Претражи Живе Речи Утехе

Где је, у ствари, фашизам Агресија на суседне земље, бескрајни ратови, разбијање држава, насилне промене граница? Да ли нас то подсећа на Доналда Трампа и Најџела Фаража или на њихове политичке противнике, кланове Клинтон и Буш, на Тонија Блера и Дејвида Камерона Аутор: Милош Ковић, уторак, 31.01.2017. (Фото Бука) У јавности западних земаља све чешће се чују речи „фашизам” и „фашисти”. Резервисане су за Доналда Трампа, Герта Вилдерса, Марин ле Пен и остале „десне популисте”. При томе, коришћење тако тешких речи правда се позивањем ових политичара на националне вредности, захтевима да се зауставе масовна усељавања у њихове земље и ксенофобичним испадима њихових присталица. Фашизам је, међутим, појам чије значење се не може брзо и лако одредити. Тако је, уосталом, са свим политичким идеологијама. Нема општеприхваћене дефиниције либерализма, социјализма или конзервативизма. Познато је да се под појмом „фашизам” крију тако разнолики покрети какви су италијански фашисти, немачки нацисти или хрватске усташе. Све то, ипак, не би требало да нас збуни и спречи у намери да разумемо ову важну историјску појаву. У томе би, више од политичких поједностављења и теоријских образложења, могло да нам помогне историјско искуство. Постоји једна кључна особина фашизма на коју се, у општој граји против Доналда Трампа или Марин ле Пен, намерно или не, пречесто заборавља. Фашисти су, ипак, остали упамћени по агресијама на друге, суверене земље, по бескрајним ратовима, разбијању држава и по насилним променама граница. И Луј XIV и Наполеон вршили су агресије на суседе, водили непрекидне ратове, разбијали земље и мењали границе. Хитлерове агресије су, међутим, биле праћене масовним уништавањем целих људских популација, какве су били Јевреји, Роми или Срби. Као такав, фашизам је упамћен нарочито у Централној, Источној и Југоисточној Европи. Агресије на суседне земље, бескрајни ратови, разбијање држава, насилне промене граница? Да ли нас то подсећа на Доналда Трампа и Најџела Фаража или на њихове политичке противнике, кланове Клинтон и Буш, на Тонија Блера и Дејвида Камерона? Треба ли подсећати на разарање Југославије, Авганистана, Ирака, Либије, Сирије, опкољавање Русије, провоцирање Кине, Ирана? Трамп, напротив, ако је веровати најавама, заговара традиционалну дипломатију интереса и преговора између суверених држава, какву свет познаје још од Вестфалског мира из 1648, насупрот бескрајним крсташким ратовима у име „вредности”, које неуморно воде њихови либерални противници. Масовно, етнички мотивисано уништавање целих људских популација? Ови људи успели су у ономе што је Хитлеру и Павелићу изгледало као недостижни идеал: побили су и протерали српско становништво у Хрватској, деловима Босне и Херцеговине, на Косову и Метохији. То су, наравно, спровели рукама својих локалних сарадника, баш као што су то учинили с хришћанима у Ираку или Сирији. Не би требало заборавити ни медијску антисрпску хистерију која је омогућила потоње, некажњене, масовне злочине над Србима. Та операција упоредива је само с оним што је нацистичка Европа учинила с Јеврејима. Марк Мазауер, професор на Колумбија универзитету у Њујорку, у књизи Хитлерова империја, утврдио је да су се Хитлер и нацисти, у злочинима почињеним у Источној Европи, угледали на колонијална искуства либералних држава, Велике Британије и САД. Они су, једноставно, на Европљанима примењивали оно што су либерални колонизатори чинили у Африци и Азији. Хитлер се дивио промишљености и безобзирности Британаца у Индији, као и расистичкој бруталности САД према црнцима и Индијанцима. Отворено је говорио да ће словенски свет, нарочито Русија, у будућности бити Индија уједињене, немачке Европе. У германском колонизовању словенских територија на истоку Европе Хитлер је желео да се угледа на искуства САД. Тамо су се енклаве „расно и цивилизацијски супериорног становништва” у индијанском мору постепено повезивале, спајале и отимале земљу домороцима. По мишљењу Мазауера, покушаји либералних империја да присиле колонизоване земље да усвајају њихове модернизацијске и културне моделе само су друго лице неуништивог, древног расизма. И Хитлер и Гебелс позивали