Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'црне'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Литије мира наставиће се сваке недјеље и четвртка, све док не добијемо неки сигнал из власти да желе дијалог, поручио је Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије за телевизију РТРС. – Овдје није у питању само српски народ, већ сви грађани православне вјероисповјести. Чак не и они, већ и атеисти, па и припадници других конфесија, који су из принципа стали у одбрану људских права уз Српску православну цркву. Питају нас када ће то стати? Немамо на видику. Власт је донијела дискиминаторски Закон, и немамо још никакав сигнал да ће доћи до промјене – поручио је Перовић. Он истиче да је актуелна власт у Црној Гори на челу са Милом Ђукановићем помијешала „бабе и жабе“. – Докле то све иде? Недавно је поручио да ми морамо да формирамо идентитет. И то такав, да не смије бити као у неким другим државама. Ајде нађите разлику у идентитету човјека из Плужина и Невесиња. То је немогуће! Пустите писцима, историчарима, музичарима, свештенцима, да његују идентитет државе, а политичари нека раде свој посао – нагласио је Перовић и додао: – На претходном Конгресу владајуће партије један од циљева био је стварање Црногорске православне цркве. Никада ни једну цркву није основала партија, па неће ни ову – поручио је Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије за нашу телевизију. Митрополија црногорско-проморска, као вјековна црква, каже Перовић, има велико материјално богатство којим је позвана да располаже онако како се то чинили и њени претходници. Напоменуо је да Црква има своју имовину, те да то није државна имовина. – Црква имовину користи на добро и није крива што је посједује, није митрополит Амфилохије опљачкао никога већ је дошао да сједи на столици претходних митрополита који су управљали црквом. Та црква није само клерикална институција, то је народ који је вјековима остављао најбоље што има да би користи од тога имали и њихови потомци – навео је Перовић. Говорећи о бунту у Црној Гори против спорног закона, Перовић је рекао да он није страначки нити да се ти захтјеви крећу у правцу политичких промјена, већ да ће бити све упорнији док закон не нестане из правног система Црне Горе. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  2. На почетку емисије протојереј-ставрофор Слободан Зековић архијерејски намјесник барски говорио је о диксриминаторском Закону о слободи вјероисповијести и увјерења чије усвајање је ,,дигло на ноге“ часну Црну Гору и велики број вјерног народа који је пројавио слогу, јединство, искрену, праву вјеру и оданост. Отац Слободан је истакао да је част бити свештеник у Црној Гори и имати овакаве вјернике који су понос Цркве Христове. Звучни запис емисије У наставку емисије отац Слободан је говорио о томе како на најбољи начин да припремимо своје душе, своја срца, своје витлејемске пећине да се у њима роди Богомладенац Христос, подсјећајући на дивне обичаје слављења Божића као и недјеље које му претходе, Дјетињци, Материце и Оци. У наставку емисије отац Слободан је одговарао и на остала питања наших слушалаца на која ћете наћи одговоре ако одслушате ово издање емисије ,,Питајте свештеника“ коју вам топло препоручујемо за слушање. Извор: Радио Светигора
  3. Синодска Посланица РПЦ је израз подршке страдајућим епархијама СПЦ у Црној Гори, анализа дешавања и важна реч да ово што се дешава може довести до рата и крвопролића, рекао је за Радио Слово љубве јеромонах Игнатије Шестаков, сабрат московског Сретењског манастира. Звучни запис разговора Зато, додао је, Патријарх Кирил и Свети Синод Руске Цркве шаљу поруку да би се политичари опаметили, да не гурају земљу и народ у братоубилачки рат, попут дешавања у Украјини. "Нажалост, ми видимо да политичари Црне Горе свесно дискриминишу СПЦ и то је велика бол за РПЦ, и наш Синод види у тим дешавањима и напад на Руску Цркву јер знамо да су народ и светиње СПЦ на територији Цркве Горе одувек били везани за Руску духовну традицију", подсетио је отац Игнатије. Извор: Радио Слово љубве / Ризница литургијског богословља и живота
  4. Саопштење за јавност Епископског савјета Српске Православне Цркве у Црној Гори - Подгорица, 29. децембар 2019. Епископски савјет Православне Цркве у Црној Гори, којег по одлуци, Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве из маја 2006. године, чине епископи Митрополије црногорско-приморске, Епархије будимљанско-никшићке, Епархије милешевске и Епархије захумско-херцеговачке и приморске, сабрао се у Подгорици 28. и 29. децембра љета Господњег 2019. На сабрању није учествовао Епископ диоклијски Методије, викар Митрополита црногорско-приморског, који је због примјене физичке силе над њиме од стране Полиције на мосту на Ђурђевића Тари 26. децембра, задржан на Војномедицинској академији у Београду. Сабраћа архијереји му желе брз опоравак и повратак. Након одслуженог Молебана Пресветој Богородици који се служи у невољама и искушењима, у суботу, 28. децембра, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одржана је сједница Епископског савјета на којој су архијереји говорили о новонасталој ситуацији у којој се нашла Света Црква Божија Православна, након усвајања у Скупштини Црне Горе антиуставног, отворено антицрквеног и дискриминаторног Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница. Епископи су се сагласили да је доношење оваквог Закона, уз многа кршења процедуре и неусаглашености са међународним стандардима, те без одговарајућег дијалога, несумњиво уперено против Православне Цркве, конкретно Српске Патријаршије, будући да су остале традиционалне Цркве и вјерске заједнице спорна питања већ уговорно ријешила са црногорском државом, што није омогућено Српској Православној Цркви. Да је то тачно потврђују, како изјаве највиших државних функционера и припадника владајуће партије, тако и дискусије посланика те партије у црногорском парламенту, а нарочито одбијање црногорских власти да прихвате било које понуђено рјешење од стране Цркве. Већ данима смо свједоци јавног ликовања свих ненавидника Православне Цркве и острашћених новоцрногорских националиста, углавном освједочених безбожника, који прослављају побједу над Црквом Христовом. Такви заборављају древну истину Светог Писма да Цркву Божију „ни врата пакла неће надвладати“. Многи су моћници долазили и пролазили, али је Црква Божија остала и опстала. Архијереји из Црне Горе одбијају све оптужбе да је Црква Божија у Црној Гори експонент или остатак било какве великодржавне или политичке идеологије. Управо супротно, ово што се намјерило са усвајањем овог Закона и отимачином црквене имовине, треба да послужи својеврсном дисциплиновању Цркве не би ли она прихватила да буде слушкиња идеолошко-политичке матрице актуелног црногорског режима. Једина „идеологија“ Цркве и једино њено служење кроз вијекове је било, и остаће – Јеванђеље Божије и служење Христу Богу нашему, распетоме и васкрсломе. Епископи су потврдили закључке са своје телефонске сједнице од 26. децембра 2019. године и изразили одлучност да се овој неправди с којом је Црква суочена супроставе користећи све домаће правне механизме, али и обраћајући се свим релевантним међународним институцијама за заштиту људских права и слобода. Епископски савјет саопштава јавности своја сазнања да се врло сличне одредбе, којим се отима црквена имовина у Црној Гори, налазе у процедури и пред приштинским органима власти, те да је намјера да се Епархији рашко-призренској Српске Патријаршије одузме право својине над нашим древним светињама на Косову и Метохији. Епископски савјет и сви епископи појединачно изражавају приврженост нашој осмовјековној традицији и остају до краја вјерни канонском устројству Пећке/Српске Патријаршије, подсјећајући да је свака од њихових епископија насљедница древних епископија, које је почетком 13. вијека основао Свети Сава, први архиепископ српских и поморских земаља. Епископи позивају православни вјерни народ Црне Горе да не клоне духом и да се узда у Бога и Његову силу. У овим предбожићним данима треба да се сабирамо у храмове на молитву и својим хришћанским достојанством и одважношћу, не насједајући на провокације оних којима је циљ раздор међу браћом, те тако покажемо да нас црногорски режим ни најмање није поколебао нити уплашио у нашем одлучном настојању да бранимо наше светиње и наша вјерска права и слободе. „Тврд је орах воћка чудновата, не сломи га, ал’ зубе поломи.“ Све црквене заједнице наших епархија су слободне да, у духу хришћанског мира и братске слоге, на прикладан начин, молитвено исказују свој став против угрожавања основних права и слобода вјерника. Јавно позивамо све полицијске снаге и њихове старјешине, све до Предсједника и Премијера, да не примјењују силу, па, ето, чак и над епископима, који се мирно окупљају ради одбране и остваривања својих вјерских права. Подсјећамо их да смо им небројено пута јавно саопштавали да презир према Православној Цркви, какав се показује посљедњих скоро двије деценије, а нарочито пројављен у процесу припреме и доношења овог срамног законског акта, може довести до лоших посљедица за црногорско друштво, нарушавања мира и братске слоге, који су непроцјењиво благо сваког савременог друштва. Доношење оваквог закона не служи на част и благослов ни онима који су га предложили, ни онима који су га изгласали и прогласили и тиме су сви они који су православни, са жаљењем констатујемо, сами себе искључили из Православне Цркве, те су стога одлучени од Светих Тајни и налажемо нашем богољубивом свештенству да им, по ријечима Светог Петра Цетињског, „никаквога посла црковнога“ не обавља, до њиховог покајања, за које се молимо. Позивамо носиоце власти да скупе снаге и, у најкраћем року, отворе истински дијалог да се поправи што се поправити може, прије него што евентуална примјена овог Закона постане извор за озбиљне друштвене диобе са несагледивим посљедицама. Само би договор био истинска побједа Црне Горе и свих црногорских грађана. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ Епископ захумско-херцеговачки и приморски ДИМИТРИЈЕ Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ Извор: Митрополија црногорско-приморска
