Претражи Живе Речи Утехе

На дан успомена на свештеномученика Методија Патарскога и преподобног Наума Охридског, 3. јула 2018. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву освештао је антиминсе за Митрополију дабробосанску. Саслуживали су архимандрити Кипријан Топаловић и Јован Градовић, протојереји-ставрофори Јадран Даниловић, Илија Чупић, Александар Топаловић, Владислав Топаловић и Горан Живковић, протојереј Никола Ковач и ђакони Ранко Ковач и Будимир Гардовић. Након свете Литургије антиминси су подељени управама манастира и парохија. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Mitropolit dabrobosanski Hrizostom: „Tri mjeseca tražimo prijem kod gospodina Čovića“ Mitropolit dabrobosanski Hrizostom u intervjuu za DW: Tri mjeseca čeka na prijem kod Dragana Čovića. U Sarajevu se povećava broj Srba. SPC se suočava sa uzurpacijom imovine. Deutsche Welle: Vaše Visokopreosveštenstvo, u septembru prošle godine ustoličeni ste kao 61. dabrobosanski mitropolit. Šta vidite kao Vaše primarne zadaće u Mitropoliji dabrobosanskoj? Mitropolit dabrobosanski Hrizostom: Nakon našeg ustoličenja u tron mitropolita dabrobosanskih, 3. septembra 2017. godine, suočili smo se sa mnogim i mnogobrojnim obavezama. Prije svega treba imati u vidu da mitropolija dabrobosanska dugi niz godina nije imala svog funkcionalnog mitropolita. Naš prethodnik mitropolit Nikolaj (Mrđa) bio je nekoliko posljednjih godina teško bolestan, a potom je mitropolijom administrirao episkop zahumsko-hercegovački Grigorije. Sve se to odrazilo na samu mitropoliju i bilo je krajnje vrijeme da ova drevna mitropolija dobije svoga mitropolita. Možete samo pretpostaviti sa čime smo se sve sreli. Ono što smo prvo morali učiniti jeste upoznati dobro našu mitropoliju, a to znači njeno sveštenstvo, monaštvo i vjerni narod, zatim crkve, manastire, bogoslovske zavode i sve drugo. Zato smo kao prioritet svih prioriteta postavili vizitaciju naše dijecese i služenje u hramovina širom mitropolije. Drugo što smo morali uraditi jeste formiranje našeg kabineta ovdje u Sarajevu, zatim da učinimo “rentgen snimak” naše eparhije, da vidimo koji su to otvoreni problemi koje moramo odmah rješavati. Sve u svemu, za ova četiri mjeseca mi smo nešto i učinili i nastavljamo, ako Bog da, u Novoj 2018. godini. Kakvo je stanje sa vjernicima, konkretno u Sarajevu? Da li se broj pravoslavnih vjernika povećava/smanjuje i kako biste ocijenili položaj pravoslavnih vjernika/Srba u Sarajevu? Opšte stanje u našoj Mitropoliji dabrobosanskoj moglo bi se reći da je dobro, ali to ne znači da nema problema na terenu, prije svega u dijelu eparhije koji se nalazi na području Federacije Bosne i Hercegovine. Duhovno i crkveno stanje naših vjernika je dobro. Odmah se može konstatovati da je ovo narod pun vjere i ljubavi, narod koji ima dugu i bogatu istoriju vjere i crkvenosti, da je odolio svim iskušenjima kroz koja je prošao u 20. vijeku. Inače, 20. vijek je vijek najvećih tragedija čovječanstva. U Sarajevu, kako ističe mitropolit Hrizostom, ima Srba više nego što se to može i pretpostaviti, ali su oni zbog opšteg antisrpskog raspoloženja, ostali neeksponirani, anonimni iliti skriveni. Drugo je pitanje brojnosti vjernika, konkretno u Sarajevu. Mi ne možemo decidno reći koliko ima pravoslavnih Srba u Sarajevu, ali naš utisak sa svetih bogosluženja koja smo služili u ova četiri mjeseca je veoma pozitivan. Vama je moguće u Statističkom zavodu BiH provjeriti rezultate popisa stanovništva. Međutim, mi smo zaključili da u Sarajevu ima Srba više nego što se to može i pretpostaviti. Oni su zbog opšteg antisrpskog raspoloženja koje je više nego evidentno, ostali neeksponirani, anonimni iliti skriveni. Pa i pored toga, činjenica je da se svakodnevno u Sarajevu sve više povećava broj pravoslavnih Srba i da oni