Претражи Живе Речи Утехе

Зоран Ђуровић: ГЛИКЕРИЈА НА АРТЕМИЈЕВОЈ САХРАНИ Мој интересантан осврт на Гликеријин излет!

Јубилеји Преподобног оца Јустина, 125 година од рођења и 40 година од престављења Господу, прослављени су освећењем тропрестоног храма посвећеног Светом Сави, Светом Јустину Мученику и Светој Марији Египћанки, подигнутом према Авином завету у манастиру Ћелијама, где је он преко три деценије Богу служио. Повезана вест: Епископи Иринеј и Исихије на освећењу заветног Храма преподобног Јустина Ћелијског Чин освећења и свету архијерејску Литургију служили су Високопреосвећена и Преосвећена господа архијереји: црногорско-приморски Амфилохије, берлински и немачки Марко (Руска Загранична Црква), бачки Иринеј, врањски Пахомије, шумадијски Јован, рашко-призренски Теодосије, крушевачки Давид, осечкопољски и барањски Херувим, мохачки Исихије, умировљени нишки Јован, умировљени захумско-херцеговачки Атанасије и домаћин сабрања Епископ ваљевски Милутин. Архијерејима је саслуживало бројно свештенство и свештеномонаштво из више епархија, а посебну лепоту богослужењу дало је појање ученика призренске Богословије „Свети Кирило и Методије“. У оквиру свечаности у Ћелијама, којом је уједно у Епархији ваљевског крунисана прослава јубилеја 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве, уприличено је уручење новоустановљеног ордена Светог оца Јустина. Такође заслужним лаицима уручени су орден Светог владике Николаја и архијерејске грамате. За крај сабрања ћелијско сестринство, предвођено високопреподобном игуманијом Гликеријом, приредило је трпезу љубави за све који су дошли да са њима поделе радост дугоочекиваног догађаја. У навечерје свечаности, на празник Рођења Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин је приредио у Епархијском дому Епархије ваљевске пријем за браћу архијереје и друге уважене госте који су дошли да са њим и богомповереним му верним народом прославе јубилеје Преподобног оца Јустина и Српске Православне Цркве и молитвено учествују у освећењу тропрестоног храма саграђеног према аманету новопросијавшег светитеља. Пријем у Епархијском дому и потом вечера у Парохијском дому Покровске цркве протекли су у великој празничној радости и срдачним разговорима. Са благословом Епископа ваљевског г. Милутина драге госте је поздравио протонамесник Дарко Ђурђевић, архијерејски намесник први ваљевски, описавши историју Покровског храма и пожелевши добродошлицу архијерејима. У манастиру Ћелијима служено је празнично бденије у сусрет великом догађају за Епархију ваљевску, Српску Православну Цркву и Православље у целини, будући да је ава Јустин изузетно поштован код свих православних народа. Службом је началствовао протонамесник Бранко Чолић уз саслуживање свештенослужитеља из Ваљева и појање ученика Богословије „Свети Кирило и Методије“ из Призрена. На дан освећења тропрестоног храма, када света Црква прославља родитеље Пресвете Богородице Светог Јоакима и Ану, у манастиру Ћелијама сабрало се мноштво верника да предвођени архипастирима узнесу молитве у славу Господа и част Преподобног оца Јустина. -Ова свечаност је радост за Епархију ваљевску, родну епархију оца Јустина - Врањску, нашу помесну Цркву, али и све који чине православну васељену, јер је Свети богоносни отац Јустин био великан не само српског рода, духовник и богослов Српске Цркве него и светило свеправославне хришћанске васељене, рекао је у литургијској проповеди Епископ бачки г. Иринеј, један од истакнутих савремених теолога и архијереја духовно пониклих крај аве Јустина. Ава Јустин, апостол свога времена Беседа у храму јесте тумачење Јеванђеља, јер је оно нераскидиво повезано са светом Литургијом. Све што у Јеванђељу читамо на светој Литургији се остварује и то доживљавамо. Не теоретски, већ реално, органски, као учесници. Литургија је домострој спасења, а Свето Писмо је богонадахнути опис тог домостроја. Јер, Господ Христос се оваплотио у тело човека, а Своју реч у реч светог Јеванђеља. Данашња прича о чудесној свадби символизује вечно блаженство Царства Божјег које се оваплоћује на светој Литургији, и ми смо сами званице на тој свадби. На крају се каже да онај који није осењен благодаћу Духа Светога није достојан да