Претражи Живе Речи Утехе

Јован Пауновић (17), средњошколац и спортиста никада није пробао наркотике, до кобне вечери, на једном сплаву код Бранковог моста. Излазак у град и ноћни провод са друштвом био је кобан, нажалост због показивања пред друштвом. Твитуј Јован је најпре пао непомичан, да су сумњали чак и на самоубиство, јер је количина екстазија у крви била огромна, чак пет пута већа од смртоносне. – Изашли смо у град. Јован је био са нама, све је изгледало као нормално вече. А онда је неко донео екстази. Неколико људи из друштва је пробало, али Јован се нећкао. Друштво га је прозивало да не сме… Ипак су га убедили – каже један од људи близак пријатељима преминулог дечака. – То, нажалост, није било све, већ само почетак. Кренуо је други круг, испоставило се, пакла… Почели су да га наговарају да узме још једну, па још једну. Већ је био јако лоше, али нису се ту заустављали – додаје саговорник Курира. Алкохол и психоактивне супстанце учиниле су своје. Нико није био при себи. – Дали су Јовану још једну таблету. Почело је убеђивање: буди мушко, није ваљда да не смеш… Желели су ваљда да се покажу пред девојчицама. Нажалост, попустио је и узео „кобну“ дозу. Тада је почео пакао – додаје наш извор. После неколико минута срушио се на земљу. Сви су били престрављени, али нико није слутио на најгоре. Звали су обезбеђење, које га је изнело са сплава – додаје саговорник. Страх и паника су уследили. Јован је сео на кеј, а онда се срушио на леђа и остао непомичан. Цело друштво било је престрављено, толико да нико није позвао ни хитну помоћ. Сви имају по 17, 18 година. Нису знали шта да раде, а нажалост ни обезбеђење није схватило да је младић на самрти. Полиција и Хитна те ноћи су због Јована примили између пет и шест позива, вероватно од разних пролазника који су видели младића у врло лошем стању. Полиција га је око 5.30, због стампеда деце која излазе са сплава, једва лоцирала. Лежао је на трави, згрчен, имао агресивне трзаје, а био је свестан све време до болнице. Само једно вече пошто је прославио пунолетство, пре правог рођендана који није ни дочекао, са школским другом отишао је тог 17. јуна на популаран сплав, на ком се традиционално организују журке и где је лако доћи до јефтине дроге. Исте вечери Јован је умро. Због показивања пред друштвом и прозивкама. Како Небојша прича, Јован је у провод кренуо са 15.000 динара, које је добио претходне вечери на рођендану, а у преузетој гардероби у болници није било ни динара, па верују да су му дилери нудили разноврсну дрогу док му нису извукли сав новац. Полицији је, како каже, оставио податке о девојци од које су младићи купили дрогу кобне ноћи. Људи који су га пронашли на кеју звали су Хитну помоћ. Епилог је потресан – младића је у зору, у пратњи полиције, превезли су на ВМА, где је, због огромне количине екстазија (МДМА) у крви, касније тог дана – преминуо. Одличан ђак и врхунски одбојкаш, никада није пробао дрогу, до те вечери. А доктори су јој тог јутра рекли да је у његовој крви била количина екстазија пет пута већа од смртоносне! https://govorisrbija.rs/uzmi-jos-jednu-budi-musko-drugovi-ga-terali-da-proguta-jos-jednu-dileri-hteli-da-mu-izvuku-sve-pare-onda-je-pao-nepomican-jezivi-detalji-smrti-tinejdzera-u-beogradu/

