Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'христовог'.
Found 71 results
-
„Свјетлост која је засијала из Христовог гроба она обасјава и данас читаво човјечанство и сав људски род, и призива нас све колико нас има на земљи, да не будемо синови таме и мрака, што значи синови гријеха и безбожништва, него да будемо синови вјечне Божанске свјетлости“, рекао је Митрополит и додао да поред Васкрсења овдје славимо и Светог Јована Крститеља, Претечу Господа Исуса Христа. Високопреосвећени је рекао да Светог Јована славимо у храму гдје је кроз вјекове, још од древнохришћанских времена прослављан Бог и Свети Јован Крститељ. Подсјетио је да је све до 12. вијека Црква Божија – Истока и Запада, била једна Црква што је, што се тиче прослављања Васкрсења и Светог Јована Крститеља, и данас. Историчари су утврдили да је у вријеме Светога Јована Владимира Свач био његово престоница и да је он због тога када је убијен у Преспи, сахрањен у Пречистој Крајинској. Истичући да сваке године прослављамо Светога Јована Владимира, не само у Бару гдје је подигнут велелепни храм посвећен њему, него и у Манастиру Св. Јована у Шин Ђону (Албанији), гдје се чувају његове свете мошти, Митрополит је истакао да се тамо сабирају сви православни независно да ли се осјећају Грцима, Албанцима, Србима… „Ми смо једна Црква са Православном црквом у Албанији на челу са архиепископом Албанске цркве Анастасијем, а ово свето мјесто кроз вјекове је обједињавало све оне који су се овдје сабирали и данас треба да обједињује све, не да их раздваја. Зато сам данас, посебно благодаран што можемо као и претходних година овдје да служимо Службу Божију у част Светога Јована Крститеља“, бесједио је Митрополит. Осврнуо се и на данашњи покушај групе Албанаца да спријече литургијско сабрање. Митрополит је казао да је то њихова срамота и да Муслиман који има страха од Алаха и Судњега дана зна да поштује светињу. „Ми смо дошли данас да цјеливамо зидине од храма гдје су се сабирали кроз вјекове Хришћани Истока и Запада и гдје се ми сабирамо годинама. Зато сам благодаран директору полиције из Улциња и његовим људима који су данас овдје. Благодаран сам њима као и свим житељима око овога Светога храма који су га чували“ рекао је владика и додао да иако су они сада Мислимани, Албанци, њихови преци су припадали овој светињи, били Хришћани и да зато они поштују овај храм. „Једна мала група људи покушала је на своју срамоту, да осрамоте Улцињ и оскрнаве ову светињу и да својим понашањем осрамоте Владимир и људе који живе овдје, честити албански народ“ истакао је Митрополит и подсјетио да се предводник групе која је покушала да их спријечи да дођу до Цркве на Свачу, представио као Муслиман, посланик у Парламенту Улциња. „Он је као Муслиман дошао, на своју срамоту, да нас спријечи да служимо данас овдје. Не вјерујем да га је послао предсједник његове партије а сигуран сам да није добио разрешење ни од свог хоџе“, казао је Митрополит и истакао да ако је истински Муслиман и има страха од Алаха и Судњега, онда зна да поштује светињу. Подсјећајући да су они који су дошли, тврдили да је то њихово, Митрополит је питајући се шта значи „њихово“, казао да је ово прије свега Божије мјесто и припада свеукупном народу који долази овдје са поштовањем и љубављу и према онима који сад живе на овом мјесту и премо овој древнохришћанској светињи која обједињује вјекове. Захвалио се Богу што је Управа за културна добра кренула да обнавља ову светињу и изразио наду да она неће бити само „остаци културе древне“ него мјесто култа што заправо значи молитва. Он је казао да није било молитве овдје, људи који су служили живоме Богу кроз вјекове, не би било ни овога мјеста. „Нема културе без култа, ако уништиш богомолитву шта поштујеш? Камење? Онда је то обоготворење камења“ истакао је владика и навео да је парохијски свештеник када је долазио да припреми храм нашао разбацане људске кости, ктитора овога храма, што не служи на част Управи за културна добра. „Има ли веће светиње од костију наших предака? Гробље је светиња највећа на земљи. Они који су утемељили овај град – то је највећа светиња и они који скрнаве кости да би сачували зидине нит је разумно, нит је културно, али прије свега није људски. На поштовању према Богу, Алаху и према Судњем дану, поштовању према прецима својим и њиховим костима, на томе се гради будућност. То је првао истинско осјећање за културу“ истакао је Митрополит и још једном се захвалио полицајцима и њиховој Управи који су помогли да се та групица људи уразуми. Изразио је наду да ће срамота ове групе бити прва и последња, јер без обзира како се опредјељивали они таквим понашањем губе благослов Алаха и Судњега дана. „Дужни смо сви да ове древне светиње које нас сабирају очувамо, да се кроз њих обнављамо и да кроз њих обнављамо човјечност – љубав једни са другима, мир Божији да призивамо“, закључио је у архипастирској бесједи Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Након што је у част Светог Јована Крститеља – највећег рођеног од жене, освештан и пререзан славски колач, о историјату Храма Светог Јована Крститеља на Свачу у коме је крштен Свети Јован Владимир још као дијете, и древном средњевјековном граду Свачу говорио је археолог Младен Загарчанин који је радио археолошка истраживања на овом локалитету. Извор: Радио Светигора -
