Претражи Живе Речи Утехе

Полако се завршава живописање највеће куполе Храма Светог Саве на Врачару.Посао на изради мозаика Вазнесења Господњег површине 1230 квадратних метара вредан је 4.000.000 евра а финансира га компанија "Гаспром њефт". Радови се приводе крају, чак 3/4 активности је до сада урађено. Компанија "Гаспром њефт" са 4 милиона евра финансира пројекат декорације куполе Храма Светог Саве View full Странице

Поводом храмовне славе, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 14. октобра 2017. године свету архијерејску Литургију у храму Покрова Пресвете Богородице у Београду. Прилог Радија Слово љубве ТВ Храм: Патријарх Иринеј - Богомајка покрива све, а мајке најпре! -ФОТОГАЛЕРИЈА- Његовој Светости саслуживали су протојереји-ставрофори Бранко Топаловић - архијерејски наменсик београдки други, Стеван Станковић - старешина храма у пензији, Драган Павловић - стрешина храма на Централном гробљу, Јовица Вићентијевић - парох Покровског храма, Споменко Грујић - старешина Богородичне цркве у Батајници и Милан Топић - старешина цркве Свете Тројице, протојереји Владимир Цупаћ - парох Покровског храма у пензији, Верољуб Глишић и Миодраг Нешић - парох Вазнесењске цркве у Борчи, јереј Милан Марић - старешина цркве Светог Јована Владимира, протођакони Томислав Милановић, Стеван Рапајић и Радомир Перчевић и ђакон Драган Танасијевић. Празничном богослужењу присуствовали су представници Римокатоличке цркве Светог Антуна, викар самостана отац Леополд и фра Илија - жупник и декан, представници Општине Звездара - председник г. Милош Игњатовић и секретар Скупштине г. Славко Бабић. У цркви препуној благочестивог народа Његова Светост се обратио пригодном беседом. После литије око храма преломљен је славски колач. Овогодишњи колачари били су г. Срђан и гђа Споменка Митровић. За следећу годину део колача и кумство преузели су г. Звездан и гђа Слађана Ивановић из Београда. После свете Литургије овогодишњи домаћини славе - благочестива породица Митровић - у Парохијском дому приредили су славски ручак. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Један, тобож велики православац, у свом „ревновању“ дошао на идеју како да заштити цркву од свих који би да у њу уђу непристојно обучени, али када је своју идеју предложио свештенику, овај му исприча причу, која је из корена променила његов поглед на људе... Све се одиграло пре пар година, у порти наше локалне цркве за време једног великог празника. Као и сваке године, на тај дан се скупљао велики број људи у цркви, па смо другар и ја помагали свештеницима целога дана. Током једне паузе, седели смо на клупи и посматрали људе који долазе у цркву. Наравно, свакакав свет се тог дана појавио у храму, од оних који не умеју да се прекрсте, понашају се као на пијаци док купују свеће, до оних неприкладно обучених, који у храм улазе као у кафић. Све ово нас је иритирало, тобож велике православце, па смо се утркивали ко ће већи број увреда и осуда да упути на рачун народа, који је овде вероватно једном годишње. Сећам се да сам био толико нервозан због свега да сам дошао на идеју да не пустимо у храм све оне који су непристојно обучени. У мојој глави тада је то изгледало као херојско дело, као да смо тиме сачували цркву неукаљану овим светом који није заслужио да у њу уђе. Када сам свештенику предложио ту идеју, испричао ми је причу која је срозала гордост тинејџера у маскирним панталонама и из корена променила његов поглед на људе: У неки храм једног дана ушла је млада девојка, врло оскудно обучена. Стала је да се помоли, кад јој приђе нека старија жена са марамом на глави, редовни посетилац цркве и поче да је критикује. ''Како си се то обукла? Зар те није срамота да оваква улазиш у цркву? Одлази одавде! Тако обучена седи у кафићу а не да долазиш у цркву!'' После ових увреда, девојка се окренула и отишла из цркве, а жена остаде, уверена у исправност свог чина. Те ноћи, у сну јој се јави Богородица: ''Мени је требало двадесет година да је уведем у цркву, а теби само два минута да је из цркве избациш!'' Седео сам изгубљен. Сва она самоувереност испарлила је из мене и остао сам на клупици погнуте главе. Ко сам ја да одређујем за кога је црква? Како сам само могао да себи одредим улогу неког ко ће удаљавати људе од Христа? Ја, вероватно најгрешнији међу свима њима, дајем себи за право да судим о томе ко може да уђе тамо где је свако призван? Ја, који се целог живота буним што ме због свог начина облачења осуђују, сада радим исто то тамо где осуђивање не сме да постоји, на једином месту на свету где смо сви једнаки! Шта би било са мном, да ме је, у тренуцима када сам