учествује у тој свадби, односно буде део радости Царства Божјег. Достојни су сви који су се том позиву одазвали, они постају изабрани, поучавао је владика Иринеј. -Ако је постојао човек у нашем роду и у нашем времену ван граница наше земље и Цркве који је читавог свог живота будно слушао зов Христов и одазвао му се свим својим бићем то је био Свети ава Јустин Ћелијски и Врањски, изданак породице која је седам колена уназад давала свештенике, одрастао у дому молитве у близини манастира Светог Прохора Пчињског. Поред школовања у Београду и иностранству, главни извор његовог духовног бића је благодат Божја, истакао је Епископ бачки г. Иринеј. -Сви који су имали прилике, а и ја недостојни сам био тога удостојен, сећају се како је богослужио. Не овде, у овом храму, који је толико желео, толико за њим чезнуо и оставио га као свој аманет својим духовним потомцима и своме манастиру Ћелијама. Сећамо се са каквим је сузама и молитвеним уздасима богослужио, са каквом душом која гори пред Господом као неугасива светиљка. Исто тако сви се сећамо његових беседа, омилија, његових литургијских проповеди. Проповедао је у скромном ћелијском Светоархангелском храму, најчешће пред релативно малим бројем монахиња и свега неколико људи из оближњих села тако надахнуто, истинољубиво, очаравајуће за душе слушалаца. Да је служио у Светој Софији у Цариграду, Исакијевском саборном храму у Петрограду или у храму Христа Спаса у Москви не би говорио другачије. Старац Јустин је знао да сведочити љубав, правду и истину Христову јесте његов вечни задатак, поделио је своја сећања на духовног му оца владика Иринеј. -У личности аве Јустина остварује се оно што је он говорио за Светог Јована Претечу Господњег и друге светитеље, а то је да су у њима спојени дарови Духа Светога и све врсте подвига које се своде на подвиг вере и љубави према Господу Христу, према Светој Тројици, али и према творевини Божјој и ближњима. Био је носилац Божје благодати, али и свих облика подвижништва. Ава Јустин је био апостол свога времена, ходајуће – живо Јеванђеље, онај који га сведочи свим својим бићем и шири га по свету. Ако је до неустрашивог исповедања вере, он је ту. Ако је до страдања за веру Христову, он је опет ту. Али, највише је у свету познат као теолог, велики отац и учитељ Цркве нашег времена. Он је живи пример подвижника који богословствује и богослова који је подвижник. Како је реч оца Јустина надахњивала боготражитеље за његовог живота, тако данас чине његове књиге, а још више његове свете мошти, истакао је Епископ бачки г. Иринеј. На крају свете Литургије, сабране је поздравио Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, један од Авиних духовних синова. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, услед немогућности да дође и началствује литургијским сабрањем, упутио је писмо Преосвећеном Епископу ваљевском г. Милутину, ћелијском сестринству, браћи Епископима и верном народу. -Овај догађај је од великог значаја не само за Епархију ваљевску већ целу нашу Цркву и шире. Име оца Јустина, новопрестављеног светитеља, не припада само нашој Цркви већ целом Православљу. Стога, од Господа желимо да ову духовну свечаност прославите у најбољем поретку на радост светих угодника и народа нашег. Срдачно поздрављамо Вас, Преосвећени Владико, све архијереје, свештенство и монаштво, као и благоверни народ. Благослов Светог Саве и оца Јустина нека се богато излије на све присутне и на сав наш народ, наводи се у писму патријарха Иринеја које је прочитао директор Патријаршијске управне канцеларије протојереј-ставрофор Стојадин Павловић. Домаћин свечаности, Епископ ваљевски г. Милутин је заблагодарио патријарху Иринеју на поздравном писму. -Велика је част бити данас овде, у овом светом храму, кога је Дух Свети осветио и утврдио и нама дао да у њему појемо свете Литургије до краја века, рекао је владика Милутин и поздравио браћу архијереје, свештенство и монаштво, као и команданта Касарне „Војвода Живојин Мишић“ у Ваљеву пуковника Зорана Смиљанића, директора Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милету Радојевића, првог секретара Амбасаде Руске Федерације г. Алексеја Жукова, представнике државне власти, локалних самоуправа са подручја