У литургијској бесједи Његово високопреосвештенство Митрополит Амфилохије је казао да овом древном светом мјесту прослављамо Христово Васкрсење који је празник над празницима и који је уграђен у људску судбину и овдје у времену, и у вјечности. Повезана вест: Упркос покушају групе Албанаца да спријече, Митрополит Амфилохије богослужио на Свачу „Свјетлост која је засијала из Христовог гроба она обасјава и данас читаво човјечанство и сав људски род, и призива нас све колико нас има на земљи, да не будемо синови таме и мрака, што значи синови гријеха и безбожништва, него да будемо синови вјечне Божанске свјетлости“, рекао је Митрополит и додао да поред Васкрсења овдје славимо и Светог Јована Крститеља, Претечу Господа Исуса Христа. Високопреосвећени је рекао да Светог Јована славимо у храму гдје је кроз вјекове, још од древнохришћанских времена прослављан Бог и Свети Јован Крститељ. Подсјетио је да је све до 12. вијека Црква Божија – Истока и Запада, била једна Црква што је, што се тиче прослављања Васкрсења и Светог Јована Крститеља, и данас. Историчари су утврдили да је у вријеме Светога Јована Владимира Свач био његово престоница и да је он због тога када је убијен у Преспи, сахрањен у Пречистој Крајинској. Истичући да сваке године прослављамо Светога Јована Владимира, не само у Бару гдје је подигнут велелепни храм посвећен њему, него и у Манастиру Св. Јована у Шин Ђону (Албанији), гдје се чувају његове свете мошти, Митрополит је истакао да се тамо сабирају сви православни независно да ли се осјећају Грцима, Албанцима, Србима… „Ми смо једна Црква са Православном црквом у Албанији на челу са архиепископом Албанске цркве Анастасијем, а ово свето мјесто кроз вјекове је обједињавало све оне који су се овдје сабирали и данас треба да обједињује све, не да их раздваја. Зато сам данас, посебно благодаран што можемо као и претходних година овдје да служимо Службу Божију у част Светога Јована Крститеља“, бесједио је Митрополит. Осврнуо се и на данашњи покушај групе Албанаца да спријече литургијско сабрање. Митрополит је казао да је то њихова срамота и да Муслиман који има страха од Алаха и Судњега дана зна да поштује светињу. „Ми смо дошли данас да цјеливамо зидине од храма гдје су се сабирали кроз вјекове Хришћани Истока и Запада и гдје се ми сабирамо годинама. Зато сам благодаран директору полиције из Улциња и његовим људима који су данас овдје. Благодаран сам њима као и свим житељима око овога Светога храма који су га чували“ рекао је владика и додао да иако су они сада Мислимани, Албанци, њихови преци су припадали овој светињи, били Хришћани и да зато они поштују овај храм. „Једна мала група људи покушала је на своју срамоту, да осрамоте Улцињ и оскрнаве ову светињу и да својим понашањем осрамоте Владимир и људе који живе овдје, честити албански народ“ истакао је Митрополит и подсјетио да се предводник групе која је покушала да их спријечи да дођу до Цркве на Свачу, представио као Муслиман, посланик у Парламенту Улциња. „Он је као Муслиман дошао, на своју срамоту, да нас спријечи да служимо данас овдје. Не вјерујем да га је послао предсједник његове партије а сигуран сам да није добио разрешење ни од свог хоџе“, казао је Митрополит и истакао да ако је истински Муслиман и има страха од Алаха и Судњега, онда зна да поштује светињу. Подсјећајући да су они који су дошли, тврдили да је то њихово, Митрополит је питајући се шта значи „њихово“, казао да је ово прије свега Божије мјесто и припада свеукупном народу који долази овдје са поштовањем и љубављу и према онима који сад живе на овом мјесту и премо овој древнохришћанској светињи која обједињује вјекове. Захвалио се Богу што је Управа за културна добра кренула да обнавља ову светињу и изразио наду да она неће бити само „остаци културе древне“ него мјесто култа што заправо значи молитва. Он је казао да није било молитве овдје, људи који су служили живоме Богу кроз вјекове, не би било ни овога мјеста. „Нема културе без култа, ако уништиш богомолитву шта поштујеш? Камење? Онда је то обоготворење камења“ истакао је владика и навео да је парохијски свештеник када је долазио да припреми храм нашао разбацане људске кости, ктитора овога храма, што не служи на част Управи за културна добра. „Има ли веће светиње од костију наших предака? Гробље је светиња највећа на земљи. Они који су утемељили овај град – то је највећа светиња и они који скрнаве кости да би сачували зидине нит је разумно, нит је културно, али прије свега није људски. На поштовању према Богу, Алаху и према Судњем дану, поштовању према прецима својим и њиховим костима, на томе се гради будућност. То је првао истинско осјећање за културу“ истакао је Митрополит и још једном се захвалио полицајцима и њиховој Управи који су помогли да се та групица људи уразуми. Изразио је наду да ће срамота ове групе бити прва и последња, јер без обзира како се опредјељивали они таквим понашањем губе благослов Алаха и Судњега дана. „Дужни смо сви да ове древне светиње које нас сабирају очувамо, да се кроз њих обнављамо и да кроз њих обнављамо човјечност – љубав једни са другима, мир Божији да призивамо“, закључио је у архипастирској бесједи Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Након што је у част Светог Јована Крститеља – највећег рођеног од жене, освештан и пререзан славски колач, о историјату Храма Светог Јована Крститеља на Свачу у коме је крштен Свети Јован Владимир још као дијете, и древном средњевјековном граду Свачу говорио је археолог Младен Загарчанин који је радио археолошка истраживања на овом локалитету. Извор: Радио Светигора View full Странице
-