тражио животну утеху на истом том месту, неко пришао и избацио као недостојног да се ту налазим. Можда већина ових људи не зна зашто су данас ту, можда су обучени непристојно, али и њихова срца траже утеху, као што је моје тражило пар година раније. Ко сам ја да им је одузмем и забраним? Шта ако је та девојка коју сам због кратког шорца хтео да избацим можда баш данас осетила утеху у цркви коју јој кафић у који касније оде није дао? Зар није Христос био први који је разбио људска правила и предрасуде, који се против фарисејског лицемерја борио тако што је код себе примао грешнике, царнике, блуднице, онај најнижи и најосуђиванији део друштва? Није их одбацивао због њихових мана, већ их је као такве прихватао и волео - давао им је оно што лицемерни свет није умео. И сви ти људи данас су ту, барем на пола сата заменили су телевизију, интернет, дискотеке и кафиће за цркву, и ко сам ја да им ускратим тих пола сата са Христом? Неколико година касније, исти празник, делим иконице светог Николе народу. Размишљам о свему овоме док гледам икону Спаситеља са сузама покајања у очима. Сада с искреном Љубављу прилазим сваком од људи који су ушли у храм, смирено одговарам на њихова питања, објашњавам им ствари које онакви попут мене нису желели да им објашњавају и желим да им барем тих пет минута које проводе ту буду корисни. Само на тај начин Христова вера може се приближити људима. Ако затворимо цркве, само за нас који смо ту сваке недеље, ако се изолујемо од простог народа, ми ћемо присвојити Христа за себе, што је увек била највећа грешка коју људи чине. Христос је ту за све, за свештенике и чланове Цркве, за учене људе и оне просте, за правнике, лопове, учитеље, аутомеханичаре, мушкарце, жене, Србе, Мађаре, Црнце, Азијате... Он чека сваког од нас и не прави разлике које људи праве. Он гледа људско срце, које је за нас често скривено испод слојева предрасуда.

Светом архијерејском Литургијом, резањем славског колача, свенародним сабором и славском трпезом хришћанске љубави прослављен је празник Воздвижења Часног Крста – Крстовдан, славе цркве у острошком манастиру коју је, по предању подигао Свети Василије Острошки. Свету архијерејску Литургију са свештенством у сриједу 27. септембра служио је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије. Звучни запис беседе Митрополита црногорско-приморског Амфилохија након прочитаног Еванђелског одељка Звучни запис беседе Митрополита црногорско-приморског Амфилохија на крају Свете Литургије ВИДЕО ПРИЛОГ Током Литургије, надахнут великим празником и благословом острошке светиње, бесједећи је поучавао сабране, а подсјетио је да је Свети Василије Острошки један од оних који вјековима свједоче Христово Распеће. – Доље гдје почива његов ћивот, тамо је црквица посвећена Светом Ваведењу Пресвете Богородице, а Ваведење је почетак откривења Божијег и Божије тајне и јављања Христовог. Ваведењем почиње домострј спасења рода људског. Дубок и мудар је био Свети отац Василије. Зато је и посветио храм Ваведењу, као што је и овај храм посветио Воздвижењу Часног Крста. Часном Крсту је посветио ову пећину и ову планину, тако да је све у овој светињи и у овој планини Божијој, стијени Божијој и у животу Светог Василија, у животу Исаије који се овдје подвизавао прије њега и у животу свих оних који су овдје долазили и долазе кроз вјекове, у знаку Христовог Распећа и Часног Крста – казао је Митрополит Амфилохије. Он је објаснио да је човјек створен у знаку Часног Крста, јер када рашири руке његово тијело представља крст. Човјек је, рекао је, призван да живи у знаку Крста, а то је уписано у биће самог Бога. Говорећи о хришћанству Запада Митрополит Амфилохије је рекао да је данас све мање и мање живога Бога у свијести западних хришћана. – Шта ради данас западни свијет коме смо и ми почели да се клањамо? Шта друго ради него прогони Христа из људског живота? А прогони га управо тиме што све више и више заборавља да је Он Бог, да је сишао са неба на земљу и све више заборавља да је људски живот овјде и да је човјек призван да се сараспне Христу. Она ријеч јеванђељска ”ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе, нека зме крст свој и нека иде за мном”. У знаку крста је људски живот, не само у природи људској, него и у дјелању људском овдје на земљи. У знаку Часног Крста је живот Бога овјде на земљи, то значи у знаку жртвовања, у знаку љубави према живом Богу и у знаку љубави према ближњима својим – казао је Високопреосвећени Митрополит Амфилохије. Бесједећи говорио је и о породици која је данас разорена и казао да је Црквени суд Митрополије црногорско-приморске само ове године