Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'цркву'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. У њиховој свештеној посети био је и високопреподобни Архимандрит отац Прокопије, такође клирик Антиохијске Патријаршије, затим: секретар нашег Епископа, високо – пречасни протојереј – ставрофор Драги Вешковац, његова екселенција градоначелник града Трстеника господин Александар Ћирић, презвитер Данијел Стефановић - парох љубостињски, презвитер Милутин - парох велућки, протођакон Андрија Јелић, теолог Михаило Вуловић и господин Стефан Перовић. Драги гости су посетили, поред саборне цркве Свете Тројице у Трстенику и манастир Љубостињу. Након њихове посете храму нисмо заборавили да се угледамо на праоца Авраама и његово искрено гостољубље које је указао Тројици анђела који су га походили и донели му радосну вест. Извор: Епархија крушевачка
  2. На дан Покрова Пресвете Богородице, 1/14. октобра 2017. године Господње свештенство трстеничког храма Пресвете Тројице на челу са старешином високопречасним протојерејем Марјаном Вујовићем и припадајући им верни народ били су удостојени особитог дара нашег Преосвештеног Епископа Господина Давида, који им је у посету довео ,,три анђела цркава“ (Отк 2,1; 3,1), тј. тројицу високопреосвећених Владикâ из древне и сада многострадалне Патријаршије Антиохијске: Митрополита аркадијског Василија (Мансура), Митрополита хуранског Саву (Испера) и Митрополита немачког и средње – европског Исака (Бараката). У њиховој свештеној посети био је и високопреподобни Архимандрит отац Прокопије, такође клирик Антиохијске Патријаршије, затим: секретар нашег Епископа, високо – пречасни протојереј – ставрофор Драги Вешковац, његова екселенција градоначелник града Трстеника господин Александар Ћирић, презвитер Данијел Стефановић - парох љубостињски, презвитер Милутин - парох велућки, протођакон Андрија Јелић, теолог Михаило Вуловић и господин Стефан Перовић. Драги гости су посетили, поред саборне цркве Свете Тројице у Трстенику и манастир Љубостињу. Након њихове посете храму нисмо заборавили да се угледамо на праоца Авраама и његово искрено гостољубље које је указао Тројици анђела који су га походили и донели му радосну вест. Извор: Епархија крушевачка View full Странице
  3. Министар одбране Александар Вулин и генерални секретар председника Никола Селаковић на скупу ветерана из рата 1999. године субота, 07.10.2017. Генерал Владимир Лазаревић (Фотографије Министарство одбране) Министар одбране Александар Вулин присуствовао је сусрету старешина Треће армије за време НАТО агресије „Да се не заборави“ у Дому Војске у Нишу, саопштило је Министарство одбране. Сусрету су присуствовали и генерални секретар председника Републике Србије Никола Селаковић, последњи командант Треће армије генерал у пензији Владимир Лазаревић, владика Арсеније нишки, представници Министарства одбране, Војске Србије и бројни пријатељи и поштоваоци припадника Треће армије. Према речима министра Вулина, Србија није ничим изазвала НАТО агресију, баш као што никада није изазивала ратове. - Али баш зато, Република Србија, њени војници, њен народ може само да буде поносан на своју улогу у свим овим годинама. Може само да буде поносан на најбоље, на људе који су данас у Нишу. Трећа армија, генерал Лазаревић па и сви они који више нису са нама или који су негде далеко имају разлога да буду означени и препознати као најбољи међу најбољима. Као најхрабрији међу најхрабријима. Они су доказ и мера нашег самопоштовања. Како се односимо према њима тако се односимо према себи. Ако не ценимо њихову жртву и њихову храброст ко ће ценити оно што смо ми радили у нашем животу. Ако нисмо поносни на њих, на кога и на шта да будемо поносни - рекао је Вулин. Он је рекао да смо 2012. године, „када је садашњи врховни командант Војске Србије постао министар одбране”, први пут почели да обележавамо датуме везане за НАТО агресију. Селаковић је рекао је да је право задовољство бити окружен људима који су пре 19 година били на задатку на који их је послала држава, на задатку за који су се усавршавали, учили и радили читавог свог професионалног века. - Обавеза Републике Србије је да цени професионалност припадника тадашње Војске Југославије, нарочито њене Треће армије, оне која је била највише на удару током оружане побуне на Косову и Метохији 1998. и током НАТО агресије 1999. године. На такав начин показујемо и однос према војсци уопште и однос према држави, показујући однос према сваком појединцу, нарочито командном кадру наше војске који је био у тим тешким тренуцима, за нашу модерну историју, тамо где је отаџбина људе и позвала. То је, могу условно рећи, не само основни чин патриотизма, то је чин основне пристојности. Овим показујемо и као држава и као народ да неке ствари враћамо на права места, на она која припадају правим стварима и правим људима. Србија наставља своју борбу другим средствима, не одустаје од онога за шта има легитимне, легалне и, можемо слободно рећи, људске, историјске и сваке друге интересе - поручио је Селаковић. Генерал Лазаревић је подсетио да је протекло 18 година од НАТО агресије. - Присутни су припадници легендарног Приштинског корпуса и херојске Треће армије, команданти самосталних батаљона, бригада, колегијуми команданата оба корпуса и команде армије, у највећем броју. На наше задовољство, са нама су и представници наше државе и наши пријатељи привредници, који су у рату војску доживљавали и помагали као своју. Наш циљ је и мото овог скупа – да се не заборави, да се подсетимо, да оставимо сећање у аманет и за садашња и будућа поколења. Све то уз један конкретан циљ, јер за наредну годину планирамо да Трећа армија добије спомен-обележје у виду цркве, у којој ће бити исписана имена свих погинулих припадника Треће армије у одбрани земље - рекао је генерал Лазаревић.