Началствујућем преосвећеном Епископу г. Кирилу саслуживали су : Архимандрит Рафаило Бољевић - игуман манастира Подмаине, протојереј Никола Пејовић, парох монишићки, као и протојереји-ставрофори : Драган Митровић и Далибор Милаковић, те протојереји : Миладин Кнежевић, Бранко Вујачић, као и јерођакон Роман - сабрат манастира Острог и ђакон Илија Арзејкин. Многобројном сабраном вјерном народу се бесједом и поучним словом обратио Јеромонах Рафаило Бољевић, игуман манастира Подмаине, дотичући се у својој бесједи увијек актуелних виталних питања живота, прије свега оних који се тичу нашег дубљег познања Бога и нашег истинског заједничарења са Христом и у Христу. У првом дијелу свог пастирског обраћања отац Рафаило се дотакао значаја Литургије и самог недјељног дана, дана Васкрса : “У име Оца и Сина и Светога Духа. “Ој’ недјељо најсветији дане, твоји зраци од смрти нас бране.” - Пјева свети отац Николај Велимировић - равноапостолни, свесрпски и свеправославни, указујући на силу недјељеног дана и на цјелебност недјељног и литургијског зрачења којим се наша болесна, гријехом и смрћу угрожена природа зрачи и тим се зрачењем исцјељује, преображава и брани. Зато је благословен овај дан и ово наше сабрање око овог нашег Сунца. Сунца које зрачи живот, свјетлост, љубав, здравље, мудрост и силу.” - закључио је отац Рафаило. У даљем излагању, отац Рафаило је говорио и о тајни оваплоћења Бога Логоса - Господа Исуса Христа, будући да оваплоћењем Господ постаде један од нас из незамисливе и неслућене љубави Божије, а све то да би ми добили чудесну могућност спасења Његовог: “Благословено је браћо и сестре ово здање овог чудесног Храма, ово сазида рука Господња и вјера наша и добисмо га као бесцјен благо да се у њему као у једној свештеној комори зрачимо, не било каквим зрацима, него зрацима љубави Бога Оца који се пројавише тајанствено кроз тајну оваплоћења Његовога јединороднога Сина - па Он из љубави према нама постаде један од нас и онда добисмо ову чудесну могућност да нас свјетлост Божија зрачи и да ми као људи можемо благодаћу да је примамо и њоме да се причешћујемо, па и само њоме да сијамо, само Богови да будемо.” - подсјетио је све присутне отац Рафаило. Он је такође подсјетио и све присутне на значај и величину духовне мисије подгоричког Саборног храма, који је назвао кућом свих вјерних људи, будући да нам овај Храм открива славу небеску, славу Царства Небеског, славу Цара који није од овог трулежног и пропадљивог свијета: “Ево и овај дан и овај Храм, откривају нам тајну и пружају нам ту чудесну могућност. И овај храм браћо и сестре јесте у ствари наш истински дом ово је наша кућа, наша заједничка кућа. И видите и сами како открива славу небеску - славу Царства Небеског, славу Цара који није од овога свијета и ево позива нас да узмемо учешћа у тој слави, да се причестимо тим животом и у причешћу заувијек да останемо у заједници са Њим, да будемо једно.” - рекао је он. У задњем дијелу своје бесједе вјернима, отац Рафаило се дотакао и велике светитељке - Преподобномученице Февроније коју смо током овог литургијског сабрања и прославили, а која је својом, постојаном, тврдом и непоколебљивом Божијом вјером и својом љубављу према Христу уписана најсјајнијим златним словома у диптих светих: “Да је све то могуће, да све то није само ријеч и прича и слутња и нада непровјерена, љубав непотврђена, ево нам свједочи наша Света Преподобномученица Февронија. И ова чудесна лобања коју гроб није могао да прими и да задржи, него је ево у Храму Васкрслога Христа да свједочи пред лицем свих народа да је жив Бог и да ће сваки човјек бити жив ако Га призна, ако Му се поклони, ако Га исповједи, као Га заволи, ако Га послуша и као послушношћу буде одан до краја да би се удостојио и бескрајне славе и бесмртног живота. Зато је свједочење светих мученика неописиво важно.” - нагласио је отац Рафаило. Пред Свету Тајну Причешћа свима вјернима се обратио и началствујући Епископ Буеносаирески и јужно централ-амерички Господин Кирило. Он је у свом краћем обраћању говорио о неопходности и нужности оног средњег, умјереног, Божијег пута у животу - говорио је о путу Богочовјека и Спаситеља Христа, док је истовремено осудио лијеве и десне путеве који воде у крајности и удаљују од истине. Након Свете Тајне Причешћа којој се присајединио велики број вјерног народа, Преосвећени Епископ г. Кирило је са свештенством, монаштвом и вјерним народом освештао славски колач и славско кољиво које су у част преподобномученице Февроније принијеле сестре чланице сестринства Преподобномученице Февроније које већ двије године ради и учествује у животу Цркве по благослову Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског Господина Амфилохија. Подсјећања ради, претходног дана, у навечерје празника, у суботу 7. јула, са почетком у 20 часова, такође у организацији Саборног храма и поменутог сестринства Свете Февроније, одржано је и представљање прве публикације овог сестринства, а ријеч је о штампаном житију и акатисту Преподобномученице Февроније које је представио и о којој је говорио јеромонах Рафаило - игуман манастира Подмаине. Извор: Саборни храм Васкрсења Христовог у Подгорици -
