Претражи Живе Речи Утехе

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је на Бадњи дан са свештенством, уз молитвено учешће Његовог преосвештенства Епископа диоклијског г. Методија и вјерног народа, Свету службу Божију у Цетињском манастиру. Високопреосвећени је казао да је Господ оцима нашим говорио о великим Светим тајнама кроз пророке, а пуноћа Његовог јављања о Својој тајни, Тајни овога свијета, људскога живота и смисла човјечанства откривена је у рођењу дјетета Исуса у Витлејему. Подсјетио је владика да пророштва о Њему започињу од прадревних времена, од Адама и Еве, послије њиховога гријеха, када су погазили заповјест Божију и одрекли се живога Бога и Његове заповјести. Сваки од древних пророка је свједочио о Христовом доласку. “ И сва та пророштва су се остварила у овај свети дан Христовог рођења, дан Божића малог дјетета од Дјеве рођенога у коме су се сабрале све тајне неба и земље, који је творац, кроз кога је Господ – Бог Отац, створио небо и земљу и све што постоји. Кроз Њега је постало све што је постало. Он бјеше у почетку као вјечни Логос, вјечна Ријеч Божија у Богу. Као Бог, Ријеч Божија је постојала у Богу Оцу да би кроз Њега Бог Отац створио небо и земљу и све што постоји. И када је дошла пуноћа времена Господ је послао Сина Свога у овај свијет да посвједочи Себе и Оца Свога небескога, да нас научи да и ми њега називамо: Оче наш, који си на небесима.“ Даље је објаснио да не само да је Бог Отац Његов Отац од вјечности, него да је Отац свију нас и да зато увијек изговарамо ту дивну молитву коју смо од Христа научили, а у којој исповједамо и Тајну Свете Тројице: „Кад кажемо Оче наш, који си на небесима, онда исповједамо Бога Оца кроз кога је све постало што је постало. Да се свети име Твоје, име Његово које је изнад сваког имена јесте управо име Исус Христос, Син Божији, јединородни. Да се свети то име Његово, да буде свето и у нама, да кроз нас проговори Његово име. Да дође царство Твоје, то је Тајна Духа Светога, Трећега лица Пресвете Тројице.“ А откривањем Пресвете Тројице, казао је Митрополит, призван је и свијет и човјек нарочито, да испуни вољу Божију: да буде воља Твоја и на земљи као што је на небу. Настављајући тумачење молитве Господње, владика је појаснио да призив хлеб наш насушни дај нам данас, није призив на свакидашњи хљеб, већ је Он хљеб живота који силази са неба. Подсјетио је и на ријечи самога Господа: Ја сам хљеб живота који силази са неба, ко једе од овога хљеба неће умријети, него ће вјечно жив бити. „Зато се назива надсуштаствени хљеб, кроз кога и овај земаљски хљеб и храна добија свој прави смисао, а кроз њега и људски живот и храна. И све што се догађа са човјеком, и тијело његово, постајући призвано да и оно буде обиталиште Духа Светога, и душа његова, такође. И човјек постаје биће кроз Њега и преко Њега, кроз Његово рођење и оваплоћење, и човјек постаје не само душа жива, него у маломе богочовјек. Прима у себе квасац богочовјечности, Божији квасац, и човјек који је рођен у овоме пролазноме свијету, и који је по својој природи смртан, он кроз то Христово оваплоћење и рођење постаје бесмртно, вјечно биће.“ Човјек је биће призвано не просто да се рађа на земљи, него да се силом Духа Светога и водом преобрази у биће вјечно, непролазно, бесмртно биће, и то је смисао људскога живота, поручио је Архиепископ цетињски Амфилохије: „И тај најдубљи смисао људскога живота се открива управо нама овдје на земљи кроз Христово рођење. Зато ми прослављамо Господа нашега на овај Бадњи дан, поздрављајући се и преко бадањака, који је симбол Њега као дрвета живота вјечнога и непролазнога. Прослављамо Његов рођендан – Божић, прослављамо Њега као малог, као Божића, као мало дијете рођено од Духа Светога и Пресвете Дјеве, и кроз Његово рођење прослављамо свако рођење.“ Посебно је истакао да је кроз материнство Пресвете Богородице призвано свако срце сваке мајке да постане срце Богомајке. И свако дијете кроз причешће Тијелом и Крвљу Христовом, тим надсуштаственим хљебом, призвано је да постане бесмртно биће, вјечно и непролазно: „За вјечност је рођен човјек, а не за смрт и пролазност, то је она најдубља тајна наше вјере хришћанске и овога дана и догађаја, којега данас прослављамо. Зато су хришћани најдубљи и најмудрији људи на земљи, јер прослављају не смртнога, пролазнога човјека, него бесмртнога, прослављајући Богочовјека, прослављају ту богочовјечност, која је Светом тајном крштења уграђена у људско биће и живот, у људско рађање и живљење на земљи, и у вјекове вјекова. Зато се на овај дивни и Свети празник поклонимо Оцу и Сину и Духу Светоме – Богу нашем“, закључио је на крају своје бесједе Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. На крају Свете литургије, честитајући празник, Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је казао да је у пјесми анђела и пастира, коју и ми данас појемо, Слава на висини Богу, а на земљи мир, међу људима добра воља, садржан сав закон и призвање нас људи овдје на земљи: „Да прослављамо име Божије, које је изнад свакога имена и у коме је суд и правда, по Светоме Петру Цетињском, и да у исто вријеме, прослављајући име Божије, славећи Га на небесима, стварамо мир овдје на земљи. И да се васпостаља добра, благословена и мирна воља међу људима, међу свима народима. То је оно што је донио Господ Својим доласком у овај свијет, и то је оно на шта су призвани сви људи и земаљски народи. Мир Божији, Христос се роди!“ Ваистину се роди! Извор: Митрополија црногорско-приморска