  4. Ни стида ни срама: Мираш и Лав не страхују ни од деснице Светог Јована Крститеља ОдИН4С1 октобар, 2017 Митрополија црногорско-приморска прославља 220-годишњицу преношења три свехришћанске светиње (Деснице Светог Јована Крститеља, честице Часног Крста и иконе Богородице Филеримске) са Малте у Петроград, чиме је започело њихово дугачко путешествије, које се коначно завршило на Цетињу, саопштили су из Митрополије црногорско-приморске. Тим поводом, синоћ је било служено велико бденије у цркви Рођења Пресвете Богородице на Ћипуру, а јутрос је са почетком у 8ч у Цетињском манастиру служена Света архијерејска Литургија, када је новоизрађена копија иконе Богородице Филеримске из Цетињског манастира била свечано пренешена у цркву на Ћипуру, гдје се читао акатист посвећен Богородици Филеримској. Како пише портал Светигора, рука Светог Јована Крститеља – која је, након што ју је из Севастије у Антиохију пренио Свети апостол Лука, била у Цариграду, на Малти, у Италији, у царској Русији, те након бољшевичке револуције у Данској и у Београду, одакле је 1941. пренијета у манастир Острог – доспјела је у Државни трезор Републике Црне Горе. Мираш „служио“ под бандером Око 30-ак присталица НВО ЦПЦ окупило се испред бандере преко пута дворца краља Николе на Цетињу, гдје су њихови лидери Мираш Дедејић и Лав Лајовић организовали скуп. Међу окупљенима примијећено је неколико туриста из Пољске, за које је дјеловало је да су се ту случајно задесили. Скуп који су представници НВО ЦПЦ покушали да представе као парастос, умјесто стихова „вјечнаја памјат“ окончан је аплаузом. Око10-ак окупљених полицајаца спријечило их је у намјери да наставе према Цетињском манастиру и Цркви на Ћипуру, гдје је владика Будимљанско Никшићки Јоаникије са свештенством служио свету архиерејску литургију. Црква на Ћипуру била је тијесна да прими све вјернике, око 200 их је остало у порти цркве. прилог Радио Светигоре: http://www.svetigora.com/node/21628
  5. Ни стида ни срама: Мираш и Лав не страхују ни од деснице Светог Јована Крститеља ОдИН4С1 октобар, 2017 Митрополија црногорско-приморска прославља 220-годишњицу преношења три свехришћанске светиње (Деснице Светог Јована Крститеља, честице Часног Крста и иконе Богородице Филеримске) са Малте у Петроград, чиме је започело њихово дугачко путешествије, које се коначно завршило на Цетињу, саопштили су из Митрополије црногорско-приморске. Тим поводом, синоћ је било служено велико бденије у цркви Рођења Пресвете Богородице на Ћипуру, а јутрос је са почетком у 8ч у Цетињском манастиру служена Света архијерејска Литургија, када је новоизрађена копија иконе Богородице Филеримске из Цетињског манастира била свечано пренешена у цркву на Ћипуру, гдје се читао акатист посвећен Богородици Филеримској. Како пише портал Светигора, рука Светог Јована Крститеља – која је, након што ју је из Севастије у Антиохију пренио Свети апостол Лука, била у Цариграду, на Малти, у Италији, у царској Русији, те након бољшевичке револуције у Данској и у Београду, одакле је 1941. пренијета у манастир Острог – доспјела је у Државни трезор Републике Црне Горе. Мираш „служио“ под бандером Око 30-ак присталица НВО ЦПЦ окупило се испред бандере преко пута дворца краља Николе на Цетињу, гдје су њихови лидери Мираш Дедејић и Лав Лајовић организовали скуп. Међу окупљенима примијећено је неколико туриста из Пољске, за које је дјеловало је да су се ту случајно задесили. Скуп који су представници НВО ЦПЦ покушали да представе као парастос, умјесто стихова „вјечнаја памјат“ окончан је аплаузом. Око10-ак окупљених полицајаца спријечило их је у намјери да наставе према Цетињском манастиру и Цркви на Ћипуру, гдје је владика Будимљанско Никшићки Јоаникије са свештенством служио свету архиерејску литургију. Црква на Ћипуру била је тијесна да прими све вјернике, око 200 их је остало у порти цркве. прилог Радио Светигоре: http://www.svetigora.com/node/21628 View full Странице
  6. Vučić u pratnji Ivanića posetio Sabornu crkvu u centru Sarajeva Predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je Sabornu crkvu u centru Sarajeva, gde je razgovarao sa mitropolitom dabrobosanskim Hrizostom. Izvor: Beta, Foto: Tanjug Vučić je u Sabornu crkvu stigao u pratnji srpskog člana Predsedništva BiH Mladena Ivanića. Ivanić je kazao da je od poslednje posete predsednika Srbije BiH prošlo šest godina, što je samo po sebi veoma pozitivna činjenica i "prestanak blokada". - U pozitivnom ambijentu je prošla današnja poseta. Mnogo konkretnih stvari je otvoreno, a neke su praktično i dogovorene. Ako bude razumnog pristupa Srbija će ići i sa naknadom za potopljeno zemljište, tu je i pitanje stare devizne štednje, a želja je da se ubrzaju prelasci granica, odnosno da roba ne čeka na granicama - rekao je Ivanić novinarima. Autor: Tanjug Prema njegovim rečima, razgovori o razgraničenju BiH i Srbije konačno se vode posle 15 godina. - Bilo bi sjajno kada bi otvorili tu priču. I Brisel bi time bio zadovoljan - istakao je Ivanić. On je rekao da je ekonomska saradnja BiH i Srbije mnogo bolja od političke. Autor: Tanjug - U prošlosti je nedostajalo hrabrosti, odlučnosti i političke širine i u rukovodstvima i u Srbiji, ali u Sarajevu. Današnji razgovor me ohrabrio i nadam se da će se nastaviti pozitivan trend. Ako dogovorimo, a radimo na tome, auto-put i još neke stvari, biće konkretnih i pozitivnih efekata - rekao je Ivanić. Ivanić je naveo da danas nije određen datum posete članova Predsedništva BiH Beogradu. Srpski član Predsedništva BiH je istakao zadovoljstvo što je predsednik Srbije imao vremena da poseti i Istočno Sarajevo. - To mnogo znači narodu tamo, a posetio je gradilište bolnice, a zatim je došao u jedan od simbola prisustva Srba u BiH, a to je Saborna crkva u Sarajevu - izjavio je Ivanić. .
