Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'храма'.
-
Ваша светости, патријарше српски господине Порфирије, драга браћо архијереји из светих Божијих цркава, из Јерусалимске патријаршије, Московске патријаршије, Украјинске православне цркве, Руске заграничне цркве, Бугарске православне цркве, Пољске православне цркве, Албанске православне цркве, Православне цркве чешких и словачких земаља, Ваше блаженство, Aрхиепископе охридски и Mитрополите скопски, браћо архијереји Српске православне цркве и Охридске архиепископије. Господине предсједниче Владе Црне Горе, Ваше екселенције, господо амбасадори, Ваша краљевска височанства, господине Филипе и Данице Карађорђевић, Ваша краљевска височанства грузијске династије, господине Давиде Багратионе и госпођо Ирина, господо министри у Влади Црне Горе и Србије, господо народни посланици, господине предсједниче Матице Српске, господине директоре ,,Секретаријата за вјере” Републике Српске, господо предсједници општина, овдје присутних, из Црне Горе, драга браћо и сестре. Драго ми је да вас све поздравимо на овом светом и великом сабору који је учињен поводом доласка Његове светости Патријарха српског господина Порфирија, који први пут, као новоизабрани Патријарх, долази да посјети Црну Гору и да јој донесе мир и благослов. Ваша светости, Ви као наследник Светога оца нашега Саве, првога архиепископа српскога, идете и његовим стопама, посјећујући свете Божије престоле које је утврдио Свети Сава. И ево, дошли сте да и овај свети престо древне епископије зетске, данашње Митрополије црногорско-приморске, посјетите и утврдите. Ваша света служба је служба помирења и обједињења. Цијела Српска православна црква, српски православни народ и сви они који су у Вашој јурисдикцији, обједињавају се око Вас и око светог патријарашког престола. Са Вама је, Ваша светости, вечерас дошла и пуноћа васељенског православља. И ту пуноћу, као патријарх српски, носите у Својој светој служби и Своме срцу. Али нам је драго што вечерас са Вама дођоше архијереји светих православних патријаршија и светих аутокефалних православних цркава из цијелог православља. То нам даје и велику и велику снагу. И ево, вечерас сте овдје, Ваша светости, поводом Вашега устоличења као новоизабраног Митрополита црногорско-приморског. Дошли сте, Ваша светости, да посјетите ову, Светим Савом, утврђену Митрополију, која се прославила светошћу и Светога Петра Цетињскога и осталих светиња које је сабрала под својим освештаним крововима. И руку Светог Јована Крститеља, и дио Часнога и Животворнога крста, и свету чудотворну икону Богородице Филеримске, и земљу Светога Василија Острошкога Чудотворца, са којом се он, као Митрополит херцеговачки, сјединио. Епископију и Митрополију у којој су свој мир нашле мошти Вашега далекога претходника, Светога Арсенија Сремца. Ова епископија и Митрополија се прославила светошћу, али и много чиме друго. И књижевношћу и умјетношћу и љепотом наших светиња, а у посљедње вријеме, наш народ, који се објединио у одбрани својих светиња, своје вјере, части, образа и памћења, заблистао је и изашао пред лице цијеле православне васељене, као народ одан својој вјери и Својој Цркви. И зато ми је и част, Ваша светости, да Вас поздравим у име цијелог овог овдје вечерас сабраног народа, који Вас и вечерас и сјутра дочекује у Црној Гори. И молим Вас, Ваша светости, да овај народ који Вам је толико одан и који ће послушати Вашу ријеч, да му се обратите и да га благословите. Извор: Митрополија црногорско-приморска-
- 1
-
-
- јоаникија
- црногорско-приморског
- (и још 8 )
-
Свечано прослављен престони празник Светоуспенског храма у Новом Саду
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
На дан када се сећамо и молитвено празнујемо Пресвету, Пречисту, Преблагословену Владичицу нашу Богородицу, 15/28. августа 2021. године, празник Успенија Пресвете Владичице наше Богородице заузима посебно и значајно место међу празницима који су установљени у славу Божју, а у част Његове Пресвете и Пречисте Мајке. Овај празник је храмовна слава Светоуспенске цркве у Новом Саду. Бденије уочи празника служио је протојереј-ставрофор Стојан Билић, парох Саборног храма у Новом Саду, уз саслужење протојереја Предрага Билића, протонамесника Милорада Мировића, презвитерâ Станка Лакетића и Живка Рајиновића, свештенослужитеља Успенског храма и новосадских ђакона. Прота Стојан је честитао навечерје празника свештенослужитељима и парохијанима овога светог храма, а протопрезвитер Жељко Латиновић је захвалио на љубави свештенству и верном народу, позвавши све на свету Литургију. Узношење молитава Богу и Његовој Пречистој Мајци настављено је и на сâм дан празника. Свету Литургију служио је протојереј-ставрофор Радован Лазић, уз саслужење протонамесника Игора Игњатова и свештенослужитељâ Светоуспенског храма. После прочитаног јеванђелског одељка, надахнуту и веома поучну беседу изговорио је отац Игор, парох футошки. Својим појањем, топлини православног богослужења допринео је хор Светоуспенске цркве Антифон. После опхода око порте Успенског храма служен је помен свим оснивачима, ктиторима, свештенослужитељима и парохијанима Успенског храма. (Због радова у порти није могао да се врши трократни опход око храма, у самој порти). Прота Радован је, после отпуста, честитао славу свештенству и парохијанима Успенске цркве, а прота Жељко Латиновић, старешина Успенског храма, честитао је празник присутнима и призвао благослов Пресвете Богородице на род људски, пожелевши да све људе Богомајка увек води путем спасења ка Сину Свом, у Царство небеско. На вечерњем богослужењу је свештеник Лазар Мајсторовић, парох ветернички, благословио и освештао славске дарове, колач и жито. Кумови овогодишње славе били су господин Тихомир Јаковљев са породицом, а кумство за наредну годину су преузели Слободан Ковачић, Драгица Кричковић и Немања Чанак. Извор: Инфо-служба Епархије бачке -
Потпуна обнова храма у Старим Лединцима до краја године
тема је објавио/ла александар живаљев у Вести из Епархија
Потпуна обнова храма у Лединцима до краја године 12.08.2021 • 13:0713:10 Извор: Dnevnik.rs Поред добродушних људи, Старе Лединце краси и Црква преноса моштију Светог оца Николаја, изграђена 1836. године. Ипак, претпоставља се да су богослужења почела још 1812. године, а како јереј Зоран Перић објашњава, о томе постоји и запис који се налази испред престола у олтару на каменој плочи. Фото: Дневник (Ф. Бакић) – Претпоставља се да је црква почела да се гради почетком 19. века, а да је прва служба у њој одржана 1812. године – рекао је јереј Зоран. – Бурних периода у историји је било, па је црква срушена 19. октобра 1943. године на Светог апостола Тому, када је и остатак села потпуно уништен. Тог дана убијено је 280 људи, а неки су спаљени и заклани на прагу цркве. Њима у помен сваке године служи се литургија и одаје пошта жртвама фашистичког и усташког терора, а са леве стране цркве, у припрати на северном зиду, урађена је спомен плоча са именима трагично страдалих. – Црква преноса моштију светог оца Николаја највећа је од Нештина до Петроварадина, а то сведочи о томе колико су стари Лединци некада били велики и богати – објаснио је јереј Перић. – Након рата, заробљени Немци градили су куће преживелим Лединчанима у Новим Лединцима, а каснијом колонизацијом, обнављане су старе и грађене нове куће у Старим Лединцима, па је село поново оживело. Фото: Дневник (Ф. Бакић) Деведесетих година прошлог века почела је обнова цркве, те је прво затворена конструкција и постављен кров, а потом је у њој поново почела да се служи литургија. Након паузе дуже од две деценије, 2017. године, након доласка јереја Зорана Перића у Старе Лединце, настављено је са обновом храма. Прво је пресечена и изолована капиларна влага, да би две године касније цела црква била измалтерисана, а иконостас завршен. Како је јереј Зоран навео, тада је постављен и бехатон у порти, а направљене су и стазе око цркве, ојачан део потпорног зида и рестауриран западни део ограде из 1853. године. – Планирамо да почетком септембра почнемо са обновом звоника, који је срушен 1943. године, а након тога је, вероватно због недостатка новца, скраћен и обновљен без бакарне капе – казао је јереј Зоран. – Ове године ћемо добити шест милиона динара од Градске управе за културу и градоначелника Милоша Вучевића. Тако ће звонику бити враћен првобитни изглед, а предвиђено је да он буде виши за 11 до 13 метара, заједно са крстом који ће бити висок два метра. Према речима јереја Зорана, од добијеног новца биће постављена и фасада на западном делу цркве, а уз помоћ парохијана и новца који се прикупи на донаторским вечерама, фасада ће бити постављена и на остатку цркве. – До краја године планирамо потпуну обнову цркве, а све је то изгледало као немогућа мисија када смо пре пет година сели и почели да се договорамо о радовима – истакао је јереј Зоран. – Када нам је зафалило новца за пресецање капиларне влаге, ово мало село успело је да сакупи скоро милион динара, захваљујући нашим честитим парохијанима. Тешко је објаснити колико сам поносан на њих. Побожни Лединчани – Лединчани су веома побожни, а обнова Цркве преноса моштију Светог оца Николаја им је важна и много њих се ангажовало и дало свој допринос – рекао је јереј Зоран Перић. – Осим тога, на светим литургијама, богослужењима и вечерњим службама, Лединчани долазе у цркву у великом броју. Јереј Перић оценио је да је духовни живот у Лединцима добар, те да када је време поста, има много причесника који долазе у цркву. Д. Андулајевић -
.jpg.317865b37208a5594c129b261c400e70.jpg)
-Протопрезвитер-ставрофор Слободан-Бобан Јокић: Нема ништа љепше и дивније него пјевати Господу свим срцем и свом душом својом- Хор "Преподобне мајке Ангелине" никшићког Саборног храма прославио је своју небеску заштитницу и двадесет година плодоносног постојања. Свету Литургију је служило свештенство Саборног храма уз молитвено учешће вјерног народа. По завршетку Литургије, освећено је славско жито и преломљен славски колач. Протојереј-ставрофор Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки, честитао је сабранима данашњи празник, осврнувши се на ријечи из прочитаног светог Јеванђеља: Ево женик долази, изађите му у сретење. Те ријечи, поучавао је о. Слободан, су ријечи нашег живота, јер нам говоре да сваки тренутак нашег живота треба да буде припрема за сусрет са Жеником. „А ко је Женик него сами Христос Господ и Бог наш. Цијели живот треба да нам буде припрема, сваки тренутак и уздисај, треба да буде припрема за сусрет са Њим. Тај сусрет се не дешава некад, у будућности, него се дешава сваког тренутка нашег живота. Сваки наш уздисај треба да буде тај сусрет са Господом, сваки трептај, сваки корак треба да буде сусрет и сретење са Господом нашим Исусом Христом. Кад тако спремамо свој живот, онда се зовемо слуге Божје, браћа и сестре Божје, јер смо онда спремни као ове мудре дјевојке, које украшавају свјетиљке своје и држе жижак упаљен цијелог свог живота, оне улазе у царство небеско“, рекао је отац Слободан, додавши да је прича о украшавању свјетиљки, заправо, прича о украшавању свог бића, своје душе, свога ума, свога срца свим оним што је најљепше и најдивније. „Све оно што је добро, честито, чисто, истинито, све то је украшавање свјетиљки нашег живота, јер, ако не украшавамо свјетиљке онда смо као ове друге дјевојке које ће закаснити кад буде Господ дошао, које касне да се сусретну са Њим. Наш живот и његов смисао је у том сусрету, да се сретнемо са Господом, да Га загрлимо, да Га видимо лицем у лице. Тако нам Господ даје да Му се обратимо и завапимо из свег срца и душе своје. Тај сусрет је спасење наше, ако тог сусрета нема у овом животу, онда га неће бити ни у Царству небеском“, навео је свештеник Јокић. Указао је да је то знала, тако је радила и живјела Преподобна мати Ангелина, која је од своје младости, како каже њено житије, завољела побожност, књигу и ученост, завољела да увијек буде спремна за сусрет са Жеником, са Господом својим. „Тако је живот проводила у љубави према свом супругу, својој дјеци и отаџбини, а оно што је највише, имала је љубав према Господу. Живјела је тако и испунила завјет Христов, оставила свима нама да слиједимо тај примјер, зато њене мошти и њен спомен се чуо на далеко и њена чуда. Зато се цркве посвећују њој, а, ево, код нас у Никшићу, овај хор посвећен Преподобној мати Ангелини“, рекао је прота Слободан, честитајући хористима славу и пожељевши да још дуго година својим гласовима славе Господа. „Овај дивни хор са диригентицом Аном, већ, 20 година, се труди да буду украшене светиљке његовог постојања, најдивније се труди и успијева да буде слика и образац славе Господње, славе имена онога кога носи мајке Ангелине крушедолске, српске. То је оно дивно име, које је средина и темељ око кога се окупљају ови чланови, дивни дјевојке и момци, ових 20 година. Најбнитније је да, свих ових година, узрастају и усавршавају се у љепоти појања Господу. Нема ништа љепше и дивније него пјевати Господу свим срцем и свом душом својом. То је оно за шта нас је Господ створио, да славословимо као они херувими који непрестано поју: Свет, свет, свет је Господ Саваот. То треба да зна и ради сваки човјек, а поготову наши дивни црквени хорови“. „Да Бог да да ово што сте започели и што дивно радите, још љепше, још дивније, још украшеније и савршеније радите, а знамо да хоћете, јер волите да појете Господу, волите да будете црквени хор овог нашег, најљепшег храма. То је ваш смисао постојања и нека вас тај смисао води, и као што је од почетка та светиљка упаљена и украшена тако, прије свега, да буду ваша срца и ваше биће, ваше душе и ваши ликови, озарени, освијетљени љубављу према Господу, љубављу једних према другим и ближњим својима“, поручио је архијерејски намјесник никшићки протојереј-ставрофор Слободан Јокић. Извор: Епархија будимљанско-никшићка-
- 1
-
-
- двадесет
- заштитницу
- (и још 13 )
-
Борис Мусић, администратор и уредник медијских платформи Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, службеник Митрополије црногорско-приморске, добитник је друге награде у категорији репортажа на међународном фото такмичењу “OrthPhoto Awards”, које организује Православни фото портал Orthphoto.net. Мусић је награђен за фотографије величанствених литија у Црној Гори које су се одржавале широм Црне Горе против дискриминаторског Закона о слободи вјероисповијести. Церемонија додијеле награда је организована јуче, 10. августа 2021. године, у Центру православне културе у Бјалистоку у Пољској, и представља седамнаесто по реду издање OrthPhoto Awardsа – интернационалног Фестивала награда православне фотографије. Сабрање је благословио Архиепископ Бјалистока и Гдањска г. Јаков из Пољске православне цркве, док је већи дио саме организације носио пољски фотограф Александар Василик, предсједник ОrthNet-а, власник ОrthPhoto који је уједно био и модератор вечери. Награђени Мусић се током церемоније обратио присутнима путем видео линка – Zoom апликације. Он је истакао велику захвалност на номинацији и награди, као и самој прилици да учествује у једном тако важном и великом догађају који на репрезентативан начин приказује љепоту православља у фотографији, практично са свих меридијана гдје православци живе. Овом наградом Црна Гора, коју је представљао, нашла се међу мали број земаља попут Израела, Финске, Русије, Пољске, Србије, Румуније, Бјелорусије, Украјине, Бугарске и Грузије, из којих су дошли други добитници награда освојених у различитим категоријама. Церемонија у Бјалистоку представља реномирано интернационално, међународно такмичење које окупља професионалце и аматере фотографе из читавог свијета, додјељујући награде у седам категорија: Репортажа, Људи (Портрети), Мјеста, Детаљи, Приче, Архива и Covid-19. Награђене фотографије, међу којима и 12 фотографија са литија из Црне Горе, аутора Бориса Мусића, приказане су у православном Храму Светог Николе у Бјалистоку, гдје ће бити изложене наредних мјесец дана. Такође, издавачка кућа Пољске православне цркве објавиће крајем текуће године албум фотографија под називом „Боје православља“ са овогодишњег такмичења OrthPhoto Awards, који ће уредити и штампати Одељење за издаваштво Пољске цркве. Овогодишње издање OrthPhoto међународних награда Православне фотографије биљежи три пута већи одзив од очекиваног, па се тако у такмичењу нашло 650 аутора/фотографа из скоро 30 