  5. Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у суботу 28. децембра 2019, на празник Светог свештеномученика Елевтерија, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови. Звучни запис беседе Молитвено сабрање увеличао је чин рукоположења ипођакона Огњена Фемића у чин ђакона. Ријечима архипастирске бесједе вјерном народу обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије, честитаjући, најприје, рукоположење новом служитељу олтара Божјег. Владика се, потом, осврнуо и на друштвену ситуацију у Црној Гори, изазвану изгласавањем дискриминаторског Закона о слободи вјероисповјести у Скупштини Црне Горе. Бесједу Његовог Преосвештенства Епископа Јоаникија преносимо у цјелини како би нас архипастирске ријечи нашег духовног Оца, током ових дана Божићног поста, све поучила, укријепила и донијела мир и љубав у срцима нашим. „Рукоположење је велики догађај за Цркву Божју, као што је у Цркви све узвишено, али је, посебно, узвишено примање свештеничког чина. Ђаконска служба је, по нашем утврђеном схватању, почетак свештеничке службе. Ако дубље погледамо и све припремне службе су залог свештеничке службе појац, ипођакон, а ђаконска служба је примање завјета и служба, која је везана директно за олтар. Ђакон је као анђео, анђео повезује небо и земљу, а ђакон повезује олтар, који је, заправо, небо и храм, који је земља. Храм се сматра за брод Цркве, тамо гдје стоји народ, све заједно то је црква. Толика је благодат свештеничког чина да се не може ријечима исказати зато што је много више све ту божанско, него ли људско. Људско је да се младић лијепо припреми, да се образује, мада и то не може без Божје милости, Божјег дејства, надахнућа, али то је његова дужност и оно што он треба да учини је да се лијепо спреми, да спреми своју душу и своје срце за примање божанске благодати, која га оспособљује за свештеничку службу. Све је то, свеукупно је то узвишено, нарочито због тога што силази благодат Пресветог Духа и укрепљује срце и ум новог свештенослужитеља, али не само на тај један моменат, него дјелује у његовом животу кроз цијелу његову службу. Укрепљује га, оснажује га и та се служба повјерава онима који су спремни да врше дјело Божје, јер та се благодат даје, не ради њега лично, него да би се она умножавала у народу и да би се тако ширила. Данас смо рукоположили у ђаконски чин нашег теолога Огњена Фемића, који је прво завршио Цетињску боголсовију, па Петроградску Духовну академију. Лијепо се спремио, стекао лијепо образовање, али и животно искуство и то је добро. Свештеник мора да има велико искуство, да познаје свој народ. Он га је сигурно, до сада, упознао, јер је радио доста са људима, упознао психологију човјека, његове потребе, његове муке, проблеме, врлине и мане. Сада ступа у службу за коју се од дјетињства спремао. Биће то добро, даће Бог. Треба да знамо да нијесу нимало лака времена. Нешто као `46. `48. године. Тако изгледа, али није баш иста ситуација. Имали смо тада разорену Цркву, побијене свештенике, свештеничке породице прокажене, у црно завијене, убијеног Митрополита, опустошену Црну Гору, али тада смо, још увијек, имали онај стари наш народ, који је био чврст карактером, иако је био обезглављен, али још је било чврстине карактера у том народу, па смо се, некако, одржали кроз многе муке и тешкоће, кроз многе наше падове и срамоте, јер су се многи били одрекли своје крсне славе, а камоли чега другог. Међутим, даде Бог, васкрсе Црква из гроба као Христос што је из гроба васкрсао. Данас, гледамо нешто што личи на гоњење Цркве. Још није гоњење, али јесте оно што личи на гоњење, а од оног што личи на гоњење до гоњења није много далеко. Било је гоњења Цркве од Христа па наовамо много пута. Кад бисмо сабрали сву историју Цркве Црква је више била гоњена, него што је живјела неки свој мирнији живот. Нарочито наша мученичка Српска Православна Црква. Али, видимо, да је Црква и у најтежим временима давала своје плодове, па се касније тај исти народ који је гонио Цркву ослања на оне који су раније били гоњени, на своје мученике. Многи од оних гонитеља преобрате у оне који су гоњени. Видимо шта се данас догађа, али ми нијесмо, уопште, посустали. Ми смо кроз ово што нам се догађало, ових дана, ојачали. Бог види, а види и народ да доживљавамо једну велику неправду, да наша власт ни о чему више не мисли осим о својим интересима и како даље да наставе да владају. За народ их уопште није брига. Хоће још и Цркву да сатре, да порази, да опљачка, да понизи. Све је то нама јасно, али ми то не гледамо из земаљске перспективе, него из божанске. Ако је Христос у овом свијету и вијеку, наш Господ и Спаситељ, доживио гоњење и понижење шта ми од овог свијета да очекујемо?! Почасти, удобност и похвале? То нам не треба. Боље нам је да са Христом трпимо гоњења, понижења, пљувања и ругања, али да смо са Њиме, него да смо са овим трулежним свијетом, него да смо са онима који само мисле о себи, а, заправо, тако о својој пропасти, о својој погибији и овог и оног свијета раде. Ми позивамо све на мир, на љубав. Позивамо да се поштује правда и закон, да се поштује Устав Црне Горе, да се поштује европски стандард што се тиче вјере. Али, овдје се крши, ради својих личних интереса, и Устав Црне Горе и све оно што је цивилизација утврдила и на чему се овај свијет, још увијек, у земаљском смислу темељи. Ко може да учини највећу неправду? Онај који има сву власт у својим рукама. Нећемо даље о томе, ви добро знате о чему се ради. Али, хришћани кад су гоњени, ако су са Христом, они су радосни и ова данашња свечаност овдје, она је пуна радости, пуна свјетлости, пуна Божје милости. Зато је лијепо што сте се данас сабрали, драги оци свештеници, драга браћо и сестре, на ово рукоположење, на овај лијепи и велики догађај Цркве Божје. Надамо се да ћемо, ускоро, имати прилику да оца ђакона Огњена Фемића рукоположимо и за свештеника, јер нам требају честити, добри, образовани, храбри и вјерни Цркви свештеници. А Огњен је, као његово име што говори, човјек чист и огњен у вјери, био је и још више у будуће треба да буде и будите сигурни, браћо и сестре, да ће све ове невоље, ако будемо са Христом, нама добро донијети и препородиће се Црна Гора. Све ће ово да отпане као прашина, као магла што се разиђе, онда сунце засија. Црна Гора има дубоке темеље Светосавске, Световасилијевске, Светопетровске. Ми се на томе темељимо и те темеље чувамо. Чувамо темеље Црне Горе, а ови што зло чине Цркви, они разарају Црну Гору као што је радио Совјетски Савез, а пошти су сви редом били кумровачки ђаци требали би да знају ту историју добро. Боље него ја. Велика моћна држава у Русији распала се зато што је гонила Руску Православну Цркву и шта се догодило на крају? Распаде се та држава као кула од карата и тек када се вратила себи кренуло јој је напријед, када је престала да гони Цркву, а нарочито од кад је држава почела нормално, фино, поштујући одвојеност Цркве и државе, да сарађује са Црквом и да помаже своју Цркву. Последњи који то нијесу схватили су наши неокомунисти у Црној Гори. Навикли смо ми на све то, само да се збуњујемо, да се вежемо за своје хармове, за своје олтаре које су наши оци Богу посвећивали, да се обједињујемо, да се међусобно снажимо и храбримо, да чувамо јединство Цркве, братско јединство и слогу и, будите сигурни, брзо ћемо побиједити. Ми не желимо нашу побједу у неком људксом смислу, него желимо да побједи правда, истина и љубав, да Црква Божја, која је извор свјетлости и надахнућа и која је створила љепоту, коју треба да чувамо, да она тријумфује. Не ми, не дао Бог, него ми заједно са Црквом, не ми сами. Не желимо ни над ким да тријумфујемо, нарочито не над браћом. Желимо братску слогу и љубав, желимо спасење и обраћење свима. Дај Боже, наше је да се молимо, да љубав ширимо, да не дозволимо никада да се у наше срце настани мржња, него само љубав“, рекао је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије у својој бесједи, током свете Литургије, која је данас служена у катедралном манастиру Епархије будимљанско-никшићке, Ђуређевим Ступовима. Извор: Епархија будимљанско-никшићка
  6. Поводом усвајањем дискриминаторног Закона о слободи вјероисповјести, Православна црква у Костарики позвала је своје вјернике на молитвену подршку Православној цркви у Црној Гори на челу са њеним архијерејима. „Молимо се Светом Петру Цетињском, Светом Василију Острошком, Светом Стефану Пиперском, Светом Симеону Дајбабском, чије мошти чувају манастире у Црној Гори, да заступају пред Богом Митрополита Амфилохија, епископа Јоаникија, епископа Методија и сав клир и вјерни народ Српске православне цркве у Црној Гори“, објављено је Фејсбук страници оца Петра Игнациа Миранде. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  7. Уважени посланиче*, У дан усвајања Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница бићеш на изузетном испиту. Од тога да ли ћеш подизањем руке допринјети изгласавању овог Закона, или руку нећеш подићи, ужасно много тога зависи, како на општем плану, тако и на Твом личном. Твоја подигнута рука биће Твоје учешће у прогону Цркве Христове које дорамени оним прогонима у вријеме Нерона, Диоклецијана… Она ће Православној цркви у Црној Гори нанијети страшан ударац. И Ђукановић и Пажин Те лажу да није тако. А ударац Цркви није само ударац клиру, него и народу који, уз клир, чини Цркву. А огромна већина народа у Црној Гори изјашњава се православним вјерницима. Дакле, Ти, кога је народ изабрао да га заступаш у највишем државном законодавном тијелу, том народу, ако подигнеш руку на овом гласању, узвратићеш по систему: он тебе хљебом, ти њега каменом. Мање би зла православном народу Црне Горе нанио када би гласао да се сваком његовом припаднику забију клинци испод ноката. Својом подигнутом руком сврстаћеш се међу највеће прогонитеље Цркве новијег доба. Да ли си православац, неке друге вјероисповијести, или атеиста – у Твојој одговорности у чину који је пред Тобом ама баш ништа не мијења. На личном плану, бићеш онај којег су проклели свети Петар Цетињски и свети Василије Острошки. Да ли Твоја партијска послушност, која Ти доноси лагодан живот, завређује да уђеш у проклетство светог Петра и светог Василија? Уважени посланиче, Исказао си им вјерност када су Те, ових дана, питали да ли ћеш гласати за тај Закон. Прекрши то обећање. Није гријег не испунити обећање да ћеш учинити зло, него је гријех да га испуниш. Ево Ти прилике да пред собом, пред својом породицом, пред народом, и надасве пред Богом, будеш слободан човјек. Само слободан човјек је Човјек. Раскини те окове којима Те држе свезаног за њихове интересе. То ћеш учинити тако што нећеш подићи руку када изнесу на гласање тај Закон. У Твојој руци сада је Твоја личност, Твоје достојанство Човјека. Ако имају материјалне доказе да си крао, или да је крао Твој брат, или да си упао у прељубу, или да си учинио било које непочинство, кажи: јесам! Ако Те држе у дуговима, продај што имаш и врати им. Пред собом и пред људима, а тиме и пред Богом, признај своја непочинства и ослободи се. Буди Човјек! Осјети слободу; то је сласт са којом се не могу мјерити сва задовољста овога свијета у јелу, пићу, сексу, дроги, друштвеном положају. Слобода је сласт која није од овога свијета. Ако треба да одеш на робију, пођи. Ослободи се робијом! Није срамота ако своја непочинства јавно признаш, него је срамота ако истрајаваш у њима. Или ћеш да подигнеш руку и оставиш себе у оковима наклоности режиму којем служиш? Остаћеш роб, плашићеш се и даље своје сјенке; осмјехом ћеш лицемјерити као и до сада… А када дођеш кући, у раскошној фотељи или ђакузију, ако је у Теби остало имало савјети – гадићеш се себе. И до сада је бивало да си својом подигнутом руком у Скупштини наносио зло црногорском народу. Али то зло неупоредиво је са овим које је сада пред Твојом савјешћу. Распитај се што се збило са онима који су отимали имање острошког манастира још у вријеме светог Василија, са онима који су порушили цркву Светог Петра Цетињског на Ловћену, са онима који су кршима гађали Цетињски манастир и ћивот светог Петра Цетињског 1991. године… Распитај се што је било са њима и њиховом дјецом! Е, то што је било са њима и њиховом дјецом очекуј у својој кући ако подигнеш руку када тај проклети Закон изнесу на гласање. И немој, када Ти дијете упадне у дрогу, када пострада у саобраћаној несрећи или се на смрт разболи, или када од Тебе самога, како то рече свети Петар Цетињски, почне „живо месо да отпада“, када Те рак разједе…, немој да се пренемажеш: „Боже, па што сам Ти ја згријешио“. Својим учешћем у изгласавању овог Закона, згријешићеш и Богу и народу. И то – СТРАШНО! Немој послије да кажеш да нијеси знао. Све си знао, знао си за посљедице свог злодјела, које је далеко веће од рушења цркве на Ловћену. Али, био си кукавица, био си дим од човјека! Прије него што одеш на то зло гласање, стани пред огледало, погледај се добро, да ли си Човјек или само љуштура од Човјека. И помилуј своју дјецу по глави. У Твојој руци, коју ћеш подићи или не, не само да је Твоја судбина, него је и њихова! *Не сналазим се баш у тој родној равноправности, па под овим појмом подразумијевам и мушке и женске посланике. Ако за женске посланике напишем „посланице“, звучи неписмено, јер посланице је писао свети Петар Цетињски, свети апостол Павле такође (то су писма), а ако кажем „посланикуше“, звучи непристојно. Извор: Ин4с