Епархије ваљевске и сву браћу и сестре који су тог дана били под сводовима светог храма у манастиру Ћелијама, где је Свети отац Јустин служио, писао и проповедао. Срдачну благодарност Владика Милутин упутио је Владици Иринеју на дивној беседи, у којој нас је поучио како треба да живимо и да се угледамо на великог Божјег човека Оца Јустина. -Овај дан смо дуго чекали и он много значи не само за Епархију ваљевску, јер отац Јустин је васељенски светитељ. Све оно што је овде рађено и грађено припада целој васељени. Он данас из небеског света посматра не само нас овде окупљене, него и све Србе. На нама је да положимо испит пред њим. Радује се његова душа која нас одозго гледа и благосиља, онако како је то чинио и док је био на земљи – пун смирења, пун радости и пун огња за веру и истину Христову. Радује се моја душа што сам као надлежни архијереј могао да дочекам све архијереје, свештенство и монаштво и све вас, браћо и сестре. Ту радост делим са свима вама, рекао је владика Милутин. Одликовања и грамате за добротворе Априла 2019. године Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве услишио је молбу Епископа ваљевског г. Милутина да Епархија ваљевска изради орден Светог оца Јустина. Први примерак одликовања додељен је Патријарху српском г. Иринеју. Такође, одликовање су добили и духовна чеда оца Јустина: митрополит Амилохије, архиепископ Марко, владике Иринеј и Атанасије, као и игуманија Гликерија са сестринством манастира Ћелија. Орден Преподобног аве Јустина постхумно је додељен аутору пројекта заветног храма проф. др Предрагу Ристићу. Великим добротворкама новог храма у Ћелијама Ивони Јањић Адамовић и Мирјани Сабади додељен је орден Светог владике Николаја. За трпезом љубави, успомене на дане проведене са авом Јустином евоцирао је Архиепископ берлински г. Марко. У манастир Ћелије долазио је у времену у ком су ретки били храбри да то чине. На сваком кораку сусретао се са полицајцима који би питали о разлозима доласка. -Мали део народа био је свестан колико великог човека је имао у својој близини. Хвала Богу, прилике у друштву су се промениле и данас у Ћелије на поклоњење ави Јустину многи долазе, рекао је Владика Марко, упутивши благодарје домаћинима, патријарху Иринеју и браћи епископима. -Кроз векове, Руси и Срби раме уз раме водили су бројне битке. Сад водимо битку на духовном пољу и издржаћемо, јер се боримо за праву ствар, поручио је у здравици први секретар Амбасаде Русије г. Алексеј Жуков. -Овај храм биће један од најлепших у Српској Православној Цркви. Храм ће сведочити о свима нама који смо дали свој допринос његовој градњи. Нека би дао Бог да се наши потомци поносе нама као што се ми поносимо нашим владарима који су зидали задужбине на Косову и Метохији, , речи су др Милете Радојевића, директора Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама. У име манастира Светог Јована Претече, скита Верије, благодарје је упутио јеромонах Пантелејмон. Игуманија манастира Ћелија мати Гликерија даривала је епископе иконама Преподобног оца Јустина које је израдила ћелијска иконописачка радионица. Уручени су епархијски дарови и архипастирске грамате, захвалнице ћелијске обитељи добротворима и приложницима тропрестоног храма, док су призренски богослови добринели свечаној атмосфери појањем духовних и народних песама. Извор: Епархија ваљевска View full Странице

-Бог се најсавршеније открива у Својим светитељима- Као и ранијих година, на празник Светог Оца Јустина Ћелијског, 14/1. јуна 2018. године Господње, манастир Ћелије био је место молитвеног сусретања верног народа са разних православних простора. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Повезане вести: Митрополит Амфилохије у Ћелијама: Сасуд Божије благодати – свети старац Јустин! Проф. Александар Вујовић: Увек је посебна част и благослов бити у манастиру Ћелије! Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско – приморски Г. Амфилохије, уз саслуживање Митрополита запорошког и мелитопољског Г. Луке (Украјина), Епископа ваљевског Г. Милутина, тимочког Г. Илариона, аустралијско – новозеландског Г. Силуана, умировљеног Владике Атанасија, бројног свештенства и свештеномонаштва из више епархија Српске Православне Цркве, као и протојереја Валерија Михејева, пароха Руске Заграничне Цркве из Берлина. По Светој Литургији, преломљен је славски колач, а вредно ћелијско сестринство, на челу са игуманијом мати Гликеријом, приредило је агапе за све који су се у част Светог Аве Јустина сабрали у светињи на обали Градца, у којој је он Богу и свом роду служио преко три деценије. Лепота Божја и његове творевине сабрана је у људском лику. У човеку се огледа лице живог Бога. Најсавршеније Бог је открио Себе, пуноћу Своје лепоте и доброте у личности Јединородног Сина Свога, Који је ради нас и нашег спасења постао човек. По Његовом лику, лепоту задобијају они који се са Њим сусрећу на земљи, а потом и у вечности. То су свети пророци, апостоли, а потом и сви који се крштавају у име Његово до краја света и века. Међу њима посебно место заузимају свети Божји људи, у којима је посебно диван Бог Израиљев, Бог изабраног народа. Ми се данас налазимо на месту на ком је засијала божанска лепота на посебан начин, где је Господ послао двојицу Својих нових изабраника – Светог Владику Николаја и Оца Јустина, казао је у празничној проповеди Митрополит црногорско – приморски Г. Амфилохије, један од ученика Светог Оца Јустина. Овде је Господ послао два дивна, чудесна сведока, који не само да су веровали у Њега, не само да су писали и написали о Њему књиге драгоцене, него су се срели са Њим на начин на који су се са Њим среле жене мироносице, свети апостоли, боговидци и пророци. Бог је у наше време нашем народу послао двојицу светих, двојицу пророка, двојицу сведока Својих, не само нашега рода, него свих земаљских народа – рекао је Митрополит Амфилохије. У данима тамновања у злогласном логору Дахау, Владика Николај сагледао је страхоте свог времена на пророчки начин. Бог му је подарио очи које виде тајне овог света. На овом месту он је започео ту тајну боговиђења, а овде је и његов ученик Свети Отац Јустин живео, подвизавао се, служио и срео се са живим Господом. Читајте његове и списе Светог Владике Николаја и видећете да то нису писали обични интелектуалци, зналци знања, чак ни зналци Светог писма и књига светих Божјих људи. То су писали људи који су се срели са Христом Господом. Оно што су видели, чули, опипали рукама својим, као апостоли, посведочили су. Као што је Владика Николај пророк нашег времена, тако се и овде чуо пророчки глас Светог старца Јустина. Тај глас одјекује до данас. Његово виђење, знање и мудрост које је црпео из сусрета са Господом, Коме је читав живот посветио, сабирају нас и данас овде око његовог ћивота у древној светињи ћелијској – поручио је у славословљу Господу и своме учитељу Митрополит Амфилохије, изразивши посебну радост што се сабрања око имена Божјег и новопросијавших светитеља умножавају из године у годину. Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин заблагодарио је Господу на лепом времену, које је допринело лепоти сабрања у ћелијској порти. Господу би увек требало да благодаримо што нам је дао живот и снагу, што нас је довео да се саберемо у светињи, где су архијереји, свештеници, ђакони и верни народ. То је Црква Христова, коју је Бог створио, а Свети Сава утврдио и призвао да се у њој Богу уподобљавамо да би наш лик личио на Господа Христа. Владика Милутин заблагодарио је Митрополиту Амфилохију што је предводио богослужење, игуманији Гликерији и сестрама које даноноћно раде и украшавају ово свето место, Митрополиту Луки који је дошао из далеке Украјине, Епископу тимочком Г. Илариону,младом архијереју који је заорао дубоку бразду на Њиви Господњој, свом духовном сину Владики аустралијско – новозеландском Г. Силуану, служитељу најудаљенијег олтара СПЦ, чији је магистарски рад за тему имао Светог Оца Јустина, Владики Атанасију који често долази у манастир Ћелије, представницима Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама, архимандриту Доротеју, старешини манастира Свете Тројице у Бредареду (Шведска), бројном свештенству, монаштву и верном народу, које је је у ћелијску светињу пут довео са свих страна да прославе празник богомудрог Оца Јустина. На лицима свих вас видим радост у Христу Господу и то је нешто најлепше. Ви сте, браћо и сестре, букет цвећа који на Христа Бога личи. Такви останите! Треба