polagano, ali sve hrabrije “isplivavaju” na svjetlost dana. To nas raduje i mi nastojimo da ih ohrabrimo da se vrate i da počnu sasvim normalno da žive i rade u Sarajevu kao što Bošnjaci ili Hrvati žive i rade u Banjaluci, Prijedoru i drugim gradovima Republike Srpske. Proces restitucije/denacionalizacije imovine u BiH još uvijek je dosta spor i stvar je politike. Kakva su očekivanja SPC kada je u pitanju crkvena imovina u Sarajevu i da li po tom pitanju ima ikakvih pomaka? Pitanje povrata oduzete i uzurpirane imovine u Sarajevu je ogroman i kompleksan problem ne samo za nas pravoslavne Srbe, već i za sam Grad Sarajevo. Proces nacionalizacije je, uslovno rečeno, bio zakonski proces. To znači da je nešto urađeno po nekakvom pozitivnom zakonu. Međutim, mi se dodatno suočavamo sa problemom drugačije prirode, a to je uzurpacija i otimačina imovine crkava i vjerskih zajednica. Mi smo svjesni tog problema i on traje decenijama. Sada smo suočeni sa drugim problemom, a u pitanju je diskriminacija i segregacija prema nama kao Crkvi. Za žaljenje je činjenica da je vlast BiH u tom negativnom antisrpskom i antipravoslavnom pravcu svojevremeno usmjerio i podržao jedan strani diplomata, da ga imenom ne pominjemo, koji je o svemu i svačemu odlučivao. Pošto smo mi Srpska pravoslavna crkva, onda su dopušteni svi mogući i nemogući modusi osporavanja. Određenim vjerskim zajednicama vraćeno je sve, pa čak im je dato i ono što im nikada nije pripadalo. To su povlaštene vjerske zajednice, miljenice aktuelnog režima. Mi nismo čak ni na marginama ovdašnje političke stvarnosti. Mi, na primjer, već tri mjeseca tražimo prijem kod predsjedavajućeg Predsjedništva BiH, g. Čovića, ali njegov kabinet ne nalazi vremena da nas primi. To najbolje govori o njegovom odnosu ne samo prema nama lično, čak nas i ne poznaje, već prema našoj Crkvi i našem srpskom, pravoslavnom narodu. To je, na žalost, naša realnost. Mi ćemo učiniti dodatne napore da pitanje povrata imovine krene sa mrtve tačke. Vidjećemo dokle će stići ovaj proces. Za sada, u ovakvoj zemlji diskriminacije i segregacije po vjerskoj i nacionalnoj osnovi, obeshrabreni smo i ništa ni ne očekujemo. Ali, dajmo šansu dobru. Neka nam Bog bude na pomoći. Mitropolit dabrobosanski Hrizostom: "Mi, na primjer, već tri mjeseca tražimo prijem kod predsjedavajućeg Predsjedništva BiH, g. Čovića, ali njegov kabinet ne nalazi vremena da nas primi." Da li bi povratak imovine pospiješio povratak/ostanak Srba u Sarajevu? Sigurno je da bi povrat imovine Srpskoj pravoslavnoj crkvi snažno pospiješio povratak Srba u Sarajevo. Znaju to dobro oni koji osporavaju povrat imovine. To bi, prije svega, imalo jak psihološki efekat i bilo pokazatelj da se situacija u Sarajevu od ekstremno nacionalističke i šovinističke kreće ka demokratskoj, multinacionalnoj i multikonfesionalnoj. Drugo, Crkva bi imala mogućnosti razviti se i u njoj bi bili animirani mladi i sposobni ljudi. Upravo to je i razlog odvraćanja povratka Srba i mig da se njihova imovina i dalje otima na način da ih primoravaju da je “muntaju”. Kako biste komentarisali odnos SPC u BiH sa drugim vjerskim zajednicama? Odnosi Srpske pravoslavne crkve sa drugim vjerskim zajednicama u BiH su u granicama korektnosti. Ne bismo smjeli ustvrditi da su odnosi ekstra dobri ili odlični. Uostalom, sve je vidljivo i transparentno. Ništa se ne može sakriti od naroda. Na žalost, nema međureligijskog dijaloga, susreta, zajedničkih akcija i javnog svjedočenja naše vjere. Mi ćemo, ako Bog da, ponuditi gospodinu reisu (Kavazoviću), gospodinu kardinalu Puljiću i gospodinu Finciju (Jevrejska zajednica) bližu i konkretnu saradnju na terenu. Mislimo da većina naših vjernika, ali i naroda, to od nas očekuje. Mitropolit dabrobosanski Hrizostom: "Sigurno je da bi povrat imovine Srpskoj pravoslavnoj