  8. Пред Скупштином Црне Горе одржан је протестни скуп свештенстства и монаштва Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке поводом почетка парламентарног засједања на којем владајућа већина намјерава да усвоји дискриминаторски закон о слободи вјероисповијести. Претходила му је протестна литија од Саборног храма, коју су предводили Митрополит црногорско-приморски Амфилохије и Епископи будимљанско-никшићки Јоаникије и диоклијски Методије. Епископ диоклијски г. Методије прочитао је проглас Световасилијевског сабора из Никшића од суботе. Митрополит Амфилохије је у свом обраћању позвао све посланике, посебно оне римокатоличке и исламске вјероисповијести да не доносе овај дискриминаторски акт. Свети оци Владике, свештенство наше, монаштво, народе Божји, И сви они који су посланици у овој Скупштини Црне Горе, Ево овдје наше сестре монахиње у име мајке Светога Василија, острошкога и тврдошкога чудотворца, Светога Петра Цетињскога и Петра Ловћенског Тајновидца носе овај транспарент на коме су написане оне свете ријечи Петра Првог, Митрополита и Чудотворца цетињског: У имену Божјем је суд и правда. То су ријечи и ист5ина на којима је он темељио свој Законик, започевши га оном реченицом и оном великом истином на којој се темељи судбина овога свијета, на ријечима: У име Оца и Сина и Духа Светога, Тројице животворне јединосуштне. Наше сестре монахиње носе ову поруку, које као и мајке наших Светих отаца, уграђују своју младост у обнову ових светиња, у обнову својих душа. То су већ урадиле и оне и наши монаси и наше свештенство и од раније, а посебно ових тридесет година. Ове ријечи, ова истина велика, свједочи и нама, али и овом парламенту, да су ваљани само они закони који се темеље на овој великој и светој истини, на којој је утемељено сво законодавство земаљских народа од времена пророка Мојсија до светих апостола, до најновијих законодаваца широм Европе, Америке и Азије. На овој истини темељено је законодавство Црне Горе, и древне Зете и древне Диоклије. Освједочено је мучеништвом Светога Јована Владимира, зетскога краља великомученика, освједочено вјековном борбом за Крст часни и слободу златну. На томе је утемељено законодавство до наших времена. И оно на што ми желимо је да подсјетимо овај парламент јесте да управо њихови закони и њихова одговорност је утолико већа уколико и они темеље законе које доносе за савремену Црну Гору на овој истини вјечној и непролазној. Нијесмо дошли овдје ми ни против кога. Ми смо дошли управо да посвједочимо и изразимо поштовање нашим посланицима у овом парламенту, да изразимо поштовање према овом врховном законодавном тијелу, али у исто вријеме и да их својим присуством и својим ријечима подсјетимо да законе које доносе, које одобравају, ако нијесу сагласни са законима Светога Петра Цетињског, са завјештањима Светога Василија Острошкога, са оним што је записао и написао Свети Петар Други Ловћенски тајновидац, са законима времена краља и господара Црне Горе Николе Првога Петзровића – ако ти закони модерни нису са њима у сагласности, ако нису у сагласности са законима савременога свијета, Европе и Америке посебно, онда то закони нијесу закони истинске Црне Горе него се могу претворити у безакоње. Ми управо то хоћемо да подсјетимо наше посланике. да не дозволе тај стид и тај срам на ову највишу установу наше државе да она доноси, први пут у својој историји безаконе законе угрожавајући елементарна људска права и права Цркве Божије овдје у црној Гори; Цркве Божије која је родила Црнуи Гору и надахнула све оно што је часно и честито у њеној историји. Посебно се обраћамо нашој браћи посланицима који су муслиманског поријекла, и браћи римокатолицима да они не дозволе да њима неко манипулише на основу оних уговора који су раније потписани са њима, па да кажу да овај закон за њих не важи, да само важи за Православну цркву, Православну Митрополију црногорско-приморску и друге Епархије Православне цркве српске.у Црној Гори. Закон у свим државама свијета је оно што је врховно. Не могу уговори да буду изнад закона и ми желимо да их подсјетимо и да им кажемо да су они, наравнно, слободни да гласају како се опредјељују, али опредјељење против ове Цркве Божије је истовремено и опредјељење против свих у Црној Гори – без обзира да ли су римокатолици, да ли су муслимани или православни. Зато, у име Божје, у име Светога Василија Острошкога и његових завјештања које сте чули, у име Светога Петра Цетињскога, у име Симеона Дајбабскога, Цетињанина, чије су мошти овдје и који је уградио свој живот у ону Божју пећину, у име Стефана Пиперскога, великога бранитеља Крста часнога – у Њихово име, ми овдје данас умољавамо наше посланике да не дозволе себи да неко – било ко да је тај! – изманипулише њиховим одлукама. Умољавмо их не не дозволе да се дјелови овога предлога закона први пузт у историји примјењују на такав начин. Тако како је формулисан – то је порицање свеукупног законодавства, не само цркава Божјих и вјерских заједница него модерног законодавства Европе и Америке. И ако ова Црна Гора жели заиста да се угради у европску заједницу, онда то не могу учинити безакоњем и прихватањем безакоња у односу на ову установу – Цркву Христову, Цркву Божју која овдје осам стотина година у оваквој организацији постоји, а овдје та Црква Божија постоји и од времена великога цара Константина, од 3. и 4. вијека, без прекида. Угрожавати биће те Цркве Божије, прогонити оне који уграђују своју младост, свој живот у ове светиње обнављајући се њима и обнављајући те светиње – то може само неко ко је изгубио разум, ко је изгубио и савјест, који, уствари, ради својих интереса, приватних, личних, ради своје власти и своје сласти покушава да ствара и гради такву Црну Гору и њену будућност и будућност њене дјеце. Нека би Бог благословио овај дом и све посланике народне скупштине, а надамо се да ће посланици који представљају народ, које је народ изабрао, чути глас овога народа, Световасилијевског сабора и овога свештенства и монаштва. Надамо се, дакле, да ће испоштовати народни посланици глас народа, првенствено народа Божјег, Христовог народа, црногорског, православног, српског или како год га још звали, прије свега и изнад свега Божјег народа – да ће услишити овај глас и да ће донијети своје одлуке онако као то одговара овоме што је записао и потписао, свједочио Свети Петар Цетињски да је у имену божјем суд и правда. Све што је урађено на земљи против имена Божјег и правде која сија из тога имена – све је то безакоње. Бивало, јесте и биће и у будућим временима. Благослов овоме дому! Извор: Митрополија црногорско-приморска
  9. У уторак, 24. децембра, са почетком у 9 часова када почиње сједница Законодавног одбора сво свештенство и монаштво Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке доћи ће изпред зграде Скупштине Црне Горе гдје ће бити прочитана Световасилијевска порука, након чега ће се у Саборном храму Христовог Васкрсења служити Света архијерејска литургија са почетком у 10 часова. Овај сабор свештенства и монаштва одвијаће се под слоганом – ријечима Светог Петра Цетињског: У имену Божјем је суд и правда. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  10. Црквено-народни сабор, који ће се 21. децембра одржати у Никшићу око моштију Светог Василија Острошког, прилика је за државу Црну Гору да отпочне процес помирења и да се наситимо заједништва и љубави, како Божије тако и међусобне, поручили су данас Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије. Владике су ово казале на прес конференцији у Подгорици одржаној поводом недавно утврђеног Предлога закона о слободи вјероисповијести и Великог црквено-народног СветоВасилијевског сабора, који 21. децембра у Никшићу организују Митрополија црногорско-приморска и Епархија будимљанско-никшићка, као протест против понижавајућих и дискриминаторних одредби Предлога закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница. Митрополит је на почетку изложио кратко учење о саборности Православне цркве, представишви представницима медија у најкраћим цртама историју развоја хришћанства на нашим просторима од времена древне Дукље до данас. „Наша Црква наставља то дјело без прекида већ осам вјекова и чуди намјера наше Владе да донесе закон који ће угрозити Цркву“, рекао је Митрополит закључивши да је несхватљиво и неприхватљиво да секуларна држава доноси законе који би угрозили имовину Цркве и њено постојање. „Непрекидно инсистирамо да се донесе нормални, европски, али и наш аутентични закон који би уредио односе Цркве и државе“, казао је владика Амфилохије нагласивши да је Црква актуелним Предлогом ускраћена за све – од имена до имовине. Митрополит је подсјетио да је Православна црква дискриминисана још од процеса склапања темељних уговора јер је једина заобиђена и са њом није склопљен никакав споразум. Коментаришући примједбе на долазак моштију Светог Василија у Никшић, Високопреосвећени Митрополит је подсјетио да то није накава новост за Црну Гору: „Сваке године на Марковдан, градску славу Подгорице ми доносимо моште Светог Симеона Дајбабског, и то је сасвим нормално.“ Посебно је подсјетио на примјер када је и држава помогла пренос моштију, руке Светог Јована крститеља: „Било је то 2006. године, министар Милан Роћен је учествовао у ходу руке Светог Јована крститеља у Русију на поклоњење“, рекао је владика и додао да су саме мошти Светог Василија не једном изношене из манастира Острог, нарочито подјстивши на величанствену и свету литију из 1996. године када је острошки Светитељ походио своју родну Херцеговину. Имајући то у виду Митрополит је истакао да је потпуно нормално да се народ Црне Горе, сабере око најпоштованијих моштију у храму посвећеном управо Светом Василију Острошком у Никшићу. Он је нагласио да Свети Василије сабира људе добре воље свих нација, али и вјера, подсјетивши на примјере чудесних исцјељења наше браће муслимана и римокатолика. „Сви су позвани на овај сабор мира, помирења, братске слоге и заједништва“, рекао је владика. Даље је нагласио да Свети Василије увијек позива на заједништво, а то је оно што управо највише недостаје Црној Гори у наше вријеме. „Садашња власт нажалост наставља расколе и наше несреће још од братоубилаштва Другог свјетског рата“, са жаљењем је констатовао Митрополит Амфилохије поручивши да је ово сабрање у Никшићу прилика да се крене у процес помирења. „Позивам све људе добре воље да дочекамо у Никшићу мошти Светог Василија Острошког, да примимо његов благослов и да се наситимо заједништва и љубави како Божије тако и међусобне“, рекао је Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије. Он је истакао да је предложени закон удар на Цркву са жељом да се она понизи. „Радосни смо што је држава склопила споразуме са другим вјерским заједницама, али не можемо дозволити да будемо дискриминисани и да се Цркви отимају светиње“, истакао је владика Јоаникије нагласивши да ће Црква бранити своја права, да ће се сабрати и оснажити, и борити против безакоња. „Ми вјерујемо у Божију милост, благодат и посредовање Светог Василија и да ће она утицати и на оне који доносе одлуке, те да ће се у том смислу обновити дијалог“, изразио је своју наду владика Јоаникије рекавши ако до тога ипак не дође, Црква неће одустати од одбране својих светиња, јер су оне за нас скупље од свих вриједности овог свијета. „Ми не тражимо никакву повластицу у односу на друге вјере него само да се она права која имају друге вјере дају и Православној цркви. Дубоко вјерујемо да са Светим Васлије долази и Божија благодат која свима треба и коју Црква свима нуди“ закључио је Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије. Одговарајући на питања новинара Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је рекао да ће се Црква борити за своје светиње и на суду и ван њега рекавши да наша власт у свом односу према Митрополији превазилази кумунистички режим. