Претражи Живе Речи Утехе

У недељу 21. оо Педесетници, на празник Светог мученика Лонгина Сотника, 29. октобра 2017. године, благодаћу Пресветог Духа, сабрала се литургијска заједница при храму Светог Саве у Српском Итебеју. Верујући народ овог места у великом броју, са представницима државних институција: г. Гаврилом Грбаном - представником Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама, г. Митром Вучуровићем - председником Општине Житиште, дочекао је свог духовног пастира, Епископа банатског г. Никанора срдачно и са пуно љубави. При чину освећења храма, као и евхаристијским собрањем Епископу су саслуживали: протојереј-ставрофор Драгомир Сандо - професор Богословског факултета Универзитета у Београду, протојереј-стварофор Радомир Сандо - парох у Старом Сланкамену, протојереј-ставрофор Драган Видаковић - парох у Буковцу, протонамесник Слађан Ристић - архијерејски намесник зрењанински, протонамесник Саво Мајсторовић - парох српскоитебејски, јереј Бранко Марковић - архијерејски намесник житиштански, протођакони Зоран Милaнковић и Игор Станковић и ђакон Предраг Ненин, уз појање Црквеног хора Свети Серфим Саровски из Зрењанина. На малом входу, Епископ је протонамесника Саву Мајсторовића рукопроизвео у чин протојереја, наградивши га за његов труд и залагање у обнови светог храма. Пригодну беседу о човековом односу према Богу и ближњима изговорио је протојереј-ставрофор Драгомир Сандо. Литургијску свечаност епископ Никанор је крунисао доделом ордена Светог Теодора Вршачког г. Војиславу Мркшићу за делатну љубав према Светој Мајци Цркви, нарочито показану несебичним давањем матријалне помоћи у обнови храма. Потом су додељене архијерејске грамате задужбинарима, великим добротворима и добротворима. Епископ је захвалио свим дародавцима и позвао верни народ да животом сведочи своју веру и да обнова храма значи и њихову духовну обнову и духовно узрастање. Извор: Епархија банатска View full Странице

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић посетили су 30. октобра 2017. године храм Светог Саве на Врачару. ФОТОГАЛЕРИЈА Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Извор:http://www.in4s.net/mi­tro­po­lit-am­fi­lo­hi­je-ponudicemo-vladi-da-zajedno-gradimo-hram/ Насловна илустрација: Макета Саборног цетињског храма Свете Тројице чију је изградњу почео Краљ Никола Први Петровић уз помоћ цара Николаја Другог 1910. Само је сада предвиђена локације не испред Двора, него на заравни изнад Цетињског манастира, негда чувеној Табљи. Ми­тро­по­лит цр­но­гор­ско-при­мор­ски Ам­фи­ло­хи­је из­ја­вио је за „Дан” да при­пре­ма за­хтјев ко­ји ће упу­ти­ти Вла­ди Цр­не Го­ре и пред­ло­жи­ти да за­јед­но на Це­ти­њу са­гра­де за­вјет­ни храм Све­те Тро­ји­це, за ко­ји је још 1910. го­ди­не краљ Ни­ко­ла по­ста­вио ка­мен те­ме­љац, а у ко­ји би се похраниле три хри­шћан­ске све­ти­ње – Че­сти­ца Ча­сног Кр­ста, на ко­ме је рас­пет Го­спод Исус Христ, Ру­ка Све­тог Јо­ва­на Пре­те­че и ико­на Бо­го­ро­ди­це Фи­леримске. Ми­тро­по­лит је ис­та­као да је бо­ље 1,8 ми­ли­о­на евра уло­жи­ти у из­град­њу хра­ма, не­го у опре­ма­ње це­тињ­ске пе­ћи­не у ко­ју власт пла­ни­ра да смје­сти ико­ну Бо­го­ро­ди­це. Тај про­стор је, ка­ко ка­же, не­бе­збје­дан и из­ло­жен по­пла­ва­ма па је не­ло­гич­но јед­ну од нај­ве­ћих све­ти­ња смје­сти­ти у та­кву пе­ћи­ну. „Про­је­кат има­мо, ево има и нов­ца, што за­фа­ли на­ба­ви­ће­мо, да­ће Бог, са­мо нам тре­ба до­бра во­ља“, ка­зао је ми­тро­по­лит за „Дан”. Он је на­гла­сио ка­ко се на­да да ће ра­зум по­би­је­ди­ти и да већ при­пре­ма за­хтјев Вла­ди за град­њу за­вјет­не цр­кве кра­ља Ни­ко­ле. Та­ко­ђе, на­да се и да ће за Вас­крс на­ред­не го­ди­не град­ња би­ти озва­ни­че­на. „Храм би се гра­дио из­над Це­тињ­ског ма­на­сти­ра, на про­сто­ру ко­ји тре­нут­но зја­пи пра­зан. Ова све­ти­ња би би­ла сво­је­вр­сна кру­на Це­ти­ња… Вје­ру­јем да би ра­до­ви би­ли за­вр­ше­ни за го­ди­ну и то би би­ло не­што нај­зна­чај­ни­је за Це­ти­ње. Ту би­смо смје­сти­ли све три све­ти­ње, ко­је су све­хри­шћан­ске и ту би мо­гли да до­ла­зе и из Ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве и тек ће он­да Евро­па са­зна­ти за Це­ти­ње, а по­том ће и др­жа­ва има­ти еко­ном­ску ко­рист о ко­јој го­во­ре. Ја сам и 1993. тра­жио да се са­гра­ди храм, и би­ли су обе­ћа­ли, али се то ни­је де­си­ло. На­дам се да ће са­да ра­зум пре­вла­да­ти“, на­да се ми­тро­по­лит Ам­фи­ло­хи­је. Он је на­вео да је ира­ци­о­нал­но ми­сли­ти да ће ци­је­ла Евро­па да до­ђе у пе­ћи­ну на Це­ти­ње да ви­ди ико­ну, а то не ра­де ни са­да ка­да се она на­ла­зи у му­зе­ју. Ми­тро­по­лит Ам­фи­ло­хи­је об­ја­шња­ва да је ико­на Бо­го­ро­ди­це Фи­лер­имске нео­дво­ји­ва од дру­ге дви­је све­ти­ње – Ру­ке Све­тог Јо­ва­на и Че­сти­це Ча­сног Кр­ста, те да су уви­јек до­сад оби­ла­зе­ћи сви­јет би­ле у цр­кви и у бо­го­слу­жбе­ној функ­ци­ји. „Цр­но­гор­ске вла­сти су 1978. го­ди­не ми­тро­по­ли­ту Да­ни­лу вра­ти­ле Ру­ку Све­тог Јо­ва­на и Че­сти­цу Ча­сног Кр­ста, а ка­ко пи­ше у ак­ту вјер­ске ко­ми­си­је, ико­на је при­вре­ме­но да­та це­тињ­ским му­зе­ји­ма. Тра­жио сам њен по­вра­ћај и у јед­ном тре­нут­ку нам је обе­ћа­но да ће је вра­ти­ти и да­то нам је 200.000 ма­ра­ка да на­пра­ви­мо ка­пе­лу при Це­тињ­ском ма­на­сти­ру. Ми смо то ура­ди­ли, али од 1997. го­ди­не ства­ри су се про­ми­је­ни­ле. До­шло је до дру­га­чи­јег од­но­са вла­сти пре­ма Ми­тро­по­ли­ји и ми­тро­по­ли­ту и по­сли­је ви­ше ни­је­су хтје­ли да раз­го­ва­ра­ју о вра­ћа­њу ико­не за­ко­ни­том др­жа­о­цу све­ти­ње. Ми смо за­ко­ни­ти др­жа­о­ци све­ти­ње што је по­твр­дио и пре­сто­ло­на­след­ник Алек­сан­дар Ка­ра­ђор­ђе­вић, чи­ји је отац пре­дао Ми­тро­по­ли­ји ове три све­ти­ње“, об­ја­шња­ва ми­тро­по­лит Ам­фи­ло­хи­је. Он је ис­та­као да Ми­тро­по­ли­ја чу­ва ка­мен те­ме­љац цр­кве Све­те Тро­ји­це ко­ји је 1910. го­ди­не по­ста­вљен из­ме­ђу Вла­ди­ног до­ма и Би­љар­де, у част кру­ни­са­ња кра­ља Ни­ко­ле Пе­тро­ви­ћа. „На том ка­ме­ну на ком је тре­ба­ло да бу­де по­диг­ну­та цр­ква пи­ше: ‘У ври­је­ме кра­ља Ни­ко­ле Пе­тро­ви­ћа по­ди­же овај храм цар Ни­ко­лај Дру­ги, ав­густ 1910. го­ди­не.’ Зна­чи – то је за­вјет­ни храм кра­ља Ни­ко­ле и за­ду­жби­на ца­ра Ни­ко­ла­ја. Ка­ко храм ни­је та­да са­гра­ђен, ма­ло ко зна да из­над Це­тињ­ског ма­на­сти­ра има по­ља­на, на ко­јој је од­лу­че­но да се гра­ди храм јер је до­ље ма­ли про­стор. Па­три­јарх Га­ври­ло је био при­пре­мио ка­мен за град­њу из­над Це­тињ­ског ма­на­сти­ра, али је он на­кон ра­та узет за из­град­њу Обо­да. Са­да је исто­риј­ска при­ли­ка да се храм ко­нач­но са­гра­ди, јер бо­ље је у ње­га уло­жи­ти но­вац не­го ба­ци­ти ско­ро два ми­ли­о­на евра“, ис­та­као је ми­тро­по­лит. Он ис­ти­че да је Цр­на Го­ра да­нас не­за­ви­сна, али ако хо­ће­мо да бу­де истин­ски та­ква он­да она мо­же би­ти са­мо на­ста­вак Кра­ље­ви­не Цр­не Го­ре. Ам­фи­ло­хи­је под­сје­ћа да су про­шле го­ди­не код ње­га до­ла­зи­ли пред­став­ни­ци Мал­те­шког ре­да ко­ји су вје­ко­ви­ма чу­ва­ли три све­ти­ње и да су оду­ше­вље­ни иде­јом да се са­гра­ди храм за њих. „Храм би по­пу­нио по­сто­је­ћи про­стор, био би кру­на гра­ду, и у ње­му би би­ле три све­ти­ње. То би ујед­но био знак сје­ћа­ња на кра­ља Ни­ко­лу и за­што да не и на ца­ра Ни­ко­ла­ја ко­ји је био ве­ли­ки до­бро­твор Цр­ној Го­ри“, ка­зао је ми­тро­по­лит. Из Пре­сто­ни­це Це­ти­ње од­го­во­ри­ли су „Да­ну” да ра­де на сре­ђи­ва­њу пе­ћи­не у ко­јој ће смје­сти­ти ико­ну Фи­лер­мо­су. „Пр­ва фа­за ре­а­ли­за­ци­је про­јек­та ко­ји спро­во­ди Пре­сто­ни­ца Це­ти­ње од­но­си се на из­град­њу под­зем­ног објек­та у функ­ци­ји из­ло­жбе­ног про­сто­ра, под­зем­не спрат­но­сти П-1-2 и укуп­не бру­то по­вр­ши­не 635 ме­та­ра ква­драт­них, са пра­те­ћим са­др­жа­ји­ма, као и уре­ђе­ње те­ре­на и из­град­њу ком­плет­не под­зем­не ин­фра­струк­ту­ре. Пр­ва фа­за пред­ста­вља нај­о­бим­ни­је ра­до­ве на при­во­ђе­њу објек­та на­мје­ни. Дру­га фа­за од­но­си се на из­град­њу ал­тер­на­тив­ног ула­за у обје­кат, ко­ји под­ра­зу­ми­је­ва ко­му­ни­ка­циј­ско по­ве­зи­ва­ње, лифт и сте­пе­ни­ште, са при­род­ним отво­ром у до­њем ди­је­лу пе­ћи­не. Укуп­на ври­јед­ност ин­ве­сти­ци­је је 1,8 ми­ли­о­на евра“, ка­зао је за „Дан” са­вјет­ник гра­до­на­чел­ни­ка Иван Ми­ја­но­вић. Он ка­же да су про­јек­том из­град­ње из­ло­жбе­ног про­сто­ра уну­тар це­тињ­ске пе­ћи­не пре­по­зна­ли до­дат­не мо­гућ­но­сти ва­ло­ри­за­ци­је ту­ри­стич­ких по­тен­ци­ја­ла цр­но­гор­ске пре­сто­ни­це. За ико­ну ће се бо­ри­ти и суд­ским пу­тем Ми­тро­по­лит Ам­фи­ло­хи­је ис­ти­че да ће се Ми­тро­по­ли­ја и суд­ским пу­тем бо­ри­ти за по­вра­ћај ико­не, а уко­ли­ко бу­де по­треб­но обра­ти­ће се и су­ду у Стра­збу­ру. „Та све­ти­ња тре­ба да се вра­ти та­мо гдје је вје­ко­ви­ма при­па­да­ла, а то је цр­ква. Ми при­пре­ма­мо суд­ски за­хтјев, по­ку­ша­ва­мо пр­во раз­го­во­ри­ма са це­тињ­ским вла­сти­ма да пре­ва­зи­ђе­мо про­блем, али уко­ли­ко они не при­хва­те, по­кре­ну­ће­мо суд­ски по­сту­пак на че­му наш Прав­ни са­вјет ра­ди. Ка­да се по­кре­не суд­ски спор не­ће мо­ћи ни­шта ни да се ра­ди. Ва­ти­кан и Мал­те­шки ред су жи­во за­ин­те­ре­со­ва­ни за суд­би­ну све­ти­ња и они су би­ли за­па­ње­ни гдје су вла­сти смје­сти­ле ико­ну, тај бо­го­слу­жбе­ни пред­мет, и ка­ко са­да пла­ни­ра­ју да он бу­де у пе­ћи­ни“,до­дао је ми­тро­по­лит. Ми­тро­по­лит под­сје­ћа да су у Со­вјет­ском Са­ве­зу та­ко­ђе од­у­зи­ма­не