Претражи Живе Речи Утехе

Божићна академија у част Породице, а поводом јубилеја - пет година рада "Центра за Живот" који делује при земунској Богородичиној цркви, биће приређена у недељу, 15. јануара, у сали Општине Земун, најавио је за Радио Слово љубве координатор поменутог центра, др Бојан Цакић. Сарадници Центра ће, каже нам, овај јубилеј обележити наступом многих пријатеља - мати Злате са Хором манастира Богородице Тројеручице, Љубе Манасијевића, Небојше Мастиловића, Србских православних појаца, црквених Хорова Богородичиног храма и Цркве у Вранићу, као и деце и младих - учесника летњих "Кампова православне омладине“ које је "Центар за Живот" организовао годинама уназад. Питали смо о даљим плановима који се тичу основне нити које се Центар држи од свог оснивања под благословом СПЦ - очувања Породице, неговања брака, рађања деце, смањења броја чедоморстава, поучавања младих, помоћи мајкама и очевима... др Бојан Цакић о прослави јубилеја "Центра за Живот": Извор: Радио Слово љубве

У реализацији Радио-Благовесника, а у оквиру Информативне службе Епархије бачке, у емисији „Гост Радијаˮ протонамесник Срђан Нешић, парох при храму Рођења Светога Јована Претече у Сомбору, говорио је о прослави 230 година поменутог храма, његовој богатој историји и плановима прославе јубилеја у овој години. Звучни запис беседе Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Милешева је први пут у својој новијој историји, Васкрс дочекала без уобичајеног сабрања народа. Васкршњу литургију служио је епископ милешевски Атанасије уз саслужење свештенства и монаштва, а на најрадоснији православни празник, ова, осам векова стара, света лавра Немањића, светли истим сјајем и сведочи да се искушења побеђују вером и добротом. Иако више пута рушена, паљена и обнављана, Милешева је у духовном животу и култури српског народа, увек заузимала посебно место. Подигао ју је, као принц, краљ Владислав, син Стефана Првовенчаног и унук Немањин, по замисли свог стрица, Светог Саве, и како је ова света лавра Немањића са народом издржала све невоље и несреће, тако и сада дочекује ововремена искушења. „Почевши од нашега духовног оца, Светога Саве, па надаље, увек се побеђивало на овом светом месту, и ми се молимо Богу да наставимо у тој победи… живети овде… а на нама је да се бавимо, сада, нашим васкрсењем. Христос Воскресе! Ваистину Воскресе“, речи су епископа милешевског Атанасија. По свему што се овде дешавало протеклих осам стотина година, а пре свега јер су у њој мошти Светог Саве почивале дуже од три века, с правом се може рећи да је Милешева на пиједесталу међу српским средњовековним манастирима. „Те мошти, којима је за живота, гробно место одредио Свети Сава, су биле центар пажње – од оног дана, када га је краљ Владислав пренео и сахранио у припрати, па све до оног тренутка када су га Турци, крајем 16. века однели, и спалили на Врачару“, каже Славољуб Пушица, историчар. Овај духовни и просветитељски центар, раскошне архитектуре , у 16. веку је био и најбогатији манастир Српске православне цркве. Имао је и своју штампарију, а када су монаси у Великој сеоби напуштали манастир на 150 коња једва је стало само оно највредније из богате ризнице. Британски археолог, сер Артур Еванс, коме се приписује и откриће праисторијских култура Крита и Микене, је 1883. године у „Манчестер Гардијану“ објавио чланак о милешевским фрескама, наводећи у опису тог монументалног зидног сликарства, да ренесанса у Европи, није почела у Италији, са Ђотом – већ у једном српском манастиру – у Милешеви. У години прославе јубилеја, као и много пута раније у историји овог манастира и српског народа, искушења су опет велика, али, Милешева даје оно највредније што има под крилом Белог анђела – чисту веру, љубав и наду. Припремили Јелена Божовић и Милован Обућина Извор: Епархија милешевска