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  11. Упркос озбиљним примједбама на Предлог закона о слободи вјероисповјести или увјерења и правном положају вјерских заједница, како стручне јавности, тако и великог броја православних вјерника Црне Горе, Влада Црне Горе утврдила је у четртак, 5. децембра, „иновирани“ Предлог овог закона, који ће се до краја године наћи пред посланицима Скупштине Црне Горе, а судећи према најавама владајуће колиције и усвојити. Православни вјерници и њихови архијереји у Црној Гори су мишљења да је Влада Црне Горе утврђивањем оваквог Предлога закона, показала да не поштује вољу својих грађана, који су у огромном броју (око 100 000 именом, презименом и потписом) исказали свој став према дискриминаторном Предлогу закона. Посебну забринутост уноси и то што је Влада овај правни акт утрдила свега неколико дана након партијског конгреса владајуће Демократске партије социјалиста на којем је Мило Ђукановић, актуелни црногорски предсједник, поново изабран за предсједника странке, поручио да је примарни интерес Црне Горе снажење њеног државног идентитета, те да имају обавезу да обнове „Црногорску православну цркву“. Све то подсјећа, на и не тако далеку прошлост, када се партијским конгресима и одлукама трасирао пут који је је остао упамћен по највећим подјелама, присутним до данашњих дана, које су изродиле највеће братоубилаштво на овим просторима. На првобитни Предлог закона који је Влада Црне Горе усвојила 16. маја ове године, Венецијанска комисија је дала своје мишљења 24. јуна, које не само да није имплементирано у овом новом Предлогу, већ су њене препоруке игнорисане. Изостао је и препоручивани дијалог са Православном црквом. Из досадашњих активности на припреми овог законског прописа, свима је јасно да се овим законом тежи прогону, дискриминацији и понижавању Митрополије црногорско-приморске и епархија СПЦ у Црној Гори. То је био и разлог да архијереји са архијерејским протопрезвитерима у Црној Гори, исказујући своју одлучност да се оваквом понижавању Православне цркве снажно одупру, позову вјерни народ на велики црквено-народни сабор 21. децембра у Никшићу, у Саборном храму Светог Василија Острошког. Свој одговор на поништавање историје и свега онога што ови простори баштине кроз ових 800 година од утемељења СПЦ, православни вјерници Црне Горе дали су и 15. јуна и на Тројичинданском сабору у Подгорици. Тада су више од 20.000 вјерних дали заклетву за одбрану вјере и светиња: – Данас се пред Саборним храмом Христовог Васкрсења завјетујемо и заклињемо да ћемо чувати, обнављати и бранити своје светиње, ћивоте наших светитеља, цркве, манастире, гробља и гробове наших предака, тако нам Бог љубави, Свети Петар Цетињски и Свети Василије Острошки помогли.“ Треба подсјетити да су поред стручне јавности, своју забрунутост због дискриминаторског односа црногорске власти према вјерницима и Цркви, као и подршку јединој канонској Православној цркви у Црној Гори, исказале све Православне цркве. Његова светост Патријарх васељенски г. Вартоломеј 21. јуна 2019. године писмом које је упутио предсједнику Црне Горе Милу Ђукановићу, изразио је чуђење сазнањем да је Ђукановић „исказао своју подршку стварању православне цркве црногорске и да је Влада усвојила предлог закона о слободи вјероисповијести, који предвиђа подржављење свих православних цркви изграђених прије 1918. године“. Писмом јасно и потпуно отворено је саопштено да „Васељенска Патријаршија, заједно са свим другим Православним Црквама, као једину канонску православну јурисдикцију у Црној Гори признаје ону под надлежношћу Високопреосвећеног Митрополита црногорског Амфилохија, јерарха Најсветије Цркве Српске. Црква Црногорска никад није била аутокефална, а садашња такозвана Православна Црква Црногорска под Мирашем Дедеићем не припада Православној Цркви.“ Свјатјеши Патријарх г. Вартоломеј је овим писмом јасно ставио до знања да ће уколико црногорска власт настави са стварањем антиканонске творевине, тзв. црногорске цркве, народ Црне Горе дођи у стање црквене изолоције и одсјечености од тијела свеукупне заједнице Православних цркава. Свети синод Руске православне цркве 9. јула 2019. године, позвао је црногорске власти да прекину дискриминацију и подривање јединства Српске православне цркве, изражавајући „братску подршку архијерејима, свештенству и свим чедима Српске патријаршије у Црној Гори који слиједе завјете просијалих на тој земљи великих светитеља, Саве Српскога, Василија Острошког, Петра Цетињског и свештеномученика Јоаникија црногорско-приморског, и упркос тешким условима и притисцима остају вјерни истини Светог православља.“ Весна Девић У наставку доносимо писмо које је Његова светост Патријарх васељенски г. Вартоломеј упутио Милу Ђукановићу, предсједнику Црне Горе, и саопштење Светог синода Руске православне цркве: Његова Екселенција Мило Ђукановић Предсједник Црне Горе Ваша Екселенцијо, Са радошћу се обраћамо Вашој уваженој Екселенцији, желећи Вама и Вашем вјерном народу сваког вишњег Божијег благослова. Недавно смо у Васељенској Патријаршији били зачуђени сазнањем да сте исказали своју подршку стварању Православне Цркве Црногорске и да је Влада Ваше земље усвојила предлог закона о слободи вјероисповијести, који предвиђа подржављење свих православних цркви изграђених прије 1918. године, као и друге црквене имовине. Ово би значило да Ваша држава одузима право својине над црквама и имовином Свештеној Митрополији црногорској, као и осталим трима епархијама Православне Цркве Српске. Ваша Екселенцијо, овим писмом Вам јасно и потпуно отворено саопштавамо да Васељенска Патријаршија, заједно са свим другим Православним Црквама, као једину канонску православну јурисдикцију у Црној Гори признаје ону под надлежношћу Високопреосвећеног Митрополита црногорског Амфилохија, јерарха Најсветије Цркве Српске. Црква Црногорска никад није била аутокефална, а садашња такозвана Православна Црква Црногорска под Мирашем Дедеићем не припада Православној Цркви. Господин Дедеић није Епископ Православне Цркве, него особа рашчињена од Васељенске Патријаршије. Једини тамошњи канонски Јерарх је наш брат Митрополит Амфилохије, свеправославно признате Патријаршије Српске. Шаљемо Вам ово писмо јер не желимо да наш љубљени народ Црне Горе дође у стање црквене изолоције и одсјечености од тијела свеукупне заједнице Православних Цркава, с обзиром да ниједна од њих неће признати ни подржати Дедеићеву антиканонску творевину. Понављамо оно што смо Вам написали 2000. године: ”Увјерени смо да ће Ваша драга Екселенција разумјети опасност по духовно јединство народа Црне Горе, која је проузрокована покретом поменутог г. Мираша Дедеића, те да ћете се Ви дистанцирати од њега, ради добра и јединства Вашега народа.” Ваша Екселенцијо, молимо Вас да горе написано не схватите као мијешање у унутрашње ствари Ваше државе, него као жељу наше Мајке Цркве Константинопољске да помогне Вашем побожном народу у критичним историјским тренуцима. Стога, остајемо с поштовањем, љубављу и најсрдачнијим жељама. У Константинопољској Патријаршији, 21. јуна 2019. Ваше поштоване Екселенције усрдни молитвеник пред Богом + ВАРТОЛОМЕЈ Архиепископ Константинопоља-Новог Рима и Васељенски Патријарх Свети Синод Руске Цркве: Подршка архијерејима, свештенству и верном народу Српске Православне Цркве у Црној Гори Свети Синод Руске Православне Цркве изражава дубоку забринутост због погоршања положаја епархија Српске Патријаршије на територији Црне Горе где већ неколико година јединство православља страда од расколничког деловања тзв. „Црногорске православне цркве“. У Црној Гори је дошло до алармантног тренда повећаног притиска власти на канонске свештенике и верне. Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, који се састао од 9. до 18. маја 2019. године, констатовао је да у савременој Црној Гори постоје „покушаји насилног одузимања светиња у корист канонски и реално непостојеће „Црногорске православне цркве“, као и претње уништења одређених места молитвеног поклоњења. Председник Црне Горе Мило Ђукановић на страначком скупу у Никшићу 8. јуна 2019. године, изразио је намеру да оствари „обнову Црногорске аутокефалне цркве“. Посбну забринутост изазива од стране Владе Црне Горе у мају 2019. године објављени предлог закона о слободи религије и веровања и правном положају верских организација, који садржи низ дискриминаторних мера, између осталих – присвајање у државно власништво дела имовине Српске Патријаршије, укључујући и здања храмова и манастира. Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве окарктерисао је предлог закона као „антиевропски и антицивилизацијски“, чији је циљ дискриминација епархија Српске Патријаршије на територији Црне Горе и представља „директно уплитање у унутрашња питања Цркве“. Озбиљне примедбе на одређене одредбе предлога закона изразила је Венецијанска комисија. Са забринутошћу сагледавајући последње иницијативе црногорских власти, позивамо их да прекину дискриминацију и подривање јединства Српске Православне Цркве, дижемо глас у њену заштиту, видећи у духовом предању, које воде од Светог Саве, вишевековни темељ на коме су саздани црногорска православна култура и државност. Свети Синод Руске Православне Цркве изражава братску подршку архијерејима, свештенству и свим чедима Српске Патријаршије у Црној Гори који следе завете просијалих на тој земљи великих светитеља, Саве Српскога, Василија Острошког, Петра Цетињског и свештеномученика Јоаникија Црногорско-приморског, и упркос тешким условима и притисцима остају верни истини Светог Православља. Саопштење Светог Синода Руске Православне цркве од 9. јула 2019. године Извор: Митрополија црногорско-приморска