развео 42 брака, због чега је он као духовни пастир веома тужан. – Био сам тужан заједно са свештеницима. Међу онима који су се разводили био је и један брачни пар који је само прије годину склопио брак, а остали негдје послије 2000. године. Разговарајући са тим људима и гледајући разлоге за те разводе, очевидно да ти људи нијесу схватили светињу живота, светињу брака, светињу породице. Нема осјећања да је брак светиња над светињама. Брак јесте љубав, али она распета љубав – казао је Митрополит и истакао да је светиња брака данас угрожена више него икад. Митрополит Амфилохије је истакао да права и истинска љубав, Божија љубав у знаку које је људско биће и људски живот данас се претвара у неморал. – Да не скрнавимо ову светињу, са оним у шта се та љубав претвара данас и у Србији и у Црној Гори, а почело је то у Еворпи. Догађају се параде срама, смрада…љуте се да говорим језиком мржње, али то је парада неморала, обесвећење људског тијела и људске душе, обесвећење тајне љубави Богом дане и уграђене у људску природу. И то нам данас долази са обесвећеног и раскрштеног запада – казао је Митрополит Амфилохије. Митрополит је подсјетио да је наш народ увијек гледао према истоку, гдје сунце излази, гдје су Јерусалим, Витлејем и све хришћанске светиње које сијају и зраче. – Колико је данас лажних богова, идеала, идеологија којима се људи клањају данас широм свијета. Нажалост, то најдубље богоодступништво, а кроз њега и братоодступништво креће са некада светог запада, хришћанског запада, гдје су своје мошти оставили апостоли Петар и Павле, онога запада који је родио велике и свете Божије људе – казао је Високопреосвећени Митрополит Амфилохије. Поводом манастирске славе у остошкој пештери сабрало се бројно свештенство, монаштво и вјерни народ из разних крајева свијета, који су се причестили Светим Тајнама Христовим, а потом је Митрополит Амфилохије са свештенством благосиљао и пререзао славски колач. На крају богослужења он је сабранима казао да је Свето Причешће најјача молитва за здравље тјелесно и духовно чиме се Бог усељава у људе. Подсјетио је да је прошле године у ове дане код нас долазио Патријарх јерусалимски Теофило, као и да је Јерусалимска црква која такође свечано и молитвено прославља данашњи елики празник мајка свих цркава, а коментарисао је и дјеловање тзв. црногорске цркве, која није призната ни од једне канонске и аутокефалне православне цркве у свијету. – Ово што видите код нас, ова некакава црногорска црква, безбожна црква, која у Бога Христа не вјерује, нема приступа Светом Гробу Христовом у Јерусалиму, каква је то црква? То су браћо и сестре не само они него мало шире Јудини сватови, они који продају вјру за вечеру. Данас се у том правцу креће сва Европа и Америка, а за њима хоће да иду Црна Гора и Србија, однсно они којима је Бог допустио да у овом тренутку буду на челу Црне Горе и Србије . закључио је Митрополит Амфилохије. Заједничарење у острошкој светињи настављено је за трпезом хришћанске љубави коју је припремила острошка братија, а која је традиционално на Крстовдан увијек посна. Извор: Манастир Острог View full Странице

У организацији Храма Светог Саве и Фонда Краљевски Двор, а уз подршку Министарства културе Владе Републике Србије и Телевизије "Храм", Престолонаследник Александар II Карађорђевић отвориће у понедељак, 25. сепрембра у 19:00 часова, изложбу фотографија и докумената "Србија и Русија у Великом рату", у крипти спомен-храма Светог Саве на Врачару. Како је најављено, поред чланова Краљевске породице Карађорђевић отварању изложбе присуствоваће Епископи наше Цркве и амбасадор Руске Федерације Александар Чепурин. Изложба је отворена за јавност и организатори позивају све заинтересоване грађане да присуствују сутрашњем свечаном отварању. Изложба „Србија и Русија у Великом рату“ се бави тематиком савезништва Србије и Русије у Првом светском рату и представља својеврсан историјски преглед о војним везама и односима два братска народа. Аутор поставке је г-дин Душан Бабац, члан Крунског већа. View full Странице