crkvi snažno pospiješio povratak Srba u Sarajevo." Značaj Božića i božićna poruka/čestitka vjernicima? Božić kao praznik Hristovog rođenja ima veliki značaj za našu Crkvu kao zajednicu svetih ljudi sjedinjenih jednom vjerom, jednom nadom u Hrista Gospoda. Praznik Božića i svi običaji koji vladaju u proslavi Božića dobijaju svoj smisao i značaj u onom našem pozdravu: “MIR BOŽIJI - HRISTOS SE RODI!” Upravo u ovih pet riječi možemo sagledati punoću smisla i značaja Božića. Na kraju, želimo svim pravoslavnim hrišćanima da u radosti i veselju dočekaju i proslave Božić; da u njemu vidimo i prepoznamo Bogomladenca Hrista kao Spasitelja svijeta; da uz Spasitelja našega Isusa Hrista vidimo i svakog našega bližnjega i daljega i da ga prepoznamo kao našega brata ili sestru; da sjedinjeni u Hristu Isusu svi mi hrišćani: pravoslavni, rimokatolici i protestanti postanemo svjetlost svijetu - svjetlost koja će obasjavati put svim ljudima ovoga svijeta. Svima čestitamo Božić i želimo srećnu Novu 2018. godinu i sve pozdravljamo radosnim pozdravom: MIR BOŽIJI - HRISTOS SE RODI! View full Странице

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом служио је вечерње у цркви Светих архангела Гаврила и Михаила на Башчаршији, гдје је потом обављено налагање бадњака. Митрополит Хризостом је у бесједи пред бројним вјерницима говорио о симболици бадњака, Бадње вечери и радости Божића. Међу вјерницима био је и амбасадор Србије у БиХ Станимир Вукићевић који је нагласио да за Бадње вече редовно долази у стару цркву на Башчаршији да би га прославио заједно са својим народом. - Драго ми је да се окупио велики број људи, тако да у цркви нема мјеста, а сви смо дошли да подијелимо радост Христовог рођења и другима честитамо Бадње вече - рекао је Вукићевић. Након вечерњег богослужења, дјеци су подијељене бомбоне, а окупљени народ послужен је куваним вином и ракијом. Претоходно је митрополит Хризостом служио вечерње у Саборном храми Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву. View full Странице

У оквиру узвратних посјета, након устоличења, Високопреосвећени митрополит г. Хризостом разговарао је на важну тему са поглаваром Исламске заједнице Босне и Херцеговине. Како је у недавном интервјуу рекао досадашњи администратор митрополије дабробосанске, Преосвећени г. Григорије, ти разговори са ефендијом Кавазовићем започети су прије годину дана и у њих треба да се укључи шири, али ефикасан, тим добронамјерних познавалаца проблема с обје стране. Надамо се да ће православни хришћани и муслимани и у Босни и Херцеговини, и шире, поздравити напоре својих вјерских вођа. 5. октобра 2017. Митрополит дабробосански г. Хризостом посетио је Реиса-л-улему Исламске заједнице у БиХ Хусеина еф. Кавазовића. На састанку се разговарало о међурелигијском дијалогу Српске Православне Цркве и Исламске заједнице у БиХ. Митрополит Хризостом је том приликом истакао важност сарадње ове двије вјерске заједнице али и свих вјерских заједница, истичући да свештеници, имами али и други вјеродостојници својим примјером покажу народу да заједно превазиђу подјеле и неспоразуме. Извор: Митрополија дабробосанска View full Странице

Vladiko Hrizostom, Bosna je vječna! DR. MUSTAFA CERIĆ: Mnogo više sam ponukan da u ovom komentaru dana ispravim tri kriva navoda od Vladike Hrizostoma, koja su mu se potkrala u intervju te da mu ukažem na neka pravila kućnog reda, koja još uvijek važe u Bosni od Djeda Rastudije (1230). VLADIKO HRIZOSTOM, BOSNU NIKO NE MOŽE OTETI OD BABUNA! NITI IKO MOŽE BOSNU UNIŠTITI OD HAJDUKA! BOSNA JE VJEČNA KOLIKO JE VJEČAN OVAJ PROLAZNI SVIJET! Prvo, kriv je navod Vladike Hrizostom da u Bosni postoji “nacionalna zajednica Bosne i Hercegovine, kao što su Muslimani”. Takva nacija u Bosni ne postoji. Postoji vjera islam po kojoj se oni koji joj pripadaju zovu “muslimani”, ali