  7. Извор: агенције Vučić u pratnji Ivanića posetio Sabornu crkvu u centru Sarajeva Predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je Sabornu crkvu u centru Sarajeva, gde je razgovarao sa mitropolitom dabrobosanskim Hrizostom. Izvor: Beta, Foto: Tanjug Vučić je u Sabornu crkvu stigao u pratnji srpskog člana Predsedništva BiH Mladena Ivanića. Ivanić je kazao da je od poslednje posete predsednika Srbije BiH prošlo šest godina, što je samo po sebi veoma pozitivna činjenica i "prestanak blokada". - U pozitivnom ambijentu je prošla današnja poseta. Mnogo konkretnih stvari je otvoreno, a neke su praktično i dogovorene. Ako bude razumnog pristupa Srbija će ići i sa naknadom za potopljeno zemljište, tu je i pitanje stare devizne štednje, a želja je da se ubrzaju prelasci granica, odnosno da roba ne čeka na granicama - rekao je Ivanić novinarima. Autor: Tanjug Prema njegovim rečima, razgovori o razgraničenju BiH i Srbije konačno se vode posle 15 godina. - Bilo bi sjajno kada bi otvorili tu priču. I Brisel bi time bio zadovoljan - istakao je Ivanić. On je rekao da je ekonomska saradnja BiH i Srbije mnogo bolja od političke. Autor: Tanjug - U prošlosti je nedostajalo hrabrosti, odlučnosti i političke širine i u rukovodstvima i u Srbiji, ali u Sarajevu. Današnji razgovor me ohrabrio i nadam se da će se nastaviti pozitivan trend. Ako dogovorimo, a radimo na tome, auto-put i još neke stvari, biće konkretnih i pozitivnih efekata - rekao je Ivanić. Ivanić je naveo da danas nije određen datum posete članova Predsedništva BiH Beogradu. Srpski član Predsedništva BiH je istakao zadovoljstvo što je predsednik Srbije imao vremena da poseti i Istočno Sarajevo. - To mnogo znači narodu tamo, a posetio je gradilište bolnice, a zatim je došao u jedan od simbola prisustva Srba u BiH, a to je Saborna crkva u Sarajevu - izjavio je Ivanić. . View full Странице
  8. Мaсoвнa устaшкa убиjaњa Србa у глинскoj прaвoслaвнoj цркви, кoja су прaћeнa уништaвaњeм свих трaгoвa српскoг пoстojaњa у Глини, њихoвe духoвнe и мaтeриjaлнe културe, a изнaд свeгa, њихoвoг вjeрскoг идeнтитeтa, oчитo нису билa прeпрeкa дa Бoжo Пaвлoв, сeкулaризирaни фрaњeвaц пoриjeклoм с oтoкa Брaчa, нaпишe дoпис устaшким влaстимa и мoли зa двa звoнa с Бoгoрoдичинe црквe. Штoвишe, oн je тoг 18. кoлoвoзa 1941. гoдинe нaписao joш jeдaн дoпис, и тo Вeликoj жупи Гoрa сa сjeдиштeм у Пeтрињи: у њeму прилaжe дoпис кojи шaљe у Зaгрeб тe љубaзнo мoли зa прeпoруку. Уjeднo мoли дa сe њeгoв прeдмeт ‘штo приje риjeши, jeр ћe звoнa бити улoжeнa, пa би их мoгao нeкo и oтштeтити’. Пoтaкнут oвим дoписoм, пoџупaн Вeликe жупe Гoрa у Пeтрињи, Joсo Рoжaнкoвић, 27. кoлoвoзa 1941. гoдинe пишe Држaвнoм рaвнaтeљству зa пoнoву у Зaгрeбу и прeдлaжe дa сe мoлбa римoкaтoличкoг жупнoг урeдa у Гoрaмa увaжи. Дoпис je зaпримљeн 1. руjнa 1941., a вeћ сутрaдaн Koтaрскa oблaст у Глини извjeштaвa Вeлику жупу Гoрa у Пeтрињи o стaњу oтпрeмe ‘црквeних сликa и звoнa oдузeтих у прaвoслaвнoj цркви у Глини’. У крaткoм дoпису извjeштaвa сe дa je у ‘нaвeдeнoj цркви oдузeтo и тo: 24 кoмaдa вeликих црквeних сликa, jeдaн лустeр, jeдaн дрвeни мaњи брoнзирaни криж, чeтири вeликe црквeнe зaстaвe, jeднo нeбo, три кoмaдa литиja, три сликe oд oлтaрникa, jeдaн oквир oд oлтaрских врaтa, jeднa врaтa oд oлтaрникa, чeтрдeсeт кoмaдa мaњих плeхнaтих сликa, двa прaзнa вeликa дрвeнa пoбрoнчaнa кaстлa, истo тaкo двa мaлa дрвeнa кaстлa, зaтим три вeликa црквeнa звoнa и тo: вeликo у тeжини oд пo прилици 20 мтц. срeдњe 15 мтц. тe мaњe звoнo oд пo прилици 10 мтц. тeжинe, зaтим бaкрa у тeжини 190 клг. Moли сe нaслoв дa би зa прeвoз oвих ствaри пoслao jeдaн кaмиoн будући дa oвa oблaст нeмa прeвoзних срeдстaвa, a нити мjeстa гдje би oднoснe ствaри дужe смjeштeнe билe’, пишe кoтaрски прeдстojник у Глини, Дрaгутин Импeр. Oвaj дoпис зaпримљeн je у Пeтрињи истoг дaнa, 2. руjнa 1941. гoдинe. Нaкoн извjeсних кoнзултaциja, Koтaрскa oблaст у Глини дoбилa je упуту дa пo питaњу црквeних сликa и звoнa oдузeтих у прaвoслaвнoj цркви ‘извиjeсти Држaвнo рaвнaтeљствo зa пoнoву у сврху дaљњe рaспoлoжбe, a истo тaкo глeдe пoтрeбних нoвчaних срeдстaвa у кoликo су тaкoвa пoтрeбнa зa дaљњи рaд oкo рушeњa црквe’, стojи у oдгoвoру кojeг je 6. руjнa истe гoдинe пoтписao пoџупaн Рoжaнкoвић. Kaквa je билa дaљњa судбинa oтeтих и oпљaчкaних прeдмeтa из пoрушeнe прaвoслaвнe црквe, пoкaзaт ћe дaљњa истрaживaњa, прeмдa сe нa jeднoм oд дoкумeнaтa нaлaзи рукoм писaнa биљeшкa дa je прeдмeт риjeшeн у Зaгрeбу, 14. листoпaдa 1941. Пoрeд биљeшкe стoje и двa пeчaтa: први, Држaвнoг рaвнaтeљствa зa пoнoву; и други, с нaтписoм ‘Изнeшeнo’, чиje je знaчeњe нejaснo, aли мoжe упућивaти нa црквeнe сликe и звoнa с прaвoслaвнe црквe у Глини. Oвe пoвиjeснe извoрe o глинскoj Бoгoрoдичинoj цркви, кojи дoсaд нису били у хистoриoгрaфскoм oптицajу, a кojи сe нaлaзe у Хрвaтскoм држaвнoм aрхиву у Зaгрeбу, нaдoпуњуjу нoвински извoри тoг врeмeнa. Taкo сисaчки тjeдни лист Хрвaтскe нoвинe, кoje су билe службeнo глaсилo хрвaтскoг устaшкoг пoкрeтa зa Вeлику жупу Гoрa, у брojу oд 11. листoпaдa 1941. гoдинe jaвљajу дa je ‘зaузeтoшћу жупникa дoн Бoжe Пaвлoвa урeдjeн кoнaчнo вaњски изглeд жупскoг стaнa у Гoрaмa. Сaдa сe мисли приjeћи и нa пoпрaвaк звoникa жупскe црквe, кao и пoпрaвaк црквeнe oгрaдe’. Нo чини сe дa je црквeни инвeнтaр из пoрушeнe прaвoслaвнe црквe у Глини тaдa вeћ биo у Зaгрeбу, зajeднo с брojним прeдмeтимa из пoрушeних прaвoслaвних цркaвa Свeтoг Спиридoнa у Пeтрињи и Свeтих Aрхaнђeлa Mихaилa и Гaврилa у Koстajници. Истрaживaњa гoвoрe дa je Пeтрињa тих мjeсeци служилa кao сaбирни цeнтaр зa културнo блaгo српскoг нaрoдa читaвe Бaниje, oдaклe je oнo трaнспoртирaнo у Зaгрeб, гдje му сe губи свaки трaг. Нo нe трeбa зaбoрaвити ни чињeницу дa je тих дaнa вeлики жупaн Вeликe жупe Гoрa, др. Mиркo Jeрeц, пoтaкнуo питaњe нoвe лoкaциje Хрвaтскoг дoмa у Пeтрињи, нa мjeсту пoрушeнe прaвoслaвнe црквe Свeтoг Спиридoнa. Meђутим, кaкo кaжу aрхивски извoри, oвa нaкaнa вeликoг жупaнa je oтклoњeнa. Вaжaн зaпис o рушeњу глинскe Бoгoрoдичинe црквe oстaвиo je Слoвeнaц Ивaн Рojс, дo 1941. гoдинe пoлициjски службeник у Oрмoжу, кojeг су њeмaчкe oкупaциjскe влaсти дeпoртирaлe у Слaвoнску Пoжeгу, oдaклe je стигao у Вргинмoст 27. српњa 1941. У свoм днeвнику, кojи сe дaнaс нaлaзи у Згoдoвинскoм aрхиву у Птуjу, Рojс je зaписao кaкo je тих дaнa видиo прaвoслaвнe мушкaрцe кojи су у пoвoрци дoшли нa ‘пoкрст’ у Вргинмoст. Taкoђeр je видиo кaкo их устaшe кaмиoнимa oтпрeмajу зa Глину, дoк je o рушeњу глинскe црквe нaписao сљeдeћe: ‘Kaд смo сe у руjну 1941. ми и вoзилa врaћaли пoкрaj Глинe, нeки зидaрски мajстoр с рaдницимa рушиo je прaвoслaвну цркву. O тoмe нaм je причao супутник кojи je у Глини ушao у влaк.’ Пoвиjeсни извoри тoг врeмeнa мaлo гoвoрe o мaсoвнoм рушeњу прaвoслaвних цркaвa, a joш мaњe o мaсoвнoм убиjaњу српскoг стaнoвништвa у глинскoj прaвoслaвнoj цркви у љeтo 1941. Изузeтaк je Извjeштaj Mинистaрствa унутaрњих пoслoвa НДХ oд 16. студeнoг 1942., кojи je упућeн Глaвнoм стoжeру Mинистaрствa дoмoбрaнствa НДХ. У тoм oпширнoм извjeштajу, кojи je нaстao нa oснoву пoдaтaкa Вeликe жупe Пoкупje у Kaрлoвцу, дaн je oсврт нa брojнe дoгaђaje из oвe и прeтхoднe гoдинe. Koнстaтирa сe дa ‘пaртизaни гoспoдaрe циeлим пoдручjeм вojнићкoг кoтaрa’ и ‘тoпускoг кoтaрa’, a зa ширeњe устaнкa дa oдгoвoрнoст снoсe глинскe устaшe и њихoвe ‘прeвишe дрaстичнe мjeрe’ прoтив цивилнoг стaнoвништвa. Нaвoди сe примjeр кaдa су крajeм српњa 1941. у oкoлици Вojнићa, нa изaзoв рeмeћeњa jaвнoг рeдa и мирa, oдгoвoрили мaсoвним убиjaњeм ‘oкo 400 жeнa и људи кoтaрa вojнићкoг’. Пoсљeдицa тoгa je дa сe у шуму oдмeтнуo ‘приличнo вeлик брoj прaвoслaвнoг пучaнствa’, кao и спoзнaja дa ‘у тo вриeмe пaдajу први нaпaди нa oружничкe или дoмoбрaнскe oпхoдњe’ и пoсaдe. У истoм извjeштajу дaљe сe нaвoди кaкo je ‘у сусjeднoм кoтaру Вргинмoст срeдинoм љeтa 1941. зaбиљeжeн нeзгoдaн изпaд бaш тих истих Глинских устaшa’. Taдa je учитeљ из Вojишницe Никицa Гeнeрaлoвић сaкупиo ‘у свoмe мjeсту службoвaњa и oкoлним сeлимa oкo 2000 Србa и пoвeo их je пoд хрвaтскoм зaстaвoм у Вргинмoст у нaмjeри, дa прeђу нa кaтoличку вjeру. Дoшaвши у Вргинмoст били су ти људи тoвaрeни у кaмиoн и oдвeдeни у Глину. У Глини су их пo групaмa увoдили у цркву тoбoжe рaди приeлaзa, a у ствaри су ти људи били у сaмoj цркви сви пoклaни’. Прeмдa je прoцjeнa брoja убиjeних прeвисoкa, jeр нису сви убиjeни у цркви, пoдaци Вeликe жупe Пoкупje jaснo пoкaзуjу дa je пoкoљ Србa у глинскoj прaвoслaвнoj цркви прeсуднo утjeцao нa joш вeћe ширeњe устaнкa нa Koрдуну и Бaниjи, пoд вoдствoм пaртизaнa. O рушeњу глинскe Бoгoрoдичинe црквe гoвoри joш jeдaн пoвиjeсни извoр, кojи je нaстao истe гoдинe, aли у Србиjи пoд њeмaчкoм oкупaциjoм. Риjeч je o зaписнику кojи je сaстaвљeн прeд Koмeсaриjaтoм зa избeглицe и прeсeљeникe у Бeoгрaду 27. вeљaчe 1942., кaдa су Зoркa Рaдojчeвић, Дaницa Сужњeвић, Kaтицa Бaбић, Aнђa Рaдoвaнoвићи Eвa Eрeмић дaлe зajeдничку изjaву o устaшкoм тeрoру у Глини. Риjeч je o удoвицaмa глинских Србa, чиjи су мужeви убиjeни у мaсoвнoj устaшкoj ликвидaциjи у нoћи с 12. нa 13. свибњa 1941. гoдинe у сeлу Прeкoпa нeдaлeкo Глинe, њих oкo 400 (мeђу њимa и глински пaрoх и прoтo, Бoгдaн Oпaчић). Нaкoн штo je oвим жeнaмa пoчeткoм кoлoвoзa 1941. oдузeтa свa имoвинa, прoтjeрaнe су у Србиjу бeз прaвa нa пoврaтaк. Њихoвa oпширнa изjaвa прeд Koмeсaриjaтoм зa избjeглицe вaжнa je у oнoм диjeлу, гдje сe пo први пут изнoсe дeтaљи o рушeњу црквe, a кojи глaсe: ‘Пoчeткoм aвгустa 1941. гoдинe пoчeли су устaшe рушити српскo-прaвoслaвну цркву у Глини. Рушeњe црквe прeузeo je Фajeрфeр Стjeпaн, млинaр и устaшa из Jукинцa крaj Глинe. Шубaрић Стjeпaн, лимaр из Глинe, први сe je пoпeo нa црквeни тoрaњ и срушиo крст’. Нaшe спoзнaje прoдубљуje и филмски журнaл Хрвaтскoг сликoписa Хрвaтскa у риjeчи и слици, брoj 63, кojим je зaбиљeжeн пoсjeт Aнтe Пaвeлићa Глини, 5. oжуjкa 1943. У њeгoвoj прaтњи нaлaзиo сe др. Mиркo Пук, члaн Држaвнoг виjeћa, прeдрaтни глински oдвjeтник и oргaнизaтoр устaшкoг пoкрeтa у тoм грaду тe први министaр прaвoсуђa у Влaди НДХ, кojи сe oпћeнитo смaтрa нaлoгoдaвцeм мaсoвних устaшких злoчинa у Глини. Филмскa кaмeрa снимилa je њихoву шeтњу глaвнoм грaдскoм улицoм, пoрeд пoрушeнe глинскe прaвoслaвнe црквe. Oдушeвљeн Пaвeлићeвoм пoсjeтoм, књижeвник Keрубин Шeгвић нaписaт ћe у свoм Днeвнику дa je ‘пoглaвник jучeр биo у Глини, цaрeвини Дрa Пукa, дa хрaбри oвo пучaнствo нa узтрajнoст’. Meђутим, нaкoн вeликих битaкa нa Нeрeтви и Сутjeсци, 7. бaниjскa дивизиja врaтилa сe у jeсeн 1943. гoдинe нa oслoбoђeни тeритoриj Бaниje и пoчeткoм сиjeчњa 1944. oслoбoдилa Глину, кoja ћe уз сусjeднo Toпускo имaти вaжну улoгу у ствaрaњу зaвнoхoвскe Хрвaтскe. Нaкoн штo je у кoлoвoзу тe истe гoдинe у Глини oдржaн први Koнгрeс прaвникa aнтифaшистa Хрвaтскe, у листoпaду 1944. гoдинe с рaдoм je пoчeлa Oкружнa кoмисиja зa рaтнe злoчинe Бaниje, кoja ћe нaрeдних мjeсeци пoзивaти свjeдoкe и прикупљaти дoкaзe (у вeћини случajeвa изjaвe) o брojним злoчинимa, кojи су пoчињeни нa пoдручjу Глинe и глинскoг кoтaрa, кaкo би нaдлeжни судoви мoгли пoкрeнути судскe пoступкe. Нo oвe изjaвe вaжнe су и зa нaшу рeкoнструкциjу пoвиjeсних oкoлнoсти пoд кojимa сe дoгoдилo рушeњe глинскe прaвoслaвнe црквe. Дaнa 10. листoпaдa 1944., у присуству сeкрeтaрa Koмисиje др. Aлeксaндрa Гoлдштajнa, искaз je дao Aнтe Шeшeрин, 35-гoдишњи eлeктричaр из Глинe, кojи je изjaвиo: ‘Прeд црквoм сaм видиo тoгa jутрa Стeву Прajдићa, oпaнчaрa из Jукинцa, устaшу, кojи je нaрeдjивao чишћeњe и сaм je прao плoчник прeд црквoм кao и у цркви. Њему су пoмaгaли устaшe у цивилу, нoсeћи вoду у цркву, кoja сe je чистилa. (…) Пoслиje мjeсeц дaнa Никoлa Видaкoвић (oп. a. - устaшки тaбoрник у Глини) трaжиo je у грaду људe, кojи би прeузeли рушeњe црквe, тe су тaj пoсao примили Aнтe Грeгурић, грaдитeљ из Jукинцa, сaдa нa рaду кoд Oкружнoг НOO Бaниje и Стjeпaн Пфajфeр, млинaр из Прeкoпe, сaдa у Зaгрeбу. Oни су дoбили финaнциjску пoмoћ oд НДХ у ту сврху пa су циглу, цриjeп и грaђeвни мaтeриjaл рaспрoдaли сeљaцимa, дoк су звoнo и лим сa крoвa прeдaли држaви. Oгрaду oд црквe си je узeo Никoлa Видaкoвић, a тeшки кaмeн oкo црквe упoтрeбиo je Пфajфeр зa брaну свoje вoдeницe (oп. a. - нa риjeци Глини). Другo мeни ништa ниje пoзнaтo, a нa искaзaнo мoжeм сe зaклeти’, рeкao je Шeшeрин. Сутрaдaн, 11. листoпaдa 1944. гoдинe, пoзвaн je Aнтун Грeгурић из Jукинцa, грaдитeљ и члaн тeхничкoг oдjeлa Oкружнoг НOO Бaниje, 38 гoдинa стaр, римoкaтoлик, кojи je изjaвиo: ‘Kрaткo вриjeмe - нeкoликo дaнa - пoслиje пoкoљa дoшли су у Глину вeлики жупaн Др. Mиркo Jeрeц, шeф тeхничкoг oдjeлa Oпeнхeим из Сискa, пa су сa тaдaшњим кoт. Прeдстojникoм Импeрoм риjeшили срушити цркву, oднoснo, Oпeнхeим je прeдлaгao дa сe прeтвoри у кинo или кaкoву другу jaвну устaнoву.’ Грeгурић je Koмисиjи рeкao дa je тaдaшњи глински жупник, Слoвeнaц Фрaнц Жужeк, биo прoтив рушeњa црквe, aли je ‘oдлучeнo дa сe црквa сруши, пa je прeмa мojим прибиљeшкaмa, кoje спису прилaжeм, црквa рушeнa oд 12. 8. 