Приликом свог недавног боравка у Ваљеву (11. октобар), протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, говорио је за радио „Источник“ о положају Митрополије црногорско-приморске у Црној Гори, о закону који је на штету СПЦ а који држава жели да донесе, затим о јубилеју СПЦ – 8 векова самосталности, али о смислу и значају верске наставе и Цетињске богословије, као најстарије школе у Црној Гори. С обзиром да из године у годину све мањи број ученика уписује богословије и теолошке факултете, проту питамо и „зашто деца неће у попове“? Извор: Радио Источник

Ове године навршава се пуних осам векова од догађаја који се 1219. године десио у Никеји. Тада је хиландарски монах Сава од Васељенског Патријарха Манојла Првог Сарантена добио аутокефалност за Српску Цркву. Први архиепископ је постао светитељ Сава. У овом броју нашег часописа пред читаоце доносимо извод из књиге Живот Светог Саве, где Свети Владика Николај догађај добијања аутокефалности описује напомињући да се Свети Сава извињавао и молио да некога другог изаберу за архиепископа, наглашавајући своју недостојност за тако узвишен чин. По жељи Патријарха, Цара, али и свих монаха из пратње Светог Саве, ипак је изабран саглашавајући се са вољом Божијом. Уследила је велика посвећеност око организације нове архиепископије на просторима српских земаља. Ту је и текст Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. др Јустина, који представља уводник у импресивну монографију ”Жичка Епархија – осам векова светосавског континуитета – историја, манастири, цркве”, чији су коаутори Гордана Гаврић и др Драгољуб Даниловић. Текстови Епископа др Јована (Пурића), ђакона Александра Пејовића, дипл. историчара Александра Пауновића расветљавају важне аспекте лика и дела првог српског Архиепископа. Ђакон Стефан Милошевски је са енглеског језика превео текст Џима Фореста, под насловом “Сећање на митрополита Антонија Блума“, где нас упознаје са занимљивим детељама из живота овог угледног црквеног великодостојника и богослова. Ђакон Саво Величковић је написао текст “Света Тајна Исповести и њен однос према Светој Литургији“, где ову веома важну тему анализира са богословског становишта уз критичке осврте на поједине моменте савремене праксе. Протонамесник Александар Р. Јевтић у тексту “Замена теза – О две секуларизације“ износи одређене моменте из црквеног живота и практиковања обичаја, које сагледава у ширем контексту изазовне друштвене теме о секуларизацији. Протонамесник Дејан Марковић на “Страници православног хумора“ доноси нове хумористичне приче. У рубрици Лирски благовесник, др Драган Хамовић нам кроз текст “Припадати земљи; О поезији Владимира Јагличића“, представља овогодишњег добитника награде Жичка хрисовуља. Песме Лазара Хамовића сведоче о сусрету даровитог дечака са лепотом и узвишеношћу Православља, што свој израз проналази у стиховима који сведоче да песници и даље расту међу нама. У рубрици Прикази налази се текст Радмиле Мишев, посвећен књизи за децу “Мала прича о великој Жичи“, аутора Милоја Радовића. Књига је изашла са благословом Епископа жичког Г. др Јустина, а илустрације је радио даровити краљевачки сликар Бојан Миљковић. Књига древну Жичу приближава срцима најмлађих, али је поучна и онима који нису заборавили да буду деца. Ђорђе Чоловић нам доноси приказ књиге “Приче из Великог рата“, посвећене сећањима чачанских свештеника који су били сведоци ратних дешавања у току Великог рата, рата који је требало да оконча све ратове. Велики труд и жеља вероучитеља Милоша Живановића да од потпуног заборава спаси ове вредне и непроцењиве приче о страдању нашег човека, народа, и цркве овековечена је у овој вредној књизи. Рубрика Веронаука доноси текст Драгане Ђурић и Ане Црепуљаревић под насловом “Жички светионик знања – О.