Претражи Живе Речи Утехе

ЕПИСКОП РАШКО-ПРИЗРЕНСКИ ТЕОДОСИЈЕ СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И ВЕРНОМ НАРОДУ Мир вам од Бога и благослов Господњи! У овим данима духовне припреме за почетак Свете Четрдесетнице, обраћамо Вам се, браћо и сестре, децо духовна, благодарећи пре свега Господу Спаситељу који нас држи и чува у овом тешком времену, као што је и сачувао наш верни народ вековима кроз сва његова страдања и невоље. Обраћамо вам се са пастирским позивом да у благословеним данима предстојећег подвига Великог поста, молитвом, љубављу, праштањем и уздржањем од свега онога што нас одваја од Бога и ближњих, заједнички упутимо свој вапај Господу, како би нас у овом времену, неизвесности и невоља, поштедео и сачувао. Више него икада, потребно нам је Божје силе и снаге, да на све тешкоће и искушења одговоримо благодарношћу, трпљењем, надом и чврстом вером, да у животу ништа не бива без Божије воље и премудрости. Бог, који је изволео да у Христу Исусу сједини и васпостави своју расејану децу као једно тело – Цркву Божију и уведе у вечност, вековима води и наш народ српски и светосавски, на овим просторима, ка тихом пристаништу своје љубави и радости Новога Јерусалима. Али, како је и сам Христос Спаситељ показао, васкрсења нема без крста, нити рођења новог човека без умирања старог, са свим његовим заблудама и лутањима. Отуда је пут ка вечном животу једино пут покајања, то јест промене нашег начина живота, нашег ума и срца. А такве промене, нема без Божије помоћи, коју Бог изобилно излива свима онима, који сопственим трудом своје срце молитвом отварају за Његову несебичну љубав, и своје тело, са његовим себичним прохтевима, разапињу благословеним постом. Како нас учи свети Василије Велики, пост није само уздржање од хране, већ изнад свега „удаљење од зла, уздржање језика, стишавање гњева, одбацивање похоте, злословља, лажи, кривоклетства“ (О посту, беседа 2). Сам Господ научио нас је да се зло побеђује „постом и молитвом“ (Мт. 17.21) и Сам је постио на Гори кушања, побеђујући у човечјој природи све оно што човека одваја од истинског живота и заједнице са Богом. Постили су и пророци Мојсије и Илија, и други древни старозаветни пророци, када год је требало умолити Бога, јер Бог, иако зна наше потребе, жели наше свецело обраћење. Човек, будући да је и душа и тело, мора првенствено да изрази своју љубав према Богу, не само речима, већ жртвујући своје себичне телесне прохтеве, да би тако отворио пут просвећујућој благодати Божијој, која мења поредак природе, и оно што је немогуће тада чини могућим. Немојмо, децо духовна, никада заборавити да нема молитве без поста, без подвига у коме учествује и наше тело, не зато што је Богу потребна наша телесна оскудица, већ зато што нема искрене љубави без жртве, без напора, без истинске промене наших старих и себичних навика којима служимо себи као идолу. Зато, још говори Господ преко светог пророка Јоила: ,,Обратите се к мени свијем срцем својим и постећи и плачући и тужећи. И раздерите срца своја а не хаљине своје, и обратите се ка Господу Богу својему, јер је милостив и жалостив, спор на гњев и обилан милосрђем… Између тријема и олтара нека плачу свештеници, слуге Господње, и нека реку: прости, Господе, народу својему, и не дај нашљедства својега под срамоту, да њим овладају (незнабожни) народи; зашто да реку у народима: где им је Бог? И Господ ће ревновати за земљу своју и пожалиће народ свој. И Господ ће одговорити и рећи ће своме народу: ево, ја ћу вам послати жита и вина и уља, и бићете га сити, и нећу вас више дати под срамоту међу народима.“ (Јоил 2, 12-19) Из историје Божијег народа у Старом завету на много места можемо видети да Бог позива народ на покајање и повратак дому Очевом, јер спасење долази једино од Бога. Велики проповедник љубави Божије, Свети пророк Јеремија вапије: „Овако вели Господ: да је проклет човек који се узда у човека и који ставља тело себи за мишицу, а од Господа одступа срце његово. (Јер. 17, 5)“ Данас живимо у времену када као да смо заборавили речи псалмопевца Давида који говори: „Једни се хвале колима, и други коњима, а ми ћемо се величати именом Господа Бога нашега.