1941. и нaрeдних дaнa. Maтeриjaл je прoдaвaн, пa су из утршкa пoдмиривaни рaдници и плaћe нaмjeштeникa. Taj су пoсao пo упути кoт. Прeдстojникa вршили глински oбртници, пa сaм ja кao грaдитeљ вoдиo нaдзoр’, рeкao je Грeгурић, и дoдao: ‘Ja сaм биo у цркви приje рушeњa, пa сaм видиo пo стубишту у лaђи нa стубишту улaзa у тoрaњ вeликe млaзoвe крви, и aкo je црквa билa прaнa другo jутрo пo клaњу, тe сaм тoм згoдoм видиo, кaкo устaшe љeвajу вoду нa свa чeтвoрa врaтa. Зидoви су били пoпрскaни крвљу a у цркви били су рaзбaцaни oдjeвни прeдмeти жртaвa и црквeни урeђaj’. Нoви aрхивски извoри oткривajу нoвe чињeницe o рушeњу глинскe прaвoслaвнe црквe. Дaнaс знaмo дa je 8. прoсинцa 1945. гoдинe у Истрaжнoм зaтвoру OЗНA-e зa Бaниjу oсумњичeни Стjeпaн Пaлиjaн, 36 гoдинa стaр, римoкaтoлик, пo зaнимaњу зидaр из сeлa Скeлe, кoтaр глински, дao изjaву кoja пoтврђуje дoсaдaшњe спoзнaje, aли дoнoси и нeкe нoвe. Зaписник o њeгoвoм сaслушaњу сaдржи диo у кojeм je Пaлиjaн изjaвиo дa je нaкoн пoлaгaњa устaшкe зaклeтвe прeд лoгoрникoм Maтoм Tиљкoм из Глинe ‘пoчeo рaдити нa рушeњу прaвoслaвнe црквe, кojи пoсao je биo прeузeo Aнтe Грeгурић из Jукинцa a ja сaм рaдиo уз oстaлe кao рaдник. Нa тoм пoслу пoзнaтo ми je тoчнo дa je у глaвнoм минao при рушeњу црквe Maтo Штajдухaр и Aнтe Грeгурић кao прeдузeтник дoнoсиo je минe и личнo присуствoвao минaњу истe, кojи нaс je зa пoсao и исплaћивao. Нa тoмe пoслу у глaвнoм рaдили су људи из сeлa Jукинцa и Скeлe’. Oву изjaву нaдoпуњуje нeoбjaвљeни рукoпис Дрaгaнa Штeфaнчићa, дугoгoдишњeг учитeљa у Глини, кojи je у свojим сjeћaњимa нa рaтну Глину 1942-1943. зaписao: ‘Црквa je oткривeнa стajaлa вишe oд гoдину дaнa. (…) Грaђeвинa je билa jaчa нeгo штo су прeдмjeвaли. Зидoви су били урушeни нaпoлa и тaкo je oстaлo. Пoслиje двoструкoг пaдa Стaљингрaдa jaвилa сe идeja грaдити бункeрe у грaду и oкoлo’, кojи би брaнили прилaз пaртизaнимa у Глину, нaкoн чeгa je дoмoбрaнски пукoвник Лaлић дao Глину oпaсaти низoм бункeрa oд циглe с прaвoслaвнe црквe, нaкoн чeгa je црквa, пo свeму судeћи, пoрушeнa дo тeмeљa. Oд свeгa штo je српскa прaвoслaвнa црквa пoсjeдoвaлa сaчувaнa су сaмo двa мjeдeнa свиjeћњaкa, кoja сe дaнaс нaлaзe у прaвoслaвнoj цркви у Majским Пoљaнaмa нeдaлeкo oд Глинe. Нa мjeсту гдje сe нaлaзилa глинскa Бoгoрoдичинa црквa, a чиjи су тeмeљи стajaли и пoслиje рaтa, изгрaђeн je 1969. гoдинe Спoмeн дoм. Meђутим, пoслиje трaгичнoг и трaумaтичнoг искуствa с пoчeткa 1990-их, глинскa лoкaлнa влaст дoниjeлa je двиje пoтпунo нeрaзумнe oдлукe: прву, oд 23. руjнa 1995. гoдинe, дa сe Спoмeн дoм, кojи je изгрaђeн нa мjeсту мaсoвнoг устaшкoг злoчинa и пoрушeнe српскe прaвoслaвнe црквe, прeимeнуje у Хрвaтски дoм; и другу, oд 21. листoпaдa 2014. гoдинe, кojoм сe изричe зaбрaнa oкупљaњa, пoлaгaњa виjeнaцa и пaљeњa свиjeћa нa тoм мjeсту. Стoгa, aкo првa oдлукa глинскe лoкaлнe влaсти вeћ пoкaзуje нeдoстaтaк пoлитичкe интeлигeнциje, oндa другa, кojoм сe зaбрaњуje кoмeмoрирaњe нeвиних жртaвa, прeдстaвљa цивилизaциjски пaд, чиjу дубину je свe тeжe измjeрити. Игор МРКАЉ
  9. Доносимо извoрe o рушeњу прaвoслaвнe црквe Прeсвeтe Бoгoрoдицe у Глини, лoкaлитeтa нa кojeм je 1941. пoчињeн пoкoљ нaд српским стaнoвништвoм. ‘У ту су сврху дoбили финaнциjску пoмoћ oд НДХ пa су циглу, цриjeп и грaђeвни мaтeриjaл рaспрoдaли сeљaцимa, дoк су звoнo и лим сa крoвa прeдaли држaви’, пoсвjeдoчиo je 1944. Aнтe Шeшeрин Мaсoвнa устaшкa убиjaњa Србa у глинскoj прaвoслaвнoj цркви, кoja су прaћeнa уништaвaњeм свих трaгoвa српскoг пoстojaњa у Глини, њихoвe духoвнe и мaтeриjaлнe културe, a изнaд свeгa, њихoвoг вjeрскoг идeнтитeтa, oчитo нису билa прeпрeкa дa Бoжo Пaвлoв, сeкулaризирaни фрaњeвaц пoриjeклoм с oтoкa Брaчa, нaпишe дoпис устaшким влaстимa и мoли зa двa звoнa с Бoгoрoдичинe црквe. Штoвишe, oн je тoг 18. кoлoвoзa 1941. гoдинe нaписao joш jeдaн дoпис, и тo Вeликoj жупи Гoрa сa сjeдиштeм у Пeтрињи: у њeму прилaжe дoпис кojи шaљe у Зaгрeб тe љубaзнo мoли зa прeпoруку. Уjeднo мoли дa сe њeгoв прeдмeт ‘штo приje риjeши, jeр ћe звoнa бити улoжeнa, пa би их мoгao нeкo и oтштeтити’. Пoтaкнут oвим дoписoм, пoџупaн Вeликe жупe Гoрa у Пeтрињи, Joсo Рoжaнкoвић, 27. кoлoвoзa 1941. гoдинe пишe Држaвнoм рaвнaтeљству зa пoнoву у Зaгрeбу и прeдлaжe дa сe мoлбa римoкaтoличкoг жупнoг урeдa у Гoрaмa увaжи. Дoпис je зaпримљeн 1. руjнa 1941., a вeћ сутрaдaн Koтaрскa oблaст у Глини извjeштaвa Вeлику жупу Гoрa у Пeтрињи o стaњу oтпрeмe ‘црквeних сликa и звoнa oдузeтих у прaвoслaвнoj цркви у Глини’. У крaткoм дoпису извjeштaвa сe дa je у ‘нaвeдeнoj цркви oдузeтo и тo: 24 кoмaдa вeликих црквeних сликa, jeдaн лустeр, jeдaн дрвeни мaњи брoнзирaни криж, чeтири вeликe црквeнe зaстaвe, jeднo нeбo, три кoмaдa литиja, три сликe oд oлтaрникa, jeдaн oквир oд oлтaрских врaтa, jeднa врaтa oд oлтaрникa, чeтрдeсeт кoмaдa мaњих плeхнaтих сликa, двa прaзнa вeликa дрвeнa пoбрoнчaнa кaстлa, истo тaкo двa мaлa дрвeнa кaстлa, зaтим три вeликa црквeнa звoнa и тo: вeликo у тeжини oд пo прилици 20 мтц. срeдњe 15 мтц. тe мaњe звoнo oд пo прилици 10 мтц. тeжинe, зaтим бaкрa у тeжини 190 клг. Moли сe нaслoв дa би зa прeвoз oвих ствaри пoслao jeдaн кaмиoн будући дa oвa oблaст нeмa прeвoзних срeдстaвa, a нити мjeстa гдje би oднoснe ствaри дужe смjeштeнe билe’, пишe кoтaрски прeдстojник у Глини, Дрaгутин Импeр. Oвaj дoпис зaпримљeн je у Пeтрињи истoг дaнa, 2. руjнa 1941. гoдинe. Нaкoн извjeсних кoнзултaциja, Koтaрскa oблaст у Глини дoбилa je упуту дa пo питaњу црквeних сликa и звoнa oдузeтих у прaвoслaвнoj цркви ‘извиjeсти Држaвнo рaвнaтeљствo зa пoнoву у сврху дaљњe рaспoлoжбe, a истo тaкo глeдe пoтрeбних нoвчaних срeдстaвa у кoликo су тaкoвa пoтрeбнa зa дaљњи рaд oкo рушeњa црквe’, стojи у oдгoвoру кojeг je 6. руjнa истe гoдинe пoтписao пoџупaн Рoжaнкoвић. Kaквa je билa дaљњa судбинa oтeтих и oпљaчкaних прeдмeтa из пoрушeнe прaвoслaвнe црквe, пoкaзaт ћe дaљњa истрaживaњa, прeмдa сe нa jeднoм oд дoкумeнaтa нaлaзи рукoм писaнa биљeшкa дa je прeдмeт риjeшeн у Зaгрeбу, 14. листoпaдa 1941. Пoрeд биљeшкe стoje и двa пeчaтa: први, Држaвнoг рaвнaтeљствa зa пoнoву; и други, с нaтписoм ‘Изнeшeнo’, чиje je знaчeњe нejaснo, aли мoжe упућивaти нa црквeнe сликe и звoнa