Ш. Живан Маричић у Жичи“. Историја Манастира Жиче и школе у насељу Жича приказују испреплетаност наше просвете и духовности. Марко Јоргић у тексту под насловом “Вероучитељи у улози филмског редитеља и глумца“, извештава о догађају у Основној школи ,,Вук Kараџић” у Kраљеву, где је покренут едукативни серијал епизода на тему паметног и безбедног коришћења мобилних телефона, тј. о њиховој употреби и злоупотреби са којом се сусрећу младе генерације. Циљ овог серијала је едукација младих, подизање свести о функционисању савремене технологије у свакодневном животу, њеним добробитима, као и злоупотребама истих. У овом серијалу поред ученика седмог разреда улоге су имали и наставници, и то наставник верске наставе Михајло Живковић, наставник српског језика Јасмина Стоисављевић и Марија Радосављевић, наставник ликовне културе. „Фокус генерација“ ушла је у финале КРЕФ такмичења у борби за ,,Просветни оскар“, које се одржава од 4. до 6. октобра. Протођакон Александар М. Грујовић нас упознаје са богослужбеним активностима Епископа жичког Г. др Јустина у претходном периоду. Протонамесник Александар Р. Јевтић, уредник часописа Извор: Епархија жичка

У сусрет јубилеју 1500 година манастира из штампе је изашла вриједна Монографија „Манастир Подластва“ коју представља њен уредник публициста Јован Маркуш. Звучни запис разговора У сусрет великом јубилеју 1. 500 година манастира Рођења Пресвете Богородице-Подластва у Грбљу из штампе је изашла вриједна Монографија „Манастир Подластва“ коју је слушаоцима нашег Радија представио њен уредник публициста Јован Маркуш. Монографија манастира Подластва, обухватила је све аспекте манастирског живота и његове духовно-просвјетне мисије кроз вријеме. Ова монографија, такође представља свједочанство многовјековног трајања овог манастира све до наших времена. Монографија манстира Подластве је обухватила следеће цјелине (поглавља): Историјат Грбља и манастира Подластва Епархија бококоторска и дубровачка и манастир Подластва у Великом рату Археологија раног хришћанства на простору Јужнојадранске области Градитељски осврт на манастирски комплекс Фрескопис манастира, Рукописне и штампане књиге манастира Старе и вриједне књиге које припадају грбаљским црквама, а чувају се у Ризници Српске православне цркве у Котору Обнову манастира у 20. и почетком 21. Вијека Народна предања и култове у окриљу манастира Подластва и Живот у манастиру. Обухвата резиме на српском, руском и енглеском језику. Монографија је илустрована низом фотографија које су заступљене у сваком поглављу, пратећи и олакшавајући заинтересованој читалачкој јавности да се што боље удуби у суштину и смисао самог текста. МАНАСТИР РОЂЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ – ПОДЛАСТВА Манастир Подластва, са црквом Рођења Пресвете Богородице, налази се у близини магистралног пута Будва -Тиват – Котор, на јужној падини грбаљског села Ластва Грбаљска, по којем је и добио име. Манастир Подластва се убраја међу најзначајнија духовна средишта, не само Грбља него цијеле Боке. Заједно са Михољском Превлаком,која представља 800 годишњи темељ Светосавског Православља у Зети – Црној Гори, манастир Подластва је посебно сабирно и саборно мјесто, како Грбља, тако и цилелог Приморја. Археолошка истраживања извршена на темељима цркве Пресвете Богородице у Подластви из 1984 године, имала су за резултат проналазак остатака ранохришћанске богомоље из 6 вијека, чиме је дат велики допринос у проучавању средњевјековне археологије на овим просторима . Средњовјековни центар духовности Грбља добио је још једну духовну вертикалу која га је везала дубоко за темеље хришћанства. Такав, наизглед неочекивани обрт, гдје се на мјесту чије се оснивање по традицији приписивало цару Душану 1350, добио је још већи значај јер је материјалним доказима потврђено његово 15-то вјековно трајање. Према предању, манастир је подигао цар Душан 1350. године. Према