земаља, гдје је у седам категорија пријављено преко 4.500 фотографија које представљају православље у 35 земаља. Фотографије, радове, оцјењивао је интернационални жири састављен од стручњака и експерата из свих крајева свијета: Константин Караламус (Кипар) Јури Грипас (Сједињене Државе), Никос Гурарос (Грчка), Рами Хосни (Либан), Војислав Луковић (Србија), Денис Маканко (Русија), Костас Мигдалис (Грчка), свештеник Игор Палкин (Русија), свештеник Јивко Панев (Француска), др Андреас Салминен (Финска), Пенко Скумов (Бугарска), Јаковост Џејмс Сенгендо (Уганда), Данко Страхинић (Србија), Јонут Трандафреску (Румунија), Крис Влахонасиос (Аустралија), Питер Вилијамс (Швајцарска), Александар Василик (Пољска), Аурелијан Ифтимију (Румунија), Јарослав Царкијевић (Пољска), OrthoPhoto Awards није само такмичење које представља рад професионалних фотографа и фотографа аматера, већ је и мјесто на којем православни вјерници из цијелог свијета могу да подијеле своју културу и вјеру у Исуса Христа. „Током протекле године сви смо искусили изолацију за коју нисмо мислили да је могућа у нашем све више међусобно повезаном свету. Надамо се да ће Orthphoto Awards бити мали лијек за ту изолацију“, рекао је раније Александер Василук, власник ОrthPhoto.net, најављујући ову манифестацију. OrthPhoto је међународна заједница професионалних фотографа и фотографа аматера заинтересованих за представљање православне вјере и културе путем њихових фотографија, чиј портал постоји на 11 различитих језика и има преко 100.000 фотографија из 80 земаља, са око 5.000 појединачних корисника. OrthPhoto је основан 2004. године и подржава га волонтерски међународни уреднички тим. Извор: Митрополија црногорско-приморска-
- 1
-
-
- међународном
- награде
- (и још 10 )
-
Торжествено прослављена ктиторска слава никшићког Саборног храма (АУДИО)
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
Поводом прославе ктиторске славе, празника Светих царских мученика Романових у Саборном храму Светог Василија Острошког, у Никшићу, у суботу 17. јула 2021. служена је света Литургија и преломљен славски колач. Звучни запис беседе Литургију је служило свештенство никшићког намјесништва уз молитвено учешће вјерног народа. Празник и ктиторску славу, ријечима пастирске бесједе, честитао је протојереј Миодраг Тодоровић, који је казао да царске мученике – цара Николаја, царицу Александру, царевића Алексеја и принцезе Олгу, Татијану, Марију и Анастасију, које данас прослављамо, они који су их убили, мислећи да тако службу богу њиховом приносе, самтрали су да су их убили. Али, навео је о. Миодраг, видимо, да су они сваким даном све живљи и све присутнији, а гдје су они који су их тада убили. „Не може се убити Дух истине, не може се убити Христос када се настани у срцу човјековом. Ми данас, прослављајући ктиторе овог светог храма, јер руска царска породица, Руска православна Црква, руски благочестиви народ помогли су и претежно њиховом љубављу, жртвом и средствима саграђен је овај наш храм у спомен душа погинулих Црногораца и Херцеговаца у оном Вељем рату кад је Никшић ослобођен од Турака и када је први пут припао Црној Гори. Дакле, све се темељи на жртви, али на оној благочестивој жртви коју приносимо истинитом Богу, приносимо Светој Тројици Оцу и Сину и Светом Духу, а они не траже да им се принесе невина крв, зло, они траже скрушено срце и добра дјела“, рекао је свештеник Миодраг Тодоровић. Освештан је и преломљен славски колач, а одслужен је, као и претходних година, парастос ктиторима, свештенослужитељима и добротворима Саборног храма у Никшићу. Поменути су страдалници из рода српског, који су своје животе положили за Крст Часни и слободу златну. Поводом празника Светих Царских мученика Романових у Саборном храму Светог Василија Острошког, никшићко свештенство је, уочи празника, у петак 16. јула служило свечано празнично бденије. Извор: Епархија будимљанско-никшићка -
Храм посвећен св. великомученику Прокопију који се налази на београдском гробљу Орловача, прославиће у среду 21. јула 2021. године, своју храмовну славу. Како сазнаје радио "Слово љубве" од старешине храма протојереја-ставрофора Милана Виленице, празнично бденије биће служено уочи славе од 17 сати, а на дан празника света Литургија ће почети у 8 часова. Сви су добродошли на прославу храмовне славе, на којој ће више благочестивих верника принети славске дарове. Извор: Радио "Слово љубве" -
Прослављена ктиторска слава никшићког Саборног храма
a Странице је објавио/ла JESSY у Вести из Епархија
Поводом прославе ктиторске славе, празника Светих царских мученика Романових у Саборном храму Светог Василија Острошког, у Никшићу, у суботу 17. јула 2021. служена је света Литургија и преломљен славски колач. Литургију је служило свештенство никшићког намјесништва уз молитвено учешће вјерног народа. Празник и ктиторску славу, ријечима пастирске бесједе, честитао је протојереј Миодраг Тодоровић, који је казао да царске мученике – цара Николаја, царицу Александру, царевића Алексеја и принцезе Олгу, Татијану, Марију и Анастасију, они који су их убили, мислећи да тако службу богу њиховом приносе, мислили су да су их убили. Али, навео је о. Миодраг, видимо, да су они сваким даном све живљи и све присутнији, а гдје су они који су их тада убили. „Не може се убити Дух истине, не може се убити Христос када се настани у срцу човјековом. Ми данас, прослављајући ктиторе овог светог храма, јер руска царска породица, Руска православна Црква, руски благочестиви народ помогли су и претежно њиховом љубављу, жртвом и средствима саграђен је овај наш храм у спомен душа погинулих Црногораца и Херцеговаца у оном Вељем рату, кад је Никшић ослобођен од Турака и када је први пут припао Црној Гори. Дакле, све се темељи на жртви, али оној благочестивој жртви коју приносимо истинитом Богу, Светој Тројици Оцу и Сину и Светом Духу, а они не траже да им се принесе невина крв, з Да зло у којем свијет лежи не би преплавило васељену, додао је о. Миодраг, дошао је Христос, истинити Бог да поживи међу људима, да својим животом покаже какав је прави, истинити живот који води у вјечност, у бесмртност. „Први цар који је то схватио и који је на једном скупу са епископима Цркве рекао: Јесте, ви сте епископи, али унутрашњи епископи. Ја сам такође епископ, али спољашњи, јер ја треба да се потрудим да Црква добије слободу споља да би могла да врши своју мисију, да се бори против зла, да се бори љубављу да зло не преплави свијет. То је био велики цар Константин римски“. „Задњи цар који је био на том дјелу, који је био спољашњи епископ, био је управо блаженог спомена Свети Николај II Романов. Са њим се завршила епоха, ако тако можемо да се изразимо, тих спољних епископа, али је остао Христос, остала је Света Тројица, остала су њихова дјела, остао је благословени род Цркве у светим људима, појачано је Небеско царство, а оно неће дати да ово земаљско преплаве силе мрака, силе зла“, бесједио је отац Миодраг. По његовим ријечима у Никшићу, нажалост, још, има дјела оних који су мислили као ови који су убили царску породицу, да Богу службу приносе. „Још из јаме, у близини нас, нијесу извађени пострадали од братске руке, који су приносили жртву богу своме, богу који се никада неће заситити људске крви и зла. То је, морамо бити искрени, помало срамота за све нас овдје да наши очеви, рођаци кумови, комшије леже без достојне сахране, без опијела, без молитве. И то је један од разлога што не може да нам крене набоље и напријед. Треба да се запитамо какви смо ми то хришћани. Сјећамо се у првим вјековима паганства, кад је глава хришћанина стално била на пању, колико је благочестивих хришћана сахранило невино пострадале, жртвујући често и своје животе“. „Управо, један од таквих свједока који је положио, не само свој него и живот своје породице био је цар Николај. Колико пута је нуђено и њему, а нарочито царици Александри, која је била поријеклом Њемица протестантске вјере, да дође подморница и да царска породица изађе, а царица Александра је рекла: Како је могу да развалим два брака, ја сам се два пута вјенчала, једном за Николаја, а други пут за Русију. То је та вјера, то је та жртва“, указао је прота Миодраг. То је, оцијенио је