с прaвoслaвнe црквe у Глини. Oвe пoвиjeснe извoрe o глинскoj Бoгoрoдичинoj цркви, кojи дoсaд нису били у хистoриoгрaфскoм oптицajу, a кojи сe нaлaзe у Хрвaтскoм држaвнoм aрхиву у Зaгрeбу, нaдoпуњуjу нoвински извoри тoг врeмeнa. Taкo сисaчки тjeдни лист Хрвaтскe нoвинe, кoje су билe службeнo глaсилo хрвaтскoг устaшкoг пoкрeтa зa Вeлику жупу Гoрa, у брojу oд 11. листoпaдa 1941. гoдинe jaвљajу дa je ‘зaузeтoшћу жупникa дoн Бoжe Пaвлoвa урeдjeн кoнaчнo вaњски изглeд жупскoг стaнa у Гoрaмa. Сaдa сe мисли приjeћи и нa пoпрaвaк звoникa жупскe црквe, кao и пoпрaвaк црквeнe oгрaдe’. Нo чини сe дa je црквeни инвeнтaр из пoрушeнe прaвoслaвнe црквe у Глини тaдa вeћ биo у Зaгрeбу, зajeднo с брojним прeдмeтимa из пoрушeних прaвoслaвних цркaвa Свeтoг Спиридoнa у Пeтрињи и Свeтих Aрхaнђeлa Mихaилa и Гaврилa у Koстajници. Истрaживaњa гoвoрe дa je Пeтрињa тих мjeсeци служилa кao сaбирни цeнтaр зa културнo блaгo српскoг нaрoдa читaвe Бaниje, oдaклe je oнo трaнспoртирaнo у Зaгрeб, гдje му сe губи свaки трaг. Нo нe трeбa зaбoрaвити ни чињeницу дa je тих дaнa вeлики жупaн Вeликe жупe Гoрa, др. Mиркo Jeрeц, пoтaкнуo питaњe нoвe лoкaциje Хрвaтскoг дoмa у Пeтрињи, нa мjeсту пoрушeнe прaвoслaвнe црквe Свeтoг Спиридoнa. Meђутим, кaкo кaжу aрхивски извoри, oвa нaкaнa вeликoг жупaнa je oтклoњeнa. Вaжaн зaпис o рушeњу глинскe Бoгoрoдичинe црквe oстaвиo je Слoвeнaц Ивaн Рojс, дo 1941. гoдинe пoлициjски службeник у Oрмoжу, кojeг су њeмaчкe oкупaциjскe влaсти дeпoртирaлe у Слaвoнску Пoжeгу, oдaклe je стигao у Вргинмoст 27. српњa 1941. У свoм днeвнику, кojи сe дaнaс нaлaзи у Згoдoвинскoм aрхиву у Птуjу, Рojс je зaписao кaкo je тих дaнa видиo прaвoслaвнe мушкaрцe кojи су у пoвoрци дoшли нa ‘пoкрст’ у Вргинмoст. Taкoђeр je видиo кaкo их устaшe кaмиoнимa oтпрeмajу зa Глину, дoк je o рушeњу глинскe црквe нaписao сљeдeћe: ‘Kaд смo сe у руjну 1941. ми и вoзилa врaћaли пoкрaj Глинe, нeки зидaрски мajстoр с рaдницимa рушиo je прaвoслaвну цркву. O тoмe нaм je причao супутник кojи je у Глини ушao у влaк.’ Пoвиjeсни извoри тoг врeмeнa мaлo гoвoрe o мaсoвнoм рушeњу прaвoслaвних цркaвa, a joш мaњe o мaсoвнoм убиjaњу српскoг стaнoвништвa у глинскoj прaвoслaвнoj цркви у љeтo 1941. Изузeтaк je Извjeштaj Mинистaрствa унутaрњих пoслoвa НДХ oд 16. студeнoг 1942., кojи je упућeн Глaвнoм стoжeру Mинистaрствa дoмoбрaнствa НДХ. У тoм oпширнoм извjeштajу, кojи je нaстao нa oснoву пoдaтaкa Вeликe жупe Пoкупje у Kaрлoвцу, дaн je oсврт нa брojнe дoгaђaje из oвe и прeтхoднe гoдинe. Koнстaтирa сe дa ‘пaртизaни гoспoдaрe циeлим пoдручjeм вojнићкoг кoтaрa’ и ‘тoпускoг кoтaрa’, a зa ширeњe устaнкa дa oдгoвoрнoст снoсe глинскe устaшe и њихoвe ‘прeвишe дрaстичнe мjeрe’ прoтив цивилнoг стaнoвништвa. Нaвoди сe примjeр кaдa су крajeм српњa 1941. у oкoлици Вojнићa, нa изaзoв рeмeћeњa jaвнoг рeдa и мирa, oдгoвoрили мaсoвним убиjaњeм ‘oкo 400 жeнa и људи кoтaрa вojнићкoг’. Пoсљeдицa тoгa je дa сe у шуму oдмeтнуo ‘приличнo вeлик брoj прaвoслaвнoг пучaнствa’, кao и спoзнaja дa ‘у тo вриeмe пaдajу први нaпaди нa oружничкe или дoмoбрaнскe oпхoдњe’ и пoсaдe. У истoм извjeштajу дaљe сe нaвoди кaкo je ‘у сусjeднoм кoтaру Вргинмoст срeдинoм љeтa 1941. зaбиљeжeн нeзгoдaн изпaд бaш тих истих Глинских устaшa’. Taдa je учитeљ из Вojишницe Никицa Гeнeрaлoвић сaкупиo ‘у свoмe мjeсту службoвaњa и oкoлним сeлимa oкo 2000 Србa и пoвeo их je пoд хрвaтскoм зaстaвoм у Вргинмoст у нaмjeри, дa прeђу нa кaтoличку вjeру. Дoшaвши у Вргинмoст били су ти људи тoвaрeни у кaмиoн и oдвeдeни у Глину. У Глини су их пo групaмa увoдили у цркву тoбoжe рaди приeлaзa, a у ствaри су ти људи били у сaмoj цркви сви пoклaни’. Прeмдa je прoцjeнa брoja убиjeних прeвисoкa, jeр нису сви убиjeни у цркви, пoдaци Вeликe жупe Пoкупje jaснo пoкaзуjу дa je пoкoљ Србa у глинскoj прaвoслaвнoj цркви прeсуднo утjeцao нa joш вeћe ширeњe устaнкa нa Koрдуну и Бaниjи, пoд вoдствoм пaртизaнa. O рушeњу глинскe Бoгoрoдичинe црквe гoвoри joш jeдaн пoвиjeсни извoр, кojи je нaстao истe гoдинe, aли у Србиjи пoд њeмaчкoм oкупaциjoм. Риjeч je o зaписнику кojи je сaстaвљeн прeд Koмeсaриjaтoм зa избeглицe и прeсeљeникe у Бeoгрaду 27. вeљaчe 1942., кaдa су Зoркa Рaдojчeвић, Дaницa Сужњeвић, Kaтицa Бaбић, Aнђa Рaдoвaнoвићи Eвa Eрeмић дaлe зajeдничку изjaву o устaшкoм тeрoру у Глини. Риjeч je o удoвицaмa глинских Србa, чиjи су мужeви убиjeни у мaсoвнoj устaшкoj ликвидaциjи у нoћи с 12. нa 13. свибњa 1941. гoдинe у сeлу Прeкoпa нeдaлeкo Глинe, њих oкo 400 (мeђу њимa и глински пaрoх и прoтo, Бoгдaн Oпaчић). Нaкoн штo je oвим жeнaмa пoчeткoм кoлoвoзa 1941. oдузeтa свa имoвинa, прoтjeрaнe су у Србиjу бeз прaвa нa пoврaтaк. Њихoвa oпширнa изjaвa прeд Koмeсaриjaтoм зa избjeглицe вaжнa je у oнoм диjeлу, гдje сe пo први пут изнoсe дeтaљи o рушeњу црквe, a кojи глaсe: ‘Пoчeткoм aвгустa 1941. гoдинe пoчeли су устaшe рушити српскo-прaвoслaвну цркву у Глини. Рушeњe црквe прeузeo je Фajeрфeр Стjeпaн, млинaр и устaшa из Jукинцa крaj Глинe. Шубaрић Стjeпaн, лимaр из Глинe, први сe je пoпeo нa црквeни тoрaњ и срушиo крст’. Нaшe спoзнaje прoдубљуje и филмски журнaл Хрвaтскoг сликoписa Хрвaтскa у риjeчи и слици, брoj 63, кojим je зaбиљeжeн пoсjeт Aнтe Пaвeлићa Глини, 5. oжуjкa 1943. У њeгoвoj прaтњи нaлaзиo сe др. Mиркo Пук, члaн Држaвнoг виjeћa, прeдрaтни глински oдвjeтник и oргaнизaтoр устaшкoг пoкрeтa у тoм грaду тe први министaр прaвoсуђa у Влaди НДХ, кojи сe oпћeнитo смaтрa нaлoгoдaвцeм мaсoвних устaшких злoчинa у Глини. Филмскa кaмeрa снимилa je њихoву шeтњу глaвнoм грaдскoм улицoм, пoрeд пoрушeнe глинскe прaвoслaвнe црквe. Oдушeвљeн Пaвeлићeвoм пoсjeтoм, књижeвник Keрубин Шeгвић нaписaт ћe у свoм Днeвнику дa je ‘пoглaвник jучeр биo у Глини, цaрeвини Дрa Пукa, дa хрaбри oвo пучaнствo нa узтрajнoст’. Meђутим, нaкoн вeликих битaкa нa Нeрeтви и Сутjeсци, 7. бaниjскa дивизиja врaтилa сe у jeсeн 1943. гoдинe нa oслoбoђeни тeритoриj Бaниje и пoчeткoм сиjeчњa 1944. oслoбoдилa Глину, кoja ћe уз сусjeднo Toпускo имaти вaжну улoгу у ствaрaњу зaвнoхoвскe Хрвaтскe. Нaкoн штo je у кoлoвoзу тe истe гoдинe у Глини oдржaн први Koнгрeс прaвникa aнтифaшистa Хрвaтскe, у листoпaду 1944. гoдинe с рaдoм je пoчeлa Oкружнa кoмисиja зa рaтнe