-Празник преподобномученице Февроније свечано прослављен у Саборном храму Васкрсења Христовог у Подгорици- У недељу 8. јула 7. седмице по Духовима, на празник Свете Преподобномученице Февроније, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици одслужена је Архијерејска Литургија. Светом Архијерејском Литургијом је началствовао Епископ Буенос-аирески и јужно централ-амерички господин Кирило (Бојовић). Звучни запис беседе јеромонаха Рафаила (Бољевића), игумана свештене обитељи Подмаинске Звучни запис беседе Викарног Епископа диоклијског Кирила -ФОТОГАЛЕРИЈА- Началствујућем преосвећеном Епископу г. Кирилу саслуживали су : Архимандрит Рафаило Бољевић - игуман манастира Подмаине, протојереј Никола Пејовић, парох монишићки, као и протојереји-ставрофори : Драган Митровић и Далибор Милаковић, те протојереји : Миладин Кнежевић, Бранко Вујачић, као и јерођакон Роман - сабрат манастира Острог и ђакон Илија Арзејкин. Многобројном сабраном вјерном народу се бесједом и поучним словом обратио Јеромонах Рафаило Бољевић, игуман манастира Подмаине, дотичући се у својој бесједи увијек актуелних виталних питања живота, прије свега оних који се тичу нашег дубљег познања Бога и нашег истинског заједничарења са Христом и у Христу. У првом дијелу свог пастирског обраћања отац Рафаило се дотакао значаја Литургије и самог недјељног дана, дана Васкрса : “У име Оца и Сина и Светога Духа. “Ој’ недјељо најсветији дане, твоји зраци од смрти нас бране.” - Пјева свети отац Николај Велимировић - равноапостолни, свесрпски и свеправославни, указујући на силу недјељеног дана и на цјелебност недјељног и литургијског зрачења којим се наша болесна, гријехом и смрћу угрожена природа зрачи и тим се зрачењем исцјељује, преображава и брани. Зато је благословен овај дан и ово наше сабрање око овог нашег Сунца. Сунца које зрачи живот, свјетлост, љубав, здравље, мудрост и силу.” - закључио је отац Рафаило. У даљем излагању, отац Рафаило је говорио и о тајни оваплоћења Бога Логоса - Господа Исуса Христа, будући да оваплоћењем Господ постаде један од нас из незамисливе и неслућене љубави Божије, а све то да би ми добили чудесну могућност спасења Његовог: “Благословено је браћо и сестре ово здање овог чудесног Храма, ово сазида рука Господња и вјера наша и добисмо га као бесцјен благо да се у њему као у једној свештеној комори зрачимо, не било каквим зрацима, него зрацима љубави Бога Оца који се пројавише тајанствено кроз тајну оваплоћења Његовога јединороднога Сина - па Он из љубави према нама постаде један од нас и онда добисмо ову чудесну могућност да нас свјетлост Божија зрачи и да ми као људи можемо благодаћу да је примамо и њоме да се причешћујемо, па и само њоме да сијамо, само Богови да будемо.” - подсјетио је све присутне отац Рафаило. Он је такође подсјетио и све присутне на значај и величину духовне мисије подгоричког Саборног храма, који је назвао кућом свих вјерних људи, будући да нам овај Храм открива славу небеску, славу Царства Небеског, славу Цара који није од овог трулежног и пропадљивог свијета: “Ево и овај дан и овај Храм, откривају нам тајну и пружају нам ту чудесну могућност. И овај храм браћо и сестре јесте у ствари наш истински дом ово је наша кућа, наша заједничка кућа. И видите и сами како открива славу небеску - славу Царства Небеског, славу Цара који није од овога свијета и ево позива нас да узмемо учешћа у тој слави, да се причестимо тим животом и у причешћу заувијек да останемо у заједници са Њим, да будемо једно.” - рекао је он. У задњем дијелу своје бесједе вјернима, отац Рафаило се дотакао и велике светитељке - Преподобномученице Февроније коју смо током овог литургијског сабрања и прославили, а која је својом, постојаном, тврдом и непоколебљивом Божијом вјером и својом љубављу према Христу уписана најсјајнијим златним словома у диптих светих: “Да је све то могуће, да све то није само ријеч и прича и слутња и нада непровјерена, љубав непотврђена, ево нам свједочи наша Света Преподобномученица Февронија. И ова чудесна лобања коју гроб није могао да прими и да задржи, него је ево у Храму Васкрслога Христа да свједочи пред лицем свих народа да је жив Бог и да ће сваки човјек бити жив ако Га призна, ако Му се поклони, ако Га исповједи, као Га заволи, ако Га послуша и као послушношћу буде одан до краја да би се удостојио и бескрајне славе и бесмртног живота. Зато је свједочење светих мученика неописиво важно.” - нагласио је отац Рафаило. Пред Свету Тајну Причешћа свима вјернима се обратио и началствујући Епископ Буеносаирески и јужно централ-амерички Господин Кирило. Он је у свом краћем обраћању говорио о неопходности и нужности оног средњег, умјереног, Божијег пута у животу - говорио је о путу Богочовјека и Спаситеља Христа, док је истовремено осудио лијеве и десне путеве који воде у крајности и удаљују од истине. Након Свете Тајне Причешћа којој се присајединио велики број вјерног народа, Преосвећени Епископ г. Кирило је са свештенством, монаштвом и вјерним народом освештао славски колач и славско кољиво које су у част преподобномученице Февроније принијеле сестре чланице сестринства Преподобномученице Февроније које већ двије године ради и учествује у животу Цркве по благослову Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског Господина Амфилохија. Подсјећања ради, претходног дана, у навечерје празника, у суботу 7. јула, са почетком у 20 часова, такође у организацији Саборног храма и поменутог сестринства Свете Февроније, одржано је и представљање прве публикације овог сестринства, а ријеч је о штампаном житију и акатисту Преподобномученице Февроније које је представио и о којој је говорио јеромонах Рафаило - игуман манастира Подмаине. Извор: Саборни храм Васкрсења Христовог у Подгорици View full Странице
-