свештеник Тодоровић, цар народни који је положио свој и живот своје породице за народно спасење. „То његово дјело никада неће затамнити, оно ће све више свијетлити. Погубљени су као реакција, као силе мрака, али, видимо, да су то силе свјетлости, а силе мрака су биле у онима који су их погубили. Зато се морамо помолити и за њихове погубитеље, и за ове погубитеље који су погубили овдје, на овим теренима, своје рођаке, своје ближње, да им Бог опрости, јер, заиста, кад је човјек обузет тамом он не зна шта чини“. „Данас је погубљен и један велики српски јунак, човјек који није клонуо пред силама Осовине, који је завјетник слободе, а коме још не знамо гроба, ни мраморја, блаженог спомена генерал Драгољуб Михаиловић. Вријеме је, како рече владика Раде, мајсторско решето, прочистиће ове ствари, а ми који у овом времену живимо, који овдје, такође, имамо неку мисију показаћемо коме смо се привољели царству. Ако смо се привољели небеском Царству, као цар Николај и његова породица, онда ће и наше луче свијетлити и бићемо достојни потомци оних чија су имена исписана у овом светом храму, и Стојана, и Новака, који су сахрањени са двије стране Цркве да чувају стражу књаза и краља Николе и свих ратника, који положише своје животе за Крст часни и слободу златну“. „У сваком времену бије се бој за свјетлост или за таму, за Царство небеско или за царство земаљско, за вјечност или за пролазност. Прослављајићи данас Свете царске мученике, сјећамо се и оца пострадалог Николаја II Александра III који је у Никшићу подигао онај мост којег и данас зовемо Царев мост. То је нека симболика, мост који спаја обале, оно небеско са земаљским и Храм који, такође, спаја оно небеско и низводи га овдје на земљу, дајући нам, унапријед, искуство Царства небеског да, чинећи добра и љубећи једни друге, будемо свједоци самог Христовог распећа, али и самог Његовог васкрсења“, поручио је протојереј Миодраг Тодоровић. Освештан је и преломљен славски колач, а, као и претходних година, одслужен је парастос ктиторима, свештенослужитељима и добротворима никшићког Саборног храма. Поменути су страдалници из рода српског, који су своје животе положили за Крст Часни и слободу златну. Извор: Епархија будимљанско-никшићка ло, они траже скрушено срце и добра дјела“, рекао је свештеник Тодоровић. -
Житељи Гајдобре свечано прославили престони празник Петропавловског храма
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
У понедељак, четврте недеље по Педесетници, 29. јуна/12. јула 2021. године, житељи Гајдобре свечано су прославили престони празник храма, Свете апостоле Петра и Павла. Прослављање празника отпочело је свечаним празничним бденијем, којим је началствовао протојереј Жељко Тешић, настојатељ храма Светих врачева и бесребреника Козме и Дамјана у Футогу, уз саслужење презвитера Слободана Ђурђића, пароха силбашког, и презвитера Петра Николића, пароха младеновачког. Повезане вести: Предавање катихете Бранислава Илића: Свети Василије Острошки – наставник пута који води у живот вечни Предавање протонамесника Игора Игњатова у Гајдобри: Апостолска мисија и мисија Цркве данас На дан празника, на светој Литургији началствовао је протојереј Стевица Илић, архијерејски намесник бачкопаланачки, уз саслужење протонамесника Новице Ракића, пароха бачкопаланачког, и презвитера Миладина Божиловића, надлежног пароха. У својој беседи по прочитаном јеванђељском зачалу, прота Стевица је поучио верни народ о значају и смислу празника светих апостола Петра и Павла. Вечерњим богослужењем је началствовао протојереј Бранислав Мркић, архијерејски намесник новосадски други, уз саслужење протојереја Предрага Милутина, настојатеља храма Рођења светог Јована Крститеља у Бачкој Паланци, и презвитера Милана Цирара, пароха деспотовачког. Прота Бранислав је благословио славске дарове, које је ове године, у част светих апостола Петра и Павла, принео кум храмовне славе г. Јован Илић са својом породицом. Кумство за наредну годину прихватио је г. Владимир Бјелица са својом породицом. Отац Миладин је на крају захвалио прошлогодишњим кумовима на њиховој несебичној љубави према Цркви, а притом је захвалио и новим кумовима који су прихватили кумство за наредну годину. Извор: Инфо-служба Епархије бачке-
- 1
-
-
- престони
- прославили
- (и још 6 )
-
Свети архијерејски Сабор 2021. у крипти Храма 24. маја
тема је објавио/ла Milan Nikolic у Актуелна дешавања у СПЦ
Сабор Српске православне цркве на коме ће бити бирана три нова епископа на упражњена места у Епархији ваљевској, Митрополији црногорско-приморској и Загребачко љубљанској одржаће се 23. или 24. маја, у крипти Храма светог Саве због епидемиолошких мера, потврђено је Танјуг у Патријаршији. Тема сабора биће и Темељни уговор о међусобним односима СПЦ и државе Црне Горе, који би требало да буде потписан са владом Црне Горе највероватније после избора митрополита црногорско-приморског. Тај споразум би, како је раније најављено, требало да са црногорским премијером потпише патријарх Порфирије који је у ранијој изјави за Тањуг казао да је уверен да ће потписивање Темељног уговора између СПЦ и државе Црне Горе, на основу кога ће се регулисати однос државе према СПЦ у тој земљи, ставити тачку на неспоразуме по том питању. Црногорски премијер Кривокапић, раније је изјавио да би најбоље било да уговор буде потписан после избора митрополита црногорско-приморског. Он сматра да се потписивање Темељног уговора некако природно поклапа с оним тренутком када новоизабрани митрополит буде устоличен и да би то могла бити заједничка свечаност. Митрополија црногорско-приморска нема епископа од октобра прошле године, када је преминуо митрополит Амфилохије, а за администратора митрополије је постављен владика Јоаникије, који важи и за најозбиљнијег кандидата за место новог митрополита. Епархија ваљевска је без епископа од марта месеца 2020. године када је преминуо епископ Милутина, а место митрополита загребачко-љубљанског упражњено је од када је Порфирије изабран за патријарха. Епископе Сабор бира, из монашког или мирског свештенства једногласно или већином гласова, а потребно је да Сабору присуствује најмање две трећине владика. https://rs.sputniknews.com/vesti/202105131125343068-sabor-spc-u-kripti-hrama-23-ili-24-maja-izbor-tri-episkopa/- 297 нових одговора
-
- 1
-
-
- архијерески
- свети
- (и још 12 )
-
Прослављен престони празник храма Светих Кирила и Методија у Новом Саду
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
На празник Светих равноапостолних Кирила и Методија, у понедељак, 11/24. маја 2021. године, прослављена је храмовна слава истоименог новосадског храма на Телепу. На бденију уочи празника началствовао је протопрезвитер Жељко Тешић, настојатељ храма Светих Козме и Дамјана у Футогу, уз саслужење свештенства Епархије бачке. На дан празника, свету Литургију је служио протопрезвитер-ставрофор Стојан Билић, сабрат Саборног храма у Новом Саду, уз саслужење свештентва и ђаконства наше Епархије. После прочитаног јеванђелског одељка, прота Стојан је произнео беседу о светој равноапостолној браћи Кирилу и Методију. После заамвоне молитве, извршен је трократни опход око светог храма, а потом и чин благосиљања славских дарова које су принели овогодишњи кумови, Вељко и Зорка Јосимов. Кумство за наредну годину прихватили су Драгица и Имре Шара из Новог Сада. Литургијско празновање престоног празника храма на Телепу својим појањем улепшали су полазници Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин у Новом Саду, под руководством јеромонаха Јеротеја, сабрата Светоархангелског манастира у Ковиљу. После свете Литургије, протонамесник Велимир Врућинић, настојатељ храма, заблагодарио је свима који су дошли да увеличају празновање славе храма Светих Кирила и Методија на Телепу. Извор: Инфо-служба Епархије бачке-
- 1
-
-
- прослављен
- престони
- (и још 7 )
-