ико­не, али су вра­ће­не цр­кви. „Не ви­дим ло­ги­ку да се 1,8 ми­ли­о­на ула­же у опре­ма­ње пе­ћи­не у ври­је­ме ка­да ми на Це­ти­њу отва­ра­мо на­род­ну ку­хи­њу пр­ви пут по­сли­је 1916. го­ди­не од аустриј­ске оку­па­ци­је“, за­кљу­чио је ми­тро­по­лит цр­но­гор­ско-при­мор­ски. Све­ти­ње раз­дво­је­не у Цр­ној Го­ри Чу­до­твор­ну ико­ну Мај­ке Бо­жи­је Фи­лер­мо­се, по бла­го­сло­ву Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це, ура­дио је по­ло­ви­ном пр­вог ви­је­ка Све­ти Апо­стол и Еван­ђе­ли­ста Лу­ка. Ико­на је кроз вје­ко­ве би­ла по­хра­ње­на у Ан­ти­о­хи­ји, Је­ру­са­ли­му, Кон­стан­ти­но­по­љу, на Ки­пру, Ро­до­су, у Ита­ли­ји, на Мал­ти, Пе­тро­гра­ду, Та­ли­ну, Ко­пен­ха­ге­ну, Бер­ли­ну, Бе­о­гра­ду ода­кле је за­јед­но са Ру­ком Све­тог Јо­ва­на Кр­сти­те­ља и Че­сти­цом Ча­сног Кр­ста то­ком Дру­гог свјетс­ког ра­та пре­не­се­на у Острог. По­сли­је Дру­гог свјет­ског ра­та и по­бје­де ко­му­ни­ста, ко­ји су и по­сли­је за­вр­шет­ка ра­та на­ста­ви­ли са го­ње­њем цр­кве, три ве­ли­ке све­ти­ње су и да­ље тај­но чу­ва­не у Остро­гу и ни­је­су из­но­ше­не на свје­тлост да­на. У по­ли­циј­ској ра­ци­ји 18. сеп­тем­бра 1952. го­ди­не ко­јом при­ли­ком је ухап­шен и на­сто­ја­тељ остро­шког ма­на­сти­ра ар­хи­ман­дрит Ле­он­ти­је Ми­тро­вић, про­на­ђе­не су и од цр­кве бру­тал­но оте­те три ве­ли­ке све­ти­ње као и мно­го­број­не дру­ге ре­ли­кви­је за­јед­но са ди­је­лом бла­га кра­ља Пе­тра Другог Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћа. Пре­не­се­не су у Под­го­ри­цу и де­по­но­ва­не у се­фо­ве МУП-а Цр­не Го­ре. На­кон из­вје­сног вре­ме­на све­ти­ње су пре­да­те Вјер­ској ко­ми­си­ји СР Цр­не Го­ре. У ја­ну­а­ру 1978. го­ди­не де­сна ру­ка Све­то­га Јо­ва­на и дио Ча­сног Кр­ста вра­ће­ни су Ми­тро­по­ли­ји цр­но­гор­ско-при­мор­ској, од­но­сно ри­зни­ци Це­тињ­ског ма­на­сти­ра, а чу­до­твор­на ико­на Бо­го­ро­ди­це Фи­лер­мо­се пре­да­та је на чу­ва­ње На­род­ном му­зе­ју Цр­не гдје се и да­нас на­ла­зи. То је пр­ви пут на­кон ви­ше вје­ко­ва да су све­ти­ње раз­дво­је­не, а тај не­слав­ни чин де­сио се у Цр­ној Го­ри. Од мо­мен­та од­у­зи­ма­ња све­ти­ња Цр­кви 1952. го­ди­не, па до да­нас са ико­не Бо­го­ро­ди­це Фи­лер­мо­се, за­сад не­по­зна­та ли­ца, укра­ла су два ври­јед­на дра­га ка­ме­на – ру­бин ма­њих ди­мен­зи­ја у оре­о­лу Бо­го­ро­ди­це и са­фир ве­ли­ких ди­мен­зи­ја у цен­тру Бо­го­ро­ди­чи­не огр­ли­це. Ми­тро­по­ли­ја го­ди­на­ма тра­жи да јој се вра­ти ико­на ко­ја јој при­па­да, али то још ни­је ура­ђе­но, већ је јед­на од нај­ве­ћих све­ти­ња хри­шћан­ства из­ло­же­на у та­ко­зва­ној Пла­вој ка­пе­ли у На­род­ном му­зе­ју Цр­не Го­ре. View full Странице

Извор: http://eparhija-zicka.rs/posle-175-godina-u-uzicu-se-gradi-novi-hram/#prettyPhoto Након 175 година Ужице је благословено новим олтаром, где ће се славити Име Божије молитвама Богородице и заштитом њеног Покрова, коме је храм и посвећен. Остаци прве Ужичке цркве Ружице немањићког периода нису сачувани. Постојећа два храма су из 1721. године (Светог апостола и јеванђелиста Марка) и Светог великомученика Георгија из 1842. године. На дан Светог апостола и јеванђелиста Јована Богослова, 9. октобра 2017. године, Преосвећени Владика жички г. Јустин освештао је темеље новог покровског храма. У својој беседи, Епископ нас је поучио да је најлепша честитка данас за дан града полагање камена темељца овоме Светоме храму који је посвећен Покрову Пресвете Богородице. Затим је подсетио да је омофор Пресвете Богородице „сила божанска и чудесна која ће од данас чувати и штитити овај град и све људе који припадају овоме месту; чудесна је и силна благодат Божија која даје у срце верноме народу да зида храмове Божије. Улагање у духовно је много претежније од бриге за телесно. Зато је најважније да иштемо Царство Божије, а све остало Господ ће надоместити“. Епископ је пожелео свим трудбеницима и свима који су зажелели да овде никне храм да се та жеља испуни, јер „када иштемо од Господа оно што је на спасење Господ ће брзо услишити молитву нашу“. Нови храм се налази у ужичком предграђу Крчагову, које због положаја терена у ужичкој котлини представља засебну целину. Нови храм ће бити светионик и литургијска трпеза заједнице верних, која ће од сада имати свој домаћи храм у комшилуку. Ово је велики дан за Ужице и уопште за овај крај. Изграђивањем храма се исписују светле странице црквене историје, изграђујемо се и ми узрастањем у нову твар у меру раста пуноће Христове, по речима апостолским. Чину освећења саслуживали су: архијерејски намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић, старешина храма Светог великомученика Георгија протојереј-ставрофор Зоран Јанковић, старешина храма Светог апостола