки г. Иларион, брегалнички г. Марко из ПОА) и свешетномонаси и свештеници из сестринских Православних Цркава и СПЦ. Након пригодних бесједа које су архијереји упутили вјерном народу ПОДСЈЕЋАЈУЋИ ИХ НА ПОТРЕБУ ДА ЖИВЕ У СВЈЕТЛОСТИ ХРИСТОВОГ ЈЕВАНЂЕЉА, служен је чин освештања славског колача и жита на хумци поред "Каменог цвијета" а након тога приређено је послужење за све присутне у дворишту манастира. View full Странице

Дана 28. маја 2017. године у Манастиру Туману торжествено је прослављен празник. Уз присуство готово десет хиљада верних Св. Архијерејску Литургију служио је архиепископ михоловско-кошицки Г. Георгије уз саслужење епископа браничевског Г. Игнатија и епископа тимочког Г. Илариона. Пре Св. Литургије пресвучене су мошти Св. Зосима. У току Литургије извршен је чин проглашења Св. Јакова Туманског. У свечаној литији мошти су пренете у испосницу, где им се народ поклањао до касних сати. View full Странице

На Вазнесење Господње биће освећен нови храм ставропигијалног Сретењског манастира у Москви, Храм Васкрсења Христовог и Новомученика и Исповједника руских. Тиме ће бити обиљежен почетак прогона Руске цркве и десетогогодишњица обнове канонског јединства Московске Патријаршије и Руске Заграничне Цркве. У току су завршни радови на унутрашњем уређењу овог, још једног руског Храма на Крви (у непосредној је близини Лубјанке, сједишта КГБ-а). Сајт православие. ру доноси фотогалерију из које може да се види спољшња архитектура и љепота унутрашњег живописа Храма. http://www.pravoslavie.ru/103060.html Храм в честь Воскресения Христова и Новомучеников и Исповедников Церкви Русской Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Господь Вседержитель. Роспись центрального барабана Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Пророк Иеремия. Роспись центрального барабана Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Пророк Даниил. Роспись центрального барабана Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Росписи купола Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Хорос Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фрагмент хороса Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фрагмент хороса Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Купол и хоры Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Роспись алтаря Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Господь, преподающий Тело и Кровь Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Причастники. Роспись алтаря Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Причастники. Роспись алтаря Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Роспись алтаря. Господь преподает Свои Тело и Кровь Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Вид из алтаря Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Вид на алтарь с балкона второго этажа Фото: А. Горяинов / Православие.Ru «О Тебе радуется». Фреска Фото: А. Горяинов / Православие.Ru «О Тебе радуется». Фреска Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Апостол и Евангелист Иоанн Богослов. Роспись паруса Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Роспись лестниц Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Роспись колонн храма Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Вид на западную стену Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Роспись нижнего храма Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Матерь Божия. Роспись нижнего храма Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Воскресение Христово. Роспись нижнего храма Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Апостол Фаддей Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Святая Троица. Роспись нижнего храма Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Апостол Петр. Роспись нижнего храма Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Художники Дарья Шабалина и Михаил Леонтьев, возглавляющие работы по росписи собора Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Крещение Господне. Роспись нижнего храма Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Нагорная проповедь. Роспись нижнего храма Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Храм в честь Воскресения Христова и Новомучеников и Исповедников Церкви Русской Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Храм в честь Воскресения Христова и Новомучеников и Исповедников Церкви Русской. Вид с Рождественского бульвара Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Анатолий Горяинов 18 мая 2017 г. View full Странице