истом предању, преко овог дијела Приморја, боравећи кратко у ластовској цркви, са оближње морске обале, Свети Сава, први архиепископ српски и оснивач Зетске епископије, упутио се у Свету Гору. Исто предање тврди, да је Свети Сава пролазио кроз ово мјесто кад је пошао у Јерусалим. Такође, постоји предање о грбаљском поријеклу кнеза Лазара Хребељановића. Од настанка, манастир Подластва је био духовни и политички центар Грбља, свједок бурних догађаја везаних за буне против Млечића и Турака, што се рефлектовало на судбину манастира. Ти догађаји су за последицу имали честа страдања манастира. Усљед честих буна и устанака Грбљана, манастир је био први на удару окупатора, па су у непријатељским походима прво њега рушили, палили и пљачкали. Прво разарање манастир је доживио од стране Млечића 1452. године, послије III грбаљске буне 1448-1452, кад је према предању исто тако разрушен и манастир Светог архангела Михаила на Превлаци.Затим је манастир је обновљен 1700. године. Друго разарање манастира је било за вријеме прве аустријске окупације (1797-1805).Манстир је након тога обновљен 1812. године. Треће разарање манастира се догодило када је Аустрија други пут окупирала Грбаљ 1814.г. (1814-1918), а трећи пут је обновљен 1874. године. Четврто разарање је било 1915 године за вријеме Првог свјетског рата. Манастир је обновљен , а тадашњи митрополит црногорско-приморски др Гаврило Дожић, заједно са свештенством, је 1936. године, освештао манстирски комплекс. Пето разарање било је у II свјетском рату. Шесто разарање манастира било je од земљотреса 1979. године када је скоро потпуно уништен. Посебно свједочанство њеног мучеништва јесте и нова гробница 80 побијених Грбљана, Маина, Будвана, Побора и Паштровића у Бару на крају Другог свјетског рата (ту пренијетих и сахрањених 1992. године благословом Патријарха Српског Павла). Почетком 15. вијека саграђен је старији дио цркве Рођења Пресвете Богородице. Манастирска црква Рођења Пресвете Богородице је једноставна, издужена једнобродна грађевина са полукружном апсидом и тродјелним звоником на преслицу. У ткиву зидова и у оквирима отвора секундарно је употријебљен обрађени камен, који је припадао ранохришћанској базилици која датира из 6 вијека. У земљотресу 1979. године, манастир Подластва је претрпио велика оштећења. Између осталог, срушио се свод цркве. Но, ова разарања су “разоткрила” дијелове храма из прохујалих епоха. Наиме, и раније се јасно уочавао старији дио грађевине, али је тек послије земљотреса постао видљив дио првобитног готичког, благо преломљеног свода. Тај најстарији нуклеус храма имао је припрату, могуће у виду неке врсте отвореног тријема. Свјетлост дана угледао је и фрагментарно очуван старији живопис из 15. вијека, који се налазио на јужном зиду и дијелу олтарског простора, као и на јужном зиду припрате – тријема. Нажалост, фреске су веома оштећене, али сачувани ликови стојећих фигура св. Николе и св. Ђорђа, приказани испод сликаних аркада, указују на високе умјетничке домете њихових аутора. У некој каснијој обнови, манастирска црква је добила данашњи изглед. Након сложених истраживачких и конзерваторско-рестаураторских радова на цркви Рођења Богородице, скинуте су млађе фреске са дијела јужног зида и презентиране у простору продуженог црквеног брода. У истом дијелу су изложени и налази из ранохришћанске базилике – фрагменти подног мозаика и парапетне плоче. На тај начин постали су сагледиви и они слојеви споменика, који су вјековима били запретани у унутрашњости грађевине. Манастир Подластва је био и значајан просвјетитељски центар Грбља. Од прве половине XIX вијека у манастиру је била народна школа у којој су калуђери подучавали старословенски језик, црквено појање, рачунање итд. Као наставници спомињу се између осталих Висарион Љубиша (црногорски митрополит 1882-1884) и