и јеванђелиста Марка протојереј-ставрофор Милић Драговић, протојереј-ставрофор Василије Томић, као и свештеници Ужица и околине уз учешће благочестивог народа. Несебично залагање показали су угледни чланови Грађевинског одбора на челу са председником г. Николом Селаковићем, генералним секретаром председника Србије, потпредседником и градоначелником града Ужица Тихомиром Петковићем, Владимиром Синђелићем, Добросавом Андрићем, Милијом Божовићем, Никодимом Вељовићем. Захвалност дугујемо и осталим члановима Грађевинског одбора и свим дародавцима који су омогућили да ову фазу темеља завршимо. После освећења темеља Владика Јустин је освештао новосаграђени дечји вртић у ужичком насељу Пора, а потом је у Народном позоришту присуствовао свечаној седници која се сваке године организује поводом дана Града Ужица. Нека би дао Господ да градњом храма будемо достојни наследници наших светих предака, да нас се не постиде и да нас препознају као своје наследнике. протојереј-ставрофор Иван Деспић View full Странице

Археолози открили монументалну средњовековну цркву на падинама планине код Аранђеловца. По времену градње ктитори би могли бити краљеви Милутин, Стефан Дечански или сам цар Душан. Фото Борис Субашић Музеалци су на локалитету Дворине трагали за остацима двора последњег српског деспота Павла Бакића из 16. века, а нашли рушевине два века старијег храма, с остацима фресака осликаних руком великог мајстора. Археолог, доцент др Дејан Радичевић, са Филозофског факултета у Београду, сматра да је реч о задужбини неког високог племића или самог владара, а по времену градње то би могли бити краљеви Милутин, Стефан Дечански или сам цар Душан. - Нигде у Шумадији до сада није пронађена овакав монументални храм у српско-византијском стилу - каже Владан Миливојевић, кустос Народног музеја у Аранђеловцу. - По народном предању овде су се налазили двори деспота Бакића, а Народни музеј из Београда је више пута изводио њихова ископавања. Међутим, арехолози тада нису ни слутили да се право откриће крије неколико десетина метара даље у шумском густишу. Међутим, кад је у остацима двора Бакића откривен камен с остатаком фреске, аранђеловачки музеалци су посумњали да потиче из неке оближње цркве. - Открили смо запис генерала Јована Мишковића, јунака српско-турских ратова и великог истраживача из 19. века, који бележи предање да се на Дворинама налазила црква посвећена Светом Илији - каже. - Анализирали смо конфигурацију терена и надгробне споменике, међу којима је било много мемерних средњовековних монолита. Почели смо да копамо око њих и наишли на велике зидове и остатке изузетних фресака. Засада се може рећи да је црква била широка најмање 13 метара и дужа од 20 метара, што је чини врло великом за доба средњег века. Вест о открићу је прострујала кроз Аранђеловац и у помоћ музеалцима су прискочили многи грађани. Археолошки локалитет на Венчацу је посетио и владика шумадијски Јован, а по његовом мишљењу откривена црква била је седиште Венчачко-руднике митрополије у 17. веку. - Та спонтана помоћ и интересовање показују љубав нашег народа према својој баштини - каже Дарко Павловић, директор Народног музеја у Аранђеловцу. - У рашчишћавању и уређењу локалитета учествовала су удружења грађана "Павле Бакић" и "Трагови", студенти Високе технолошке школе, фирма "Геопирамида" обавила је геодетска снимања, огромну помоћ дале су фирме "Омиа Венчац" и "Грини" из Орашца. Они тиме раде и за будућност Аранђеловца, јер смо уверени да ће Дворине постати изузетна туристичка дестинација. ОПУСТЕЛИ ДРЕВНИ ВИНОГРАДИ ДАНАС изгледа загонетно зашто је тако монуметална црква на Дворинама прављена у шуми, далеко од насеља, али у средњем веку овај простор није изгледао тако. - Стари мештани Бање сећају се да је још у њиховом детињству простор око Дворина био тересасто уређен и под старим виноградима. У средњем веку ово је био густо насељен крај, а неки извори наводе да је поред Венчаца пролазила важна саобраћајница, Доњобеоградски друм са Рудника - каже Владан Миливојевић.