сви да се трудимо да такви будемо до краја живота – поручио је Владика Милутин, благосиљајући све учеснике светојустиновске свечаности у манастиру Ћелије. Увек је посебна част и благослов бити у манастиру Ћелије, јер жарка љубав Светог Оца Јустина према Богу и ближњем, његова оданост изворима, увек надахњују човека да се преиспита где је, како је и шта ради, како би свако од нас према свом послушању и способностима служио Цркви и отаџбини, рекао је др Марко Николић, заменик директора Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама Владе Србије, који увек радо долази на поклоњења светињама Епархије ваљевске. Заиста, радошћу је у овом дану сваки педаљ манастирског дворишта био испуњен. Безмало је четири деценије откако Ава Јустин више није са нама на земљи, али што светим људима наликује, његово присуство осећају сви који га прослављају и за молитвено заступништво му се обраћају. Извор: Епархија ваљевска View full Странице

Христољубива браћо у Црној Гори, потомци Светога Саве. Дочекасмо да прославимо нашег заједничког оца Преподобног Аву Јустина. Ништа посебно, ништа ново немамо да Ти принесемо Свети оче осим опет и опет вапајне молбе, да нас у молитви, заједно са свим српским светитељима не заборавите због наше неслоге“, помолила се мати Гликерија на почетку разговора. Звучни запис разговора Манастир Ћелије у Епархији ваљевској прославиће празник Светог аве Јустина бденијем које се служи у среду 13. јуна у 18 часова и Светом Архијерејском Литургијом која на дан празника (14. јуна) почиње у 9 сати. Звучни запис разговора Она је са нама подијелила духовну поруку Преподобног Аве својој духовној дјеци на постидпломским студијама коју је лично однијела у Атну 1971. године, у којој Ава Јустин каже: “Мила моја христочежњива чеда (имена њихова) нека вам чудесни Господ Христос увек буде све и сва у свима световима. Служећи Њему свим срцем безрезервно, ви служите свима људским бићима у свима световима, а кроз њих, богоугодно служите себи, своме спасењу, свом вечном блаженству, вечној радости. Ево к вама моје живе посланице мати Гликерије и мати Јустине које вам доносе сву моју душу“- подсјећа мати Гликерија на посланицу Аве Јустина из 1972. године својој духовног дјеци на постдипломским студијама у Атини, међу којима су били и наш Високопреосвећени Митрополит Г. Амфилохије и Преосвећени умировљени Владика Атанасије (Јевтић). Извор: Радио Светигора Мати Гликерија, која је више од 50 година игуманија светиње, каже за радио "Источник" Епархије ваљевске да ће у славу Светог Јустина Литургију служити Митрополит Лука из Украјинске Православне цркве Московског Патријархата, затим Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, умировљени Епископ захумско-херцеговачки Атанасије, Владика аустралијско-новозеландски Силуан и домаћин сабрања Владика ваљевски Милутин. Саслуживаће велики број свештенослужитеља из више Епархија СПЦ и помесних цркава. Мати Гликерија и скоро 40 година након упокојења Аве Јустина живо се сећа његових поука, као и беспоштедне и бескомпромисне борбе за православље. Извор: Радио Слово љубве View full Странице

Празник Благовести годинама уназад дан је у коме се у манастиру Ћелије на светој Литургији сабира бројни верни народ. Јер, управо на овај велики дан родио се и Господу преставио Свети отац Јустин Ћелијски, духовник ове обитељи преко три деценије, истакнути теолог, беседник и велики молитвеник, овенчан светитељском славом. Светом Литургијом началствовао је игуман Георгије (Мићић), сабрат манастира Лелић, уз молитвено учешће Епископа ваљевског г. Милутина. Ове године, празник Благовести православни хришћани прослављају заједно са Великом суботом па се 7. априла/25. марта Лета Господњег 2018. светкују две тајне Божје. Прва тајна јесте почетак нашег спасења, тајна благе вести Светог архангела Гаврила откривена Пресветој Дјеви Марији, да ће силом Духа Светог осењена зачети и родити Сина Божјег. Друга, пак, тајна јесте тајна Велике суботе, Христовог силаска у ад и проповедања свим праведницима, који су до Његовог распећа и васкрсења били у подземном свету. Овај дан, поучавао је у благовештењској проповеди архијерејски заменик, протонамесник Филип Јаковљевић, обједињује два почетка. Први