Благодарећи ТВ студију манастира Острог доносимо видео запис Пасхалне беседе Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског, Митрополита црногорско-приморског и егзарха свештеног трона пећког Господина Амфилохија. Извор: ТВ студио манастира Острог View full Странице
-
- 1
-
-
- митрополит
- амфилохије:
- (и још 11 )
-
Саслуживали су архимандрит Козма игуман манастира Буково, протојереј-ставрофор Лука Јовић, пензионисани парох доњомилановачки, протојереј Зоран Јовић архијерејски намесник неготински, протојереј Милан Благојевић старешина кладовске цркве, протонамесник Душан Динић јасенички парох, јереј Марко Пајчин парох неготински и јерођакон Илија. Владика је честитао Васкршње празнике и славу црквене капеле свим верницима и мештанима Србова. Домаћин славе ове године био је Драган Илић са породицом из Србова. Извор: Епархија тимочка -
Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион началствовао је светом архијерејском Литургијом на Васкрсни уторак 10. априла 2018. године у Србову, поводом славе параклиса посвећеног Васкрсењу Господњем. Саслуживали су архимандрит Козма игуман манастира Буково, протојереј-ставрофор Лука Јовић, пензионисани парох доњомилановачки, протојереј Зоран Јовић архијерејски намесник неготински, протојереј Милан Благојевић старешина кладовске цркве, протонамесник Душан Динић јасенички парох, јереј Марко Пајчин парох неготински и јерођакон Илија. Владика је честитао Васкршње празнике и славу црквене капеле свим верницима и мештанима Србова. Домаћин славе ове године био је Драган Илић са породицом из Србова. Извор: Епархија тимочка View full Странице
-
Бог се јави! Митрополит Амфилохије с вјерницима у Храму Христовог Васкресења
a Странице је објавио/ла александар живаљев у Вести из Епархија
Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је 19. јануара, на Богојављење, са свештенством Свету службу Божију у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Владика је рекао да је крштење Господа Исуса Христа на Јордану велики и страшни догађај. „На тај начин су се први пут у историји свијета отворила небеса. И Дух Свети сишао је на Господа, Дух Очев, Дух Његов, Дух животворни којим дише све што дише и којим постоји све што постоји од настанка свијета“, рекаоје он. Митрополит црногорско-приморски је додао да је Господ послије свога крштења, и послије кушања на Гори кушања, позвао људе у својој проповиједи да се покају се и испуњују благу вијест. „И тако је то од тада до данас, до краја свијета и вијека. Ми гледамо и слушамо тај велики и страшни догађај јављања Божјег. И благосиљамо Господа нашега, јер се јавио, јер нам је открио велику и свету тајну, непознату за људски род, недоступну људскоме уму и разуму. Открио се и као један Бог, али у лицу Свете Тројице Оца и Сина и Духа Светога“, казао је Митрополит Амфилохије. Након светог пришешћа, Митрополит Амфилохије је са свештенством обавио велико богојављенско водоосвећење. Честитајући многобројним вјерницима празник, рекао је да се сам Бог бори против сваке силе демонске, сваке нечистоте, лажи и прљавштине. „Зато је и дошао међу нас и својом свјетлошћу све нас освијетлио. И ево га, поново долази Господ међу нас. Зато се поклањамо Његовом светоме крштењу и светом Богојављењу се поклањамо, Господу нашем Оцу и Сину и Духу Светоме. Бог се јави“, рекао је Митрополит Амфилохије. (Рајо Војиновић, сајт Митрополије) -
Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је 19. јануара, на Богојављење, са свештенством Свету службу Божију у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Владика је рекао да је крштење Господа Исуса Христа на Јордану велики и страшни догађај. „На тај начин су се први пут у историји свијета отворила небеса. И Дух Свети сишао је на Господа, Дух Очев, Дух Његов, Дух животворни којим дише све што дише и којим постоји све што постоји од настанка свијета“, рекаоје он. Митрополит црногорско-приморски је додао да је Господ послије свога крштења, и послије кушања на Гори кушања, позвао људе у својој проповиједи да се покају се и испуњују благу вијест. „И тако је то од тада до данас, до краја свијета и вијека. Ми гледамо и слушамо тај велики и страшни догађај јављања Божјег. И благосиљамо Господа нашега, јер се јавио, јер нам је открио велику и свету тајну, непознату за људски род, недоступну људскоме уму и разуму. Открио се и као један Бог, али у лицу Свете Тројице Оца и Сина и Духа Светога“, казао је Митрополит Амфилохије. Након светог пришешћа, Митрополит Амфилохије је са свештенством обавио велико богојављенско водоосвећење. Честитајући многобројним вјерницима празник, рекао је да се сам Бог бори против сваке силе демонске, сваке нечистоте, лажи и прљавштине. „Зато је и дошао међу нас и својом свјетлошћу све нас освијетлио. И ево га, поново долази Господ међу нас. Зато се поклањамо Његовом светоме крштењу и светом Богојављењу се поклањамо, Господу нашем Оцу и Сину и Духу Светоме. Бог се јави“, рекао је Митрополит Амфилохије. (Рајо Војиновић, сајт Митрополије) View full Странице
-