У ноћи између 22 и 23 маја непознате особе обиле су саборни храм светог Јована Владимира у Бару. Како су за сада пренијели интернет портали извиђај је извршен јутрос, а детаље о овом немилом догађају за Радио-Светигору пренио је протојереј-ставрофор Слободан Зековић, архијерејски намјесник барски који је казао да је начињена материјална штета и да је светиња оскрнављена, јер су разбојници извршили и преметачину олтара. Звучни запис разговора Отац Слободан је истакао да се нада да ће полицијска истрага довести до откривања починиоца и да ће они изаћи пред лице правде а да се свакако од Суда Божијег не могу сакрити и да ће ово гнусно дјело које су учинили бити на вјечну срамоту свима њима. Отац Слободан је истакао да скорије није забиљежено обијање богомоља у граду под Румијом: „Прије двије година било је пар случајева да су са наших и римокатоличких цркава скинута звона, али су починиоци убрзо откривени и они се налазе на издржавању затворске казне. Е сад, разбојништво овог типа заиста није до сада забиљежено у Бару, да се било чија богомоља на овакав начин оскрнави и буде покрадена. У сваком случају ја сам сигуран да ће полиција у оквиру својих надлежности предузети све потребне мјере да се дође до починилаца овога недјела“, рекао је он. На крају разговора отац Слободан је нагласио да су сви остали шокирани и саблажњени овим што се десило у Бару и изразио наду да се овако зло убудуће ниједној богомољи не догоди и да се сви потрудимо да се сличне ствари, колико је то могуће, сузбију у нашем друштву. Извор: Митрополија црногорско-приморска -
На данашњи дан 1939. године освештани темељи спомен Храма Светог Саве на Врачару
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Култура
Уобичајено је да се почетком градње сматра дан полагања камена темељца. У случају Храма светог Саве полагање камена темељца имало је дугу и компликовану историју. Први покушај учињен је још 1904. године, у време прославе стогодишњица Карађорђевог устанка. Одлука је донета на седници Главног одбора 3. јуна 1904. Одлучено је да се постави камен темељац и на њему усправи крст са дедикацијом о датуму полагања камена. Потом је у октобру решавано о врсти камена темељца и његовој изради. Коначно, одабран је радаљски гранит, посао поверен Н. Лукачеку, а да би се камен могао положити на потребном месту наложено је да се утврде осовине грађевине. Из извештаја о раду за 1904. годину наводи се да је камен темељац требало да буде постављен на празник Св. Стефана (27. децембра), али да се у последњем тренутку појавила нека сметња те није дошао Њ.В. краљ, иако је у очекивању доласка то место са црквене стране освећено, камен темељац спремљен и положен; требало је само да се повеља, по обичају, затвори и освети. Ово ће се, како је рекао митрополит, извршити 27. априла 1905. уз учешће читавог београдског грађанства, корпорација и пријатеља из осталих делова српства. Припреме су заиста настављене, па Збор приложника у јануару 1905. одлучује и умољава председника Друштва да се камен темељац и повеља поставе како је предвиђено. На седници од 23. марта одређен је и седмочлани одбор за свечаност полагања камена темељца. Нажалост, у априлу свечаност није одржана, из непознатог разлога, а онда се председник Друштва (митрополит Михаило) упокојио. Последица је била да је 19. децембра 1905. Главни одбор решио да се камен темељац пренесе код цркве и пристојно чува за намењени циљ у сали цркве. Од тада, овај први камен темељац више се не спомиње. Полагање камена темељца обављено је тек 1939. године, четири године по започињању првих радова на градилишту. Свечаност је изведена по програму. Записано је да Београд није запамтио такву грандиозну верско-народну свечаност. Она је почела Архијерејском службом у Саборној цркви, коју је служио српски патријарх Гаврило са великим бројем архијереја. По завршетку службе, Литија је кренула из Саборне цркве и ишла главним улицама Београда до отпочетог Храма на Врачару где је пристигла у 12 часова. Овде је велику литију дочекала друга литија из привремене Цркве св. Саве, са целокупним Главним и Надзорним одбором Друштва за подизање Храма св. Саве. Дневни листови описали су опширно и подробно величанственост и лепоту ове Литије и непрегледне масе народа које су пуниле тротоаре и споредне улице и побожно у свечаности учествовале. У простору зидовима већ обележеног великог Храма, за освећење темеља – поред архијереја, свештенства, генералитета, представника разних корпорација, певачких друштава који су испунили Храм – присуствовали су на нарочитим трибинама подигнутим поред олтарске апсиде краљевски намесници др Раденко Станковић и др Иво Перовић, председник краљевске Владе Драгиша Цветковић са министрима, председништво Сената и Скупштине, са многим сенаторима и посланицима, и председник Београдске општине са Градским већем. Чланство многих корпорација и друштва, које није могло добити места у Храму, било је распоређено око Храма и у споредним улицама. Чин освећења темеља извршио је Његова светост патријарх српски господин Гаврило. При самом чинодејству саслуживали су и руски митрополит Анастасије и бугарски митрополит Павле Старозагорски. У камен темељац положена је повеља на пергаменту исписана словима Мирослављевог јеванђеља: „У ИМЕ СВЕТЕ ТРОИЦЕ, ОТЦА И СИНА И СВЕТОГА ДУХА! За владе благоверенога gосподара Петра II Карађорђевића, краља Југославије и Његовог краљевског намесништва, благословом и чинодејством Његове светости патријарха српског Гаврила и свега Светог архијерејског сабора Српске цркве уз учешће свештенства оба реда, представника државних и општинских власти, изасланика из свих крајева oтаџбине и многобројног народа, освети се дана 27. месеца априла (10 маја) љета Господњег 1939. овај темељ започетог велелепног саборног Храма у славу и спомен првог српског архиепископа, просветитеља и апостола светог Саве. Самопожртвовањем државе, цркве, свештенства и народа, а настојањем „Друштва за подизање Храма св. Саве на Врачару“ под високом заштитом благоверених српских владалаца и под председништвом поглавара Свете Српске цркве, подиже се на месту, где су од непријатеља спаљене мошти светитељеве, овај величанствени и монументални Храм као видни и вечити споменик дубоке захвалности свега српског народа своме највећем препородитељу и угоднику Божијем светитељу Сави Српском. Нека неизмерна милост и благодат Божија уздигне и чува у сва будућа времена овај молитвени док, као светлу лучу и снажни духовни ослонац наше свете православне вере и хришћанског морала и нека он буде неисцрпни источник јеванђелских истина, братске љубави и међусобне слоге целом српском народу на славу Божију и за опште добро људи на земљи – АМИН!“ Ову повељу потписали су Његова светост патријарх српски господин Гаврило, Краљевски намесник др Раденко Станковић, председник Краљевске владе г. Драгиша Цветковић, председник Београдске општине г. Влада Илић, инжењер, професор Универзитета Војислав Зађина и предузимач инжењер Константин Станковић. На свечаности освећења темеља говорили су Његова светост патријарх српски господин Гаврило, председник Краљевске владе Драгиша Цветковић у име првог намесника, Његовог краљевског височанства кнеза Павла, који је државним пословима у то време био у иностранству и тиме спречен да присуствује овој свечаности. Београдска радио станица је преносила читав ток свечаности. Да би ова јединствена црквено-народна, државна и београдска свечаност остала потомству за спомен, а историчарима као верни податак о високој српској верској и националној свести Савиних потомака, Главни одбор се постарао да се филмски сними цела Литија и чин освећења темеља, а од појединих главних момената израде фотографски снимци који се данас чувају у нарочитом албуму у архиви Друштва. Извор: Ризница литургијског богословља и живота -
Престони празник Саборног храма у Новом Саду
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