12. maj 2017. - Манастир Острог - Дешавања Слава манастира, празник Светог Василија Острошког Чудотворца, торжествено и молитвено је прослављен у острошкој светињи 11. и 12. маја 2017. љета Господњег. Централном саборном Архијерејском Литургијом на платоу испред Горњег Острога началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит ташкентски и узбекистански Руске Православне Цркеве Г. Викентије, са Високопреосвећеним Архиепископом цетињским Митрополитом црногорско-приморским и игуманом острошким Г. Амфилохијем и Преосвећеним Епископом будимљанско – никшићким Г. Јоаникијем уз саслужење бројног православног свештенства и свештеномонаштва. Литургији су присуствовали и Преосвећени Епископ диоклијски г. Кирило и Преосвећени епископ Назарије старјешина Александро-невске лавре. Хиљаде вјерника присуствовало је молитвеној прослави празника Светог Василија, који су у реду сатима чекали на поклоњење Острошком Чудотворцу. Након читања Светог Јеванђеља сабране је ријечима празничне бесједе поучавао Владика Јоаникије који је казао да се празник Светог Василија прославља у свјетлости Васкрсења Христовог, што доживљавамо као наставак и продужетак васкршњег славља. -Свети Василије Острошки је због својих врлина, своје вјере, молитве, поста, трпљења, смирења, бриге о Цркви и пастви својој, гледајући цијелог живота и трудећи се да угоди Богу, задобио од Бога велику милост и Бог га је осјенио Својом свјетлошћу и силом Свога васкрсења удостојио га да буде учесник Његове побједе над смрћу. Господ који је васкрсао и побиједио смрт, Он је Својим васкрсењем учинио учесницима и причасницима Своје славе и Свога васкрсења и Своје побједе над смрћу све оне који га љубе – казао је Владика Јоаникије. Он је казао да се и данашње славље уписује у књигу опширног житија Светог Василија Острошког које исписује сам Бог вјековима, захваљујући труду Светог Василија. – Гледамо колико дјеце, омладине, из разних крајева вјерног народа, људи са различитим својим бригама и мукама, са чежњама и надама, са тешкоћама и са радостима, сви једнако приступају Кивоту Светог Василија током цијеле године, а нарочито за овај празник. Да добију Божије благодати преко његових светих моштију и да се оснаже молитвама Светог Васлилија и да се тако оснажени, укријепљени, просвјетљени врате својим домовима, својим пословима, осјећајући да им Бог и Свети Василије дају снаге да носе свој крст у овоме животу и да иду напријед. Колико је Свети Василије дјеце благословио, колико на прави пут упутио, пут вјере, наде и љубави, на јеванђељски пут, колико је тужних утјешио, малодушних охрабрио, колико је бездјетних родитеља благословио те су добили потомство, те је благословом његовим ушла радост у њихове домове, од давнина, а нарочито данас када људи имају велике породичне тешкоће. Колико је завађене браће измирио и колико је наших тешкоћа на себе примио, заиста светитељ Божији – рекао је Владика Јоаникије и додао да је Свети Василије Божији дар који је Бог дао српском народу у најтежа времена. Владика Јоаникије је казао да и данас имамо многе непријатеље Цркве Божије, као и у доба Светог Василија Острошког док је ходио по овој земљи. – Свако вријеме је вријеме Светог Василија. Он је са нама, он је са Богом и са нама. Њему је Бог дао ту слободу да нас заступа својим светим молитвама пред Престолом Божијим и да нас све просвећује и упућује на прави јеванђељски пут спасења – казао је Владика и нагласио да се славље Светог Василија Острошког Литургијом не завршава, него се продужава и најавио да ће поводом празника улицама Никшића предвече проћи свечана свенародна Световасилијевска литија. Бесједа Владике Јоаникија Бројно монаштво и вјерни народ, који су се постом, молитвом и исповијешћу припремали, примили су Свето Причешће, а током Свете Литургије мала Симона коју је миропомазао Митрополит Амфилохије прибројана је у ред крштених. Потом су архијереји благосиљали и пререзали славски колач поводом славе острошког манастира празника Светог Василија Острошког, као и бројне славске колаче које су у славу Божију а поводом празника Светог Василија принијели сабрани вјерници. На крају богослужења сабране је благословио домаћин сабрања Високопреосвећени Митрополит Амфилохије који је подсјетио да се Господ прије свог распећа помолио да сви једно буду. – Данас се ипуњава тај благослов Господњи. Сви смо једно и заједно, сабрани у име Оца и Сина и Духа Светог, сусревши се са Господом, примаћући Његово Тијело и Крв Његову, поставши једно са Њим и једно једни са другима за вјечност и цјеливајући мошти Светог Василија Острошког које нас ево вјековима сабирају, не само његове домаће Херцеговце и Црногорце и из других крајева српских земаља, него и из читаве васељене сабирају се данас. Ево са нама Митрополит ташкентски и узбекистански Викентије, Владика будимљанско-никшићки Јоаникије, ту је наш Назарије из лавре Светог Александра невског који чува мошти нашег последњег Патријарха слободне Пећке патријаршије Василија Бркића, који је написао Службу Светог Василија Острошког коју и данас пјевамо. Тамо се чувају и земни остаци Митрополита Василија Петровића који се такође тамо упокојио. Ту су са нама наша браћа Руси, наша браћа Јелини, Јермени, наша браћа Румуни који су донијели благослове велике и дивне Румунске Цркве Божије, има православних Бугара, има Француза, Њемаца, Италијана, са свих крајева. То је велики Божији дар и потврда да смо призвани сви ми људи и сви земаљски народи да будемо једно, у Богу једно, у вјери једно, у Причешћу Тијела и Крви Господње једно – казао је Митрополит Амфилохије. Дајући ријеч Митрополиту Викентију, Митрополит Амфилохије је подсјетио да се ускоро прославља сто година од страдања Светог Цара руског Николаја Другог, те да Митрополит Викентије управо столује на мјесту гдје је мученички пострадала царска породица