Претражи Живе Речи Утехе

О нацији у Цркви Сви добро знамо, да нико ником не брани да буде члан Цркве, ма које нације био. Нити ће га ко то икада и питати. Чак вјерујем да ће неко од будућих патријараха српских бити неке друге нације, можда њемачке, као што је то био блаженопочивши патријарх руски Алексеј. Он је био руски патријарх, али није био Рус. И баш ако није важна нација, зашто је онда важно да некога у Цркви признамо као Црногорца!? Зашто неко тражи признање Црногораца у Цркви? Јесмо ли постали завод за легализацију нација? Зашто се од нас тражи да некога признамо или не признам? Па ваљда није то мисија Цркве. Али изгледа да би неки вољели да јесте. И онда опет крећу текстови гдје све што носи назив Србин и српско у ствари смета онима који се другачије осјећају. А ја их опет питам, јесте ли дошли по Христа или да пљујете по његовој дјеци и његовим светитељима српскога имена. Јереј Огњен Фемић Пише: о. Огњен Фемић Ево опет као некад за вријеме доброг старог ДПС-а помиње се име српско као главна тема, као да је сав проблем у имену и називу и нацији и Цркви која је повезана са тим именом. Још не могу да схватим шта толико згријешисмо, да нас опет прогањају и нападају. И то нас сад нападају укућани наши, који живе у тој српској кући, и то живе од тих истих Срба, и то веома добро живе. На црквеним сајтовима поред уобичајних наслова о активностима архијереја, одједном, изненада као напад Њемаца на Југославију, појави се по неки текст, од непознатог јунака, који обично није наш укућанин и нама неизвјестан, а понекад и сумњив, који ето сад нама проповиједа неку нову вјеру, по којој тобаш не треба бити Србин да би се човјек спасио, већ нација је нешто без везе, толико без везе да је можемо мијењати ако треба сваки дан, и да Христу чак можда смета нација да би био са нама једно, па је можда и боље да је чешће мијењамо. Само мислим да када би неко Њемцима или Енглезима ово предложио, да би се чудом начудили. Замислите да 20 милиона Њемаца кажу, од сјутра смо Срби! Не схватам зашто има ико потребу да петенцира причу о нацији у Цркви. Сви добро знамо, да нико ником не брани да буде члан Цркве, ма које нације био. Нити ће га ко то икада и питати. Чак вјерујем да ће неко од будућих патријараха српских бити неке друге нације, можда њемачке, као што је то био блаженопочивши патријарх руски Алексеј. Он је био руски патријарх, али није био Рус. И баш ако није важна нација, зашто је онда важно да некога у Цркви признамо као Црногорца!? Зашто неко тражи признање Црногораца у Цркви. Јесмо ли постали завод за легализацију нација. Зашто се од нас тражи да некога признамо или не признамо. Па ваљда није то мисија Цркве. Али изгледа да би неки вољели да јесте. И онда опет крећу текстови гдје све што носи назив Србин и српско у ствари смета онима који се другачије осјећају. А ја их опет питам, јесте ли дошли по Христа или да пљујете по његовој дјеци и његовим светитељима српскога имена. Ми смо у тој Божијој кући већ скоро хиљаду година, ако вам ми Срби сметамо, имате ви браћо Црногорци и друге Цркве, које су прзнате, нпр. Бугарска, па пошто су они у ЕУ можда ће вам више код њих одговарати. У овом дому Божијем, дому који носи назив Српска православна црква, који је освештан крвљу мученика и светитеља српских има мјеста за све народе свијета, јер смо и ми Срби ту због Христа, и једино због Христа. У њему има имјеста и за све који себе сматрају Црногорцима, али немојте да нас мрзите што смо Срби и да мрзите све српско у тој Цркви, ако волите Христа, завољећете и Србе и све српско. Ко мрзи брата свога, а каже да воли Бога, тај није од Бога. Како може и та нација бити од Бога тада! И још једном, не може вас Црква легализовати, јер то није њена улога и њена природна. И заиста у Цркви није важна нација, није важно јеси ли Јелин, Јевреј или Србин. Али у Цркви је и Јелин и Јевреј и Србин, и зато кад улазите у цркву немојте да их вријеђате и бацате на њих камење, је ћете погодити Хрста, по ријечи Његовој, ко науди једнима од ових мојих, мени науди! Јереј Огњен Фемић