ne kao nacija već kao vjerska ili duhovna kategorija. To Vladika Hrizostom može naučiti iz posljednjeg bosanskog censusa (“popisa stnanovništva”). Dakle, u Bosni žive etnički Bošnjaci, nacionalno Bosanci i vjerski ili duhovno muslimani. Prema tome, kad novoustoličeni mitropolit dabrobosanski govori o stanovnicima u Bosni i kad hoće da nešto kaže o drugima, posebnom o autohtonom ili aboridžinskom bosanskom stanovništvu, onda treba da zna razliku između etničke, nacionalno-državne i vjersko-duhovne odrednice ljudi o kojima javno priča. Tako je to bilo oduvjek i tako će to biti zauvjek ili vavjek, ili vijeke vjekova – bosanski heretici (Babuni, Bogumili, Patareni, Katari, Albižani…), a to su sve Dobri Bošnjani, koji nisu nikad i nikome dali Bosnu niti su se ikad ikome predali, pa ni hrišćanskim inkvizitorima u Žiči 1221. god. gdje ih je Sinod Srpske pravoslavne crkve prokleo: – Svi koji se nazivaju hrišćani i hrišćanice a ne klanjaju se svetim ikonama i krstu časnomu, da budu prokleti (zavrešen citat). Ovo pogubno prokletsvo s njih je skinuo slavni Mehmed Fatih 1463. godine. Dakle, otada pa sve do danas i u buduće Dobri Bošnjani se osjećaju blagoslovljeni, jer imaju svoju slavnu Bosnu, imaju svoju zlatnu hižu, imaju svoju časnu vjeru, imaju svoju bogatu kulturu, imaju svoj vlastiti jezik, imaju svoj živi bosanski duh i svoju dobru bošnjačku dušu. Naime, novinar Aleksandar Trifunović sa portala “Buka” me ponukao na današnji komentar svojim prvim pitanjem Vladiki Hrizostomu u opširnom intrevju povodom njegovog ustoličenja za mitropolita drabrobosanskog u Sarajevu: – Ima li Bosne i Hercegovine?, pita Trifunović Vladiku Hrizostom. Nije važan kakv je odgovor. Važan je kakvo je pitanje. To vam je isti kao kad bi vas neko upitao: Ima li sunca i mjeseca? Šta biste mu odgovorili? Odgovorili biste mu pa ti ili si lud ili si glup! No, Trifunović nije ni lud ni glup. On je samo rezultat antibosanske mantre, koja se ovih dana ponavlja u srpsko-hrvatskim krugovima. Novoustoličeni mitropolit dabrobosanski Hrizostom treba da zna nekoliko pravila kućnog reda u Bosni: Prvo, Bosna pripada onima koji ju vole i poštuju i koji se ne odriču njena imena! Drugo, Bosna nije nikad bila srpska svojina, niti je ikad bila srpska kolonija, niti će ikad biti spska igračka tako da ju se može bacati s kraja na kraj po zlovovolji onih koji misle da ju nema. Ima Bosne i uvjek će je biti s Božjom voljom i bosanskom silom! Treće, kad se ulazi u Bosnu, sagne se glava da ne udari u gornji prag bosanske hiže. Sagne se glava, ali se ruke rašire, i srce se otvori, i osmjeh se pusti, jer Bosna je zemlja Dobrih Bošnjana, koji misle dobro svakome koji misli dobro njima! Četvrto, Bosna ima domaćina, ima svog Dida, koji je nevidljiv, ali je prisutan, koji je zabrinut, ali je nasmijan, koji je povučen, ali je prkosan, koji je umoran, ali je odlučan, koji je stidan, ali je hrabar, koji je gažen, ali je uspravan, koji šuti, ali je glasan, koji ne hoda, ali je svuda po Bosni. Peto, uvaženi mitropolit dabrobosanski Hrizostom, kućni red bosanski mi nalaže da Vam poželim dobrošlicu, ali i da Vam ukažem da je u Sarajevu ubijeno mnogo djece od srpskih snajperista i granata s okolnih sarajevskih drda. Ne očekujemo od Vas izvinjenje, niti sažaljenje, jer za to je prošlo vrijeme, ali očekujemo da to imate na umu kad hodate ulicama Sarajeva. Sarajevo je grad, koji ima srce i dušu. Budite i Vi dio tog sarajevskog srca i te sarajevske duše. Možete Vi to ako hoćete! No, mnogo više sam ponukan da u ovom komentaru dana ispravim tri kriva navoda od Vladike Hrizostoma, koja su mu se potkrala u intervju te da mu ukažem na neka pravila kućnog reda, koja još uvijek važe u Bosni od Djeda Rastudije (1230). Prvo, kriv je navod Vladike Hrizostom da u Bosni postoji “nacionalna zajednica Bosne