почетак је почетак историје рода људског са оваплоћеним Господом Исусом Христом, а други почетак је почетак историје вечности отворених врата Царства небеског. Царства, које нам се не намеће силом, већ га по својој слободној вољи бирамо и прихватамо или одбацујемо. Прихватањем, постајемо Божји сарадници. Најбољи начин како се постаје Божји сарадник показала нам је Пресвете Дјева Марија, одговоривши послушношћу Господу на речи које јој Он саопштава преко Свог изасланика, архангела Гаврила. -Богородица је пројавила смирење и послушање. Видимо како су дивни и спасоносно-сладоносни плодови њеног послушања. Са друге стране, стоје првосаздани људи Адам и Ева, којима је Бог подарио читаву творевину и све што је створио подредио им, али само да испоштују једину заповест - да не једу са дрвета познања добра и зла. Не зато што је то дрво било отровно, већ да би се кроз ту заповест пројавио однос човека према Богу. Обманута змијом, Ева је прекршила заповест и пројавила непослушање. Плодови непослушања су грех и смрт. Зато је била потребна „нова Ева“ - Пресвета Богородица, да својим послушањем прими у своју утробу Господа Христа и постане Богородица, мајка Онога кроз Чију крсну смрт и васкрсење се ми спасавамо, истакао је протонамесник Филип Јаковљевић. -Тешко би нам било да Христос није дошао у грешни род људски. Узалуд би била вера и проповед наша да Христос није дошао и искупио нас од греха и смрти. Зато, закључује протонамесник Филип Јаковљевић, требало би да сатремо темеље и зидове непослушања у нашим душама и утврдимо темеље послушања, јер на њих долази Христос, а на темеље непослушања долази демон. По завршетку Литургије, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин преломио је славски колач, честитавши празник ћелијској обитељи и свима који су дошли из разних крајева да Благовести литургијски прославе у овој светињи. Свечаност је, по обичају, завршена агапама, које су ћелијске сестре, предвођене мати игуманијом Гликеријом, приредиле за бројне госте. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Драга браћо и сестре, Ако неко жели да помогне завршетак изградње троолтарног храма у манастиру Ћелијама код Ваљева , који се гради по тестаменту Преподобног оца Јустина од продаје његових књига, у који ће по завршетку градње и осликавања бити пренете мошти Очеве и конака за поклонике, може да купи неку од књига Преподобног оца Јустина или комплет књига, од којих су посебно насушане за наше душе Житија Светих. Куповином књига постајете приложници манастира. Књиге можете поручити лично код ћелијских монахиња на број 014 351 9716 или путем мејла E-mail: [email protected] Благодарни, Управа манастира Ћелије, игуманија Гликерија и сестринство. Адреса: Манастир Ћелије пошт. фах 68 -14000 Ваљево бр. тел. и факса 014/3519-715 014/3519-716 Ценовник: Бр. 1 Празничне беседе - 1.960,00 Бр. 2 Недељне беседе - 1.960,00 Бр.3 Пасхалне беседе - 1.960,00 Бр.4 Православна црква и екуменизам 1.960,00 Бр. 5 Акатисти 1.960,00 Бр. 6-7 Философија и религија Достојевског, Достојевски о Европи и Словенству - 1.960,00 Бр. 8-9 Пут Богопознања и Философске урвине 1.960,00 бр.10 - Тумачење Еванђеља по Матеју 1.960,00 Бр.11-12 Тумачење Еванђеља по Јовану и Тумачење посланица Св.Јована Богослова 1.960,00 Бр.13 Тумачење Прве и Друге посланице Коринћанима 1.960,00 Бр.14-15-16 Тумачење посланице Ефесцима, Филипљанима , Колошанима 1.960,00 Бр.17 Догматика I - 1.960,00 Бр.18 Догматика II - 1.960,00 Бр.19 Догматика III - 1.960,00 Бр.20 Сетве и жетве - 2.310,00 Бр.21 Друге беседе- 2.100,00 Бр.22 Записи, дневници , мања дела 2.100,00 Житија Светих ЦЕНЕ КАПИТАЛНИХ ДЕЛА- ЗА јануар 3.200 дин фебруар 2.400 март 2.400 април - 2.400 мај 2.800 јуни 2.800 јули 2.800 август 2.800 септембар 2.800 октобар 2.800 новамбар 3.200 децембар 3.200 View full Странице