Митрофан Бан (црногорски митрополит 1885-1921). Као настојатељ манастира Подластва Митрофан Бан узео је видног учешћа у познатом устанку православних Бокеља против Аустрије 1869. године. У вријеме када је игуман Григорије Бућин био учитељ у манастирској школи у Подластви је учио митрополит Петар I Петровић – Свети Петар. Игуман манастира Подластве Јосиф Бућин био је у Цетињу кратко вријеме један од учитеља младог Петра II Петровића Његоша, прије његовог одласка у Топлу крај Хeрцег-Новог. Историјат Подластве, је запамћен по Грбаљском законику, времену Светог Петра Цетињског и његовог рата против Наполеона, као и митрополиту црногорско-приморском Митрофану Бану – Грбљанину. Грбаљска светиња обнављана у немањићко вријеме, рушена је и васкрсавала, доживјевши процват посебно у ово наше вријеме. У последњој деценији прошлог вијека, започета је обнова храма и манастирског комплекса Подластва. Поред храма,стари конак је обновљен, и том приликом је дограђен параклис Светог Великомученика Косовског Лазара. Манастир садржи иновоформирану ризницу у којој су смјештени предмети из различитог историјског периода, као и библиотека. Јован Б. Маркуш Извор: Радио Светигора

Радио Слово љубве у години великог јубилеја дарује серијал од капиталног значаја „Путевима Светих Отаца“. Поводом великог јубилеја наше свете Српске Православне Цркве – 800 година аутокефалности, Радио Слово љубве АЕМ дарује својим слушаоцима и стручној јавности капитално дело у сопственој продукцији – серијал „Путевима Светих Отаца“. У 54 емисије, саговорници аутора ђакона Бошка Савића, професора Патрологије и Догматике у Богословији „Свети Сава“ у Београду, су истакнути познаваоци историје богословља, наслеђа, традиције и развоја Цркве - професори Православног богословског факултета: др Радомир Поповић, др Ивица Чаировић, др Златко Матић, др Вукашин Милићевић, др Андреј Јевтић и други, затим професори Богословије „Свети Сава“ Горан Раденковић, Бранислав Кеџић, Верољуб Сандо, Александар Јевтић, свештеници и теолози, као што је јереј Арсеније Арсенијевић и други. О значају серијала: Појам свети оци Цркве неодвојив је од Црквеног Предања - једног од најдубљих темеља наше вере. Код хришћана је један учитељ - Господ Исус Христос. Христово учење није Он лично сачувао у писаној форми него Његови ученици, апостоли. Њима је било поверено да запишу све што су видели и чули. Током тог периода сећање на живот и речи Исуса Христа преношено је од уста до уста и тако настаје, поред писменог, и усмено предање. Живот Цркве нераскидиво је повезан са Светим Предањем и управо то Предање, као и Свето Писмо у Цркви, су бранили људи од ауторитета. Они су називани Оцима Цркве. Цео серијал ће се емитовати у следећим циклусима: Апостолски ученици (Дидахи, Варнавина посланица, Пастир Јермин, Свети Климент Римски, Свети Игњатије Богоносац). Апологети (посланица Диогнету, Свети Јустин мученик и филозоф). Велики писци богослови (Свети Иринеј Лионски и Свети Иполит Римски). Афрички (Картагински) Оци - (Тертулијан, Свети Кипријан Картагински). Александријски оци (Свети Климент и Ориген). Златни период (Свети Атанасије Велики, Свети Кирило Јерусалимски, Кападокијско Богословље, Свети Василије Велики, Свети Григорије Богослов, Свети Григорије Нисијски, Свети Јован Златоусти). Монашко Аскетски писци (Евагрије Понтијски и Макарије Велики, Свети Јован Дамаскин). Западни оци (Блажени Августин, Свети Иларије Пиктавијски, Свети Амвросије Милански, Блажени Јероним). Источни Оци петог века (Свети Кирило Александријски и Теодорит Кирски). Византијски оци (Дионисије Ареопагит, Свети Максим Исповедник, Свети Фотије патријарх Цариградски, Свети Симеон Нови Богослов, Свети Григорије Палама, Свети Никола Кавасила). Васељенски Сабори (Први Никејски, Други Цариградски, Трећи Ефески, Четврти Халкидонски, Пети Цариградски, Шести