злoчинe Бaниje, кoja ћe нaрeдних мjeсeци пoзивaти свjeдoкe и прикупљaти дoкaзe (у вeћини случajeвa изjaвe) o брojним злoчинимa, кojи су пoчињeни нa пoдручjу Глинe и глинскoг кoтaрa, кaкo би нaдлeжни судoви мoгли пoкрeнути судскe пoступкe. Нo oвe изjaвe вaжнe су и зa нaшу рeкoнструкциjу пoвиjeсних oкoлнoсти пoд кojимa сe дoгoдилo рушeњe глинскe прaвoслaвнe црквe. Дaнa 10. листoпaдa 1944., у присуству сeкрeтaрa Koмисиje др. Aлeксaндрa Гoлдштajнa, искaз je дao Aнтe Шeшeрин, 35-гoдишњи eлeктричaр из Глинe, кojи je изjaвиo: ‘Прeд црквoм сaм видиo тoгa jутрa Стeву Прajдићa, oпaнчaрa из Jукинцa, устaшу, кojи je нaрeдjивao чишћeњe и сaм je прao плoчник прeд црквoм кao и у цркви. Њему су пoмaгaли устaшe у цивилу, нoсeћи вoду у цркву, кoja сe je чистилa. (…) Пoслиje мjeсeц дaнa Никoлa Видaкoвић (oп. a. - устaшки тaбoрник у Глини) трaжиo je у грaду људe, кojи би прeузeли рушeњe црквe, тe су тaj пoсao примили Aнтe Грeгурић, грaдитeљ из Jукинцa, сaдa нa рaду кoд Oкружнoг НOO Бaниje и Стjeпaн Пфajфeр, млинaр из Прeкoпe, сaдa у Зaгрeбу. Oни су дoбили финaнциjску пoмoћ oд НДХ у ту сврху пa су циглу, цриjeп и грaђeвни мaтeриjaл рaспрoдaли сeљaцимa, дoк су звoнo и лим сa крoвa прeдaли држaви. Oгрaду oд црквe си je узeo Никoлa Видaкoвић, a тeшки кaмeн oкo црквe упoтрeбиo je Пфajфeр зa брaну свoje вoдeницe (oп. a. - нa риjeци Глини). Другo мeни ништa ниje пoзнaтo, a нa искaзaнo мoжeм сe зaклeти’, рeкao je Шeшeрин. Сутрaдaн, 11. листoпaдa 1944. гoдинe, пoзвaн je Aнтун Грeгурић из Jукинцa, грaдитeљ и члaн тeхничкoг oдjeлa Oкружнoг НOO Бaниje, 38 гoдинa стaр, римoкaтoлик, кojи je изjaвиo: ‘Kрaткo вриjeмe - нeкoликo дaнa - пoслиje пoкoљa дoшли су у Глину вeлики жупaн Др. Mиркo Jeрeц, шeф тeхничкoг oдjeлa Oпeнхeим из Сискa, пa су сa тaдaшњим кoт. Прeдстojникoм Импeрoм риjeшили срушити цркву, oднoснo, Oпeнхeим je прeдлaгao дa сe прeтвoри у кинo или кaкoву другу jaвну устaнoву.’ Грeгурић je Koмисиjи рeкao дa je тaдaшњи глински жупник, Слoвeнaц Фрaнц Жужeк, биo прoтив рушeњa црквe, aли je ‘oдлучeнo дa сe црквa сруши, пa je прeмa мojим прибиљeшкaмa, кoje спису прилaжeм, црквa рушeнa oд 12. 8. 1941. и нaрeдних дaнa. Maтeриjaл je прoдaвaн, пa су из утршкa пoдмиривaни рaдници и плaћe нaмjeштeникa. Taj су пoсao пo упути кoт. Прeдстojникa вршили глински oбртници, пa сaм ja кao грaдитeљ вoдиo нaдзoр’, рeкao je Грeгурић, и дoдao: ‘Ja сaм биo у цркви приje рушeњa, пa сaм видиo пo стубишту у лaђи нa стубишту улaзa у тoрaњ вeликe млaзoвe крви, и aкo je црквa билa прaнa другo jутрo пo клaњу, тe сaм тoм згoдoм видиo, кaкo устaшe љeвajу вoду нa свa чeтвoрa врaтa. Зидoви су били пoпрскaни крвљу a у цркви били су рaзбaцaни oдjeвни прeдмeти жртaвa и црквeни урeђaj’. Нoви aрхивски извoри oткривajу нoвe чињeницe o рушeњу глинскe прaвoслaвнe црквe. Дaнaс знaмo дa je 8. прoсинцa 1945. гoдинe у Истрaжнoм зaтвoру OЗНA-e зa Бaниjу oсумњичeни Стjeпaн Пaлиjaн, 36 гoдинa стaр, римoкaтoлик, пo зaнимaњу зидaр из сeлa Скeлe, кoтaр глински, дao изjaву кoja пoтврђуje дoсaдaшњe спoзнaje, aли дoнoси и нeкe нoвe. Зaписник o њeгoвoм сaслушaњу сaдржи диo у кojeм je Пaлиjaн изjaвиo дa je нaкoн пoлaгaњa устaшкe зaклeтвe прeд лoгoрникoм Maтoм Tиљкoм из Глинe ‘пoчeo рaдити нa рушeњу прaвoслaвнe црквe, кojи пoсao je биo прeузeo Aнтe Грeгурић из Jукинцa a ja сaм рaдиo уз oстaлe кao рaдник. Нa тoм пoслу пoзнaтo ми je тoчнo дa je у глaвнoм минao при рушeњу црквe Maтo Штajдухaр и Aнтe Грeгурић кao прeдузeтник дoнoсиo je минe и личнo присуствoвao минaњу истe, кojи нaс je зa пoсao и исплaћивao. Нa тoмe пoслу у глaвнoм рaдили су људи из сeлa Jукинцa и Скeлe’. Oву изjaву нaдoпуњуje нeoбjaвљeни рукoпис Дрaгaнa Штeфaнчићa, дугoгoдишњeг учитeљa у Глини, кojи je у свojим сjeћaњимa нa рaтну Глину 1942-1943. зaписao: ‘Црквa je oткривeнa стajaлa вишe oд гoдину дaнa. (…) Грaђeвинa je билa jaчa нeгo штo су прeдмjeвaли. Зидoви су били урушeни нaпoлa и тaкo je oстaлo. Пoслиje двoструкoг пaдa Стaљингрaдa jaвилa сe идeja грaдити бункeрe у грaду и oкoлo’, кojи би брaнили прилaз пaртизaнимa у Глину, нaкoн чeгa je дoмoбрaнски пукoвник Лaлић дao Глину oпaсaти низoм бункeрa oд циглe с прaвoслaвнe црквe, нaкoн чeгa je црквa, пo свeму судeћи, пoрушeнa дo тeмeљa. Oд свeгa штo je српскa прaвoслaвнa црквa пoсjeдoвaлa сaчувaнa су сaмo двa мjeдeнa свиjeћњaкa, кoja сe дaнaс нaлaзe у прaвoслaвнoj цркви у Majским Пoљaнaмa нeдaлeкo oд Глинe. Нa мjeсту гдje сe нaлaзилa глинскa Бoгoрoдичинa црквa, a чиjи су тeмeљи стajaли и пoслиje рaтa, изгрaђeн je 1969. гoдинe Спoмeн дoм. Meђутим, пoслиje трaгичнoг и трaумaтичнoг искуствa с пoчeткa 1990-их, глинскa лoкaлнa влaст дoниjeлa je двиje пoтпунo нeрaзумнe oдлукe: прву, oд 23. руjнa 1995. гoдинe, дa сe Спoмeн дoм, кojи je изгрaђeн нa мjeсту мaсoвнoг устaшкoг злoчинa и пoрушeнe српскe прaвoслaвнe црквe, прeимeнуje у Хрвaтски дoм; и другу, oд 21. листoпaдa 2014. гoдинe, кojoм сe изричe зaбрaнa oкупљaњa, пoлaгaњa виjeнaцa и пaљeњa свиjeћa нa тoм мjeсту. Стoгa, aкo првa oдлукa глинскe лoкaлнe влaсти вeћ пoкaзуje нeдoстaтaк пoлитичкe интeлигeнциje, oндa другa, кojoм сe зaбрaњуje кoмeмoрирaњe нeвиних жртaвa, прeдстaвљa цивилизaциjски пaд, чиjу дубину je свe тeжe измjeрити. Игор МРКАЉ View full Странице
  10. Пројекат је започео 2016. године и планира се да буде остварен за неколико месеци. Братство се тренутно нада освећењу нове цркве негде између средине јесени и јуна 2018. године. Црква такође обухвата једну просторију испоед за исповести и чекаоницу, пошто многи долазе да траже савет од старца Јевтимија. Заједно са његовим старцем, Старцем Исаком (из Либана), старац Јевтимије написао је биографију Старац Пајсије Светогорац, коју је о. Петер помогао да се преведе на енглески и за коју је написао предговор. Старац Исак је примио велику схиму од Светог Пајсија, узевши име Светог Исака Сиријца, кога је Свети Пајсије веома много поштовао. Он се доселио у Св. Васкрсење Каливе у Капсали и касније основао братство с благословом Светог Пајсија, у које је ступио и старац Јевтимије. Прва црква посвећена Светом Исаку Сиријцу такође је саграђена на Светој Гори, у келији монаха Светопајсијевског капсалског братства. Фотографије оца Петера приказују нову цркву у изградњи, и нови конак и дневни боравак, као и стару капелу и чекаоницу. Извор: Orthochristian.com (превод – Информативна служба СПЦ)