“ (Пс. 19.8). Неће нас спасити никаква сила овога света ако се не вратимо Богу и сво своје поуздање положимо на њега. Али за то је потребна вера, вера да су истините речи Господа који нас еванђелски подсећа да нам je и „коса на глави сва избројанa“ (Мт. 10.30) и да се не бринемо за сутрашњи дан (уп. Мт 6,34). Уздајмо се, зато, и радијмо у Богу, јер ако се Бог брине за птице и пољско цвеће, сигурно ће се бринути и за своје верне слуге (уп. Мт 6, 25-30). Тамо где је потпуна преданост Богу, нема и не може бити страха и неизвесности. Видимо, браћо и сестре, да би моћници овога света да кроје и прекрајају оно што је молитвом саткано као хитон Господњи, нашу свету косовско-метохијску земљу, на којој као бисери сијају наше светиње, манастири и храмови. Залудни су њихови планови и покушаји, јер долазе од срца необрезаног вером, неокађеног љубављу, себичног и похлепног за силом овога света, која ће им се пре или касније измаћи из руку. Зато, драга наша децо духовна, искористимо ово време Свете Четрдесетнице, да умножимо своје молитве и држимо свети пост, како би Господ све те њихове бешчасне намере, да протерају и раселе наш верни народ, развејао у прах и пепео. Косово и Метохија, истовремено може бити некоме, или благослов, или проклетство. Онај који живи у свести тог благослова и чува га и држи, биће срећан, јер чува оно што су нам оставили наши свети преци као залог нашег опредељења за Царство Божије, а не за царство овога света које пролази. За оне, пак, који би да тргују својим наслеђем, па и по цену страдања народног, тај благослов Божији постаће за њих проклетство, које ће их пратити и за живота на земљи, а и после у вечности. Њихово име ће заувек остати упамћено са онима који су рушили живу Цркву, кривоклетницима и обмањивачима, који лицемерним речима једно говоре, а друго мисле, радећи тајно, не би ли сакрили своју срамоту. Али, нека би и њима Господ дао разума и покајања да се и сами окрену Богу и схвате да оно што им је дато у наслеђе није само земља, већ и ово парче неба на земљи, наше свето Косово и Метохија, које је вековима обједињавало наш верни народ где год он живео. Сви они, који хоће да будућност свог народа граде на трагедији другог, на неправди и отмици, превари и насиљу, већ су изабрали пут са онима који су кроз историју на тренутак изгледали као победници, али им је, касније, у тренутку сва сила и моћ нестала са лица земље. Погледајмо рушевине древног Вавилона, Ниниве, Рима, и познајмо где нестаје сила и моћ овога света. А светлост која је засијала из Витлејемске пећине, живи и живеће и поред свих прогона и страдања, укрепљивана крстом Господњим као знаком истинске победе. И тако, ходећи са вером, надом и љубављу према радости празника Васкрсења Господњег, намажимо лица своја уљем, не будимо тмурни него весели. Угледајмо се на смерност онога цариника из еванђелске приче, а не на гордог фарисеја. Угледајмо се и на покајаног блудног сина који хита дому Очевом и добија знаке синовског достојанства, а не на непокајане гордељивце, који не знајући шта чине, срљају из безумља у безумље. Нека би нам Господ Спаситељ подарио мирне дане Великог поста, укрепио нас у вери и нади, благословио нас истинским покајањем и смирењем, који отварају пут свемоћи Божијој, да би победили сваку неправду, свако зло и достигли ка свом коначном циљу - Царству Небеском. Нека би Свемоћни Господ сачувао и наше свето Косово и Метохију, наше светиње и верни народ, како би и будућа поколења могла да славе Њега распетог, али и васкрслог. Благослов Господњи нека дође на све вас, Његовом благодаћу, и човекољубљем, свагда, сада и увек, и у векове векова. Амин! Ваш молитвеник у Господу Епископ Рашко-призренски Теодосије У Призрену, уочи Великог поста 2019. године ПОСЛАНИЦА У ПДФ ФОРМАТУ ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКА View full Странице

Живот сваког православног хришћанина треба да буде подвижнички. Без нашег духовног и телесног труда, потпомогнутог Божјом благодаћу, немогуће се ослободити силе греха и сјединити са Господом. Зато пост у православној духовности заузима веома важно место и без њега нема напретка ни у једној хришћанској врлини. Ми се тренутно налазимо у припремним недељама пред Часни пост, у недељу смо слушали Јеванђеље о митару и фарисеју и то је била и наша данашња тема о којој смо разговарали са вероучитељем и катихетом Браниславом Илићем. Послушајте које су богослужбене специфичности овог периода, шта је то Посни триод и које су поуке ове Недеље митара и фарисеја. НА ЗВУЧНОМ ЗАПИСУ ОВОГ ЗАНИМЉИВОГ И ПОУЧНОГ РАЗГОВОРА БЛАГОДАРИМО РАДИЈУ БЕСЕДА! View full Странице