У духу доброг домаћина, отац Миомир Вулевић, управник радионице, потрудио се да уприличи добродошлицу свима присутнима на овом свечаном догађају организујући и послужење у Његошевој сали. Отац Бранко Вујачић је у бесједи истакао важност овог пројекта Народне кухиње и његовог значаја за спровођење најважније мисије Цркве, а то је брига и одговорност за немоћне. Ова радионица ће унаприједити рад Народне кухиње јер ће цјелокупан приход бити усмјерен на побољшање квалитета и повећања броја корисника којих је сваког дана све више. По завршеној бесједи отац Бранко је захвалио свима који су помогли да ова радионица почне са радом а посебно господину Раду Живковићу који је донирао средства за њено опремање, уручивши му пригодан поклон. Отац Миомир је уручио поклон и протиници Оливери Балабан, подсјећајући да је она зачетник идеје о изради рођенданских торти дјеци корисника из које је касније проистекла и идеја о овом самоодрживом пројекту. Благословом освећења остаје нада и вјера да ће ова радионица послужити још бољем развоју хуманитарне дјелатности Митрополије. Извор: Митрополија црногорско-приморска-
- 1
-
-
- васкрсења“
- христовог
- (и још 10 )
-
-Развој харитативне мисије у Митрополији црногорско-приморској- Другог дана Божића, на Сабор Пресвете Богородице, освештана је „Радионица колача при Саборном Храму у Подгорици“. Освећење су служили протојереји-ставрофори Драган Митровић и Далибор Милаковић и протојереј Бранко Вујачић. Прилог Радија Светигора У духу доброг домаћина, отац Миомир Вулевић, управник радионице, потрудио се да уприличи добродошлицу свима присутнима на овом свечаном догађају организујући и послужење у Његошевој сали. Отац Бранко Вујачић је у бесједи истакао важност овог пројекта Народне кухиње и његовог значаја за спровођење најважније мисије Цркве, а то је брига и одговорност за немоћне. Ова радионица ће унаприједити рад Народне кухиње јер ће цјелокупан приход бити усмјерен на побољшање квалитета и повећања броја корисника којих је сваког дана све више. По завршеној бесједи отац Бранко је захвалио свима који су помогли да ова радионица почне са радом а посебно господину Раду Живковићу који је донирао средства за њено опремање, уручивши му пригодан поклон. Отац Миомир је уручио поклон и протиници Оливери Балабан, подсјећајући да је она зачетник идеје о изради рођенданских торти дјеци корисника из које је касније проистекла и идеја о овом самоодрживом пројекту. Благословом освећења остаје нада и вјера да ће ова радионица послужити још бољем развоју хуманитарне дјелатности Митрополије. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
-
У црквеним службама поводом празника Рођења Христовог постоје три посебне недеље, две пре, а једна после Божића. То су Недеља Праотаца, Недеља Отаца и Недеља Богоотаца. У Недељу Праотаца (у српском народу познатoj као Материце) помињемо на богослужењима све родоначалнике Народа Божјег, од Адама до Јосифа, заручника Маријиног. Помињемо и све пророке који су проповедали о Христу, од Самуила до Јована Крститеља. У Недељу Отаца (у нас познатој као Оци) прослављамо све Исусове претке по телу који се наводе у родослову у Јеванђељима од Матеја и Луке. У Недељу Богоотаца, после Празника Рођења Христовог, чинимо успомену на Праведног Јосифа, заручника Маријиног и на цара Давида као директног претка Исусовог. Дочекујући празник насветијег Рођења на земљи, српски народ и Српска Црква у три недеље пред овај празник обележавају наше овоземаљске породице, а које су Цркве у малом и слике љубави Божје у Светој Тројици. Дакле, то је типично српско слављење, као што је и крсна слава типична српска светковина. У књизи Веронаука у кући из 1982. године пише: "Припреми овог најрадоснијег дана, искључиво у нашем српском народу, посвећене су нарочито три последње недеље пред Божић, за које наш народ има и специјалне називе: Детињци, Материце и Оцеви, као и за дане уочи самог празника: Туциндан и Бадњидан. У овим припремним недељама пред Божић народни обичаји су, углавном, свуда исти. Најпре оци и мајке, у трећу недељу пред Божић, која се зове Детињци, изјутра рано "везују" своју децу, негде чак и ону у колевци, а деца им се "дреше". Пошто је то увек недеља по Светом Николи, то обично "Свети Никола ујутру доноси деци поклоне". У другу недељу пред Божић, која се зове Материце, оци и деца "везују" мајке (матере), а оне им се "дреше". У недељу пред сам Божић, која се зове Оци, мајке и деца "везују" оце, а они им се "дреше". Ово узајамно "дрешење" је узајамно чињење поклона љубави, што ствара празничну, свечану атмосферу у породичним хришћанским круговима. Такву празничну атмосферу створили су источни мудраци светој породици Богодетета поклонивши Му се у Витлејемској пећини, уз дарове: смирне, тамјана и злата. Символика овог узајамног "везивања" и "дрешења" деце и родитеља јасна је: припремамо се за дочек најрадоснијег празника хришћанског - Божића, који је помирио човека са Богом одрешивши га веза греховних, а везавши га новом везом љубави за Бога. У жељи, дакле, да Његов долазак сачекамо везани најчвршћим везама међусобне љубави, јер је и Он - Божић - Љубав, која је "свеза савршенства", и ми се о Детињцима, Материцама и Оцима међусобно "везујемо" и "дрешимо". То везивање и дрешење превазилази наше породичне кругове и простире се на рођаке, пријатеље и све наше познанике, и тако настаје спонтано опште српско, православно-хришћанско прослављање везивања и дрешења пред наступајући празник Рођења Спаситељева, који је одрешио Адама и Еву од вечне смрти и подарио им живот вечни. И тако, искључиво српски народ је осмислио на свом сопственом искуству наш хришћанско-православни календар, који је уједно и српски народни календар. Детињци, Материце и Оци су, дакле, наши народни празници нанизани у предпразништву Рођења Христовог, тако да су у средини Материце, дан мајки, јер је мајка веза по којој "да није мајке, ни света не би било". Материце су празник Светих српских мајки, Детињци су дан Свете српске деце, а Оци - дан Светих српских отаца, чији се број не може избројати. протопрезвитер-ставрофор Душан Колунџић Извор: Српска Православна Црква -