i Hercegovine, kao što su Muslimani”. Takva nacija u Bosni ne postoji. Postoji vjera islam po kojoj se oni koji joj pripadaju zovu “muslimani”, ali ne kao nacija već kao vjerska ili duhovna kategorija. To Vladika Hrizostom može naučiti iz posljednjeg bosanskog censusa (“popisa stnanovništva”). Dakle, u Bosni žive etnički Bošnjaci, nacionalno Bosanci i vjerski ili duhovno muslimani. Prema tome, kad novoustoličeni mitropolit dabrobosanski govori o stanovnicima u Bosni i kad hoće da nešto kaže o drugima, posebnom o autohtonom ili aboridžinskom bosanskom stanovništvu, onda treba da zna razliku između etničke, nacionalno-državne i vjersko-duhovne odrednice ljudi o kojima javno priča. A što se tiče bosanskih okupatora prije 500 godine i odnosa prema njima, već sam rekao da je Veliki Mehmed Fatih 1463. god. oslobodio Dobre Bošnjane ili Babune u Bosni od hrišćanskog prokletstva, od kojeg ih Sinod Srpske pravoslavne crkve nije nikad oslobodio. Nadalje, pa svima je jasno da je u petnaestom i šesnaestom stoljeću bilo bolje biti vezir u Istanbulu nego čoban na Balkanu. Nije li i današnje stanje na Balkanu isto kao i u vrijeme Osmanske carevine? Na djelu je devširma (“danak u krvi”), jer nam “dragovoljno” odvode djecu sa Balkana na Oxford, Harvard i Sorbonu, jer im je tamo bolje biti ugledni profesor i inžinjer nego čoban na Balkanu. Naravno, nekadašnji kao i sadašnji okupatori su civliziraniji od nas pa su nam dobro došli s tim što o bivšim možemo nekažnjeno pričati što hoćemo, jer ih više nema ovdje, a o sadašnjim moramo govoriti sve najbolje, jer su ovdje da nas spase od crne mitomanije i slijepog ahmakluka. Drugo, novoustoličeni mitropolit dabrobosanski Hrizostom između ostalog u intervju veli: – Stotine, hiljade godina ovaj prostor se zvao Bosna i Hercegovina i on je pripadao isto Srbima koliko Hrvatima i danas Muslimanima (završen citat). Ovo je krivi navod. A ovo je ispravka: nije se oduvijek ovaj prostor zvao Bosna i Hercegovina, već se ovaj prostor oduvijek zvao Bosna – ime Hercegovina je pridodato da se time razbija pojam bosanske cjeline. Mnogi bi povjesnije i pravije bilo da se Srbija zove: Srbija i Vojvodina, a Hrvatska: Hrvatska i Dalmacija, nego što se država Bosna zove: Bosna i Hercegovina. Nadalje, kriv je Valadikin navod da je hiljade godina prostor Bosne i Hercegovine pripadao Srbima i Hrvatima. A ovoje ispravaka: prostor Bosne i Hercegovine je hiljadama godima pripadao i danas pripada Dobrim Bošnjacima, koji su imali svoju Bosansku crkvu, svoju bosansku hižu i svog bosanskog Dida. Prisvajanje ili svađa oko Bosne srpske i hrvatske historiografije svakim danom sve više blijedi, jer se bude svjetski i bosanski povjesničari, koji su objektivni i dokazuju da su Dobri Bošnjani, Bošnjaci, bosanski aboridžini a ostali da su doseljenici ili došle u Bosni. O Vladikinom cinizmu kad kaže “i danas Muslimanima” nekom drugom prilikom, ako Bog da. Treće, ovako zbori novoustoličeni mitropolit dabrobosanski Hrizostom u intervju novinaru Trifunoviću na portalu “Buka”: – U Sarajevu imamo tzv. religijsko vijeće, koje je formirao Žak Klajn, kao neku zastavicu da pokaže Amerikancima kako je on nešto uspio u Bosni i Hercegovini. Međureligijsko vijeće je obična farsa koje ništa ne radi (završen citat). Ova konstatacija nije samo krivi navod, već je ovo zloćudna najava da nema ništa od međureligijskog dijaloga kroz Međureligijsko vijeće, koje nije osnovao Žak Klajn za Amerikance, već su ga osniovali časni ljudi i patriote ove zemlje Bosne poput kardinala Puljića, Jakoba Fincija i moje malenkosti te prihvatili u Sarajevu mitropolita darbrobosanskog Nikolaja kao jednakovrijednog partnera u obnovi porušenog Sarajeva od srpsko-crnogorskih granata, koje su držale ovaj grad pod opsadom duže od nacističke opsade Staljingrada. Ako Vladika Hrizostom