Nadbiskup Stanislav Hočevar o Stepincu u paklu na freski pravoslavne crkve: Tražit ću susret s vrhom SPC-a 21/01/2022 “Kako je moguće da jedan kršćanski hram govori o nečemu o čemu se ne usudi govoriti čitava Crkva: nekoga stavlja u pakao. To je strašno vrijeđanje Boga i za to vrijeđanje mi svi moramo dati zadovoljštinu i pokoru“, rekao je, između ostaloga, nadbiskup Stanislav Hočevar. Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar komentirao je prikazivanje lika u kojem su mnogi prepoznali blaženog Alojzija Stepinca u paklu na zidnoj freski u pravoslavnoj crkvi sv. Jovana bogoslova u Vojvodini kazavši da je riječ o “vrijeđanju Boga”. „Najprije u ime naše mjesne Crkve molim za oproštenje sve katolike u Hrvatskoj i čitav hrvatski narod što nismo prije saznali za ovaj slučaj. Tim više jer mi biskupi i župnici iz svih ostalih biskupija jave kada god se naiđe na kakav problem. Čudim se da naša Katolička Crkva tu u Srbiji, a to se dogodilo na području Zrenjaninske biskupije, to nije otkrila“, kazao je Hočevar te dodao: „Koji će biti moj put? Odlučio sam ovako: Zamolit ću susret s parohom toga hrama, kao i susret sa župnikom toga kraja. Kada čujem njih, kao i takozvanog freskoslikara, onda ću ići i katoličkom biskupu i pravoslavnom biskupu da bih završio s Njegovom svetosti“, kazao je beogradski nadbiskup u HRT-ovoj radijskoj emisiji Religijski forum posvećenoj ekumenizmu. Hočevar je kazao i kako ga pogađa što se samog Boga predstavlja vrlo negativno. „Zato stvarno plačem i sam ću učiniti pokoru. Kako je moguće da jedan kršćanski hram govori o nečemu o čemu se ne usudi govoriti čitava Crkva: nekoga stavlja u pakao. To je strašno vrijeđanje Boga i za to vrijeđanje mi svi moramo dati zadovoljštinu i pokoru“, rekao je. „Drugo, stavljati ovakve freske u one prostore gdje bismo trebali imali najistančaniji osjećaj za odgoj u vjeri i vjerskim istinama. Tim više ako netko naglašava da hoće biti u svemu vjeran i pravovjeran. Kako je moguće da se nešto tako događa, a da o tome dosad nismo razgovarali? To znači da uviđamo kako je potreban stalan dijalog. Ja ne želim nikoga sada stavljati na križ, ako su neki sveca stavili u pakao, ali potrudit ću se da dijalogom što hitnije moguće riješimo to pitanje“, kazao je beogradski nadbiskup. Dodao je i kako će nakon što napravi sve najavljene pohode i razgovore ponovno progovoriti o temi. „Dok nemam dovoljno svih informacija mislim da pred Bogom ne smijem prije svega suditi, već ću tražiti da se rane prošlosti liječe“, kazao je Hočevar. Otkrio je i kako zbog odsutnosti i bolesti apostolskog nuncija u Srbiji još uvijek s njime nije razgovarao o ovoj temi, ali da će ona biti predmet njihovog današnjeg susreta. Naposljetku, osvrnuvši se na pitanje kako će ovaj događaj utjecati na buduće ekumenske odnose među pravoslavnima i katolicima u Srbiji Hočevar je kazao: „Nisam pozvan da sudim. Logično je da sve takve stvari opterećuju, ali ako smo evanđeoski ljudi to nas, naprotiv, poziva da više radimo.