Епископ бачки др Иринеј: „Свети Георгије је положио живот свој за Христа, за Његову правду, истину, љубав, за све оно што нам Христос доноси и дарује у Својој Личности. Он је велики сведок љубави Христове, сведок истинске, дубоке, свепрожимајуће вере правих хришћана. Свети Георгије чује и наше молитве, ако му се обратимо са вером у моћ његове молитве, а, пре свега, у моћ и љубав Онога Који је и њему дао благодат и силу”. У четвртак, Светле седмице, 23. априла/6. маја 2021. године, житељи Новог Сада свечано су прославили престони празник Саборног храма Светога великомученика, победоносца и чудотворца Георгија. Прослављање празника отпочело је свечаним празничним бденијем, на којем је, у молитвеном присуству Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина Иринеја, началствовао протојереј Бранислав Мркић, архијерејски намесник новосадски други, уз саслужење новосадских свештеника и ђаконâ. На дан празника, на светој архијерејској Литургији началствовао је Његово Преосвештенство Епископ бачки господин Иринеј, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа мохачког господина Исихија, као и новосадских свештеника и ђаконâ. У својој архипастирској беседи после прочитаног јеванђелског зачала, Преосвећени владика Иринеј је поучио верни народ о празнику Светога великомученика Георгија. „Свети Георгије, родом из града Лиде у Палестини, био је римски војник. Он је пред царем и пред сенатом Рима исповедио своју хришћанску веру и, уједно, изобличио владаоце тадашње најмоћније империје због њиховог идолопоклонства. Разјарио се, наравно, сурови Диоклецијан, и наредио да га ставе на најстрашније муке. Свети Георгије је остао доследан и, на крају, положио живот свој за Христа, за Његову правду, истину, љубав, за све оно што нам Христос доноси и дарује у Својој Личности. Зато је и назван великомучеником. Тај почасни назив добијају они који су најстрашније страдали и остали непоколебиви. Реч великомученик у изворном облику на грчком језику, са којега је преведена, има два значења: великомученик и велики сведок – један од великих сведока Христових. Мучеништво није добровољно тражење страдања, није истицање себе, неког свог самоубилачког хероизма, него спремност – из љубави према Христу и из Христове љубави према ближњима нашима свима – да сведочи Христа у свако време, на сваком месту и по сваку цену, па, ако је тако Господ допустио, и по цену свога живота и проливања своје крви од стране гонитељâ. Тако је, дакле, он с правом велики сведок љубави Христове, сведок истинске, дубоке, свепрожимајуће вере правих хришћана. Он је био један од њих и зато га је Господ прославио и зато се и назива победоносац. Господ га је и после његовог телесног упокојења прославио даром чудотворства. До дана данашњега, за све оне који призивају његове молитве, веома је осетан у њиховом животу. Зато је један од најомиљенијих и најпознатнијих угодника Божјих, и то не само у нашем, хришћанском свету, него на читавом Блиском и Средњем истоку, где су, као што знамо из историје, многи милиони хришћана насилно исламизирани. Многи православни хришћани код нас, у српском народу, славе Ђурђевдан као своју славу. Свети Георгије чује и наше молитве, ако му се обратимо са вером у моћ његове молитве, а, пре свега, у моћ и љубав Онога Који је и њему дао благодат и силу”, истакао је Преосвећени владика Иринеј, честитајући свима сабранима престони празник Саборног храма. После заамвоне молитве, владика Иринеј је благословио славске дарове, које је ове године са љубављу, Господу у славу, а у част светог великомученика Георгија, принео кум храмовне славе, господин Зоран Тадић са породицом. Светој Литургији су присуствовали господин Мирослав Илић, помоћник покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са Црквама и верским заједницама, господин Никола Перваз, председник Црквене општине у Новом Саду, и господин др Радивоје Стојковић, директор Гимназије „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду. Извор: Инфо-служба Епархије бачке -
Поводом гласина о „литији“ под називом „Молитва за спас народа“ од нашег храма до Храма Светога Саве, која би наводно требало да се одржи 04. априла 2021. године, које се шире путем друштвених мрежа и које су доспеле до наших парохијана, обавештавамо вас да таква литија нема благослов нашег свештенства и да као таква не може кренути од нашег храма. У питању су дезинформације које имају за циљ да смуте наш верни народ у време Великог поста. Позивамо све наше парохијане да тога дана узму учешћа на Литургијском сабрању у нашем храму. Братство Храма Светог Вазнесења Господњег у Жаркову Извор: Световазнесенски храм у Жаркову -
Свечано прослављена слава Светосимеоновског храма у Ветернику
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
Епископ Исихије: „Преподобни Симеон Мироточиви се удостојио сведочанства Цркве о светости.” Престони празник храма Преподобног и богоносног оца нашег Симеона Мироточивог, у новосадском насељу Ветерник, прослављен је свечаним празничним богослужењима, а у радости 30-годишњице од освећења темеља ове светиње. У навечерје празника, свечано празнично бденије служио је протопрезвитер-ставрофор Славко Пајовић, уз саслужење протопрезвитера-ставрофора Стојана Билића, протопрезвитера Милана Узурова, протонамесника Бранислава Ђурагића, презвитерâ Станка Лакетића, Зорана Регодића и Огњена Верића. Богослужбеном торжеству допринело је саслуживање часних новосадских ђакона Владе Поповића и Бранка Бандобранског. У славу Тројединог Бога, а у част духовног покровитеља рода нашега – преподобнога Симеона Мироточивог, једним устима и једним срцем појали су појци ветерничког храма. На сâм дан празника, светом архијерејском Литургијом предстојао је Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије, викар Епископа бачког, уз саслужење свештенства и ђаконства из свих крајева Богом чуване Епархије бачке. Свој допринос на литургијском сабрању пружили су појци при Спомен-храму Светога Саве на Врачару, који су својим милозвучним и умешним појањем на посебан начин пренели благослов београдске светиње, која је у наше време засијала у пуном сјају. После светописамских чтенија, надахнутим архипастирским словом сабране је поучио епископ Исихије, који је указао на благословени значај преподобнога Симеона Мироточивог, који је на савршен начин послужио светој Цркви, а нама оставио истински пример правоживља. Према речима владике, преподобни Симеон Мироточиви је својим животом посведочио и актуализовао Спаситељеве речи о одрицању од себе и узимања Крста Христовог као знамења победе и спасења. Нека би нас Господ све умудрио да, попут преподобног оца нашег Симеона, посветимо сва своја дела која не морају да буду тако грандиозна као његова, да их посветимо Господу и да их посветимо служењу своме ближњем, био он наш пријатељ или непријатељ. И нека бисмо његовим молитвама сви заједно се уподобили Господу и нашли се у вечној слави у присуству свих светих, и да заједно прослављамо Оца и Сина и Светога Духа, закључио је владика Исихије. После заамвоне молитве освештани су славски дарови, које су принели овогодишњи кумови храмовне славе. У име свештенства и литургијске заједнице Светосимеоновског храма, речи благодарности произнео је протопрезвитер Предраг Билић, настојатељ храма. Прота Предраг је заблагодарио Троједином Богу, а потом и Преосвећеном епископу Исихију, као и свештенству и верном народу, који су пројавили своју хришћанску љубав учествујући у славском торжеству у ветерничком храму. Катихета Бранислав Илић Извор: Инфо-служба Епархије бачке-
- 2
-
-
- свечано
- прослављена
- (и још 4 )
-
Наша света Црква прославиће у петак, 26. фебруара 2021. године, преподобног Симеона Мироточивог. Храм у Ветернику прославиће престони празник. Ђакон при наведеном храму, Мирослав Стојановић, говорио је у Јутарњем програму Радио-Беседе о историјату ветерничког храма и великом подвижнику и творцу независне српске државе, преподобном Симеону Мироточивом, великом жупану Стефану Немањи. Светлописи - храм Преподобног Симеона мироточивог у Ветернику Извор: Инфо-служба Епархије бачке -
У плану је да се током 2021. године изради пројектна документација, а да радови на обнови храма почну наредне године. -Кровиште и прозори на звонику храма Светог архангела Михаила у Великој Мучни обновљени су током претходне године, уз стручни надзор Конзерваторског одјела у Бјеловару, казао је копривнички парох јереј Радован Димитрић за Информативну службу Епархије загребачко-љубљанске. -Радове у вриједности од око 300.000 куна финансирали су Министарство културе, Копривничко-крижевачка жупанија и Општина Соколовац. У текућој години планирана је израда пројектне документације, а у сљедећој (2022.) и почетак радова на обнови остатка храма, изјавио је јереј Радован Димитрић. Према његовим ричима, само у Великој Мучни, парохији која је настала почетком XVIII века, тренутно има 95 православних домова. Храм у Великој Мучни, селу недалеко од Копривнице, саграђен је 1740. године и један је од најстаријих православних храмова у Пригорју и Подравини. Извор: Митрополија загребачко-љубљанска Епархијске вести | -