су на уједињење Европе око Немачке, да би се заштитиле и одбраниле њене расне, али и културне вредности. При томе, отворено су тврдили да су кључне сврхе уједињења Европе одбрана од Русије и поход на њу. Реторика одбране од Совјетског Савеза била је корисна и у послератном процесу уједињавања Европе, при чему су, како Мазауер показује, на том послу марљиво радиле, као високи чиновници, и дојучерашње Хитлерове присталице. Руска опасност била је важан део кампања присталица ЕУ на референдуму о брегзиту у Британији и присталица Хилари Клинтон на изборима у САД. Неко ће рећи да, на крају крајева, НАТО либерали не освајају свет у име расе, него људских права. Бомбе су, по Републици Српској, Србији, Ираку, Либији и Сирији ипак падале уз амерички и британски рок енд рол, а не уз немачке војничке маршеве. Заиста, лепа утеха за милионе њихових жртава. Доцент на Одсеку за историју Филозофског факултета у Београду

Читајући одговоре, којих заиста има свакаквих налетела сам и на овај - Зорана Миљевић Из Београда, али прихватилиште је замишљено да буде у сеоској средини, за труднице и мајке са децом, до две године старости. У међувремену бисмо их оспособљавали за занимања која би им омогућила запослење и даљу егзистенцију. Пројекат је скуп, а локална самоуправа је један од елемената. У почетку је идеја била да прихватилиште буде на неком манастирском имању, где би монахиње помагале трудницама и деци. Али, као што рекох, нико у цркви није био заинтересован. Било која општина у Србији долази у обзир, нарочито у деовима у којима је "бела куга" изражена (типа источна Србија). Ја бих, разуме се, радила са корисницима, а ето, видим, има још заинтересованих да се укључе. Хвала вам на томе, од срца. Питање је колико би било потенцијалних корисница. Нисам имала средстава ни да платим истраживање. Али, кадгод чујем за неку овакву ситуацију, као што је у горњем статусу, зажалим што прихватилиште не постоји... Читајући даље о овој теми на интернету, наишла сам поново на сличан пост - Zorana Miljevic Oba manastira koje ste naveli (Slanci i Fenek) su muški manastiri. Pošto imam u vidu dobrotvorni (ali i misionarski, duhovni, obrazovni, pedagoški, pa i poljoprivredni) rad sa ženama i decom, neophodno je da to bude ženski manastir. Reč je,naime, o mom projektu Prihvatilišta za nezbrinute trudnice i majke". Dobro ste rekli da i u našoj Crkvi uslovi postoje. Nadala sam se da će biti i dobre volje, a organizacija bi bila moja briga. Bog bi sigurno pomogao, ali sam se posle pet godina uzaludnog traganja za eparhijom i manastirom u kome bi se taj projekat realizovao, pomirila s tim da je jedina nada samo neko privatno lice, ktitor ili zadužbinar, koji bi hteo da uloži sredstva u ovaj privatni projekat. Na SPC više ne računam. Da imam sopstvena sredstva, poput ruskih plemića pre oktobarske revolucije, poput svete Jelisavete, problem bi odavno bio rešen. ................................. Каква је ситуација у комшилуку? BLAGOSLOVLJENA KUĆA ZA TRUDNICE I SAMOHRANE MAJKE S DJECOM Na području župe Dobroga Pastira u Brestju u subotu 14. ožujka otvorena je i blagoslovljena kuća "Srca Isusova i Marijina" za stambeno nezbrinute trudnice i samohrane majke s djecom. Duhovnik Udruge za promicanje dostojanstva ljudskog života i obrane nerođenog djeteta "Centar za nerođeni život – Betlehem" , provincijal Hrvatske pavlinske provincije o. Marko Glogović je u propovijedi istaknuo da je s apostolatom za život započeo 1999. godine, ne da se bori protiv nekoga, nego za život, za žene, majke, trudnice, za nerođenu djecu i žrtve zlostavljanja, a oni koji spašavaju nerođene susreću se s progonima, pogrđivanjem i ismijavanjem. "Uz tolike osobe koje ljube i štite život te ustaju u obranu najslabijih, protekle godine sam odgovorio 70-ak djevojaka i žena od pobačaja. Ako kršćani ne dignu svoj glas, boje se i ne čine djela ljubavi, ne svjedoče Krista, a treba se odvažiti i ne gledati na prepreke", poručio je propovjednik. Unatoč tome što u početku nije imao podršku ni od koga, s velikim pouzdanjem u Gospodina, započeli su s malim letkom te postali velika udruga, koja danas, uz tisuće molitelja i mnoge volontere, ima 12 podružnica po