Нагласио је да је у три крста, Христавом Крсту и крстовима двојице разбојника на Голготи, сабрана сва судбина људскога рода. Крст Христов је крст невинога који страда, не због својих гријеха нити због гријеха својих предака, него да би се у Њему прославио сами Бог, име Божије. Крст распетог лијевог разбојника је крст непокајаног а крст десног, који је такође разапет за гријехе своје, али исповиједа Бога је крст покајаног разбојника. „Њихови крстови су крстови свих земаљских људи и народа. Христов Крст и крст оних који се са Њим сараспињу, то је крст и страдање да се прослави име Божије. Они који се сараспињу Христу, који заједно са Њим носе крст, одричу се себе и жртвују за име Божје, правду и истину Божију, они су у оном реду покајаних разбојника“, рекао је Митрополит и подсјетио да у рај није први ушао праведник него покајани разбојник који је био свјестан својих злочина и који је тражио опроштај од Господа. Даље истиче да је покајање као промјена човјекова, промјена његовог ума и срца, најдивнији плод људскога поштења и живљења: „То показује и овај покајни разбојник, то показују безбројни други разбојници, покајани људи-грешници кроз историју који су се сараспели Христу. То показују нарочито свети Божији људи који су били као и ми људи са свим слабостима и људским недостацима, али који су загрлили Господа, жртвовали се за истинску и праву вјеру, за живога Бога у духу покајања и зато их је Господ прибројао међу свете своје.“ Митрополит Амфилохије је казао да су седам брата Макавејаца, њихова мајка Соломонија и првосвештеник Елеазар били људи као и ми, али када се поставило питање вјерности Божјем закону, они су остали вјерни Богу и жртвовали живот свој за живога Бога и благодарећи томе остали запамћени кроз вјекове. Свједочанство тога сјећања на њих јесте и древни Храм Светих Макавеја у Толошима који је јединствен у Српској цркви, нагласио је Архиепископ цетињски Амфилохије. Истиче да нема ниједног другог народа на земљи који је изњедрио тако бројну браћу као Макавеје, који су се жртвовали за Бога осим нашег. Српски народ има 9 браће Југовића, светога Југ Богдана и мајку њихову који су жртвовали земаљско царство и живот за Небеско царство и вјечни живот. Високопреосвећени владика је казао да међу онима који су кроз историју носили Христов крст су и они који су пострадали 1944. године уочи Ђурђевдана, када је Подгорица бомбардована од ондашњих савезника које је на то подстакла рука безбожнога Броза. У бомбардовању је 80% града уништено и убијено скоро двије хиљаде жена и дјеце. „Овдје, у храму су насликани мученици који су на овоме гробљу сахрањени и благословени заједно са свима који су невино пострадали од тога несрећног, безбожног бомбардовања, које је била припрема на бомбардовање које нас је снашло 1995. и 1999. године из истих обезбожених центара“, рекао је владика и изразио увјерење да су сви невино пострадали прибројани лику Божјих мученика и страдалника попут онога деснога разбојника који је исповиједио Господа, који се покајао за своју огреховљеност и који је ушао у радост Господа свога. Након причешћа вјерних, литије са трократним опходом око цркве, Митрополит Амфилохије је освештао и пререзао славски колач. Овогодишњи кумови славе братство Вратница, славу је предало Буду Видаковићу испред староседалаца Видаковића. Испред домаћина, најстаријег братства у Толошима присутне је поздравио Мијо Вратница који се захвалио Митрополиту што је благословио и својим присуством увеличао скуп, као и и старјешини храма, оцу Предрагу Шћепановићу. По његовим ријечима захваљујући љубави, стрпљењу оца Предрага и Божој помоћи овај храм је васкрснуо, сјединио браћу и сестре и у њему поред одраслих свој мир и спокој препознаје и налази велики број дјеце. Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је одслужио и помен за покој ктитора, приложника, као и за оне који су настрадали у саобраћајним удесима. Због честих удеса на том дијелу магистралног пута на капији црквеног дворишта прочитано је Јеванђеље и владика је покропио водицом пут уз молитву да Бог заштити све учеснике у саобраћају. Заједничарење у торжественом прослављању празника и славе Светих мученика Макавеја настављено је за славском трпезом љубави. Весна Девић Извор: Митрополија црногорско-приморска

Звучни запис беседе