  12. Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је, у недјељу 25. по Духовима, на празник Светог свештеномученика Климента и Оданије Ваведења, 8. децембра 2019, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови. Звучни запис беседе Сабранима је бесједио Преосвећени Епископ Јоаникије, тумачећи прочитану јеванђељску причу о милостивом Самарјанину. Свако од нас је, казао је Владика, рањив и нађе се у ситуацији да је као рањеник, остављен од свих, јер људи, по својој природи, не могу много да помогну, а они који би могли имају своје проблеме и ограничења, па и њима треба помоћ. „Та ситуација огледа се на овом човјеку кога су разбојници испребијали и оставили, мислећи да је мртав, а он је још увијек жив. Дође левит, онај који служи у олтару, погледа и прође, видје да му не може помоћи. Можда је и хтио, али, по својој слабости, није знао, нити је учинио. Дође и свештеник, и он је човјек са манама и слабостима, видје и он оде. У томе сагледавамо људе са својим слабостима, можемо их осудити, јер нијесу човјеку помогли, али због својих слабости и мана, они ништа нијесу могли учинити, а у дубини срца су, можда, и жељели“, навео је Владика. Додао је да је неки милостиви Самарјанин, а између Јевреја и Самарјана вјековима нијесу били добри односи, имао милости и снаге да помогне. Показао је своје милосрђе, те је очистио ране овом човјеку и све остало за њега је учинио да се исцијели и спасе. „Иза тог милостивог Самарјанин крије се сам Господ Исус Христос. Он је показао, хиљадама и милионима пута, да воли да своје милосрђе стави у некога од својих вјерних и да преко њега дјелује. Он је тај Који је помогао човјеку, једном човјеку, а, заправо, треба разумјети цијелом човјечанству. Цијело човјечанство треба ту помоћ, треба то милосрђе и свакоме од нас треба милосрђе Божје и људско. Али, није се милосрђе свело само на тог једног милостивог Самарјанина, зато што Бог жели да се Његово милосрђе умножава, и Он даје снагу вјернима да имају милосрђа и љубави према ближњима својим“, бесједио је Владика Јоаникије. То показују житија Светих у којима има чудесних примјера да су обични људи, са својим манама, болестима и слабостима, цијело своје биће ставили у службу ближњих. „Имамо примјере да су лијечили, нијесу се бојали зараза од најтежих болесника, оних који се распадају и заударају, да су цјеливали њихове ране и дијелили патње са њима до краја живота. Тако се ширило милосрђе и утврђивала љубав, а ко је, заправо, иза? То је тај милостиви Самарјанин, то је Господ Исус Христос, Који је Извор милосрђа. Нека се не вара нико да може чинити добра дјела, у правом смислу те ријечи, без Онога Који је Извор добра, Извор милости. Са Њим треба да се поистовјетимо, да се Његова љубав настани у нама и Његова сила. Да не будемо вјерни само по имену и по спољашњости, као онај левит или свештеник који редовно служи олтару, али су остали само људи, показали своју слабост на дјелу“, указао је Његово Преосвештенство. Он је позвао вјерни народ да се сабирају на светим службама Божјим, у данима Божићног поста, да се, иако има доста искушења, обрадујемо великом празнику Рођења Христовог. Носећи, увијек, барјак вјере ми, поручио је Владика, носимо радост у својим срцима, упркос проблемима, патњи, искушењима. „Та радост је, увијек, у душама правих хришћана. Да се и ми обрадујемо празнику који долази и да се сабирамо овако сваке недјеље и празника, а нарочито када нас позива наша Црква да на дјелу покажемо своју љубав према својим светињама, да покажемо на дјелу љубав према истини и правди, да не дозволимо, драга браћо и сестре, да у својој држави од своје власти будемо дискриминисани, да наша вјера буде понижена и обесправљена, а свака друга вјера, мислим на католичку и муслиманску, да добије сва права“, нагласио је Преосвећени Епископ Јоаникије, и поручио: „Ми подржавамо то што су они добили сва права, то је добро и лијепо што је учинила наша власт, али је зло и наопако што под видом тог добра хоће да учини велико зло, да обесправи Цркву која је толико уложила у Црну Гору, створила Црну Гору и морално држи Црну Гору. Ми се боримо за будућност Црне Горе, да се Црна Гора утемељи на истини, на правди и на правој, истинској вјери као што је Његош пјевао: „Олтар прави на камен крвави“. За то се боримо и то нам нико забранити не може, нити нам ико нормалан замјера. Кад се врши неправда од нас се и тражи да устанемо против те неправде. Не боримо се против власти, камоли против државе, него се боримо за правду, и поредак, и истину, за једнакост, за равноправност. Ко може против тога?!“. Извор: Епархија будимљанско-никшићка
  13. Митрополит Амфилохије служио парастос краљу Николи Петровићу на тридесетогодишњицу преноса његових земних остатака у отаџбину. Парастос краљу Николи, краљици Милени, принцезама Вјери и Ксенији, на тридесету годишњицу преноса њихових земних остатака у отаџбину, и свим упокојеним члановима светородне лозе Петровића служио је данас у цркви Рождества Пресвете Богородице на цетињском Ћипуру Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, уз саслужење цетињског свештенства и свештеномонаштва и молитвено учешће вјерног народа. Појали су ђаци Богословије Светог Петра Цетињског. Након парастоса, Митрополит Амфилохије је рекао да је значајно што данашњи парастос краљу Николи држе професори и ђаци Цетињске Богословије, коју је он основао 1863. године. „Уз помоћ рускога цара основао је ову школу која је темељ свега школства у Црној Гори до данашњега дана. Краљ Никола је изузетна личност у нашој историји, не без разлога назван царем јунака. У своје вријеме је добио и независност Црне Горе и многа друга дјела учинио. А међу најзначајнијим његовим дјелима је ослобођење Косова и Метохије, заједно са његовим зетом, краљем Петром Првоим Карађорђевићем“, казао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да је његова химна „Онамо, ‘намо..“ једина права и истинска химна Црне Горе. „Много је значајно да поменемо то његово ослобођење Косова и Метохије у ово наше вријеме, када су се његови наследници у Црној Гори одрекли Косова и Метохије и предали КиМ у руке разбојника, богоубица и братоубица. А прије њих, ових садашњих разбојника, су се нажалост управо наши црногорски титоисти одрекли Косова и Метохије 1945. године и тиме положили темељ овоме што се данас тамо догађа. Ја мислим да је од свих рана које је краљ Никола доживио, и за живота и након упокојења, најдубља управо рана од тога што се догодило и што се догађа са Косовом и Метохијом“, нагласио је Владика Амфилохије. Рекао је да се нада да ће и принц Михаило и отали Петровићи, чији су гробови расути по Европи, бити пренесени и сахрањени на дворском гробљу које се налази у Цетињском манастиру. „Поготово синови краља Николе, који су крштени у Цетињском манастиру. Ту су примали и свето причешће. Ту су долазили све док су били овдје, па би била грехота и према њима срамотно да их сахрањују негдје другдје него ондје гдје је предвидио да буду сахрањени њихов отац књаз Никола“, казао је Митрополит Амфилохије. На крају су сабрани на парастосу отпјевали химну „Онамо, ‘намо…“. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  14. Уручењем награда посбједницима, на Цетињу је завршен овогодишњи јубиларни XX православни дјечји сабор Црне Горе. Прво мјесто у квизу знања из вјеронауке овога пута је припало школи вјеронауке при саборном храму Светог Јована Владимира у Бару, друго мјесто освојила је школа вјеронауке из Берана, а трећа школа вјеронауке при подгоричком саборном храму Христовог Васкрсења. Повезане вести: Митрополит Амфилохије на XX дјечјем сабору: Ово је сабор око најљепшег дјетета које се родило овдје на земљи! Митрополит Амфилохије: Свети Петар Цетињски - најдивније дјете чији пример требамо да следимо и постанемо дјеца Божја! Миња Субота о Православном дјечјем сабору: Ово је велики подвиг Звање вјероучитељ године припало је Зорки Пејовић, вјероучитељици при цркви Новомученика момишићких из Подгорице. Архијерејком похвалницом одликована је Ксенија Милосављевић, дугогодишња вјероучитељица у Бару „за несебично пожртвовање и дјелатну љубав показану у дугогодишњој посвећености вјерском поучавању најмлађих и изузетан труд у организовању и утемељењу Православног дјечјег сабора на Цетињу“. Архијерејске похвалнице су такође добила предузећа која свих претходних година помажу организовање ове манифестације: „Инпек“ из Подгорице, „Црнагоракоп“ из Даниловграда и „Експокомерц“ из Котора. Специјални гост Сабора био је прослављени ТВ стваралац Миња Субота, уз чије емисије су одрастале генерације најмлађих. Овогодишњи јубиларни Православни дјечји сабор на Цетињу окупио је рекордан број учесника. Преко 1800 дјеце из свих крајева Црне Горе данас је било на овој значајној манифестацији коју већ двадесет година организује Митрополија црногорско-приморска. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  15. Публициста Јован Маркуш: „Има, хвала Богу, Цетињана који се држе Светопетровске Црне Горе. Не треба се бојати. Потписивање петиције против предлога закона о слободи вјероисповијести и увјерења је елементарно људско право а самим тим и вјерско“. ЗВУЧНИ ЗАПИС РАЗГОВОРА Око Цркве Христове и стожера православља у Црној Гори Цетињског манастира грађена је и држава Црна Гора, а ако Бог да ту ће се и очувати и сачувати око сједишта наше Митрополије и нашег Митрополита Амфилохија. Светородна лоза Петровића стварала је државу Црну Гору, на Цетињу сабирала вјерни народ и главаре око Цетињског манастира. Сада је код нас, нажалост ситуација много другачија. Држава у 21 вијеку покушава да ствара неку своју цркву, поричући осмовјековно постојање Српске православне Цркве на овим просторима. Кажу да ни Цетињани нису више оно што су били а ми смо сигурни да у дубини своје душе јесу судећи по оним народним ријечима гдје је текло и капаће. Због свега овога разговарали смо са рођеним Цетињанином публицистом Јованом Маркушем некадашњим градоначелником црногорске престонице. Г. Маркуш, као неко ко је овдје свој на своме, ко је свој живот посветио Митрополији црногорско-приморској и неко ко сакупља и чува многе податке о обнови наше Митрополије посебно од доласка нашег Митрополита Амфилохија на њен Трон наовамо, говорио је о предлогу закона о слободи вјероисповијести и увјерења који предлаже наша Влада, а видимо да и Венецијанска комисија оспорава у многим тачкама. Наш народ, хвала Богу, увелико потписује петицију против овог предлога закона, а свједоци смо да је Тројичиндански сабор окупио велики број вјерника, што све говори о томе какав је тај предлог у ствари. Г. Маркуш је између осталог одговарао на питање чије су наше Цркве у Црној Гори ако не припадају једној и јединој православној Цркви у Црној Гори, Митрополији црногорско-приморској односно Српској православној Цркви, о обнови наше Митрополије и њеног процвата како материјалног, тако и духовног посебно у последњих 21. годину од доласка нашег Митрополита Амфилохија на трон Митрополита црногорско-приморских, на шта нас обавезује Вучедолска битка чију 143 годишњицу данас обиљежавамо и позива све оне који то до сада нису урадили да потпишу петицију против спорног закона о слободи вјероисповијести и увјерења. Он каже да се не треба бојати да је потписивање петиције елементарно људско право а самим тим и вјерско. Извор: Радио Светигора