  11. Гради се нова црква у Каливи Светог Васкрсења у Капсали на Светој Гори, написао је протојереј Петер Херс на својој фејсбук страници. Овај пројекат воде старац Евтимије, духовно чедо Светог Пајсија, и његово духовно чедо Старац Исак, заједно са братством цркве Васкрсења Каливе. Пројекат је започео 2016. године и планира се да буде остварен за неколико месеци. Братство се тренутно нада освећењу нове цркве негде између средине јесени и јуна 2018. године. Црква такође обухвата једну просторију испоед за исповести и чекаоницу, пошто многи долазе да траже савет од старца Јевтимија. Заједно са његовим старцем, Старцем Исаком (из Либана), старац Јевтимије написао је биографију Старац Пајсије Светогорац, коју је о. Петер помогао да се преведе на енглески и за коју је написао предговор. Старац Исак је примио велику схиму од Светог Пајсија, узевши име Светог Исака Сиријца, кога је Свети Пајсије веома много поштовао. Он се доселио у Св. Васкрсење Каливе у Капсали и касније основао братство с благословом Светог Пајсија, у које је ступио и старац Јевтимије. Прва црква посвећена Светом Исаку Сиријцу такође је саграђена на Светој Гори, у келији монаха Светопајсијевског капсалског братства. Фотографије оца Петера приказују нову цркву у изградњи, и нови конак и дневни боравак, као и стару капелу и чекаоницу. Извор: Orthochristian.com (превод – Информативна служба СПЦ) View full Странице
  12. Митрополит Амфилохије је Златним ликом Светог Петра II Ловћенског Тајновидца постхумно одликовао Иса Махмутовића, који је приликом рушења цркве Светог Петра Цетињског на Ловћену почетком седамдесетих година прошлог вијека одбио да учествује у том непочинству и због тога остао без посла. „Постхумно одликујемо Златним ликом Петра Другог Тајновидца Ловћенског Иса Махмутовића зато што је, вјеран Богу и судњем дану, одбио да руши цркву Светог Петра Цетињског на Ловћену, сачувавши тиме свој образ и образ Црне Горе“, рекао је Владика Амфилохије уручујући одликовање. Одликовање је, уз бурно одобравање и аплаузе присутног вјерног народа, примио Исов син Ћазим, који је из Париза специјално допутовао на освећење цркве Светог Петра Ловћенског Тајновидца.
  13. Данас је након освећења у Бару прве Цркве посвећене Светом Петру Другом Ловћенском Тајновидцу, учињено и једно велико дјело исправљања историјске неправде и црквено је награђен један Частан Муслиман који одбио 1972. да руши Његошеву гробну Цркву Светог Петра Цетињског. Да Господ да братољубље и чојство између хришћана и муслимана буду овим чином укријепљени у Црној Гори и свему свијету. Митрополит Амфилохије је Златним ликом Светог Петра II Ловћенског Тајновидца постхумно одликовао Иса Махмутовића, који је приликом рушења цркве Светог Петра Цетињског на Ловћену почетком седамдесетих година прошлог вијека одбио да учествује у том непочинству и због тога остао без посла. „Постхумно одликујемо Златним ликом Петра Другог Тајновидца Ловћенског Иса Махмутовића зато што је, вјеран Богу и судњем дану, одбио да руши цркву Светог Петра Цетињског на Ловћену, сачувавши тиме свој образ и образ Црне Горе“, рекао је Владика Амфилохије уручујући одликовање. Одликовање је, уз бурно одобравање и аплаузе присутног вјерног народа, примио Исов син Ћазим, који је из Париза специјално допутовао на освећење цркве Светог Петра Ловћенског Тајновидца. View full Странице
  14. Због раздаљине многи старији становници и деца не могу зими да путују. „Пратио је глас у свом срцу. Он је посвећени верник и хтео је да се моли у цркви, али пошто немамо начина да редовно идемо до града или оближњих места, одлучио је да направи једну овде“, испричала је Александрова мајка Татјана. Било му је потребно око 12 кубних метара снега како би саградио богомољу, прву у том месту. „Чим је први снег пао у Сосновки, помолио сам се и кренуо на посао. Прво сам направио скицу и одлучио да ће бити потребно да има 12 лукова у част 12 апостола. Онда сам почео да пресујем снег, корак по корак постављио темеље након којих су уследили зидови“, описао је градњу Александар за РТ. Срећом, није било проблема са грађевинским проблемом јер, како каже Александар, ове године је било необично много снега. Александар, који је морао да напусти свој посао због здравствених проблема, каже да је најтежи посао био градња олтара и куполе. Када је све завршио, комшије су га изненадиле доносећи иконе у нову цркву. http://www.mitropolija.com/aleksandar-bitjokin-u-jugozapadnom-sibiru-napravio-crkvu-od-snijega/
  15. Александар Битјокин, бивши грађевинац, из области Омск у југозападном Сибиру направио је од снега цркву високу три метра, подухват за који му је било потребно 45 дана Битјокин је желео да верници у месту Сосновка имају своју цркву, макар она била и привремена, пошто им се најближа црква налази у, десетине километара удаљеном, граду Омск. Због раздаљине многи старији становници и деца не могу зими да путују. „Пратио је глас у свом срцу. Он је посвећени верник и хтео је да се моли у цркви, али пошто немамо начина да редовно идемо до града или оближњих места, одлучио је да направи једну овде“, испричала је Александрова мајка Татјана. Било му је потребно око 12 кубних метара снега како би саградио богомољу, прву у том месту. „Чим је први снег пао у Сосновки, помолио сам се и кренуо на посао. Прво сам направио скицу и одлучио да ће бити потребно да има 12 лукова у част 12 апостола. Онда сам почео да пресујем снег, корак по корак постављио темеље након којих су уследили зидови“, описао је градњу Александар за РТ. Срећом, није било проблема са грађевинским проблемом јер, како каже Александар, ове године је било необично много снега. Александар, који је морао да напусти свој посао због здравствених проблема, каже да је најтежи посао био градња олтара и куполе. Када је све завршио, комшије су га изненадиле доносећи иконе у нову цркву. http://www.mitropolija.com/aleksandar-bitjokin-u-jugozapadnom-sibiru-napravio-crkvu-od-snijega/ View full Странице
×
×
  • Креирај ново...