Hrvatskoj. Kuća u Brestju je "Srca Isusova i Marijina" koja kucaju zajedno za treće srce – srce nerođenoga djeteta. Riječ je o prvoj kući te udruge na zagrebačkom području, a četvrtoj, uz kuće u Karlovcu i Sisku. Prema riječima Glogovića, u njoj nisu važni zidovi, nego međusobna ljubav, "razapinjanje" za drugoga ne tražeći svoju hvalu i probitak. U kratkom razdoblju, bez velikih akcija uspjeli su prikupiti velike novce, ali kuća nije sazdana samo od "čudesnih" novaca, temeljno u njoj je srce – Ljubav, poručio je duhovnik Glogović. Grad Zagreb: Dječji centar u Nazorovoj dobio Majčinski odjel Osim Majčinskog odjela, u planu je i realizacija projekta kojim bi majke dobile dva stana na korištenje nakon odlaska iz Centra.Dječji dom Zagreb u Nazorovoj ulici dobio je i Majčinski odjel. Preuređeni i obnovljeni prostor kroz nekoliko tjedana trebao bi biti spreman za korištenje, a namijenjen je majkama i trudnicama Grada Zagreba, ali i Zagrebačke županije. Majčinski odjel koristit će nezbrinute trudnice i majke s malom djecom koje imaju zakonsko pravo koristiti prostor Dječjeg centra Zagreb dok dijete ne navrši godinu dana. Osim otvorenja majčinskog odjela, do kraja godine trebao bi se realizirati i projekt u kojem bi Grad Zagreb dodijelio dva stana na korištenje majkama nakon odlaska iz Dječjeg centra, kao i apliciranje sredstava iz Europskih fondova za obrazovanje mladih majki. – Ova dva stana će nam biti dragocjena pomoć kao jedan prijelazni period za majke, kako bi što lakše stale na svoje noge – rekla je Jasna Ćurković Kelava. Kapacitet odjela je 15 majki i trudnica čime bi se trebale pokriti potrebe Grada Zagreba, ali i Zagrebačke županije, a uz smještaj Centar im nudi i široku lepezu pomoći. – Ove djevojke ovdje zapravo uče biti majke. Vrlo često su to maloljetne osobe i prvi put se suočavaju s roditeljstvom, tako da ih ovdje na neki način učimo djecu da brinu o svojoj djeci. Uz ro, pomažemo im da završe neki od oblika obrazovanja, da pronađu stan i da se osamostale. – rekla je Jasna Ćurković Kelava. Kuća za smještaj trudnica i nezbrinutih majki s novorođenčadi i djecom do tri godine, Kuća ljubavi Savica Skrb o trudnicama i nezbrinutim majkama s novorođenčadi i djecom do tri godine, zadovoljavanje životnih potreba (stanovanje, prehrana, odijevanje, održavanje osobne higijene, briga o zdravlju, čuvanje, odgoj i obrazovanje, njega, radne aktivnosti i korištenje slobodnog vremena) djece jasličke dobi bez odgovarajuće roditeljske skrbi; trudnica i majki koje iz različitih razloga nemaju osnovnih uvjeta živjeti u svojim obiteljima. И тако даље.......... ........... Трагајући за сличним у Србији, нашла сам само ово - http://paragraf.rs/propisi/zakon_o_socijalnoj_zastiti.html Usluge smeštaja Član 47 Usluga smeštaja obezbeđuje se smeštajem korisnika u: 1) srodničku, hraniteljsku i drugu porodicu za odrasle i starije (u daljem tekstu: porodični smeštaj); 2) dom za smeštaj korisnika, uključujući male domske zajednice (u daljem tekstu: domski smeštaj); 3) prihvatilište; 4) druge vrste smeštaja, u skladu sa zakonom. Usluge smeštaja obezbeđuje Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, u skladu sa ovim zakonom. .......................... Овај Закон (који сам једва прочитала, јер су ми мисли лутале и није ми држао пажњу тај суви текст у којем се не назире човек, живи човек са живим проблемом), је изгледа све што Србија нуди. Невероватно је - наша земља и наши људи нису заинтересовани. Ако и јесу заинтересовани, као госпођа Зорана Миљевић са почетка приче, могу само да ударају у зидове... Надам се да сам погрешила и да ми је промакло неко лепо, ушушкано место где се младе жене, будуће мајке, осећају прихваћено, и где се рађају бебе. ..... а тако би било лепо, негде и у Србији прочитати - DA ŽIVOTU!!! Bog je blagoslovio ljudski život od samog njegovog začeća, utisnuo u njega pečat osobnosti i svoje ljubavi. Zato svaki život ima dano pravo da se rodi i da te nazove majkom. Ako imaš problema, ako si odbačena od svojih najbližih, ne vidiš riješenja u svojoj situaciji, ako razmišljaš, čak, i o prekidu trudnoće...stani!!! Ne čini to!!! Tvoje dijete želi živjeti!!! Mi ćemo ti pomoći. Javi se !!!