  16. Поводом славе свештене царске лавре Манастира Светога архангела Михаила на Михољској превлаци код Тивта и Сабора православне омладине Црне Горе, Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са Преосвећеним Епископом пакрачко – славонским г. Јованом служио је данас, 26. јула, на Сабор Светог Архангела Гаврила, Свету архијерејску литургију уз саслужење свештенства и вјерног народа. Након прочитаног зачала из Светог јеванђеља, владика Јован је своје архипастирско слово почео појашњењем да када тумачимо Јеванђеље, морамо знати да је први и основни ниво Јеванђеља чињеница да старозавјетном јеврејском народу и првој Цркви Божијој долази обећани Месија којега је јеврејски народ чекао кроз цијелу своју историју. Господ је Мојсију, који је провео јеврејски народ преко Црвеног мора и 40 година преко пустиње, рекао да неће ући у Обећану земљу, него да ће је видјети са горе Небо у Јордану, гдје ће и оставити своје кости. Све је то из разлога, објаснио је владика, да не би Мојсије постао, у срцу и уму јеврејског народа, неки други Месија кога ће они обожавати, осим живога Бога. „И ево сада том народу, коме је речено да ће доћи Месија који ће измијенити сав свијет и поставити јеврејски народ, тј. Цркву Божију изнад свих народа дати им Обећану земљу, долази овај Месија“, казао је владика. Тај Месија шаље своје сљедбенике, апостоле, и каже Ево вам дајем власт да стајете на змије и шкорпије и на сву силу вражију и ништа вам неће наудити. То Јеврејима изгледа као да је дошао коначно онај који влада свијетом и који ће им цијели свијет под ноге покорити. Али он говори. Не радујте се томе што вам се духови покоравају, значи не само да могу стајати на змије и шкорпије, него се и ангели који се данас славе покоравају апостолима – ученицима Христовим, онима који су сљедбеници тога Месије, него каже: Не радујте се власти коју сте добили, него што су имена ваша написана на небесима. „Гле како страшну ријеч говори Господ Јеврејима који очекују да се Царство оствари сада, одмах и и овдје у овом свијету и времену, са овим људима. Они очекују да Христос не буде Спаситељ, него да буде управитељ, Господар, цар над Израиљем и цијелим народом, да виде у својим рукама плодове Његовог Царства, да виде богатство и власт“, бесједио је Преосвећени Епископ Јован. Појаснио је да Господ говори да Његово Царство није од овог свијета и да је важно што су имена ваша написана на небесима. „Што значи да ће Царство које долази бити неко друго. Страшна јерес за јеврејски народ и фарисеје – његове учитеље, садукеје који нијесу вјеровали да постоји васкрсење. Страшна ријеч за све учене, за све који су обликовали јеврејски народ у тренутку кад им долази Месије.“ У даљој бесједи Епископ пакрачко – славонски Јован је тумачио ријечи Господње: Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разборитих, а открио то безазленима: „Што ће рећи: Хвалим те Боже, Господе што си ми дао ове апостоле, које узех од рибара – простих људи, које узех као Натанила који повјерова зато што му рекох видјео сам те под смоквом, и од њих направих учитеље свијета. Они ће бити први међу онима чија су имена написана на небесима у Царству Божијем које је Царство које долази: Царство Оца, Сина и Духа Светога – Тројице једносушне и нераздјељиве којој је слава у вјекове. Амин!“ Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије након што је благосиљао и пререзао славски колач, честитао је празник и благословио Сабор православне омладине Црне Горе који је почео данас на темељима ове древне светиње, а чиј је домаћин ове године Михољски збор. „Ово је 26. сабрање наше омладине – оних који су крштени у име Христове. Младост њихова се обнавља као орловска, јер нијесу млади само они који су тјелесно млади, већ и они који су подмлађени Тијелом и Крвљу Христовом, који се Њиме подмлађују и задобијају вјечну младост. “ Владика је казао да су се овдје већ 1800 година подмлађивала читава покољења, као и да толико и трају сабрања у овој светињи још од времена првог хришћанског мученика, чије су мошти пронађене приликом ископавања на овом локалитету. Од тада па до донас у овој светињи се пјева Богу живоме на свим земаљским језицима: „Овдје се кроз вјекове сабирају, крштавају и подмлађују младошћу Христовом, ангелском младошћу не само они који су овдје примали ангелски чин, монаси и јеромонаси, него сви који се крштавају у име Господње. Зато посебно честитамо славу нашој, али и свеправославној омладини.“ Наглашавајући да су Свети архангели Гаврило и Михаило својим присуством увијек подмлађивали и ангелском силом и благодаћу испуњавали оне који су се овдје сабирали кроз вјекове, владика Амфилохије је положио наду у Бога да ће се ова светиња Божија обновити и позвао све да обећају да од данас почиње њена обнова, што су присутни и учинили. „Данас почињемо са обновом храма Светих архистратига Гаврила и Михаила, надам се да ће и они који су у Црној Гори задужени за културу дати сагласност, јер су задужени да чувају и обнављају светиње“, рекао је Митрополит истичући да је народ дао своју сагласност као и сабрања кроз 18000 година. Нагласио је да ова светиња на Михољској превлаци није споменик зато што има хиљаду камења, него зато што је у њој кроз вјекове уграђено хиљаде и хиљаде душа: „Зато је ова светиња толико значајна не само за Црну Гору и наш народ, него за Исток и Запад. Овдје смо кроз вјекове свједочили да смо Исток на Западу и Запад на Истоку. Најблагословеније сјеме које је Запад дао, Светих бенедиктинаца монаха је овдје посијано и оно до данас ниче. И сјеме Истока православно, преко Светога Саве и Илариона првога зетског епископа, од 13. вијека, заједно са сјеменом Светих бенедиктинаца, кроз вјекове је доносило живога и благословенога плода.“ Како би то били и убудуће, и да ово не буде рушевина, јер нијесмо чувари рушевина него обновитељи својих душа и душе земаљских народа и древних светиња, Високопреосвећени владика је изразио наду да ће се Света служба Божија идуће године служити испод златнога крста на храму а не као данас напоље: „У то име примите благослов Божији и нека вас младост Христова, богочовјечанска вјечна и непролазна, подмлади и учини све младима. Здраво били на многаја и благаја љета“, поручио је Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије сабраној омладини на Михољској превлаци. У оквиру овог црквено народног сабрања, Михољски збор организовао је богат културно умјетнички програм. Сабор православне омладине традиционално је окупио велики број младих а ове године је обогаћен и Међународном духовном академијом „Свети Јевстатије Превлачки“ која је почела 23. јула и трајаће до 3. августа. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  17. Господине Мираше, пишем вам не због вас, већ због оних који од ваше квази мантије и од оних у власти који вам је придржавају, не могу да виде истину. Онолико колико је Мило Ђукановић лажни цар, толико сте и ви лажни митрополит. Дио сте исте преваре. Господине Мираше, ви нисте ни свештеник, а камоли Владика и Митрополит. То што сте некада били свештеник било је у јурисдикцији Цариградске патријаршије, у Риму. Тамо вас је, овај исти, данашњи Цариградски Патријарх, Вартоломеј, лишио чина. Сада се надате - има ли веће представе апсурда - да ће вам онај који вас је рашчинио, подарити аутокефалност! Господине Мираше, ви сте ходајућа анатема. Представљате се лажно да сте Митрополит Црногорске православне цркве, док је на вама анатема Цариградског Синода, којом сте проглашени огољеним од сваке благодати. Нисте ви никакав Михаило, никакав Митрополит, већ рашчињени поп, распоп, цивилно лице, и то какво, Мираш Дедеић. Господине Мираше, ваша мантија је исувише прозирна да би прикрила велику истину и историју наше Српске православне цркве и њене овдашње Митрополије и Епархија. Господине Мираше, не могу ваши лажни чинови, којима сада желите да печатирате отимање црквене имовине, прикрити да су наше четири династије своју имовину завјештавале махом Цркви. Не могу да прикрију повељу Ивана Црнојевића у којој Цетињском манастиру завјештава 2/3 имовине. У њој господар Зетски куне: „Ако кога научи сијач злоће и наш противник ђаво, да штогод одузме од овога што смо записали – такав нека буде проклет“. Ово је клетва за отимаче имовине црквене. Не може ваше лажно владичанство прикрити шта је Свети Василије Острошки откупио од сељака и оставио цркви, а о чему пише у завјештајном писму: „Вели До за дванаест гроша и по, и Спижића земљу и Добропоље от пута до реке и с јазом за два гроша; а што је његово било под лозом то је приложио церкви, и што сам купио Зануглицу у Милановића, у Раича и у Вумила за грош и букилу пшенице, и у Петра Живковића што сам купио Зануглицу за два гроша. То све приложих и дах цркви у Острог. Kупих Велики До и све Владовића и Заугнице. Бог сведок.“ Свети Василије, као и Иван Црнојевић, потом куне: „И тко би се поткусио да нешчо отними од монастира, отнимио Господ Бог таквому разоритељу његов дом.“ Господине Мираше, ви и ваши ментори „отнимате“. Отимате, од Светог Василија Острошког. Да ли је Свети Василије откупљивао имовину сељака и припајао цркви вашој или Цркви Светог Саве у Црној Гори, Српској православној? Ако вам није познато Свети Василије рођен је као Стојан Јовановић, у селу Мркоњићи, Попово Поље, надомак Требиња. Или је и он, господине Мираше, окупатор? Да ли је окупатор Свети Сава? Да ли планирате да, рецимо, манастир Савину преименујете у манастир Мирашевину или манастир Миловину? Нису Свети Сава и Свети Василије окупатори. Ви сте. Господине Мираше, вашим лажним бђењима нећете прикрити документа из којих исијава истина, попут оног, из 1919. године, који је у посједу Митрополије у којем јасно пише да је од свих цркава само једна капела у болници Данило Први уписана као државна имовина. И 1868. године и 1878. године и за вријеме Kраља Николе наводи се шта је државно, шта је владарске куће, а шта је црквено. Господине Мираше, лажном камилавком, ви и ваши, не желите само да отмете вјековну имовину аутохтоне Цркве, већ и истину: Цетињска Митрополија је правни и сваки други наследник Зетске Епископије чији је оснивач Свети Сава, 1219. године. Премала је ваша камилавка да би прикрила истину да је цар Душан средином 14. вијека управо Зетску Епископију уздигао у ранг Митрополије. У Скопљу, на државном Сабору. Господине Мираше, нејаки су ваши лажни обреди да би прикрили огромну истину о континуитету СПЦ која је заискрила 1219. године у Жичи, гђе је Светим Савом рођена прва епархија Српске цркве, исте године када је формирана и Зетска Епископија, па све до 1766. године када је укинута Пећка патријаршија. Преголеми су вјекови СПЦ на овим просторима и у Црној Гори да би их ваше лажно кандило задимило. Господине Мираше, онај који вас слуша, вас и ваше менторе у власти, стекао би утисак да СПЦ на овим просторима постоји тек од 1918. године, односно 1920. године, када је проглашена уједиња Српска православна Патријаршија, у Београду, након уједињења. То ви називате окупацијом, а то је тек наставак онога што овђе постоји од 13. вијека. Господине Мираше, није Црква у Црној Гори никада била аутокефална. Нити је икада била, нити је то тражила. Није цетињска Митрополија била аутокефална од гашења Пећке Патријаршије 1766. године, па до 1920. године, већ је у надљудском напору за самоодржањем постојала самостално када није било њене матице. Црногорска Митрополија је у том периоду - и то је понос Црне Горе - била жива искра која је очувала континуитет Пећког трона. Није то аутокефалност и сепаратизам, већ супротно - највећа потврда припадања СПЦ и Патријаршији Пећкој. Господине Мираше, није то аутокефалност, већ највећи доказ црквено – правног, националног, духовног и историјског континуитета Пећке Патријаршије. Зато данашњи, истински црногорски Митрополит носи титулу Егзарха Пећког трона. Ту исту титулу први је добио Владика Василије 1750. године од Пећког Патријарха Атанасија Гавриловића. Успут, Владику Василија је за Митрополита рукоположио управо Патријарх Гавриловић. Да ли знате гђе, господине Мираше? У Београду. Након Пећког Патријарха, у СПЦ други по достојанству је био црногорски Митрополит. Господине Мираше, то што се ваш лажни клер позива на Његошеву бијелу панакамилавку, владичанску капу, као доказ аутокефалности, такође је лаж: само данас, петнаестак Митрополита у Руској православној цркви носе такве панакамилавке, а исти је случај био и у царској Русији. Господине Мираше, не може ваша лажна одора да прикрије да је Свети Петар Цетињски хиротонисан од Kарловачког Митрополита Мојсија Путника 1784. године у Сремским Kарловцима. Нити да је Његош хиротонисан у Санкт Петербургу 1833. године зато што цетињска Митрополија није имала помјесне епархије и Владике који би извршили хиротонију у Црној Гори. Господине Мираше, можете још вијек да прикривате, али нећете успјети да прикријете меморандум Светог Петра којим је 1807. године Руском цару предлагао стварање славјано – сербског царства на Балкану, са сједиштем у Дубровнику. Можете још хиљаду година да покушавате, али нећете успјети да избришете ријечи Његошеве, упућене Kнезу Александру Kарађорђевићу, преко Матије Бана: „Треба њприје да се српски народ ослободи у цјелини, ја бих тада отишао у моју Пећку Патријаршију, а Kнез српски у Призрен, да владамо заједно над народом слободним и уједињеним.“ Господине Мираше, можете колико год вам драго да пропагандо-бђењујете, али нећете утихнути пјесму Kраља Николе, написану 1913. године, на Савиндан: „А да би нам љепша била / слобода је ресит мора / слободи је колијевка / Немањина Црна Гора“. Господине Мираше, ни стотину таквих мантија да обучете нећете прецртати ријечи предсједника Владе Црне Горе Лазара Томановића који је 1910. године казао да је митрополија цетињска једина светосавска епископска столица која је без прекида све до данас сачувала континуитет СПЦ. Господине Мираше, ваше лажно представљање за Митрополита неће вам помоћи да истини обучете лажно рухо, попут вашег. Да има државе, ви, као анатемисани, рашчињени свештеник, не би смјели да носите ни одору ђакона, а камоли Митрополита. То што сте ступили у контакт са расколницима у Бугарској цркви, који су вам дали валдичански чин, само говори о каквом духовном полусвијету је ријеч. Господине Мираше, све што радите под мантијом, све је ништавно, неканонско. Они које крстите, нису крштени. Они које вјенчавате, нису вјенчани. Они које рукополажете у попове, нису попови, него као и ви рас-попови. Оно што ви говорите није истина, него лаж. Господине Мираше, заједно са вашим ментором Ђукановићем, скупа са вашим иностраним менторима, који украјинизују моју земљу: Даље руке од наше свете Цркве, бранићемо је животима! Извор: Фејсбук - страница предсједника Праве Црне Горе Марка Милачића