Високопреподобни отац архимандрит Данило (др Љуботина) био је гост професора Горана Раденковића у емисији "Духовни портрети" Телевизије Храм. Наравно, да свеобухватни портрет овог познатог духовника, није могуће сместити у трајање једне телевизијске емисије, али је изузетно отворен приступ многим болним темама оца архимандрита Данила, учинио да се емисија гледа у једном даху. Архимандрит Данило (Љуботина) је објаснио своју пацифистичку, миротворачку улогу у току грађанског рата у Хрватској (1991-1995), затим је сведочио о екуменским настојањима да се превазиђе раскол у хришћанству, не остављајући по страни и актуелне проблеме Католичке цркве у Европи у попуњавању свештеничког и теолошког подмлатка. Такође, изнео је своју високу оцену бившег папе Рацингера, као искреног и дубоког католика који је уважавао Православље, и тежио научно поткрепљеном дијалогу. Говорио је о значају црквенословенског језика у нашој Цркви, који је још од времена Светог Саве, по оцу архимандриту, нашао праву меру у превођењу са грчког, како смисла, тако и "интерпункције" оригиналних црквених служби. Посебну пажњу посветио је великим православним теолозима 20. века од којих је имао прилику да се учи не само богословствовању, већ и љубави која је незаобилазна у преношењу православног предања. Неизбежна је била прича о пореклу Љуботина и српском селу Перој у Истри, коју је архимандрит Данило "зачинио" причом о судбини целог српског народа на подручју некадашње Карловачке митрополије, износећи податак да је у доба митрополита Стратимировића та црквена организација била беспрекорно организована за три милиона православних Срба. То је упоредио са данашњим тешким стањем Цркве и верујућег народа ван Србије. Свесрдно Вам препоручујемо ову емисију и надамо се њеним наставцима. View full Странице

Као што су Поуке.орг већ известиле на недавном састанку Преосвећеног епископа бањалучког Господина Јефрема, председника Републике Српске и града Бањалуке створени су услови за почетак руско-српског храма у Бањалуци. Портал православие.ру. извештава да је већ урађен идејни пројекат храма. Извор:http://www.pravoslavie.ru/105968.html Бањалучки еписког Господин Јефрем најавио је да ће, ако Бог да, темељи храма бити освећени 17. јула 2018. на стогодишњицу мученичког страдања царске породице страстотрепца Николаја Другог. Извођач радова је грађевинско предузеће Крајина, а представници бањалучке епархије су ступили у контакт са руским стручњацима из Московског архитектонског института (Државна академија), благодарећи залагању и личном учешћу директора института Д.О. Швидског. У основи пројекта је петокуполна црква са врховима пројектованих по угледу на једну од најдревнијих руских цркава. У Храму ће да буде три цркве: једна посвећена Преображењу Господњем, друга Царским Старастотрепцима и трећа посвећена Светом Симеону Мироточивом и Сави Српском. Радови на изградњи цркве почеће 1. септембра ове године. Преосвећени Јефрем је у разговору са руским архитектама рекао да, иако идеја за изградњу оваквог храма у Бањалуци постоји више од 100 година, она сада добија особито значење јер представља заједничко литургијско слављење Царске породице од стране Руске и Српске православне цркве, а не само исказ захвалности српског народа руском цару Николају Другом и руском народу. View full Странице

За вернике Српске православне цркве данас је почео Петровски пост, установљен у славу светих апостола Петра и Павла и осталих апостола који су се после силаска Светог Духа постом и молитвом припремали за хришћанску проповед. View full Странице

На дан Свете Тројице, 4. јуна 2017. године, унијатски свештеници су, уз подршку украјинских екстремиста из организације «Чорна сотња» (Црна стотина), покушали да заузму храм Украјинске Православне Цркве Московског Патријархата у граду Коломији у Ивано-Франковској области, пренело је информативно-просветитељско одељење УПЦ. Настојатељ храма Благовести Пресвете Богородице протојере Василиј Кобељски објаснио је да су они на превару упали у цркву и одслужили у њој Литургију. «Тог дана су свештеници и активисти Украјинске гркокатоличке цркве организовали традиционалну шетњу до гробља “Сечевих Стрелаца” (украјинских добровољаца у Аустро-Угарској војсци, који су ратовали против руске царске армије), које се налази недалеко од нашег храма. Пришао ми је представник МУП-а и замолио да дозволим унијатима да уђу и храм и да се помоле. Пристао сам. Одмах затим је 13 гркокатоличких свештеника на брзину ушло у цркву. Упутили су се право ка олтару и почели да служе Литургију. Ми нисмо очекивали тако нешто», испричао је он. По речима активиста, њихов главни циљ је био да «убеде» православне вернике у овом месту да добровољно изађу из Украјинске Православне Цркве, а храм, који канонска православна црква законито користи, предају гркокатоличкој цркви. Охрабрени присуством украјинских есктремиста, гркокатолици су убрзо прешли са убеђивања на увреде, које су упућивали не само православним свештеницима, већ и православним верница, које су свему томе били сведоци. Парохијани су били револтирани поступцима унијатских свештеника и њиховим лажним наводима. «Зашто ви, ако сте свештеници, завађате народ? Трујете људе својим причама», — рекла је парохијанка једном од провокатора. Друге жене су, у изјавама за локалне медије, зачуђено приметиле: «Мислим да ово није у реду. Зар нису могли да нађу неки други дан, а не да праве циркус на овако велики празник. И они за себе мисле да су неки хришћани?». Подсетимо читаоце, да су општинске власти Коломије, 23. маја, покушале да донесу одлуку о одузимању храма канонској цркви, са жељом да га предају расколницима или унијатима. Тада је председник скупштине општине обећао да нико на силу неће одузимати храм, без уважавања става парохијана Украјинске Православне Цркве. У датом тренутку, ситуација око храма је врло напета. У околини цркве гркокатолички свештеници настављају да пропагирају мржњу, док се православци моле у храму. Како сазнајемо са лица места, верници се боје нових провокација и због тога су принуђени да остану у свом храму. Извор