.jpg.4a74b9561cc918a5b1055ff541d8bb52.jpg)
У навечерје недељног дана, када савршавамо свештени спомен на Светог Јевстатија српског, у суботу 3/16. јануара 2021. лета Господњег, васкрсно вечерње богослужење у Светосименовском храму у Ветернику, уз саслужење братства храма, служио је протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први. Благољепију свечаног богослужења допринело је појање новосадског катихете Бранислава Илића и појаца ветерничког храма. Светлописи - храм Преподобног Симеона мироточивог у Ветернику Пред појање тропарâ, сабранима се очинским и љубављу испуњеним речима обратио прота Миливој Мијатов изражавајући радост што по први пут служи у ветерничком храму откако је у потпуности завршено осликавање ове светиње, која својом лепотом свакога човека подстиче да понови речи химнографа: Мислимо Богородице, као да на небу стојимо! После кратког пастирског слова, архијерејски намесник новосадски први предочио је сабранима две одлуке Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког г. др Иринеја. Према одлуци господина Епископа, протопрезвитер Предраг Билић, досадашњи парох четврте парохије, постављен је на трећу парохију при ветерничком храму, као и за новог настојатеља ветерничке светиње. Прота Миливој је сабранима предочио и текст друге одлуке Епископа бачког, којом је, према потреби пастирске службе, досадашњи парох ветернички и настојатељ Светосимеоновског храма, протонамесник Бранислав Ђурагић, постављен на нову парохију при Светосавском храму у Новом Саду. Спроводећи у дело наведене одлуке Епископа бачког Иринеја, прота Миливој је позвао сабране да са љубављу и уважавањем прихвате новог настојатеља Светосимеоновског храма, указавши да је прота Предраг искусан свештенослужитељ и достојан части и послушања које му је надлежни Архијереј из очинске љубави и ради пастирских потреба поверио. У свом слову, прота Миливој је заблагодарио оцу Браниславу, досадашњем настојатељу храма, посебно истичући његову ревност у служењу и брижност око светиње Господње у новосадском насељу Ветерник. Сабранима се обратио нови настојатељ храма, прота Предраг Билић, заблагодаривши Господу који га је призвао на благословено дело свештеног служења, а потом узносећи благодарност Епископу Иринеју чија очинска љубав и брига га прате кроз вишедеценијско служење Цркви на многим парохијама у Богом чуваној Епархији бачкој. Велика је част, радост и одговорност бити настојатељ овог велелепног храма у Ветернику чија лепота није само у зидовима, већ у благословеној хармонији и љубави којом ова литургијска заједница одише, истакао је протопрезвитер Предраг Билић. На крају, сабранима се обратио протонамесник Бранислав Ђурагић говорећи о важности послушања и хришћанске љубави без којих нема успеха ни у свештеничкој служби, ни у црквеном животу уопште. Благодаран сам Богу што сам осам година био свештенослужитељ и настојатељ овог предивног храма, чија градња и украшавање је и мене духовно изградило, чинећи ме спремним за нове пастирске подухвате који су ми поверени, нагласио је отац Бранислав. Катихета Бранислав Илић Извор: Инфо-служба Епархије бачке-
- 1
-
-
- новосадском
- храма
- (и још 8 )
-
Протонамесник Бранислав Ђурагић нови парох Светосавског храма у Новом Саду
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
У недељу 32. по Педесетници, када наша света Црква молитвено прославља Сабор светих седамдесет апостола и светог Јевстатија Српског Светосавски храм у Новом Саду са благочестивим парохијанима имао је посебну радост да, благословом Високопреосвештеног Епископа бачког господина др Иринеја, дочека и с љубављу прихвати новопостављеног пароха четврте парохије, протонамесника Бранислава Ђурагића, досадашњег настојатеља храма и пароха у Ветернику. Искуство Цркве непрекидно сведочи, као и данашњим догађајем, да се благодат Духа Светога увек изобилно излива на изградњу и усавршавање целокупне Заједнице у Христу. Архијерејски намесник новосадски први, протојереј-ставрофор Миливој Мијатов, спроводећи у дело наведену одлуку Епископа бачког Иринеја, позвао је сабране да са љубављу и уважавањем прихвате новопостављеног пароха. Истичући да је отац Бранислав, иако млад свештеник, досадашњим радом показао озбиљност и одговорност у свештенопастирској служби, због које му надлежни Архијереј из очинске љубави поверава ново послушање. Потом је настојатељ светога храма, прота Бранислав Мркић, у име свештеног братства и благоверног народа пожелео добродошлицу, иза које је уследила надахнуто обраћање новопостављеног сабрата оца Бранислава Ђурагића, у којем изражава благодарност најпре Богу, а затим Преосвећеном Владици, уз дужно обећање да ће ревносно службовати у Винограду Господњем. Уследио је завршетак свете Литургије уз срдачно честитање присутног народа. Извор: Инфо-служба Епархије бачке-
- 1
-
-
- протонамесник
- бранислав
- (и још 7 )
-
Премијерно: Дечји хор Певачког друштва храма Светог Саве - Христово рођење
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Песме
.jpg.0a3570d395a48abdb2014df9a5c345f3.jpg)
??Бадњи је дан, ложи се бадњак у име... - Pevacko drustvo Hrama Svetog Save | Facebook M.FACEBOOK.COM ??Бадњи је дан, ложи се бадњак у име Христове љубави. Дочекајмо Божић уз мале и велике хористе и њихове топле гласове. Дечији хор Растко, Хор “Мокрањац” и Хор Храма Светог Саве припремили су за вас...-
- 1
-
-
- премијерно:
- дечји
- (и још 8 )
-
Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан служио је 27. децембра 2020. године свету архијерејску Литургију у храму Светог Саве у Београду. На крају свете Литургије епископ Стефан је служио помен блаженопочившем патријарху и оцу нашем Иринеју. У Светосавском дому потом је уприличена подела пакетића малишанима поводом празника Материца. Извор: Инфо-служба СПЦ -
Причу о настанку, развоју – бројним градњама и реконструкцијама Алмашке цркве, за „Дневник” је у недељу започела чланица Удружења туристичких водича Новог Сада (УТВНС) Мирјана Николић, која је на занимљив начин описала пут стварања и три века постојања храма Света Три Јерарха. Овај, други део приче о Алмашкој цркви, тиче се самог изгледа храма, који је грађен у неокласицистичком стилу, по пројекту Мартина Ковчарског. Мирјана Николић наводи да се на западној страни торња, изнад каменог портала, налази плоча од црвеног мермера величине око два квадратна метра. На њој је, како каже, уклесана 1797. година као година градње, а такође и имена митрополита, епископа и цара, као и навод да је изграђена средствима Српске православне општине. -Ову монументалну и репрезентативну цркву, чије је коначно украшавање у потпуности завршено 1808. године, освештао је тадашњи епископ бачки Јован Јовановић, а у време владавине Франца Јосифа Другог – истиче наша саговорница. – У данашњим габаритима храм још и сада доминира Алмашким крајем и читавим Новим Садом. Његове димезије су: 45 метара је дуг, 15 широк, исто толико износи и висина до кровног венца, док је висина звоника с позлаћеним крстом изнад западног улаза чак 49,5 метара. У звонику се данас налазе четири звона укупне тежине близу шест тона, а највеће од њих је уједно и највеће у Новом Саду. Нажалост, храм није одолео страдањима. Мирјана Николић наводи да је током бомбардовања града, 12. јуна 1849. године, некадашњи оригинални торањ порушен, односно преполовљен, с Тврђаве испаљеним топовским ћулетом. Она истиче да је нови, који га и данас краси, нешто нижи од првобитног. Када је у питању унутрашњост храма, Мирјана Николић наглашава да она није нимало мање величанствена од њене спољашњости. -Прозори великих димензија, високо постављени, омогућавају присуство обиља дневне светлости, а масиван хор на западној страни, декорисани зидови храма, таваница и прелеп иконостас на истоку, ретко кога ће оставити равнодушним – описује Мирјана Николић. – Дрвенарију и дуборез на иконостасу радио је Аксентије Марковић од 1800. до 1803. године, а реч је, по многима, о ремек-делу дрворезбарске уметности. Три године касније, тај велики дрворезбар је преминуо и сахрањен је у порти храма. Иконе на иконостасу, као и сликање зидних површина, радио је најпознатији српски сликар свога времена, иконописац и портретиста Арсеније Теодоровић. По речима Мирјане Николић, зидне иконе су оштећене услед прокишњавња – након рушења дела цркве током бомбардовања 1849. године. Она описује да је на Богородичином трону, на којем је некада стајала стара чудотворна икона, данас икона Пресвете Богородице с Христом у наручју. То је, како наглашава, дело Уроша Предића из 1905. године, и, по оцени стручњака, једно од његових најуспелијих сликарских остварења. -Наручилац иконе је био новосадски књижар и штампар Арса Пајевић, који је платио све трошкове уметнику, а уз то је платио и позлаћивање трона и новог уметнички израђеног кандила од најфинијег сребра, које и данас виси пред иконом – открива Мирјана Николић. Пројекат „Нови Сад, културно-историјска баштина” суфинансирао је Град Нови Сад, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио новац Извор: Дневник -