  18. Претходних дана на интернет адреси «Савеза православних новинара» (СПЖ) су објављене информације и фотографије са «литургије» коју су у Кијеву 29. маја 2019. служили митрополити Васељенске патријаршије са представницима само од њих признате «Православне цркве Украјине», а које документују и саслуживање извјесног Бојана (Бориса) Бојовића, припадника самозване «ЦПЦ». Не дуго након тога, огласила се и «ПЦУ» званичним саопштењем објављеним на њиховој интернет адреси, а у коме се ограђују од учешћа «архимандрита Бориса, који сада припада од Васељенске патријаршије непризнатој јурисдикцији у Црној Гори». Између осталог у саопштењу се наводи: «Прије добијања Патријаршијског и Синодалног Томоса о аутокефалији, Црква у Украјини је била у општењу са онима који су кроз Православље жељели да опште са њом. По добијању Томоса, Православна Црква Украјине има и одржава црквено-канонско општење са Васељенском патријаршијом и само са Црквама са којима општи Васељенска патријаршија. Учешће горепоменуте особе у Литургији не значи да ће Православна Црква Украјине признати јурисдикцију којој он припада, нити да ПЦУ има црквено-канонско општење са овом јурисдикцијом. Ако је неко био повријеђен овим чином, онда вас увјеравамо да се то није догодило са намјером.» Божо Кнежевић Извор: https://www.pomisna.info/uk/vsi-novyny/ofitsijna-informatsiya-official-information/
  19. Митрополија црногорско-приморска обавјештава јавност да ових дана са више страна добијамо вијести о наводно ”организованом доласку вјерника из Србије и Републике Српске” у Подгорицу на Тројчиндански сабор 15. јуна 2019. године. Тиме се управо придодају званичне тврдње партије на власти, изазване ставовима опозиције, ”да планирани догађај има искључиво политички карактер”. Из тог разлога и овом приликом истичемо да је Тројчиндански сабор прије свега и изнад свега црквено-литургијски догађај на који су, као и до сада, искључиво и једино позвани православни вјерници, и то који живе у Црној Гори. Такође Митрополија црногорско-приморска и Епархије будимљанско-никшићка, захумско-херцеговачка и милешевска не организују аутобуски превоз ради доласка вјерника из других држава, нити су упутиле било какав позив било којим политичарима да у име било које политичке опције позивају људе да дођу и учествују на Тројчинданском сабору; на ово искључиво црквено сабрање, чији је повод свенародна прослава Бога љубави откривеног на Тројични дан, на спасење и просвећење свега рода људског, као и призив на братску љубав и слогу и помирење у располућеној Црној Гори. Питамо се: на основу којег Божијег или људског закона, предсједник државе и његова секуларна влада ствара своју партијску ”црногорску цркву”? И, ко је тај који се овдје бави политиком, односно манипулисањем Црквом? Уколико се, пак, проглашава политиком отпор Цркве против угрожавања њеног бића и достојанства, против Владиног Предлога закона о отимању њених храмова и имовине, незапамћеног у историји Црне Горе и шире у свијету, онда то јесте политика – одбране елементарних људских права, а никако политиканство било какве врсте. Православне архијереје, свештенике, монахе, монахиње и вјернике из окружења Црне Горе и васцијелог православног свијета, као и све људе добре воље, позивамо да нас подрже својим молитвама за очување слободе вјере и правде и вјековних права Цркве, њених Светиња и имовине у Црној Гори. Из Митрополије црногорско-приморске
  20. Верни народ из Камника и Љубљане и свештенство из Љубљане, Постојне и Новог места обележили су у јуче, 8. јуна 2019, 74. годишњицу страдања народа и свештенства из Црне Горе и Боке у Камничкој Бистрици, близу градића Камник, у непосредној близини Љубљане. У гробницама на том подручју лежи најмање 3.500, по неким оценама до 6.000 људи из Црне Горе и Боке – бораца Југословенске војске у отаџбини, жене, деце и стараца, које су Титови џелати из црногорских партизанских јединица без суда убили после завршетка Другог светског рата, маја и јуна 1945. На месту највеће гробнице у Камничкој Бистрици је 2015, после дугогодишњег залагања Удружења „Открићемо истину – Душан Никлановић“ из Будве, подигнута скромна капела, са натписом на словеначком, али и на српском језику. Текст на српском гласи: „Мртвима на спомен. Живима на опомену. Војницима Југословенске краљевске војске у отаџбини, народу и свештенству Црногорско-приморске митрополије умореним без суда и пресуде послије завршетка рата 1945. године“. Подизању капеле много је допринело словеначко Друштво Демос из Камника, које се труди да се не заборави револуционарно насиље из 1945. Осим тога, на многе масовне гробнице постављени су крстови. Шта се догађало 1945. у Камнику записао је 2015. г. Тоне Стеле, који је тада имао шест година: „Kао свједок овог трагичног периода маја 1945. године, сјећам се колоне пјешака и кола са коњима (који нису били као сељачка кола, него кочије и кола, који су се користили за превоз људи виших слојева), која се убрзо након завршетка рата вила кроз главну камничку улицу од Шутне према Грабну, у којој су били само старци, жене и много дјеце свих узраста. На челу колоне је ишао православни парох у типичној одјећи и са дугом брадом и гласно молио (вјеројатно) бројаницу јер је у рукама имао велику дрвену бројаницу, колону су окружили партизани са оружјем у рукама. Многи грађани су стајали у реду пред кућама на ивици тротоара и тихо посматрали тужну поворку. Чак и моји родитељи су звали нашу дјецу и стављали нас у двоструком низу, очигледно са намјером да смо свједоци овог догађаја. Вјеројатно би све то као дјете од шест година заборавио, да није отац изговорио незаборавну реченицу:»Запамтите дјецо, све ове јадничке ће побити« . Управо тада су мимо прошла кола, на предњем сједишту је сједио старац, поред њега млада жена са малим дјететом у наручју, поред ње је стајао дјечак мојих година. Погледали смо се, његов безизражајни поглед видим и данас“. После Литургије и парастоса које су у служили свештеници Митрополије загребачко-љубљанске СПЦ, присутне је поздравио градоначелник Камника г. Матеј Слапар. По завршетку комеморације, верници из Камника су за присутне приредили трпезу љубави. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  21. Отац Велибор Џомић: Предлог закона о слободи вјероисповијести удар на слободу вјере или увјерења, вјерску историју и културу Црне Горе мај 17, 2019 у 18:31 | Актуелности, Догађаји, Влада Црне Горе утврдила је јуче Предлог закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, који суштински представља фронтални напад на Митрополију црногорско-приморску Српске православне Цркве. Коментаришући за Радио ,,Светигору“ ову одлуку Владе, коорднинатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске, протојереј-ставрофор др Велибор Џомић каже да је то удар на Митрополију црногорско-приморску и остале епархије Српске православне цркве у Црној Гори, али и да она има један шири значај а то је удар на слободу вјере или увјерења у Црној Гори, на вјерску историју и културу Црне Горе. ,,То је документ који је настао на један врло чудан начин који је супротстављен прописаном поступку припреме закона и других општих правних аката. То је једини закон, из области људских права и слобода, који је настао тако што заинтересованим субјектима, стручној јавности, невладином сектору није омогућено да партиципирају у радној групи за израду тог предлога и претходно нацрта закона“, каже отац Велибор. Додаје да је то скандалозно и само по себи недопустиво: ,,И сама ова чињеница у озбиљним и одговорним друштвима, правно уређеним државама била би довољна да се такав акт под хитно пошаље у архиву. Међутим, он је јуче добио једну нову димензију као Предлог закона од стране Владе Црне Горе, иако након таквог једног поступка, након одсуства јавног, транспарентног, цивилизованог аргуменованог дијалога није могао да се нађе ту гдје се нашао.“ Протојереј-ставрофор Велибор Џомић каже да се након првог површног читања види да је предлог закона гори од Нацрта закона из 2015, и да образложење које су пружили уз предлог закона је документ који не кореспондира са историјским чињеницама. „Довољно је да кажемо да у њему пише да је одржана јавна расправа у Котору и Бијелом Пољу 2015. године а и врапци на грани знају да се то није догодило. То је један грубљи фалсификат недавне историјске прошлости везане за Нацрт закона. Ту има свега и свачега. Негдје су нешто поправљали, врло немушто. И поред наших примједби, предлога и сугестија којих има скоро 5000, понављам 5000 субјеката је доставило примједбе, предлоге, сугестије и критике на рачун Нацрта закона из 2015. године, извјештај Владе је стао на једну и по страну. “ Подсјећа да су само примједбе Митрополије достављене на преко 50 страница што их, како је истакао, није интересовало ни да прочитају, нити да одговоре иако су били дужни да то ураде. „Отишли су толико далеко, немојте се изненадити, кад би тај монструм од предлога ступио на снагу, да поставе пореског инспектора поред ћивота Светог Василија Острошког да уписује ко је дао какав прилог и да то броје и пребрајају. То је нешто што не постоји ни у једној цивилизованој држави у свијету“, изричит је отац Велибор. Отац Велибор Џомић наглашава да Црква има врло уређено финансијско пословање које је у функцији мисије Цркве и додаје да примитивизам, који је овдје демонстриран, превазилази сваки разум. ,,Одвајкада се зна да се код нас, који баштинимо све вриједности римске правне традиције, на овом европском континенталном простору увијек доказује у имовинским споровима, спорењима и тако даље, онај који нешто тврди. Не, овдје се дешава супротно. Онај који не тврди против кога се тврди, треба да доказује, а не онај који тврди, конкретно мислим на имовинска и својинска права над сакралним објектима.