Српска држава и пре Немањића Борис Субашић | 23. април 2017.http://www.novosti.rs/вести/насловна/репортаже.409.html:661796-Српска-држава-и-пре-Немањића Археолошка истраживања мењају знања о средњовековној историји. Тврђава на брду Браниг над кањоном реке Градац доказ функционисања државе бар два века пре Немање Јеринин град, право градитељско чудо /Фото Б. Субашић НОВА археолошка истраживања у западној Србији откривају нову, изненађујућу слику преднемањићке Србије, као добро организоване и густо насељене државе са утврђењима која штите саобраћајнице којима се транспортују товари драгоцених руда, кажу стручњаци Завода за заштиту споменика културе у Ваљеву. - Откриће да је велика тврђава на брду Браниг изнад кањона реке Градац функционисала бар два века пре Немање као српска, уз проналазак мањих утврђења на античком правцу који је спајао подрињске рудне области са долином Колубаре, показује да је реч о организованој државној територији - каже археолог Радивоје Арсић из ваљевског завода. - Резултати истраживања указују да се преднемањићка српска држава простирала између Саве и Дрине. Од ископавања тек очекујемо изненађења, јер су на територији западне Србије и источне Босне откривени трагови утврђења и насеља раносредњовековне српске државе. Остатке зидина и кула на стрмом брду у кањону реке Градац, у атару села Бранговић, на седам километара од Ваљева, народ је назвао Јеринин град. Друго име за рушевине је Бежане, јер су се међу високим зидинама, на неприступачним литицама, и у многобројним пећинама, скривали збегови од османског зулума. Археолози кажу да још нису откривена писана сведочанства о овом великом и вешто сазиданом граду, али су на основу налаза утврдили да је утемељен још у преисторији, око 1.600 година пре Проклете Јерине, жене деспота Ђурђа Бранковића, која је у народној машти била градитељ тврђаве. - На почетку истраживања 2004. мислили смо да је реч о византијској тврђави из 5. века, из времена Јустинијанове обнове - каже Арсић. - Доцнијим ископавањима смо утврдили да су је Римљани користили у војне сврхе још од 3. века, а да су касније само додати луксузнији цивилни део и епископска црква, верско седиште целог овог дела Србије, што сведочи о значају тајанственог града. Затим смо дошли до најстаријег слоја који сеже у преисторију, у гвоздено доба, кад се на овом месту налазило насеље утврђено каменим бедемима. Археолог Радивоје Арсић Убрзо су археолози схватили да на простору тврђаве и села Бранговић постоји јача традиција насељавања него што су могли и да замисле. Највеће изненађење сачекало их је у најмлађем археолошком слоју. - Иако је највише оштећен ерозијом и ископавањима дивљих археолога, налази су недвосмислено указивали на то да су Срби овде живели у континуитету од времена насељавања од 7. до 10. века. Град је, изгледа, напуштен у време ратова кнеза Часлава са Угарима - каже Арсић. Остаци вишеслојног утврђења су на површини од три хектара. - У доњем делу града налазило се цивилно насеље, а горњи део, где је била велика донжон кула, имао је искључиво војну сврху - каже Арсић. - Геодетска снимања и ископавања указују да се цивилно насеље развило поред античког пута кроз кањон реке Градац, спајајући долину Колубаре са Ваљевским планинама и Подрињем, који су обиловали рудним лежиштима сребра, бакра, олова и злата. Јеринин град је право градитељско чудо са својим високим и дебелим зидовима који се стрмо спуштају у дужини од око 200 метара изнад самог речног тока. Градитељи су, где год су могли, користили природне бедеме од стена и повезивали их зидовима који су из даљине тешко уочљиви. За потребе одбране су у стрме стене уклесане стазице и степенице чији се трагови и данас јасно виде. ХРИШЋАНСТВО ИЗ ПЕЋИНА КАЊОН реке Градац поред тајанственог Јерининог града чува и сведочанства о ширењу хришћанства у Србији. Поред остатака ранохришћанских богомоља у ромејском насељу, у високим, сурим стенама око града налазе се многе пећине, келије, где су средњовековни монаси испосници тиховали гледајући с висине на крајолик клисуре и околних ваљевских планина као слику раја на земљи. Тим испосницама, сматрају научници, своје име дугује манастир Ћелије, који се налази у непосредној близини Јерининог града.

Помаже Бог Двоје Грка, поп и попадија, желе да посете после Васкрса манастире Ћелије и Лелић. Питају ме где могу да преспавају, како могу да стигну до манастира кад се нађу у Србији, одакле и којим путевима, којим данима су посете дозвољене итд. Ја много година већ нисам била у Србији и не знам да им одговорим, па рекох - можда можете ви на форуму помоћи око информација. Хвала.