“ (BITNO.NET/KMC) Izvor: Nadbiskup Stanislav Hočevar o Stepincu u paklu na freski pravoslavne crkve: Tražit ću susret s vrhom SPC-a - Beogradska nadbiskupija KC.ORG.RS Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar komentirao je prikazivanje lika u kojem su mnogi prepoznali blaženog Alojzija Stepinca u paklu na zidnoj freski u pravoslavnoj crkvi sv. Jovana bogoslova u Vojvodini... Zrenjaninski biskup Ladislav Német: Ikona u Beloj Crkvi obojana je u bijelo 22/01/2022 Nakon što je mrežni portal direktno.hr još 16. januara objavio vijest o kontroverznoj ikoni u pravoslavnoj crkvi sv. Jovana bogoslova u mjestu Bela Crkva u Vojvodini – na kojoj su mnogi prepoznali blaženog kardinala Alojzija Stepinca naslikanog u paklu – u petak navečer 21.januara zrenjaninski biskup i predsjednik Međunarodne biskupske konferencije sv. Ćirila i Metoda mons. Ladislav Német potvrdio je za Informativnu katoličku agenciju (IKA) da je sporna ikona obojana u bijelo. “Sve vijesti o Beloj Crkvi i ikoni Stepinca u paklu su passé. Ikona je obojana u bijelo”, kratko nas je izvijestio zrenjaninski biskup i predsjednik Međunarodne biskupske konferencije sv. Ćirila i Metoda mons. Ladislav Német. Podsjetimo, direktno.hr prvi je izvijestio da se na zidnoj freski, u lijevoj strani lađe, do ulaska u oltarski prostor, nalazi se velika kompozicija koja prikazuje pakao. U paklu se, u prikazu vatre/lave nalazi lik bl. Alojzija Stepinca, s rukama iznad razine tekućine/vatre. To je jedini lik koji se može razaznati u prikazu pakla, a ujedno i jedini lik Alojzija Stepinca u bogoslužnom prostoru Srpske pravoslavne Crkve. Inače, pravoslavna crkva sv. Jovana bogoslova (Ivana apostola i evanđelista) dio je Banatske eparhije Srpske pravoslavne Crkve, a osnovali su je protjerani ruski emigranti nakon Listopadske revolucije 1917. godine. Izvor: Zrenjaninski biskup Ladislav Német: Ikona u Beloj Crkvi obojana je u bijelo - Beogradska nadbiskupija KC.ORG.RS Nakon što je mrežni portal direktno.hr još 16. januara objavio vijest o kontroverznoj ikoni u pravoslavnoj crkvi sv. Jovana bogoslova u mjestu Bela Crkva u Vojvodini - na kojoj su mnogi prepoznali blaženog...

Обичај који је заступљен више од 2000 година у Православној цркви је да жене и девојке покривају марамама своје главе током богослужења, било да је у питању Литургија у цркви или је у питању породична молитва код куће.Који су библијски и светоотачки докази који иду у прилог овом обичају и зашто је то важно?У овом чланку осврнућемо се на покривање главе у Старом завету, у Новом завету, покривање главе у раном хришћанству, покривање главе на иконама и на покривање главе данас. На крају чланка налазе се линкови са додатним изворима из којих можете научити о хришћанском покривању главе. Покривање главе у Старом заветуВековима пре рођења Христа, покривање глава жена био је општеприхваћени обичај за Богоугодне људе. Није то био неки произвољан избор оних који су желели да буду свети. Пре ће бити да је то било реално очекивање од свих жена да прекрију своје главе.Када је Свети Дух надахнуо Мојсија да напише петокњижје Светог Писма, једноставно била је општеприхваћена пракса да жене покривају своје главе. У књизи Бројева, када се вршио један јединствен обред који је захтевао да главе не буду покривене, Свето Писмо указује на то да жена треба да открије главу:„Свештеник ће заступати жену пред Господом, откриј јој главу и дај јој у руке овај принос за сећање” (Бр 5,18).Наравно да овакав захтев не би имао никаквог смисла да женама глава ние била покривена.Чак и раније, у књизи Постања, читамо о Ревеки и њеном упознавању будућег мужа Исака:„Онда Ребека подиже очи своје и кад угледа Исака сиђе са камиле; јер упита слугу „Ко је тај човек који иде пољем нама у сусрет?“ Слуга рече „То је мој господар“. Потом она узе вео и покрише се.“ (Пост 20, 64-65)Њена побожна одлука треба да буде модел понашања за данашње жене. Она се није разметала својом физичком лепотом. Уместо тога, покрила се, показујући своју привлачност кроз спољашњи приказ скромности.