Романов. Високопреосвећени Митрополит Викентије преносећи благослове и поздраве и честитајући празник Светог Василија архијерејима, свештенству и вјерном народу од руског Патријарха, казао је да Светјејшији Патријарх Кирил воли Црну Гору, братску Српску Православну Цркву. -Радујем се када видим како смо се овдје сабрали да се молимо Богу и прослављамо дивног светитеља, Светог Василија Острошког у данима празновања Пасхе Христове. Господ Исус Христос је ради нас људи и ради нашег спасења претрпио страшну смрт и муке да би нама отворио пут у Царство небеско. Људи су током вјекова проникли у дубину подвига и смисла крсне жртве и Васкрсења Господа и Спаса нашег Исуса Христа, они су препознали велику љубав Божију према роду људском и тиме нам је Господ даровао вјечни и блажени живот и зато су се током вјекова многи подвижници трудили да задобију те добродјетељи које нам је оставио Господ Христос. Пред нама су данас и славимо подвиге и трудове Светог Василија Острошког, који се у своме животу подвизавао и трпио разна искушења која су га прогонила, од турског ропства у коме је живо, па све до уније и разних других искушења која су га пратила у животу. Он је узео на себе такав крст и подвиге и жртву, да би се уподобио Христу и да би задобио вјечни живот – казао је Митрополит Викентије. Он је такође додао да је Острошки Чудотворац током живота био са народом, помагао народу, укрепљавао свој народ, а сваки слободни тренутак посветио је Богу и молитви. Бесједе господе митрополита Амфилохија и Викентија -Наслађујући се и тада благодаћу Божијом и општењем са живим Богом, он је свијетлио и укрепљавао све оне људе који су били са њим током његовог живота, али не само тада, него и до наших данас он нас кријепи благодаћу и молитвама које за све нас узноси пред Богом нашим – казао је Митрополит Викентије и честитао сабанима празник Светог Василија Острошког. Заједничарење архијереја и свештенства настављено је уз славску трпезу хришћанске љубави коју је припремила острошка братија, а бројни поклоници у дводневној непрекидној колони наставили су да приступају Кивоту са моштима Светог Василија. Дводневно славље Прослава празника Светог Василија Острошког почела је јуче, 11. маја у раним јутарњим сатима када су хиљаде вјерника почеле да пристижу у острошку светињу из разних крајева свијета. Међу њима било је и ходочасника који су препјешачили стотине километара да би дошли до манастира Острога и на празник Острошког Чудотворца цјеливали његове Свете мошти. Уочи празника, на платоу испред Горњег манастира у поподневним сатима уприличена је промоција илустроване књиге прича за дјецу ”Од пастира до Светитеља”, коју је по благослову Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, издала ИИУ„Светигора“ у оквиру новоосноване дјечје библиотеке „Ћирилко“. О књизи су говорили Преосвећени Епископ диоклијски Г. Кирило, књижевник Будимир Дубак и аутор Весна Тодоровић професор српског језика из Никшића. Промоција књиге Од пастира до светитеља Потом је Епископ Кирило са свештенством и свештеномонаштвом, у присуству Вископреосвећеног Митрополита Амфилохије одслужио свечано празнично Бденије. Након што су свештеници помазали вјерни народ освећеним уљем, Владика Кирило је обраћајући се вјернима казао да је Свети Василије херцеговачко чобанче, који се наново родио и постао Бог по благодати, непресушни извор исцјељења, извор воде живе. – Свети Василије Острошки није Бог по суштини, јер је један Бог по суштини који се слави у три лица Отац, Син и Дух Свети. Свети отац наш Василије није Бог Отац, али видите да свети попримају својства Бога по суштини, тако да се он по милости приближава своме Творцу и Створитељу и Сведржитељу све твари и као што ми сви добро знамо из свог живота, мислим да никога нема овдје који стоји да није једном окусио милост и помоћ Светог оца нашег Василија Острошког. Свети отац наш Василије није Христос, није Син Божији Јединородни, али је син Божији по благодати и исто је тако за свој народ као Христос за сво човјечанство окусио и испио до краја чашу жучи – казао је Владика Кирило и нагласио да су се све вражије силе које су хтјеле да одвоје Светог Василија од Божијег пута разбиле о острошке стијене. Бесједа Владике Кирила на крају Бденија Тачно у поноћ Његово Високопреосвештенство Митрополит Амфилохије читао је Актатист поред моштију Светог Василија, а великом броју сабраних обратио надахнутом архипастирском бесједом говорећи о значају и величини Светог Василија за српски род и подсјећајући на страдања кроз која је пролазио Свети Василије, Свети Петар Други Ловћенски Тајновидац и народ српски и Црква Божија како у вријеме Светог Василија, тако и дан данас. Литругијска прослава празника Светог Василија Острошког почела је сат после поноћи у цркви Часног Крста, а Светом службом Божијом началствовао је сабрат острошке обитељи јеромонах Сергије. Другу Литургију у пет сати ујутру служио је Епископ Кирило са свештенсвом у цркви Ваведења Пресвете Богородице поред моштију Светог Василија, а у цркви Светог новомученика Станка одслужена је Литургија са саборним крштењем. Све фотографије текст и фотографије: Жељко Вуксановић View full Странице