Извод из бесједе Његовог високопреосвештенства Митрополита Амфилохија на дан освећења храма посвећеног Светом новомученику Станку 18. децембра 2004. године: ”У име Оца и Сина и Светога Духа. Камен који одбацише зидари он постаде угаони камен и дивно је то у очима нашим. Ријечи драга браћо и сестре које се односе на одбаченог, презреног, опљуваног, распетог голготског мученика Христа Бога нашега. Зидари земаљске среће одбацили га, као што зидар одбацује неки од каменова када гради своју кућу. Међутим, онај који је био одбачен, који је био презрен и распет, показао се крајеугаоним каменом васионе. Открио се и јавио тајном свога васкрсења као онај кроз кога је све постало све што је постало и који је својом Божанском љепотом и ликом љепотом украсио сва створења видљива и невидљива и који својим промислом чува свако биће и свако створење, дарује му свјетлост, живот и непролазност, а на првом мјесту човјеку чије је тијело примио на себе, уселивши се у нашу природу и обасјавајући својом вјечном свјетлошћу свакога човјека који долази у овај свијет. Ова стијена на којој је саграђен храм данас освештан новомученика Станка Острошкога, и она је, попут онога чијем имену је од данас посвећена, била заборављена. Али оно што је чекало вјековима да добије свој смисао ево данас на овај дан добија свој смисао уписан силом Божанском и Божанским промислом. И ова стијена коју нијесмо примјећивали до скора, ево данас и она постаје угаони камен, један од угаоних каменова ове острошке светиње. Посвећена имену Божијем постала је од данас мјесто свједочења Њега као крајеугаоног камена, Христа Бога нашега, мјесто просвећења, мјесто освећења, мјесто приношења Његове бескрврне жртве Тијела и Крви Његовог за спасење свијета. Ова стијена ево узрасла је у овај чудесни дивни храм, први такав, посвећен Светоме новомученику Станку Острошком. Ево његове свете ручице дошле су овдје у овај свети храм! Његове ручице посјечене за Христа добиле су своје тијело, јер шта је друго овај храм него је тијело – симбол Тијела Христа Бога и символ пострадалог распетог, али и васкрслог тијела новомученика Станка. Новомученик Станко, дијете коме су нудили славу и част, али дијете часно и честито у чијем срцу се разгорио огањ вјере у Христа распетога и васкрслога, није се одрекао Христа већ је радије прихватио да буде сасјечен на комаде за Христа него ли да прихвати обману безбожничку свога времена. И Бог у знак свога благовољења – Христос Господ – сачувао је за његову мајку, и за мајку Цркву, и за ову светињу, његове руке да нас милују, да нас благосиљају и да од сада па у будуће из ове светиње свједоче како је дивно бити свједок Христа Бога, како само они који живот свој жртвују за светињу, за име Божије, за ближње своје, остају записани у вјечном памћењу Божијем, остају записани и у људском памћењу и у памћењу Цркве Божије. И то је дакле дивно! У очима нашим, на овом камену, овај новомученик Станко од данас ево још снажније свједочи Христа Бога. И његове свете ручице сабираће у будуће вјекове око себе све оне које буду долазили да се поклоне острошкој светињи Св. оцу нашем Василију Острошком и да приме од њега благослов. Он је такође претрпио страдање добровољно, добровољни подвиг и распеће, распет за овај свијет и свијет за њега, и који ево кроз вјекове распет у име Господње, али и испуњен Господњом силом васкрсења, васкрсава хиљаде стотине хиљаде душа које се окупљају, као и ми данас, и који се окупљају и који ће се окупљати око његових светих моштију. И то је дивно у очима нашим јер и то је причасно, као и руке новомученика Станка, као и подвиг Св. оца нашег Василија.. Ево данас на овој стијени поред тога великога Божанског дара имамо још један дар и још један благослов, и ми и они који овдје заједно са нама очекују да их похранимо у ову светињу, који су пострадали за Крст часни и слободу златну, који очекују да буду похрањени овдје на овај камен на коме је никао овај свети храм и узрасла ова светиња и на коме ће почивати руке новомученика Станка. Овдје су заједно са нама данас понижени згажени са оскрнављеним гробовима, са оскрнављеним споменом и поменом 27. наше браће и наших отаца који су овдје поред ћивота Св. Василија Острошког жртвовани, поклани практично без суда и пресуде. И не само што су убијени без суда и пресуде, него ево до данас њихов гроб је био оскрнављен и заборављен, презрен. Многи су се уклањали од њихове гробнице да их не би случајно неко видио да поред њих пролазе. Будите увјерени да има и данас оних који су од страха изостали да буду овдје, толико је дубок страх ушао у људске кости и толико се зло и братомржња испртила на ово свето мјесто, да тај страх ни данас људе не оставља! Али они које људе остављају и које људи презиру, ево их данас прослављају се на овом светом мјесту и докле буде било овога светога мјеста, а биће га докле је свијета и вијека, памтиће се поред новомученика Станка и они који су овдје побијени, који су се суочили са два велика зла 20 вијека, са нацифашистичким злом и оном идеологијом која је обоготворила крв и тло. Али су се суочили и сукобили и са оном другом идеологијом која је обоготворила класу, и обоготворила човјека коме је дах у носу, човјека без Бога и против Бога. Та два страшна искушења која су крвљу засијала сву Европу и читав свијет су била она искушења са којима су се суочили они које ми данас овдје сахрањујемо. И да буде још страшнија прича, они који су њих осудили на смрт, и њихови идеолошки потомци, данас су главни носиоци оних идеја ради којих су њих побили и који су њих жртвовали. И нека је тако, али нека им Бог да разума да схвате колико је велико зло учињено и да прихвате истину о овом страшном догађају голготског страдања, острошке голготе која ево овдје постоји и са које капа крв страдалника већ 61 годину. Све што је драга браћо истинско и часно у историји рода људског оно је засновано на жртви, на голготској жртви, на Христовој жртви и на жртви оних који су се у име Бога, у име Христа жртвовали за светињу и за ближње своје. Ова светиња привлачи милионе људи управо зато што је утемељена на жртви богоносној, христоносној голготској жртви. Овој жртви се придружују и они које данас овдје похрањујемо, а мјера жртве, то је закон историјски, јесте мјера љубави, а нема веће љубави од оне да неко живот свој положи за ближње своје.” Извор: Митрополија црногорско-приморска -
Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан служио је 13. децембра 2020. године, на празник Светог апостола Андреја Првозваног, свету архијерејску Литургију у крипти храма Светог Саве на Врачару. Саслуживало је свештенство Светосавског храма. Након читања светог Јеванђеља, по благослову Преосвећеног Епископа, поучну беседу произнео је свештеник Предраг Продић. У току свете Литургије епископ Стефан се помолио Господу за душе блаженопочивших патријарха Иринеја, митрополита Амфилохија и епископа Милутина. После свете Литургије Преосвећени Епископ је обавио помен блаженопочившем патријарху и оцу нашем Иринеју. Извор: Инфо-служба СПЦ
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.