Живот тек рођене бебе био је угржен због одлуке родитеља, који нису хтели да одобре да им дете прими трансфузију крви током операције, јер то није у складу са њиховом вером. Да би лекари ипак спасили тек рођену бебу, која је у том тренутку била стара само четири дана, Центар за социјални рад из Пожаревца морао је привремено да одузме родитељима старатељство, који су иначе Јеховини сведоци. Захваљујући тој одлуци дечак је успешно оперисан, а због пожртвованости хирурга током саме интервенције, дете није ни морало да прими туђу крв и плазму. Проф. др Зоран Радојичић, директор Универзитетске клинике у Тиршовој потврђује за „Блиц“ да се у овој болници успешно опоравља новорођенче, старо 16 дана, које је смештено на одељењу неонаталне полуинтензивне неге. – За интервенцију су биле обезбеђене све неопходне сагласности које у оваквим ситуацијама даје родитељ или старатељ детета – кратко је прокоментарисао проф. др Радојичић. проф. др Зоран Радојчић/Фото: РАС, Блиц Међутим, како „Блиц“ сазнаје дечак је 12. новембра, дан након рођења, превезен на Универзитетску клинику у Тиршовој са Института за неонатологију, због специјализоване дијагностике и лечења. Код детета се није развила пречага, односно дијафрагма, због чега су се абдоминални органи нашли у грудном кошу и на тај начин гурали срце. То је изискивало хитну операцију, на коју су родитељи пристали. Међутим, када им је објашњено да постоји велика шанса да ће током саме операције дете морати да прими трансфузију, тада је настао проблем, односно они нису хтели да потпишу сагласност за то. – И хирурзи када су чули да родитељи не дозвољавају да им дете прими крв током интервенције, нису желели да уђу у операциону салу и тако ризикују дететов живот. Са родитељима је разговарано више пута. Имали су прилике да причају са свим члановима тима који би учествовали у интервенцији. Видело са да владају материјом и да су знали доста о здравственом проблему њихове бебе. И њихов старешина је чак био присутан на тим састанцима, али се уопште није мешао. Родитељи су били свесни свега што може да се догоди њиховом детету, али једноставно нису могли да одобре трансфузију крви, јер би били изопштени из заједнице. Знали су и да ће им Центар за социјални рад привремено одузети дете због тога. Али, једноставно нису могли да кажу „да“ – препричава извор „Блица“ који је био упућен у дешавања у овој дечјој клиници. То се управо и догодило, јер је болница морала да се обрати Центру за социјални рад у Пожаревцу, који је донео привремену меру о старатељству, како би лекари могли да спасу живот детету. После успешно обављене интервенције дечак је пребачен на интензивну негу, где родитељи нису могли да буду константно са њим, али су га посећивали. Када је изашао са интензивне неге, мајка је стално уз њега. Како сазнајемо, иако је родитељима привремено одузето старатељство над дететом, мала је вероватноћа да ће Центар за социјални рад покренути поступак за одузимање детета. Већа је шанса да када се заврши лечење и када социјални радници заврше проверу, родитељима ипак врате старатељство. Соња Тодоровић, Блиц

Дал би Срби који су спасавали и обликовали Српску свест и слободу, хтели да буду део Евопске Уније, како ми да се орентишемо. Немамо владара типа Путина јер нисмо Русија, немамо моћну војску. Да је имамо, да са њом кренемо да решавамо своје проблеме и спасавамо Србе ван Србије и вратимо отето. Ми би морали геноцид или сеобу да изазовемо у више балканских држава. Притом и заратимо са Европским силама. Чак ни Русија која има преко 25.000.000 људи у бившим републикама СССР-а, од тога су многи јако угрожени и етнички омаловажни. Ипак Русија не ратује против литваније, украине и понеких јер зна да то води у општи рат са силама које су у коалицији данас са тим државама. Српско ропство под Римском Царством је је била компликована прича над србима која је довела до стварања римокатоличке "хрватске државе" и поделе срба на два хришћанска правца. Касније имамо део где срби прелазе на ислам, док је са друге стране аустроугарска. Па имамо постепену албанизацију, хеленизацију и романизацију неких већих српских група у нашој прошлости. 1200 и неке године џингис кан је покренуо војску и покорио кину, индију, русију... Дошао је чак овде код нас, та освајања су покренула турска племена која су са монголима примила ислам. Ислам је уништио друштвено уређење изазвавши поларизацију, док је Русија војним путем уништила матицу монгола и свела их на даншљу парализовану државу у модерном свету. 1300 и неке године ми имамо косовску битку, због тога и падамо под ропство. Турци, Арапи и остали муслимански народи су уништили тај бисер источног хришћанства где су живели разни народи па и словени. То су биле теме наших интелектуалаца, даље од тога нисмо превише стигли да одемо јер смо трпели велике жртве и стално били у фазама опоравка. Проласком тих стогодишњих ратова, од малих битки па до тог Хришћанског расколног рата и исламске окупације ми немамо континуитет мира ни 50 година. Европска Унија насупрот тога није верска или културно обједињена група која нам може наметнути нешто туђе. Тамо у ЕУ, ако додамо ЦГ, РС или БиХ, живи око 4.000.000 срба. Били би смо без граница и забрана. И ако би ушли у ЕУ то би било за најмање 8 година. Ја не видим ништа друго круцијално битно за нас тамо, сем овога. Пошто живимо у времену када смо подељени на Евроскептике и оне који хоће да постанемо чланица ЕУ, повео сам се размишљањем шта би на то рекли Интелектуалци који су довели до очувања Српског народа, језика, вере и културе у нашој прошлости. Михајло Пупин, Вук Караџић, Свети Сава Немањић, Владика Николај, Његош, Цар Лазар па и други мање помињани битнији Срби... Дали је неко од њих показао и оставио нама данас пример како да се заштити и оснажи народ када је територијално разједињен, притиснут и политички ограничен?

За почетак, шта заиста јесте, а шта није феминизам? Које групе и подгрупе феминизма постоје данас? Које су најприхваћеније и најзаступљеније? Од тих силних група, које јесу, а које нису компатибилне са православљем? И на крају, да ли нам је феминизам заиста неопходан као дефинисани покрет или је пак довољно бити само православац? Или зар није довољно залагати се да сваки човек и жена буду потпуно слободни да раде шта год им је воља све док не угрожавају друге људе својим поступцима (неки то зову либерализам)? Зар то не обухвата како равноправност жена, тако и равноправност свих других група?