STEPA, IPAK, DOBIJA CRKVU Montažna građa već stigla iz Rusije, a sve je platio JEDAN ČOVEK Dunja Tulimirović | 09. 05. 2017 Crkva brvnara, čije je podizanje u naselju Stepa Stepanović 2014. izazvalo protivljenje stanara, ipak će osvanuti u ovom delu Voždovca, a kako nezvanično saznajemo, montažna građa već je stigla iz Rusije u Beograd. Foto: Rajko Ristić / RAS Srbija Pored zgrada svoje mesto će naći i crkva Urbanističko arhitektonsko rešenje hrama, posvećenog Prepodobnoj mati Angelini, juče je ponovo izloženo u Gradskoj upravi i javnosti će biti dostupno do 15. maja. Gotovo isti plan Beograđani su mogli da pogledaju pre godinu dana, a kako nam je rečeno, sam položaj crkve je u međuvremenu malo izmenjen - zbog veličine placa ona neće biti striktno postavljena na pravcu istok-zapad, već blago zaokrenuta ka jugu. Brvnara će se, kako nam je rečeno, graditi na zemljištu koje je restitucijom vraćeno Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Upravo je namena ovog zemljišta pre tri godine izvukla Voždovčane na ulice, uverene da na tom mestu treba da budu podignuti objekti koji su im obećani u originalnom projektu. Foto: privatna arhiva / RAS Srbija Skica budućeg verskog objekta - Većina stanova je kupljena upravo zbog pratećih sadržaja koje sada pokušavaju da nam uskrate. Ljudi su platili više da bi imali školu, vrtić, dom zdravlja, supermarket u neposrednoj blizini. Čisto, mirno i bezbedno mesto za porodični život bez divljeg saobraćaja i buke - komentarišu stanari na društvenim mrežama. Za podizanje crkve mnogi stanari su prvi put čuli na Badnje veče 2014, kada je na kraju naselja postavljen i osveštan krst, oko koga je započeto raščišćavanje zemljišta. Podizanje su odložili nepotpuni papiri i dozvole koje SPC nije imala. Kako smo saznali, Crkva je u međuvremenu ušla u standardnu proceduru i kada će brvnara biti podignuta, sad zavisi samo od birokratije. Foto: privatna arhiva / RAS Srbija Crtež izložen u zgradi Gradske uprave POKLON DOBROTVORA JEVTOVIĆA Ceo hram koji će biti izgrađen u naselju Stepa Stepanović poklon je dobrotvora Radmila Jevtovića, Srbina koji je u Rusiji ostvario uspešnu karijeru i koji je u obe zemlje već podigao i rekonstruisao nekoliko pravoslavnih bogomolja. PAROHIJSKI DOM I DEČJE IGRALIŠTE Crkva će imati oko 200 kvadrata u osnovi, a ceo kompleks, koji pored bogomolje čine palionica sveća, parohijski dom, česma i dečje igralište, prostiraće se na 20 ari. Hram će biti sagrađen od zlaćanog sibirskog drveta, baš kao i zvonik i palionica sveća, dok će parohijski dom biti nešto skromniji. View full Странице

Први делови мозаика за највећу куполу Храма Светог Саве у Београду, после седам дана путовања и пређених више од две хиљаде километара, стигли су на Врачар. Делови мозаика светих апостола Петра и Павла су освештани и унети у Храм, а одржан је и молебан Окупљенима се на платоу испред српске светиње у име патријарха Иринеја обратио митрополит Амфилохије који се захвалио руском патријарху Кирилу, али и руском председнику Владимиру Путину, као и руској влади на помоћи у изградњи. „Дужни смо да се сетимо свих који су себе уградили у овај Храм, али и оних који ће нам тек откривати Божји лик кроз лепоту овог мозаика“ поручио је он. Потпредседник српске владе Ивица Дачић се такође захвалио Руској Федерацији која је донела одлуку да помогне завршетак Храма. „Сада смо на пола пута. Овај храм је место нашег јединстава и заједништва у будућности. Треба да гајимо братство у овим немирним временима када су нам пријатељи потребни“, рекао је Дачић Он је поновио речи српског премијера Александра Вучића да ће српска влада финансирати завршетак изградње Храма. „Нећемо ући у следеће столеће, а да га не завршимо“, рекао је Дачић. Окупљеним верницим се на крају обратио и члан Руске академије уметности и народни уметник Русије Николј Мухин који је захвалио Богу „што нећемо још дуго чекати завршетак улепшавања Храма“. „Потрудићемо се да до 2019. завршимо и олтар јер он је како каже митрополит Амфилохије, срце храма“, рекао је Мухин. Он је посебно захвалио