Претражи Живе Речи Утехе

22. октобра 2017. У крипти саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици је 21. октобра промовисана књига протојереја-ставрофора Обрена Јовановића „Православна вјеронаука у основним школама у Црној Гори од 1834. до 1918. г.“, која је недавно изашла из штампе у издању Катихетског одбора Митрополије црногорско-приморске. Вече је било посвећено Светим крагујевачким мученицима, пострадалим 21 октобра 1941. године. Ова књига је прва која третира питање историјског развоја наставе вјеронауке у Црној Гори. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије рекао је да се данашњи модерни тип школе, за разлику од типа школе из времена којим се бави ова књига, појавио на Западу од времена Француске револуције. „То је тзв. секуларна школа, која се назива и лаичком школом. Међутим, сам израз ‘лаичка школа’ указује на притајени сукоб између римокатоличке и западних цркава и школе, па је као такав пренијет и овдје код нас. Иако је однос између Цркве и просвете код нас био другачији“, рекао је он. Он је рекао да секуларна школа траје преко двјеста година. „И сад ви упоредите двјеста година – то је јуче било – и хиљаде година. Свеукупна просвета и образовање људскога рода и народа хиљадама година су били утемељени на вјери. Нажалост, код нас је супротно од времена комунизма, диктатуре обезбожених револуционара који су освојили власт братоубиством“, казао је Митрополит Амфилохије. Митрополит Амфилохије је подсјетио да данашњи властодршци у Црној Гори не дозвољавају повратак вјеронауке у школе управо због тога што покушавају да граде будућност Црне Горе и њеног народа на том богоубилачком и братоубилачког безбожништву. „Боли ме то, та отуђеност Црне Горе и овог народа од самог себе. Али, ја се у Бога надам, даће Бог да се вјеронаука врати у наше школе, а Црна Гора самој себи“, рекао је Митрополит Амфилохије Професор београдског Богослословског факултета протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо сматра да књига оца Обрена Јовановића показује да су овдашњи школски програми за вјеронауку из 19. и с почетка 20. вијека толико добри да би могли да се користе у школама и у наше вријеме, без икаквих измјена. „Из руке оца Обрена се истргла ова важна грађа између 1834. и 1918. године. То је врло значајан период. Значајан је у смислу неке систематизације вјерске наставе и повратка њеног после, рекао бих, оних сјајних немањићких периода, када су се већ оформљивале школе у српском православном народу ових поднебља, а њихов континуитет прекинут када су српске земље биле поробљене од стране турских освајача“, казао је отац Драгомир Сандо Проф. др Богољуб Шијаковић говорио је о праву на вјеронауку као неотуђивом праву из корпуса људских права. „Питање о коме дискутујемо и књига коју промовишемо везана је за нашу слободу. Ми сви знамо да нам је Бог дао слободу, да нас је створио као слободна бића. Али та наша слобода дата нам је као потенција, као могућност неисцрпног самоусавршавања. Дата нам је као слобода за коју сваког дана морамо да се боримо. Онај ко се не бори за своју слободу, он остаје без слободе. За своју слободу се боримо тако што треба да је преточимо у наше право које мора бити јавно признато. Једно од тих права је вјеронаука“, поручио је професор Шијаковић. Аутор књиге отац Обрен Јовановић захвалио је промотерима и свима присутнима на промоцији. „Мудри се уче на туђим искуствима. Стога, као што су се расијани Јевреји вјековима поздрављали поздравом пуним наде – Догодине у Јерусалиму! – и ја ћу вас поздравити са: догодине вјеронаука у школама“, поручио је, уз бурно одобравање сабраних отац Обрен Јовановић. Одабране дјелове из књиге говорили су ученици Богословије Светог Петра Цетињског, а модератор програма био је свештеник Никола Пејовић. Међу многобројним православним вјерницима који су присуствовали промоцији били су и Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије и амбасадор Србије у Подгорици Зоран Бингулац. Рајо Војиновић View full Странице

Поводом обележавања 200 година од рођења Анастаса Јовановића, првог српског фотографа и литографа, који је оставио јединствено и незаменљиво сведочанство о животу, уметности и култури 19. века у Србији, данас је, у Великој галерији Дома Војске Србије, отворена изложба „Слика грађанског друштва – Портрети Анастаса Јовановића, из Збирке Народног музеја у Београду“, ауторке Евгеније Блануше. Професор Факултета ликовних уметности у Београду Чедомир Васић, пре него што је изложбу прогласио отвореном, истакао је да Анастас Јовановић заузима веома истакнуто место у српској уметности. – Он није највећи сликар, али је дао највећи допринос ономе што се назива визуелни медиј у уметности 19. века, а данашња изложба је значајан допринос проучавању тог уметника који је покренуо озбиљне промене, пре свега на пољу графичког дизајна, литографије и, на крају, фотографије, и на тај начин обележио актуелну епоху, рекао је Васић и додао да је реч о промотеру савремених вредности и локомотиви развоја визуелног изражавања у Србији. Професор је додао да се Јовановићева историјска и уметничка вредност „успоставља“ у 20 веку, када су, осим Вељка Петровића, о њему писали разни значајни аутори, међу којима и Павле Васић, док у веку у коме данас живимо говоримо о интерпретацији дела тог аутора и схватамо у којој мери је његов допринос фотографији, литографији, укрштању медија и трансмедијском повезивању – визионарски приступ ономе што ће се догађати. Да је Анастас Јовановић оставио иза себе дела трајне вредности, која се и данас препознају као савремена, потврдила је Бојана Борић Брешковић, директорка Народног музеја у Београду. – Као један од првих уметника фотографије код нас, показао је да је не само успешно овладао тим новим медијем, већ је доказао да се у њему може бити креативан, и остварио галерију литографисаних портрета истакнутих личности друштвеног, политичког и културног живота Србије 19. века, рекла је директорка Народног музеја. Заменик начелника Управе за односе са јавношћу Министарства одбране, доцент др Михаило Зоговић, истакао је да је за 85 година, пре колико је Ратнички дом саграђен, та кућа постала истински центар културе, који успешно окупља људе од звања и знања. – Велика галерија је бисер Дома Војске и, у времену када су многа врата институција културе затворена, или су капацитети који се приказују незнатни, у Галерију се годишње сјати више од 60 хиљада посетилаца. Од 2011. године применили смо нови концепт у реновираном простору и отворили своја врата за сродне институције широм Србије, омогућивши им да представе своје програме, те с правом тврдим да се Галерија Дома Војске нашла на бранику уметности – рекао је пуковник Зоговић и додао да у мисији афирмације културе и грађанског друштва „нису усамљени“, и у том контексту споменуо успешну сарадњу с Народним музејом, започету 2015. године, чија су круна биле заједничке изложбе које су бележиле само успехе. Он је подсетио да су изложбу слика Надежде Петровић, пре две године, виделе 23 хиљаде посетилаца, а да је прошлогодишњу изложбу „Када су женскиње постале грађанке“, Друштво историчара уметности Србије прогласило најбољом у сезони, а да поставка „Скулптура у служби историје“, спада у најпосећеније изложбе у првој половини ове године. Изложба „Слика грађанског друштва – Портрети Анастаса Јовановића, из Збирке Народног музеја у Београду“, трајаће до 21. октобра.