ne zna šta je Međureligijsko vijeće Bosne i Hercegovinu uradilo za dvadeset godina na međuvjerskom dijalogu u domovini i svijetu, onda je to znak da je Vladika neupućen u bosanski ili sarajevski realni život, a ako Vladika Hrizostom zna šta je Međureligijsko vijeće Bosne i Hercegovine uradilo a ovako o njemu ružno govori, onda je ova njegova ocjena zlonamjerna i ipso facto kontradiktorna, jer pobija njegovo navodno zalaganje za međuvjerski dijalog u Bosni. O Međureligijskom vijeću Bosne i Hercegovine može ovako pričati samo onaj koji nije potupuno trijezan pa ne zna šta priča. Prethodnog dabrobosanskog mitropolita Nikolaja mi smo primili u Sarajevo sa dobrodošlicom. On se imao gdje vratiti u očuvanu Saborsku pravoslavnu crkvu u Sarajevu, dok se muftija banjalučki Ibrahim ef. Halilović nije mogao ni mrtav ukopati u haremu Ferhat-pašine džamije, koju su pravoslavci, Srbi, 7. maja, 1993. god. sravnili sa zemljom te odvukli njen zidni kamen i haremske nišane na smjetlište ili pobacili u rijeku Vrbas. Osobno sam, u svojstvu reisu-l-uleme u Bošnjaka, koji su u svojoj zemlji Bosni doživjeli srpski genocid, pomogao da se uredi ničim oštećeno sjedište mitropolita dabrobosanskog Nikolaja u Sarajevu, dok je (ne) kontrolisano pijana rulja srpskih mladića smrtno kamenovala Bošnjaka Murata Badića iz Cazina prilikom našeg prvog pokušaja obnove porušene Ferhat-pašine džamije u Banjoj Luci 2001. god. Nakon ovakve ocjene novoustoličenog dabrobosanskog mitropolita Hrizostoma o Međureligijskom vijeću Bosne i Hercegovine jasno mi je zašto je ubijen Murat Badić u Banjoj Luci 2001. god. Jasno mi je, također, nakon ove izjave zašto u Beogradu ne postoji Međureligijsko viće poput ovaga u Sarajevu. Ne postoji zato što su pravoslavni većina u Beogradu, koji nemaju volje za međuvjerski dijalog, a u Sarajevu može zato što su u Sarajevu većina muslimani, koji imaju volje za međuvjerski dijalog. To sam htio da novoustoličeni mitropolit dabrobosanski Hrizostom ima na umu. Isto tako, novoustoličeni mitropolit dabrobosanski Hrizostom treba da zna nekoliko pravila kućnog reda u Bosni: Prvo, Bosna pripada onima koji ju vole i poštuju i koji se ne odriču njena imena! Drugo, Bosna nije nikad bila srpska svojina, niti je ikad bila srpska kolonija, niti će ikad biti spska igračka tako da ju se može bacati s kraja na kraj po zlovovolji onih koji misle da ju nema. Ima Bosne i uvjek će je biti s Božjom voljom i bosanskom silom! Treće, kad se ulazi u Bosnu, sagne se glava da ne udari u gornji prag bosanske hiže. Sagne se glava, ali se ruke rašire, i srce se otvori, i osmjeh se pusti, jer Bosna je zemlja Dobrih Bošnjana, koji misle dobro svakome koji misli dobro njima! Četvrto, Bosna ima domaćina, ima svog Dida, koji je nevidljiv, ali je prisutan, koji je zabrinut, ali je nasmijan, koji je povučen, ali je prkosan, koji je umoran, ali je odlučan, koji je stidan, ali je hrabar, koji je gažen, ali je uspravan, koji šuti, ali je glasan, koji ne hoda, ali je svuda po Bosni. Peto, uvaženi mitropolit dabrobosanski Hrizostom, kućni red bosanski mi nalaže da Vam poželim dobrošlicu, ali i da Vam ukažem da je u Sarajevu ubijeno mnogo djece od srpskih snajperista i granata s okolnih sarajevskih drda. Ne očekujemo od Vas izvinjenje, niti sažaljenje, jer za to je prošlo vrijeme, ali očekujemo da to imate na umu kad hodate ulicama Sarajeva. Sarajevo je grad, koji ima srce i dušu. Budite i Vi dio tog sarajevskog srca i te sarajevske duše. Možete Vi to ako hoćete! Sutra, ako Bog da, objavljujem moju bosansku hošgeldiju srbijanskom predsjedniku bosanskog porijekla Aleksandru Vučiću, koji je uskoro u službenoj posjeti Sarajevu 7. i 8. septembra, 2017. (bosnjaci.net)