Детињци, Материце, Оци У црквеним службама поводом празника Рођења Христовог постоје три посебне недеље, две пре, а једна после Божића. То су Недеља Праотаца, Недеља Отаца и Недеља Богоотаца. У Недељу Праотаца (у српском народу познатoj као Материце) помињемо на богослужењима све родоначалнике Народа Божјег, од Адама до Јосифа, заручника Маријиног. Помињемо и све пророке који су проповедали о Христу, од Самуила до Јована Крститеља. У Недељу Отаца (у нас познатој као Оци) прослављамо све Исусове претке по телу који се наводе у родослову у Јеванђељима од Матеја и Луке. У Недељу Богоотаца, после Празника Рођења Христовог, чинимо успомену на Праведног Јосифа, заручника Маријиног и на цара Давида као директног претка Исусовог. Дочекујући празник насветијег Рођења на земљи, српски народ и Српска Црква у три недеље пред овај празник обележавају наше овоземаљске породице, а које су Цркве у малом и слике љубави Божје у Светој Тројици. Дакле, то је типично српско слављење, као што је и крсна слава типична српска светковина. У књизи Веронаука у кући из 1982. године пише: "Припреми овог најрадоснијег дана, искључиво у нашем српском народу, посвећене су нарочито три последње недеље пред Божић, за које наш народ има и специјалне називе: Детињци, Материце и Оцеви, као и за дане уочи самог празника: Туциндан и Бадњидан. У овим припремним недељама пред Божић народни обичаји су, углавном, свуда исти. Најпре оци и мајке, у трећу недељу пред Божић, која се зове Детињци, изјутра рано "везују" своју децу, негде чак и ону у колевци, а деца им се "дреше". Пошто је то увек недеља по Светом Николи, то обично "Свети Никола ујутру доноси деци поклоне". У другу недељу пред Божић, која се зове Материце, оци и деца "везују" мајке (матере), а оне им се "дреше". У недељу пред сам Божић, која се зове Оци, мајке и деца "везују" оце, а они им се "дреше". Ово узајамно "дрешење" је узајамно чињење поклона љубави, што ствара празничну, свечану атмосферу у породичним хришћанским круговима. Такву празничну атмосферу створили су источни мудраци светој породици Богодетета поклонивши Му се у Витлејемској пећини, уз дарове: смирне, тамјана и злата. Символика овог узајамног "везивања" и "дрешења" деце и родитеља јасна је: припремамо се за дочек најрадоснијег празника хришћанског - Божића, који је помирио човека са Богом одрешивши га веза греховних, а везавши га новом везом љубави за Бога. У жељи, дакле, да Његов долазак сачекамо везани најчвршћим везама међусобне љубави, јер је и Он - Божић - Љубав, која је "свеза савршенства", и ми се о Детињцима, Материцама и Оцима међусобно "везујемо" и "дрешимо". То везивање и дрешење превазилази наше породичне кругове и простире се на рођаке, пријатеље и све наше познанике, и тако настаје спонтано опште српско, православно-хришћанско прослављање везивања и дрешења пред наступајући празник Рођења Спаситељева, који је одрешио Адама и Еву од вечне смрти и подарио им живот вечни. И тако, искључиво српски народ је осмислио на свом сопственом искуству наш хришћанско-православни календар, који је уједно и српски народни календар. Детињци, Материце и Оци су, дакле, наши народни празници нанизани у предпразништву Рођења Христовог, тако да су у средини Материце, дан мајки, јер је мајка веза по којој "да није мајке, ни света не би било". Материце су празник Светих српских мајки, Детињци су дан Свете српске деце, а Оци - дан Светих српских отаца, чији се број не може избројати. протопрезвитер-ставрофор Душан Колунџић Извор: Српска Православна Црква View full Странице
-
У Великој Британији сваки пети становник не зна да је Божић – празник рођења Христовог
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из света
Сваки двадесети мисли да је Христос рођен на Васкрс, а сваки десети не зна да је Витлејем мјесто рођења Исуса Христа, али 7 од 10 тврди да веома добро зна историју Христа. Опрос 2000 человек показал, что каждый 20-й не смог назвать имен родителей Иисуса, а трое из 10 не подозревали, что Иисус был плотником. Около 16 % думали, что он был безработным. Каждый 20-й думает, что среди даров, которые волхвы принесли младенцу Иисусу, был осел, а еще 5 % считают, что существует звезда, названная в Его честь. Каждый 10-й не смог назвать имя Иуды, который предал Иисуса, и один из 100 человек считает, что его предала мать, Дева Мария. Почти четверть не знали, что Страстная Пятница – день, когда Он умер на кресте. Истраживање је такође показало да само троје од десет британаца зна о Исусу из Светог Писма. Иницијатор овог истраживања је телевизијски канал „History“. Извор: Митрополија црногорско-приморска -
У сусрет најрадоснијем Хришћанском празнику – Божићу обављено је једно интрересантно истраживање које је дало поражавајуће резултате. Свеки пети британац не зна да је Божић повезан са рођењем Исуса Христа, показало је истраживање једне енглеске компаније OnePoll, а објавио The Independent. Сваки двадесети мисли да је Христос рођен на Васкрс, а сваки десети не зна да је Витлејем мјесто рођења Исуса Христа, али 7 од 10 тврди да веома добро зна историју Христа. Опрос 2000 человек показал, что каждый 20-й не смог назвать имен родителей Иисуса, а трое из 10 не подозревали, что Иисус был плотником. Около 16 % думали, что он был безработным. Каждый 20-й думает, что среди даров, которые волхвы принесли младенцу Иисусу, был осел, а еще 5 % считают, что существует звезда, названная в Его честь. Каждый 10-й не смог назвать имя Иуды, который предал Иисуса, и один из 100 человек считает, что его предала мать, Дева Мария. Почти четверть не знали, что Страстная Пятница – день, когда Он умер на кресте. Истраживање је такође показало да само троје од десет британаца зна о Исусу из Светог Писма. Иницијатор овог истраживања је телевизијски канал „History“. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