Покривање женских глава може се наћи и у причи о Сузани. То је једна задивљујућа прича о лепој, чедној жени која је криво оптужена, а касније ју је одбранио од оптужби млади Данило. Сузана је носила вео који не само да је покривао њену главу, него и њено лице такође. У Светом Писму се не гледа благонаклоно на уклањање њеног вела:„Сада се показа Сузанина огромна љупкост и лепота. Али ти злобници наредише да јој се открије лице (јер беше покривено), да би бар они уживали у њеној лепоти. Тада њени пријатељи и сви њени познаници заплакаше“ (Прича о Сузани/ Дан 13, 31-33)У овом пасусу Светог Писма, чедни људи одобравају покривање главе жена и стављање вела, док небогобојажљиви људи траже да се то уклони. Покривање главе у Новом заветуПокривање глава жена је једна од многих сличнсти између Израиља и Цркве. Богобојажљиве жене покривале су своје главе хиљадама година пре доласка Христа. И када је рођена Новозаветна црква, богобојажљиве жене су наставиле са истим обичајем.У Првој посланици Коринћанима Светог апостола Павла, он подучава све да следе обичаје које су примили:„Зато вас сада преклињем, браћо, да ме се сетите у свим стварима и да се држите обичаја баш како сам их и ја вама предао“ (1Кор 11, 2)Покривање глава жеа је један свети обичај који је Црква усвојила, а апостол Павле говори о њему у неколико наредних пасуса. Он каже да се покривањем главе указује част, у богослужбеном смислу:„Сваки човек који се моли или пророкује покривене главе, обечашћује своју главу.“ (1Кор 11, 4)„Сваки човек који се моли или пророкује откривене главе, обечашћује своју главу.“ (1Кор 11, 4)Порука је прилично јасна. Часно је за жену током богослужења бити покривене главе док је нечасно за мушкарца да му глава буде покривена. Због тога мушкарци скидају капе или шешире када се моле, чак и до данас.Не задовољавајући се да на то укаже само једном, апостол Павле то понавља и у неколико наредних стихова. Жене покривају своје главе, а мушкарци то не раде:„Мушкарац заиста не треба да покрива своју главу, јер је он слика славе Божије; а жена је слава мужевљева.“(1Кор 11, 7)„Жена треба да има симбол власти на својој глави, пред анђелима.“ (1Кор 11,10)Стари завет открива да је овај свети обичај од давнина, али он само даје наговештај из одређених разлога.Овде у Новом Завету, дати су нам разлози за овај обичај. У Првој посланици Коринћанима 11, стоји да се покривањем главе показује женска част. То је битно „због присуства анђела“.Анђели су присутни са нама када се молимо и када смо на богослужењу. Можда ми у позпуности не разумемо зашто је покривање главе важно пред анђелима, довољно је за нас да знамо да је овај разлог дат у Светом Писму. Ако Свето писмо каже да је покривање женске главе битно пред анђелима, онда је то нешто што треба озбиљно да схватимо. Покривање главе према раним Црквеним оцима Свети Јован Хризостом (407.г лета Господњег), у једној својој проповеди на Спасовдан, говорио је и о анђелима и о женском покривању:„Анђели су овде присутни... Отворите очи са вером и погледајте тај призор. Јер је овај мали простор пун анђела, много више него што има присутних у Цркви! ... Чујте Апостола који нас томе учи, када наређује женама да покривају своје главе велом због присуства анђела“ Ориген, још један истакнути учитељ ране Цркве, каже:„Анђели су усред овог сабрања... имамо овде двоструку Цркву, једну човечију, а другу анђеоску... А пошто су анђели присутни... жене су у обавези када се моле да покрију своје главе због присуства анђела. Они помажу свецима и радују се у Цркви.“Апостолски обичаји написани су у другом веку, а претпоставља се да је аутор Свети Иполит Римљански. Ова књига даје упутства оглашеним, укључујући и ово:„А нека све жене имају покривене главе непрозирним платном...