“ Истиче да ће ово бити први пут у модерној државности да једна држава, као секуларна, исказује амбицију да постане власник, држалац и корисник, сакралних објеката. „Много тога је спорно. Одмах на почетку сам видио да није усаглашен са међународно-правним актима, смјерницама ОЕБСА-а и Савјета Европе, са бројним пресудама Европског суда у Стразбуру. Питање начина остваривања и заштите слободе увјерења које је сад прикачено у наслов закона јесте питање коме у закону уопште није посвећена пажња. То је и даље један акт који није усаглашен са номотехничким правилима из Секетаријата за законодавство у Црној Гори, иако су се они, вјероватном сложили са тим. То мени више личи, нека ми не буде замјерено, на један идолошко-партијско-политички памфлет него на један озбиљан предлог закона и питам се шта је овдје писац хтио да каже. Да ли да објави један својеврстан прогон Цркава и вјерских заједница и да грађанима пошаље поруку, која је слата 50 година, да није добро да припадају црквама и вјерским заједницама или је у питању нешто друго. Шта год да је, није добро, као што није добро да се на такав начин израђују овакви прописи“, мишљења је свештеник Џомић. Он сматра да је посебно проблематично то што је јуче са највишег мјеста извршне власти речено да се овим законом заправо жели створити нова реалност у, како је речено, завршетку формирања националног и грађанског идентитета Црне Горе: ,,Дакле, добили смо са врло релевантне адресе признање да није у питању уважавање друштвене реалности него се, напротив радикалним, државним методама, жели мијењати вјерска слика Црне Горе и то је нешто што јако забрињава. Такав један акт, при здравој памети и ономе што су стандарди савремених европских држава и међународних институција не може да добије подршку. Видјећемо. Ту смо гдје смо. “ Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић наглашава да ће Правни савјет, са своје стране, учинити све да аргументовано докаже цивилизацијску и логичку неодрживост предложених рјешења, и да ће водити један аргументован дијалог са домаћим и међународним адресама као и са стручном јавношћу. „Видјећемо шта и како даље, али у сваком случају Предлог закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница у Црној Гори својим садржајем, својим материјално-правним и процесно-правним одредбама није добра вијест за Црну Гору“, изричит је протојереј-ставрофор др Велибор Џомић. По његовим ријечима према јуче утврђеном предлогу Владе Црне Горе сви вјерски објекти грађени до 1918. године постали би државна својина, што јесте уперено против наше Цркве, али није везано само за нашу Митрополију с обзиром да је закон општи правни акт, који у себи садржи опште правне норме чија је једна од одлика и карактеристика да се односе на највећи број субјеката. „Иако ова одлука јесте уперена против наше Митрополије, то исто значи да ће, по тој логици, и све џамије као исламски вјерски објекти и сви други објекти исламске архитектуре који су својина Исламске заједнице, као и сви други објекти Римокатоличке цркве, за који неко нема неки уговор и тестамент, да постану државна својина. Ја не знам како они то мисле. Да ли мисле да се у управном поступку субјект права може лишавати својинских права? У сваком случају то је пораз правничке логике, то је пораз оних који су то писали, у смислу стручне неутемељености таквих норми, значи грубом силом. Онда треба и рећи: Јесте ово је у функцији гоњења Цркве и других вјерских заједница“, каже координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске и додаје да су дани пред нама. ,,Стигло је прољеће, ближимо се љету. Очевидно биће вруће и прољеће и љето, али ми ћемо са своје стране учинити све да покажемо да то што се на овај начин жели постићи просто није у сагласју са цивилизацијом. Надам се да ће међународни фактори, домаћа и стручна јавност врло јасно послати поруку у вези садржаја одредби овога закона“, закључио је свештеник др Велибор Џомић. Слободанка Грдинић https://mitropolija.com/2019/05/17/otac-velibor-dzomic-predlog-zakona-o-slobodi-vjeroispovijesti-udar-na-slobodu-vjere-ili-uvjerenja-vjersku-istoriju-i-kulturu-crne-gore/
  22. Отац Велибор Џомић: Предлог закона о слободи вјероисповијести удар на слободу вјере или увјерења, вјерску историју и културу Црне Горе мај 17, 2019 у 18:31 | Актуелности, Догађаји, Влада Црне Горе утврдила је јуче Предлог закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, који суштински представља фронтални напад на Митрополију црногорско-приморску Српске православне Цркве. Коментаришући за Радио ,,Светигору“ ову одлуку Владе, коорднинатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске, протојереј-ставрофор др Велибор Џомић каже да је то удар на Митрополију црногорско-приморску и остале епархије Српске православне цркве у Црној Гори, али и да она има један шири значај а то је удар на слободу вјере или увјерења у Црној Гори, на вјерску историју и културу Црне Горе. ,,То је документ који је настао на један врло чудан начин који је супротстављен прописаном поступку припреме закона и других општих правних аката. То је једини закон, из области људских права и слобода, који је настао тако што заинтересованим субјектима, стручној јавности, невладином сектору није омогућено да партиципирају у радној групи за израду тог предлога и претходно нацрта закона“, каже отац Велибор. Додаје да је то скандалозно и само по себи недопустиво: ,,И сама ова чињеница у озбиљним и одговорним друштвима, правно уређеним државама била би довољна да се такав акт под хитно пошаље у архиву. Међутим, он је јуче добио једну нову димензију као Предлог закона од стране Владе Црне Горе, иако након таквог једног поступка, након одсуства јавног, транспарентног, цивилизованог аргуменованог дијалога није могао да се нађе ту гдје се нашао.“ Протојереј-ставрофор Велибор Џомић каже да се након првог површног читања види да је предлог закона гори од Нацрта закона из 2015, и да образложење које су пружили уз предлог закона је документ који не кореспондира са историјским чињеницама. „Довољно је да кажемо да у њему пише да је одржана јавна расправа у Котору и Бијелом Пољу 2015. године а и врапци на грани знају да се то није догодило. То је један грубљи фалсификат недавне историјске прошлости везане за Нацрт закона. Ту има свега и свачега. Негдје су нешто поправљали, врло немушто. И поред наших примједби, предлога и сугестија којих има скоро 5000, понављам 5000 субјеката је доставило примједбе, предлоге, сугестије и критике на рачун Нацрта закона из 2015. године, извјештај Владе је стао на једну и по страну. “ Подсјећа да су само примједбе Митрополије достављене на преко 50 страница што их, како је истакао, није интересовало ни да прочитају, нити да одговоре иако су били дужни да то ураде. „Отишли су толико далеко, немојте се изненадити, кад би тај монструм од предлога ступио на снагу, да поставе пореског инспектора поред ћивота Светог Василија Острошког да уписује ко је дао какав прилог и да то броје и пребрајају. То је нешто што не постоји ни у једној цивилизованој држави у свијету“, изричит је отац Велибор. Отац Велибор Џомић наглашава да Црква има врло уређено финансијско пословање које је у функцији мисије Цркве и додаје да примитивизам, који је овдје демонстриран, превазилази сваки разум. ,,Одвајкада се зна да се код нас, који баштинимо све вриједности римске правне традиције, на овом европском континенталном простору увијек доказује у имовинским споровима, спорењима и тако даље, онај који нешто тврди. Не, овдје се дешава супротно. Онај који не тврди против кога се тврди, треба да доказује, а не онај који тврди, конкретно мислим на имовинска и својинска права над сакралним објектима.“ Истиче да ће ово бити први пут у модерној државности да једна држава, као секуларна, исказује амбицију да постане власник, држалац и корисник, сакралних објеката. „Много тога је спорно. Одмах на почетку сам видио да није усаглашен са међународно-правним актима, смјерницама ОЕБСА-а и Савјета Европе, са бројним пресудама Европског суда у Стразбуру. Питање начина остваривања и заштите слободе увјерења које је сад прикачено у наслов закона јесте питање коме у закону уопште није посвећена пажња. То је и даље један акт који није усаглашен са номотехничким правилима из Секетаријата за законодавство у Црној Гори, иако су се они, вјероватном сложили са тим. То мени више личи, нека ми не буде замјерено, на један идолошко-партијско-политички памфлет него на један озбиљан предлог закона и питам се шта је овдје писац хтио да каже. Да ли да објави један својеврстан прогон Цркава и вјерских заједница и да грађанима пошаље поруку, која је слата 50 година, да није добро да припадају црквама и вјерским заједницама или је у питању нешто друго. Шта год да је, није добро, као што није добро да се на такав начин израђују овакви прописи“, мишљења је свештеник Џомић. Он сматра да је посебно проблематично то што је јуче са највишег мјеста извршне власти речено да се овим законом заправо жели створити нова реалност у, како је речено, завршетку формирања националног и грађанског идентитета Црне Горе: ,,Дакле, добили смо са врло релевантне адресе признање да није у питању уважавање друштвене реалности него се, напротив радикалним, државним методама, жели мијењати вјерска слика Црне Горе и то је нешто што јако забрињава. Такав један акт, при здравој памети и ономе што су стандарди савремених европских држава и међународних институција не може да добије подршку. Видјећемо. Ту смо гдје смо. “ Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић наглашава да ће Правни савјет, са своје стране, учинити све да аргументовано докаже цивилизацијску и логичку неодрживост предложених рјешења, и да ће водити један аргументован дијалог са домаћим и међународним адресама као и са стручном јавношћу. „Видјећемо шта и како даље, али у сваком случају Предлог закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница у Црној Гори својим садржајем, својим материјално-правним и процесно-правним одредбама није добра вијест за Црну Гору“, изричит је протојереј-ставрофор др Велибор Џомић. По његовим ријечима према јуче утврђеном предлогу Владе Црне Горе сви вјерски објекти грађени до 1918. године постали би државна својина, што јесте уперено против наше Цркве, али није везано само за нашу Митрополију с обзиром да је закон општи правни акт, који у себи садржи опште правне норме чија је једна од одлика и карактеристика да се односе на највећи број субјеката. „Иако ова одлука јесте уперена против наше Митрополије, то исто значи да ће, по тој логици, и све џамије као исламски вјерски објекти и сви други објекти исламске архитектуре који су својина Исламске заједнице, као и сви други објекти Римокатоличке цркве, за који неко нема неки уговор и тестамент, да постану државна својина. Ја не знам како они то мисле. Да ли мисле да се у управном поступку субјект права може лишавати својинских права? У сваком случају то је пораз правничке логике, то је пораз оних који су то писали, у смислу стручне неутемељености таквих норми, значи грубом силом. Онда треба и рећи: Јесте ово је у функцији гоњења Цркве и других вјерских заједница“, каже координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске и додаје да су дани пред нама. ,,Стигло је прољеће, ближимо се љету. Очевидно биће вруће и прољеће и љето, али ми ћемо са своје стране учинити све да покажемо да то што се на овај начин жели постићи просто није у сагласју са цивилизацијом. Надам се да ће међународни фактори, домаћа и стручна јавност врло јасно послати поруку у вези садржаја одредби овога закона“, закључио је свештеник др Велибор Џомић. Слободанка Грдинић https://mitropolija.com/2019/05/17/otac-velibor-dzomic-predlog-zakona-o-slobodi-vjeroispovijesti-udar-na-slobodu-vjere-ili-uvjerenja-vjersku-istoriju-i-kulturu-crne-gore/ View full Странице
×
×
  • Креирај ново...