Претражи Живе Речи Утехе

Представљање нове збирке огледа Владимира Коларића „Бити другоме утеха и охрабрење“ биће у четвртак, 9. марта 2023. године, од 17 часова, у књижари „Библос“ у Београду (Ул. Риге од Фере бр. 2). Коларић је у овој збирци обухватио нешто шири опсег тема, које су обједињене разумевањем смисла хришћанства, уметности, културе, друштва и човека. Подсећамо, Владимир Коларић је теоретичар уметности и културе, прозни и драмски писац и преводилац. Дипломирао је драматургију и докторирао теорију драмских уметности, медија и културе на Факултету драмских уметности Универзитета уметности у Београду. Аутор је књига „Хришћанство и филм“ и „Хришћанство и уметност“. Приређивач је научног зборника „У трагању за уметничком формом“ (са Енисом Успенски), уредник темата „Филм и филозофија“ (са Александром Прњатом), „Естетика тела у хришћанству“ (са Благојем Пантелићем) и „Хришћанство и савремена култура“ (са Александром Ђаковцем), сва три у часопису "Култура". Објавио је књиге приповедака „Луталице“, „Рат љубави и друге приче“ и „Тајна пурпурних зора“ и романе „Авантуре победника“, „Филип од злата“ и „Доктор Метузалем“, као и збирку савремене руске поезије у свом избору и преводу, под насловом „У светли дан“. Извор: Библос

„Бити свој“ често звучи као испољавање гордости: „Прихвати ме таквог какав јесам!“ А обично „какав јесам“ значи са свим гресима и недостацима против којих аутори оваквих тирада не сматрају ни потребним да се боре. Али заиста, шта значи бити свој? Целовит човек jе изузетно редак, чешће видимо комбинацију различитих слика у једној особи. Људи на послу су jедни, у друштву други, а код куће трећи. Па и код куће особа се испољава на различите начине: са супружницима, децом, родитељима... И често су слике које особа показује у различитим ситуацијама веома различите. Можете чак рећи да то нису слике, већ маске које човек мења у зависности од средине и околности. Али шта се крије иза ових маски? Обично сам човек не зна шта је он заправо. Jер многе људе себе не замишљају ван друштва. Човек не остаје сам са собом, а још више сам са Богом, па се стога не може испољавати онаквим какав заиста јесте. Његов прави идентитет је скривен од свих и од њега самог. Од свих осим Творца. Шта смо ми прави, само Бог зна, Он зна и какви треба да будемо по Његовоj замисли. Отелотворење ове Божије замисли је наш главни циљ — наследити Царство које нам је припремио Господ. Уосталом сви ми носимо слику Творца у себи. Али наш задатак је да постанемо Његово подобије. Тако, објашњавајући библијску фразу „И створи Бог човјека по обличју својему, по обличју Божијему створи га“ (1 Моj 1,27), cв. Григорије Ниски каже: „Зашто се не каже: „И створи Бог човека по обличју Божијему и по подобиjу?“ [...]. Разлог је у томе што „по обличју” имамо стварањем, а „по подобију” стичемо својом вољом. Бити по обличју Божијем својствено нам је од првог стварања, али да постанемо по подобију Божијем зависи од наше воље. То је цела суштина хришћанског живота – спојити обличjе и подобије. Тако да се споји обличjе и подобије, слика и њено оличење. Дакле, да хришћанин буде своj значи да се повинује Створитељевоj замисли о њему. Употпуни обличjе Божије у себи, поставши Његово подобије. То се постиже само испуњавањем заповести, љубављу према Богу и ближњима. И све маске треба оставити. https://pravlife.org/sr/content/mitropolit-antonije-pakanich-shta-znachi-biti-svoj