компанији „Гаспормњефт“ која је нашла средства за израду мозаика. Током дана Београђани ће имати јединствену прилику да виде делове мозаика пре него што почне њихово постављање у куполу цркве. Десет тона мозаика „Вазнесења Христовог“, упакованог у 62 палете, прошло је од московског атељеа највећег руског иконописца Николаја Мухина кроз Русију, Белорусију, Пољску, Словачку и Мађарску, да би крајње одредиште нашло у нашој земљи. Мозаик са ликом Христа Спаситеља, површине 1.230 квадратних метара, пречника 30 метара и тежине 40 тона, у куполу Храма уградиће руско-српски тим, а почетак радова очекује се наредних дана. Посао вредан четири милиона евра, који финансира „Гаспромњефт“, требало би да буде завршен до краја године. Извор: Спутњик http://www.mitropolija.com/deset-tona-mozaika-za-hram-svetog-save-u-beogadu-stiglo-iz-moskve/ View full Странице

ОТАЦ РАФАИЛО ОЧИТАО БУКВИЦУ: Црква није плажа ни тератана! (ВИДЕО) Отац Рафаило је недавно у једном храму у Црној Гори опоменуо све оне који су на служење литургије дошли неприкладно одевени. Замерио је онима који су у храм дошли у спортској гардероби и шорцевима. Отац Рафаило (Фото: Јутјуб) – Данас смо се превише опустили и сами нисмо свесни где се налазимо и пред чије лице излазимо. Врло је важно да водимо рачуна како се облачимо, јер света литургија је свадба царевога сина. Свештеник је рекао да верници у цркве не долазе у тренеркама, шорцевима и да не правимо од храмова модне писте. – Кад долазите у свете храмове припремите се, излазимо пред лице Божије, немојте било како, важно је, врло је важно. Учите и децу да то поштују, немојте да деца долазе полу гола. Немојте и сами тако да се облачите јер можете да наљутите домаћина. То важи како и за сестре тако и за браћу. Фино се одените, имате нешто лепо за храм. Теретана је теретана браћо и сестре, храм је храм. Отац Рафаело је рекао да му верници не замере јер су његови савети добронамерни. Погледајте у видеу шта је отац Рафаело још замерио верницима: http://www.pravda.rs/2015/08/12/otac-rafailo-ocitao-bukvicu-crkva-nije-plaza-ni-teratana-video/

Физичка изградња спомен - храма Св. Саве Сјај Храма Светог Саве Пише: Архитекта професор Бранко Пешић, Протомајстор 1.Позив код Германа 2.Комунисти најзад попустили 3.Светиња поново расте 4.Свет упознао српског светитеља 5.Блиста златни крст 6.Ратови коче радове 7.Понос свих Срба ПОЗИВ КОД ГЕРМАНА ПОЗВАН сам од секретаријата патријарха Германа да дођем у Патријаршију 22, спетембра 1984. године. Пригодно обучен, узбуђен, приступио сам двору Патријаршије. Дочекан сам на главним вратима, наспрам Саборне цркве, и уведен на високо протоколан начин. Осетио сам да је нешто важно у питању. Увели су ме у просторију где су се налазили Његова светост патријарх Герман и др. Ђорђе Пешић, кога сам одраније познавао, међутим патријарха Германа дотле нисам упознао. Уз упознавање и поздраве почели смо обичне разговоре. Није потрајало дуго, патријарх ми свечано, са мало речи, саопшти: ''Господине Пешићу, изабрани сте да будете архитекта наставка пројектовања и градње Светог Саве, што подразумева и организацију свих прпремних радова, оснивање градилишта и све што је потребно да се настави градња напуштеног храма''. Истог момента ме је облио хладан зној и побледео сам од узбуђења.Умешао се у разговор и патријархов лични лекар др Ђорђе Пешић и разговор је на неки начин олакшан. Патријарх ми је саопштио да имају планове које су добили од архитекте Александра Дерока и да би било добро да следећег дана прегледамо те планове и да их узмем као помоћ у даљем раду. Разговор је потрајао скоро цело пре подне и поново заказан за 24. септембар, када ћемо прегледати планове. Из Патријаршије сам испраћен исто тако свечано као што сам и приступио. СЛЕДЕЋЕГ дана одмах сам отишао до напуштених зидина храма, а посетио сам и свештенике у малој цркви Св. Саве. Јавио сам се старешини цркве проти Бранку Татарину и поздравио се са свим свештеницима братства. Они су били већ упознати са мојим именовањем и са одушевљењем и симпатијом ме прихватили. За прво време одређен ми је сто за рад. Обишао сам са њима храм. Сва врата су била зазидана тако да се унутар није могло ући. Договорили смо се да се позову зидари да сруше провизорне зидове у вратима. Уранио сам 24. септембра код патријарха и после православног поздрава, одмах смо приступили послу, односно прегледу планова које је после окупације предао Патријаршији архитекта Александар Дероко, који је том приликом рекао да их је сачувао закопавши их у земљу. Интересантно је да су немачки нацисти специјално уништавали све што има везе са храмом Св. Саве. Прва акција Одбора је била подизање мале цркве-капеле, која је названа храм Светог Саве- Претходник. На простору за будући храм изграђена је црквица за 57 дана и освећена 10. маја 1895. године. Пројектант је био арх. Виктор Луконски, а статичар и надзорни инжињер градње проф.