Поводом почетка припремних недеља Свете и велике четрдесетнице, доносимо текст катихете Бранислава Илића о припремним недељама Свете четрдесетнице. Света Велика Четрдесетница за нас Хришћане представља један посебан и, слободно можемо рећи, најузвишенији период у току једне године, када се духовно и телесно препорађамо, како би што спремнији и достојнији дочекали Празник над празницима. Будући да је савременом човеку, који је вођен овоземаљским узбурканим морем искушења и тешкоћа, тешко да преумљује себе у покајању, црква је као брижна мајка која брине о свима, установила припремне недеље које нас својим богослужењем и покајном тематиком уводе у узвишени и свети период Свете Четрдесетнице. Према сведочанствима великих отацâ и учитељâ Цркве Светог Василија Великог, Светог Јована Златоустог и Светог Кирила Александријског, духовна и телесна припрема за почетак Свете Четрдесетнице одувек је била присутна у цркви. Присуство припреме у свештеној историји Цркве видимо у првим вековима када је преовладавала пракса крштавања одраслих, постојала је озбиљна припрема пред крштење катихуменâ. Са слободом се може рећи да ова богослужбена и молитвена припрема поред духовног, има и педагошки карактер јер верне поступно уводи у тајну покајања и подвига која свој врхунац добија у данима Свете Четрдесетнице. Као што један спортиста пре важне утакмице мора вредно да тренира како би остварио задовољавајући успех, тако се и ми хришћани молитвено и духовно у овим припремним недељама постепено припремамо да закорачимо у четрдесетодневни пут усрдне молитве и покајања. У току црквене године непрестано се смењују два ритма, која се међусобно прожимају: ритам припреме и ритам испуњења. У припремним недељама Црква нас постепеним уздржавањем припрема за пост: После трапаве седмице поново се враћамо на пост средом и петком, а након тога почиње виши степен припремног уздржавања – забрањује се употреба меса. У богослужењу припремних недеља Црква, напомињући о стварању света и човека, о блаженом стању прародитеља и њиховом грехопаду, о доласку на земљу Сина Божјег ради спасења људи, упућује вернике на пост, покајање и духовни подвиг. По речима протопрезвитера Александра Шмемана, Црква има непогрешиви психолошки увид у људску природу и тако познајући наш недостатак духовне концентарције, зна да нисмо у стању да лако пређемо из једног у друго духовно стање и због тога нам је даровала припремне недеље. Кроз Еванђелске перикопе и богослужбену химнографију, у тематици сваке од припремних недеља садржан је један вид поуке или савета како би што лакше и озбиљније припремили себе за Велики пост. Синаксар сирне недеље нас поучава: „Као што вође пред постројеном војском охрабрују војнике говорећи о подвизима јунакâ из прошлости, тако и Свети оци онима који се спремају за пост указују на свете јунаке, обасјане у посту и уче нас да се пост не састоји само од уздржавања од јела, него и од обуздавања језика, срца и очију“. Пре него што своју пажњу обратимо појединачно на сваку од припремних недеља, неопходно је нагласити неке богослужбене особености ових недеља. Припремне недеље Великог поста у цркви су познате од деветог века, док од дванаестог века имамо поредак недеља који је истоветан данашњем. Од недеље митара и фарисеја, закључно са богослужењем Велике суботе, на богослужењима се користи једна посебна, и слободно можемо рећи омиљена богослужбена књига посни триод. Назив триод потиче од најкарактеристичније химнографске врсте у Великом посту – трипеснеца, тј. канона од три песме (суботом четири), који су углавном дело Теодора и Јосифа Студита. У Триоду је сачуван стари систем читања канона: недељом свих девет песама због бденија, осталим данима по једна од прве до пете редом заједно са осмом и деветом, суботом четворопеснец од шесте до девете. У многим свештеним обитељима постоји лепа пракса да еклисијарх пред почетак вечерњег богослужења уочи недеље о митару и фарисеју, поставља сточић пред Спаситељевом иконом, а на њега полаже Посни Триод. Након прочитане катизме канонарх одлази до сточића и учинивши земни поклон целива икону Спаситеља, затим чини још један земни поклон и узима Триод који односи за десну певницу. Како нас подсећа протопрезвитер Александар Шмеман: Химне Триода највећим делом су састављене после настанка катихумената (тј. крштења одраслих и неопходне припреме кандидата за крштење). Стога њихов главни акценат није на крштењу, него на покајању. Четири припремне недеље су: Митара и фарисеја (смирење) О блудном сину (покајње)[1] Месопусна или недеља о страшном суду (љубав) Сиропусна или недеља праштања (опраштање) [1] Ову недељу углавном сви погрешно називају недељом о блудном сину. Главна тема и поука ове евнађелске перикопе и богослужбене химнографије није блудни син, већ очева љубав. Стога можемо закључити да је правилније ову недељу назвати недеља о милостивом оцу, или недеља о љубави очевој. катихета Бранислав Илић Извор: Српска Православна Црква / Епархија тимочка / Ризница литургијског богословља и живота View full Странице