Извор:http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=267845 Његово високопреосвештенство новоизабрани митрополит дабробосански Хризостом свечано је данас устоличен и уведен у трон у Храму Рођења Пресвете Богородице - Саборној цркви у Сарајеву. Устоличен митрополит дабробосански ХризостомФото: РТРС Овом свечаном чину претходила је Света архијерејска литургија, коју је служио Његова светост патријарх српски Иринеј уз саслужење архијереја и свештенства СПЦ. Патријарх је са епископима и свештеницима причестио вјерни народ у Саборном храму, а чином причешћа завршена је Света архијерејска литургија. Након тога званицама и вјерницима бесједом се обратио Његова светост патријарх српски Иринеј, послије чега је прочитана одлука Сабора СПЦ да на трону даборобосанских митрополита сједи митрополит Хризостом. Церемонија устоличења завршена је бесједом митрополита Хризостома, који је рекао да са великим оптимизмом преузима управљање Митрополијом дабробосанском. Сарајево: Церемонији устоличења новоименованог митрополита дабробосанког Хризостома присуствоавли су и многи званичници (Фото: Срна) Светој архијерејској литургији присуствовали су, заједно са бројним вјерницима, предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић, министар саобраћаја и веза Републике Српске Неђо Трнинић, директор Републичког сектераријата за вјере Драган Давидовић, члан Предсједништва БиХ из реда српског народа Младен Иванић, министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић, министар правде Србије Нела Кубуровић. Свечаности је присуствовао и амбасадор Русије у БиХ Петар Иванцов, амбасадор Србије у БиХ Станимир Вукичевић, високи представник у БиХ Валентин Инцко, врхбосански надбискуп кардинал Винко Пуљић, представници Исламске заједнице БиХ, Јеврејске заједнице БиХ и представници међународне заједнице, те начелници општина и градоначелник Источног Сарајева и представници политичког и друштвеног живота. На Литургији поводом устоличења новоизабраног митрополита учествовали су Хор Српског пјечавког друштва "Слога" из Сарајева и Хор смјера за црквену музику и појање Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву. Владика Хризостом је 61. митрополит Митрополије дабробосанске, коју је 1221. основао Свети Сава. Епископ Хризостом изабран је за новог митрополита дабробосанског на Светом архијерејском сабору Српске православне цркве одржаном у мају ове године. Сарајево: Устоличење новоименованог митрополита дабробосанског Хризостома - Патријарх Српски Иринеј предводио је свету архијерејску литургију у Храму рођења Пресвете Богородице у Саборној цркви (Фото: Срна) Епископ Хризостом је на трону дабробосанских митрополита насљедник блаженопочившег митрополита Николаја, који је Митрополијом управљао од 1992. до 2015. године. Школске 1968/1969. године уписао се у петоразредну Богословију у Манастиру Крки, коју је са одличним успјехом окончао школске 1973. године. Још као ученик 4. разреда Богословије примио је монашки постриг, а замонашио га је владика далматински Стефан Боца на бденију уочи празника Рођења Пресвете Богородице /Мале Госпојине/ 20. септембра 1971. године давши му на монашењу име Хризостом. У чин ђакона рукоположен је на Крстовдан 27. септембра 1971. године, а у чин јеромонаха у Манастиру Крки 10. јуна 1973. године, када га је рукоположио тадашњи епископ далматински Стефан Боца. Године 1974. након одслужења војног рока постављен је за секретара Црквеног суда у Епархији далматинској у Шибенику. Благословом владике Стефана, уписао је ванредне студије теологије у Београду на Богословском факултету, али је због обавезе у Епархији далматинској и парохији скрадинској, коју је по потреби опслуживао, прекинуо ванредно студирање на Богословском факултету у Београду. Већ 1975. године Свети архијерејски синод га је на препоруку владике Стефана упутио на редовне студије теологије у Букурешт, али због политичких разлога /инфорбировска афера Дапчевић/ тамо никада није отишао. Због те "афере" крајем јануара 1976. године владика Стефан га шаље у Солун ради учења грчког језика и припрема за упис на редовне студије теологије на Аристотеловом универзитету у Солуну, који је завршио 1980. године. За све вријеме студирања у Солуну редовно је одлазио на Свету Гору Атонску и боравио, прије свега, у Манастиру Хиландару и другим светогорским манастирима. Посебно је био духовно везан за старца Никанора /Савића/, тадашњег првог епитропа хиландарског. Од њега је много научио, а молитва старца Никанора била је да послије завршених студија остане у Хиландару. Његову молбу и жељу тада млади јеромонах Хризостом је осјетио и прихватио, па је одмах по положеној заклетви на крају студија отишао у Хиландар и примио послушања ефимериоса и секретара манастира за грчки језик. Међутим, због инсистирања тадашњег владике далматинског Николаја /потоњег Митроплита дабробосанског/ да се врати у Манастир Крку и да буде наставник у тамошњој Богословији почетком 1981. године, јеромонах Хризостом се вратио у свој постриг Манастир Крку, у којој је од септембра 1981. до септембра 1991. године био наставник, васпитач, главни васпитач, манастирски економ, гостопримник, кустос новоотворене ризнице Манастира Крупе, администратор парохија ђеврсачке, скрадинске и брибирске. У мају 1991. године Свети архијерејски сабор СПЦ изабрао га је за првог епископа новоосноване Епархије бихаћко-петровачке, а устоличен је одлуком Светог архијерејског синода 4. августа 1991. године у Храму Светог Саве у Дрвару јер је Катедрални храм у Босанском Петровцу био у фази реконструкције. У Епархији бихаћко-петровачкој остао је 22 године. Одлуком Светог архијерејског сабора СПЦ, 1. јуна 2013. године изабран је на упражњену катедру епископа зворничко-тузланског, а 13. јула 2013. године устоличен је у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Бијељини. Послије четири године архипастирског рада у Епархији зворничко-тузланској, одлуком Светог архијерејског сабора 24. маја ове године владика Хризостом изабран је за митрополита дабробосанског. Извор: Срна Додик и Цвијановићева честитали устоличење митрополиту дабробосанском Предсједник Републике Српске Милорад Додик упутио је честитку Његовом високопреосвештенству митрополиту дабробосанском Хризостому поводом устоличења на ту часну и одговорну дужност и упутио му најљепше жеље за успјех у светој мисији духовног вође и свјетионика вјерном православном народу. Милорад Додик и Жељка Цвијановић (Илустрација: РТРС)http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=267856 "Нека Вам Господ Бог по милости својој подари изобиље снаге и мудрости за остваривање ове високе дужности у служби наше Свете Цркве и народа који Вам је повјерен", истиче се у честитки предсједника Републике. Додик је навео да је дубоко увјерен да ће митрополит даборобосански Хризостом, обављајући ову часну и одговорну дужност, наставити да јача јединство и слогу и обнавља вјеру и наду на путу мира и узајамног поштовања међу народима и свим људима добре воље, саопштено је из кабнета предсједника Српске. Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић пожељела је новом митрополиту да у здрављу и миру врши свету дужност духовног вође и чувара традиције православног народа. "Увјерена сам да ћете у вршењу ове часне дужности српске православне вјернике својом мудрошћу и духовном снагом водити на путу јединства, разумијевања, толеранције и поштовања", наводи се у честитки премијера Српске. Цвијановићева је честитку упутила у име Владе Републике Српске и у своје име, саопштено је из кабинета предсједника Владе Републике Српске. У Саборној цркви у Сарајеву данас је обављен чин увођења у трон новоизабраног митрополита Хризостома. View full Странице

Јутрос у 04:37 упокојио се епископ жички Хризостом. Помените га!