Цариградски и Седми Никејски). Велики Свеправославни сабори (Сабор Светог Фотија, Сабор Светог Григорија Паламе). Унијатски сабори (Лионска Унија и Флорентинска унија). Свети Сава. Пилот пројекат који је Радио Слово љубве започео о Савиндану, изазвао је огромно интересовање слушалаца, а сада добија свој пуни замах. Од понедељка, 4. марта 2019. године, емисије серијала „Путевима Светих Отаца“ емитујемо сваког радног дана у 20 часова. Серијал започињемо првим циклусом Апостолски ученици (4. март, 20 часова). Продукција и емитовање серијала су реализовани захваљујући покровитељству Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама. Серијал „Путевима Светих Отаца“ представља један од најобухватнијих и најзахтевнијих самосталних пројеката Радија Слово љубве од свог оснивања и представља први од неколико важних пројеката у 2019. години којим ће Радио Слово љубве АЕМ обележити десетогодишњицу свог постојања и рада. Извор: Српска Православна Црква

Састанком је председавао Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије, а учесници конструктивног разговора били су архимандрит Теофил, настојатељ манастира Светог Николаја у Бањи Прибојској; јеромонах Павле, настојатељ манастира Свете Тројице у Дубници, протојереј Игор Ерић, архијерејски намесник пријепољски; протојереј Бранислав Стојановић, секретар Епархије; протојереј-ставрофор Марко Папић, секретар Oдбора за прославу јубилеја; и протођакон Никола Перковић. Ово је још један у низу састанака на којима се износе идеје како би се што боље и разноврсније организовало обележавање јубилеја манастира Милешеве који са гробом Светог Саве и Белим Анђелом скоро дугих осам векова јесте један од значајних духовних, националних и културних светионика српском народу не само у Рашкој области него и и ван граница Србије, где год Срби живе. На почетку састанка Преосвећени Епископ је истакао значај предстојећег јубилеја који се поклапа и са прославом осамстогодишњице самосталности Српске Православне Цркве. Епископ је такође нагласио да се сви расположиви духовни, културни, уметнички, медијски, образовни и други потенцијали на простору Епархије милешевске и шире укључе и дају допринос у прослави јубилеја као својеврсну задужбину коју остављају будућим српским генерацијама. Разговор са Владиком изнедрио је нове идеје, међу којима су ликовни и литерарни конкурс на тему јубилеја за ученике основних и средњих школа у Србији, саборовање православне омладине из више земаља Европе и света, фестивали хорске музике, концерти изворне песме и гусала, разне изложбе, научни скупови и предавања, али и дигитализација старих рукописних књига, фресака и ризнице манастира Милешеве којом би се широј домаћој и светској јавности путем интернета могло представити до сада сачувано благо светиње на обали Милешевке, задужбине Светог краља Владислава из светородне лозе Немањића. Са остваривањем ових идеја, благословом Преосвећеног Епископа милешевског г. Атанасија, наставиће се током ове године и продужити у следећој јубиларној 2019. години у којој се као круна прославе планира централна свечана академија у манастиру Милешеви. Наредни састанак овог радног тела Епархије милешевске заказан је за уторак, 24. април 2018. године. Извор: Српска Православна Црква

Колико је Архиепископ Јероним поштована личност у Грчкој показало је и присуство предсједника Грчке Прокопија Павлопулоса, предсједника Владе Алексиса Ципраса, предсједника Парламента Грчке Никоса Вуциса. Присутан је био и вођа највеће опозиционе партије Нове Демократије Кириакос Мицотакис, као и већина предсједника и посланика парламентарних странака. На прослави јубилеја били су присутни и представници Универзитета, Академије Наука, Амбасадори многих земаља, као и мноштво клира и народа. Са грчког: протојереј Никола Гачевић Извор: Митрополија црногорско-приморска