-
(ВИДЕО) Историјски развој празновања Васкрсења Христовог - др Србољуб Убипариповић
a Странице је објавио/ла Guest у Теолошки
-
(ВИДЕО) Историјски развој празновања Васкрсења Христовог - др Србољуб Убипариповић
тема је објавио/ла Guest у Духовни живот наше Свете Цркве
Априлски циклус Разговора о вери посвећен је Васкрсењу Христовом. На предавању одржаном 9. априла 2017. године у конаку Капеле Свете Петке о историјском развоју празновања Васкрсења Христовог говорили су др Србољуб Убипариповић и протојереј ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић View full Странице -
Цркве близу места Христовог крштења можда ће бити поново отворене
a Странице је објавио/ла Драгана Милошевић у Вести из осталих цркава
Цркве „духови“ близу реке Јордана, где је Свети Јован Претеча крстио Господа Исуса Христа, можда ће поново бити отворене поклоницима у оквиру пројекта уклањања мина. Наиме, хиљаде мина је постављено на обалама реке која је некада била ратна зона између Израела и Јордана. После заузећа Западне обале 1967. године Израел је поставио мине изненађења око седам данас православних и католичких цркава ради заштите од јорданских упада. Две земље су склопиле мир 1994. године, али чишћење мина је почело после неколико година. Хало Траст, добротворна организација са седиштем у Шкотској, сада настоји да скупи 4 милиона америчких долара како би очистила преосталих 4.500 мина на западној обали реке. Минирано подручје је само пола миље удаљено од већ очишћене локације у Каср ал Јахуду (око пола сата вожње од Јерусалима), где хришћански поклоници већ долазе у великом броју. Фондација наводи да би требало две године да се очисти ова област, и да постане безбедно како би се цркве поново отвориле, а тај посао подржавају израелске, јорданске и палестинске власти. Није јасно где се тачно налази локација наведена у јеванђељу као „Витинија с оне стране Јордана“; обе земље тврде да је Витинија на њиховој страни реке. Први доказ манастира близу места Исусовог крштења потиче из шестог века, када је поменуто да је он подигнут по наредби византијског цара Анастасија I (491-518). Јорданска страна реке је проглашена Унесковим местом културног наслеђа 2015. године, после отварања 2012. године. Израелска страна је отворена 2011. године и примила је више поклоника, али цркве су остале затворене. -Сваке године ова места привуку више од 450.000 туриста и поклоника из целог света, и ми смо сигурни да ће локална привреда процветати након што се очисте мине на територији око цркава, као и после њихове обнове, рекао је Ронен Шимони, директор пројекта Хало Траста за чишћење мина. Извор: Православие.ру (Превод – Информативна служба СПЦ) -
Цркве „духови“ близу реке Јордана, где је Свети Јован Претеча крстио Господа Исуса Христа, можда ће поново бити отворене поклоницима у оквиру пројекта уклањања мина. Наиме, хиљаде мина је постављено на обалама реке која је некада била ратна зона између Израела и Јордана. После заузећа Западне обале 1967. године Израел је поставио мине изненађења око седам данас православних и католичких цркава ради заштите од јорданских упада. Две земље су склопиле мир 1994. године, али чишћење мина је почело после неколико година. Хало Траст, добротворна организација са седиштем у Шкотској, сада настоји да скупи 4 милиона америчких долара како би очистила преосталих 4.500 мина на западној обали реке. Минирано подручје је само пола миље удаљено од већ очишћене локације у Каср ал Јахуду (око пола сата вожње од Јерусалима), где хришћански поклоници већ долазе у великом броју. Фондација наводи да би требало две године да се очисти ова област, и да постане безбедно како би се цркве поново отвориле, а тај посао подржавају израелске, јорданске и палестинске власти. Није јасно где се тачно налази локација наведена у јеванђељу као „Витинија с оне стране Јордана“; обе земље тврде да је Витинија на њиховој страни реке. Први доказ манастира близу места Исусовог крштења потиче из шестог века, када је поменуто да је он подигнут по наредби византијског цара Анастасија I (491-518). Јорданска страна реке је проглашена Унесковим местом културног наслеђа 2015. године, после отварања 2012. године. Израелска страна је отворена 2011. године и примила је више поклоника, али цркве су остале затворене. -Сваке године ова места привуку више од 450.000 туриста и поклоника из целог света, и ми смо сигурни да ће локална привреда процветати након што се очисте мине на територији око цркава, као и после њихове обнове, рекао је Ронен Шимони, директор пројекта Хало Траста за чишћење мина. Извор: Православие.ру (Превод – Информативна служба СПЦ) View full Странице
-
Ок, знамо основе, исповедамо Символ вере, али шта за нас значи да је Бог постао човек у, да кажем, свакодневном животу? Које су импликације Ваплоћења Христовог? Можете наводити по ставкама.
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.