“Свети Кирил Александријски, коментаришући Прву посланицу Коринћанима, пише:„Анђелима је јако тешко да поднесу ако се овај закон (покривања женских глава) запостави“.Покривање главе на иконаУ Православној Цркви иконе су визуелни водич кроз Веру, једна врста Хришћанске „сликовнице“. Иконе нас уче о животу, смрти и Христовом васкрснућу, о животу многих хришћана који су били много пре нас.Иконе нас такође уче о покривању главе.Практично свака икона на којој је нека православна жена приказује је са покривеном главом. Колико је мени познато, једини изузетак је Света Марија Египћанка, а она је једина светица која је живела усамљенички живот у пустињи, далеко од људи.Све светице су покривале своје главе а то је приказано и на иконама. Чак је и Богородица- најблагословенија жена на целом свету- приказана на иконама са покривеном главом.Да ли треба размишљати о бољем узору за жене? Покривање главе данасУ нашој цркви, од свих жена и девојака се тражи да покривају своје главе, да испоштују Божију заповест дату у Светом Писму, и због поштовања светих обичаја Православне цркве. Непосредно код улазних врата у цркви држимо једну корпу са марамама у случају да су их жене заборавиле код куће и да треба да их позајме за тај дан. Мараме се такође носе код куће, за време породичне молитве.Иако је поштовање Божијих упутстава само по себи награда, постоје и друге користи од тога такође. На пример: Покривањем главе жени се указује част. Као што апостол Павле истиче у Светом Писму да жена себи указује част тиме што покрива своју главу током молитве. Покривањем главе подстиче се понизност. Богобојажљиве жене долазе у цркву да се усредсреде на богослужење, а не да привлаче пажњу на себе. Девојка може доћи у искушење да покаже своју атрактивну фризуру. Када жена носи мараму, ово искушење се отклања. Она може да се усредсреди на молитву, уместо на своју косу.Покривањем главе штеди се на времену. У данашњој култури, долази се у искушење да се посвети доста времена и напора за прављење неке фризуре. Али марама је брзо и лако решење. Треба мање времена да се стави марама, него да се направи нека фризура. Мараме нам помажу да покажемо љубав и обзир према нашој браћи. Богобојажљиви људи долазе у цркву да се усредсреде на богослужење. Али расуте локне неке лепе жене могу им одвући пажњу. Покривањем своје косе, жена показује умереност и отклања беспотребну пажњу.Један водећи теолошки журнал недавно је објавио један чланак о покривању главе жене. Убрзо након тога, ауторка чланка постала је члан Православне цркве. У овом чланку, она лепо илуструје иконску сврху покривања главе:„Моје ношење мараме није само симбол или знак да се слажем са Његовом наредбом, већ да се на видљив начин, вољно подређујем тој наредби. Са подређивањем долази и благослов.“ (Криста Конорад)У једном издању Слушкиње, једна дама која се зове Јелисавета сведочи о ношењу мараме:„Дванаест година носим мараму све време. Сада схватам да је то било- и наставиће да буде- неопходно за ходочаснички пут и спасење моје душе. Суштина за мене- и за све већи број мојих сестара- остаје послушност. А са тим долази и сврха живота на једном праведном месту Божијег уређеног универзума, радујући се заједно са анђелима. Сада захвално кажем „Ја јесам!“ у присуству великог „ЈА ЈЕСАМ!“- у молитви и у цркви, окружена анђелима који славе Господа и Цара. Нека је слава Богу, Оцу, Сину и Светоме Духу сада и увек и у векове векова. Амин!“ Аутор: Отац Џозеф Глисон Са енглеског превела САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ - преводилац сајта вјеронаука.нетИзвор:https://blog.obitel-minsk.com/2018/05/a-guide-to-womens-headcoverings-in.html извор