инж. Војислав Зађина. Црква и данас, као парохијска, служи православним верницима. У Летопису цркве Св. Саве наводи се да су плацеви на замишљеној локацији Светосавског платоа, већином откупљени, а нешто и добијени (Макензи), све укупно: 58.518м2 земљишта. Одбор за изградњу храма Св. Саве одлучује 1904. године, на стогодишњицу Карађорђевог устанка, да се путем конкурса прибаве скице за храм у српско-византијском стилу. Сматрајући да нема довољно стручњака у земљу за оцену обављеног рада, Одбор се обратио за стручну помоћ Уметничкој академији у Петрограду, са молбом да на основу израђених услова за конкурс исте прегледа, допуни, такође да приспеле радове на конкурс прегледа и да одговарајуће мишљење. Уметничка академија је одговорила позитивно. Конкурс је објављен у ''Србским новинама'' , 13. маја, 1905. године. На конкурс је приспело 5 радова. Уметничка академија је прегледала све радове и констатовала да ниједан рад не може да усвоји за коначну реализацију. Митрополит Инокентије и Одбор, после овог неуспелог конкурса, нису тражили нова и друга решења за пројекат храма. Године 1912. избија рат са Бугарима, а светски рат 1914. године. НА вест да је донета одлука да се гради храм Светом Сави настала је полемика у штампи о томе - где је спаљен Св. Сава? Вероватно да је о овоме прву идеју дао Глигорије Возаревић, београдски књижар, код кога су се окупљали љубитељи књига. У народу, као и у цркви, знало се да су негде на Врачару спаљене мошти. Родољубиви Возаревић подигне крст на месту где је он сматрао да се то десило, у мају 1847. године, и обоји га црвеном бојом. Тај крај је назван Црвени крѕт. Проф. др Љубомир Дурковић Јакшић, у својој књизи ''Подизање Храма Св. Саве на Врачару'' опширно пише о претпоставкама места спаљивања. Такође, у ''Трговинском гласнику'' развија се полемика око места спаљивања. Спомиње се место на Врачару ''мајдан'', то је вероватно место које ми данас зовемо ''Ташмајдан'', затим ''Чупина Умка'' , место старог гробља које се налазило између цркве св. марка и Сеизмолошке станице на данашњем Ташмајдану, а такође и простор између цркве св. Марка и данашњег парламента, које се у своје време звало Батал хамија.. По причи, Синан-паша је био потурица, пореклом православни Србин, а неки мисле православни Арнаутин, па је у знак кајања подигао Батал хамију на месту спаљивања. Било је и предлога да се, како не знамо где је тачно место, храм подигне у центру града поред Краљевског двора и Народног парламента. Изабрано или одређено место било је, по мом мишљењу, најбоље, јер је доминантно у Београду, и налази се у основи главне Улице краља Милутина, односно, на главном београдском потезу од Калемегдана, преко Теразија, Лондона, Славије до храма св. Саве. ПОСЛЕ рата обнавља се рад Друштва почетком 1919. године. С обзиром на извршено уједињење и новонастале прилике, унете су неке измене у правилу Друштва, а 12. фебруара 1920. изабран је нови главни одбор Друштва. Председних Одбора патријарх Димитрије, 1926. године расписује југословенски конкурс. Конкурс је, са 22 приспела рада, успео. Конкурсна комисија је стекла убеђење да ниједан од приспелих радова није задовољио у потпуности и дао архитектонско решење, како ентеријера, тако и спољашње монументалности...Оцењивачки суд одлучио је да се прва и трећа награда ником не додељују, а другом наградом награђен је рад архитекте Богдана Несторовића са 60. 000 динара. Како конкурс није доделио прву награду у Друштву се отвара дискусија на који начин да се приступи реализацији пројекта за храм. Доласком патријарха Варнаве, 1930. године, на престо СПЦ, убрзано се приступа коначној одлуци за израду пројекта. Патријарх Варнава на седници Одбора изјављује: ''За израду плана решили смо да позовемо признате стручњаке који ће дати прототип за храм српског светитеља. Хоћемо да буде у мермеру, рељефима, украсима, у мозаику и фрескама изложена сва наша историја, живот и догађаји...'' Избор је пао на професора арх. Богдана Несторовића, (1901-1975) који је добио највишу награду на конкурсу и на професора арх. Александра Дерока (1894-1988). Спајајући ова два врсна и надасве, по знању и таленту, афирмисана архитекта, тежило се неспорно да се на пројекту добије огромно знање професора Несторовића и ликовни таленат професора Дерока. Избор није могао да буде бољи! Њима је прикључен проф. инж. Војислав Зађина (1888-1951), реномирани конструктер. У исто време почиње преко штампе, преко седница секција архитекта Богдана велика дискусија за и против усвојене концепција, стила, начина расписивања конкурса итд.