Саборни храм Рођења Пресвете Богородице и Град Зајечар свечано су прославили славу 21. септембра 2017. године, светим евхаристијским сабрањем свештенослужитеља и верног народа Епархије тимочке. Видео запис Свете Архијерејске Литургије и литије Славска свечана прослава започела је, у среду 20. септембра, дочеком копије чудотворне иконе Богородице Млекопитатељнице, а затим је служено празнично вечерње богослужење и прочитан Акатист Богородици Млекопитатељници. Светом архијерејском Литургијом, 21. септембра, началствовао је Његово Преосвештенство Епископ пакрачко-славонски Г. Јован уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа тимочког Г. Илариона, војних свештеника капетана Ђорђа Динића и потпоручника Ивана Ганића, јереја Бранислава Секулића из Епархије пакрачко-славонске и великог броја свештенослужитеља Епархије тимочке. Литургији су поводом храмовне и градске славе присуствовали г. Милета Радојевић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде, г. Владан Пауновић, начелник Зајечарског управног Округа, градоначелник Града Зајечара г. Бошко Ничић са најближим сарадницима, представници Војске Србије, Полиције, културних установа, као и мноштво верника који су се сабрали да узнесу молитве Пресветој Богородици Заштитници града. Славски колач владика Иларион је преломио са домаћином храмовне славе г. Жељком Васићем и градоначелником г. Бошком Ничићем. Домаћин храмовне славе за наредну годину биће Јавни бележник г. Јелена Баљевић са породицом. Након ломљења славског колача владика Иларион се обратио присутнима честитајући црквену и градску славу свим зајечарцима. Владика је заблагодарио свим гостима, на првом месту владики Јовану, што су се одазвали позиву да се окупимо у зајечарском храму Пресвете Богородице и узнесемо молитве Господу за спасење душа наших и за напредак на изграђивању Цркве Божје. Владика Јован је изразио благодарност на указаном гостопримству и љубави домаћина упутивши позив да се ускоро сви поново окупимо у Епархији пакрачко-славонској, да посетимо Јасеновац и да се помолимо на месту мученичког страдања српског народа. Свечана славска литија кренула је од Саборног храма улицама града, а предводили су је двојица Епископа и челници града. У литији су учествовали припадници Војске Србије, Полиције, Војни оркестар из Ниша, млади зајечарски спортисти, извиђачи, ученици основних и средњих школа као и бројни грађани. У порти цркве приређени су поклон пакети, дар Православног дечјег часописа „Светосавско звонце“, за сву децу која су учествовала у прослави храмовне славе и великој славској литији. У предвечерњим часовима славска свечаност је настављена културно-уметничком манифестацијом на Тргу ослобођења под називом „На тромеђи коло игра“. Учествовали су дечији фолклорни ансамбли ЦТУ „Корени“ из Зајечара, Танцов клуб „Северњаци“ из Видина и Центрул цултурал – Турн Северин из Румуније, као и КУД „Копаоник“ из Лепосавића. Извор: Епархија тимочка View full Странице

После више од годину дана, планирања и припрема, Божијом благодаћу, 21. августа 2017. године, Његово Преосвештенство Епископ источноамерички Иринеј служио је призив Светог Духа за почетак радова, молећи се за оне који ће радити на овој светињи као и за благословен и успешан исход овог светог задатка. Прошло је већ шеснаест месеци од несрећног пожара, који је знатно оштетио Саборни храм Светог Саве у Њујорку 1. маја 2016. године. Но, без обзира на тешку ситуацију у којој се црква и парохија нашла све ово време, њени верници су истрајали у настојању да ову светињу и њену светосавску заједницу обнове. Од тада па до сада уложен је велики труд да се процени штета и да се сачини план обнове ове јединствене светиње, која је уручена као дар Англиканске цркве Светом Владици Николају Велимировићу, као израз трајног пријатељства и љубави два народа. У складу са овим тестаментом предвиђена обнова овог храма биће изведена на основу речи Владике Николаја, где ће овај храм бити синтеза истока и запада, тако да ће његов спoљaшњи изглед остати као што је био, у неоготском стилу, док ће унутрашњост бити обновљена по моделу ране базилике. Ова идеја није нова и по овом примеру су саграђени српски манастири Градац и Дечани. Очекује се да ће садашњи пројекат, уклањање шута, трајати наредне три седмице. Следећа фаза, која треба да почне у октобру, ће обухватити инсталирање пода и покривања храма. Идеално, црква би требало да буде под кровом до Васкрса следеће године, ако Бог да, спремна да се у њој одржи прва васкршња Литургија од како је црква пострадала. Обраћајући се присутним верницима после призива Светог Духа, Преосвећени Владика је нагласио да овај задатак представља много више од обнове камена и малтера. Он значи обнову духа наде и вере као основе која покреће верне. Црквена архитектура, уметност и спољашња форма су заправо одраз будуће вечне стварности, која се састоји од изузетне лепоте као и уверења да тамо где је вера нема места за пораз и очајање. По речима Владике, „ми украшавамо наше цркве византијским иконама, које не представљају обичне ликове овога света већ преображену стварност Царства Небеског, уче нас да се ништа не може уништити на овој земљи, јер ми поседујемо у нашим рукама дар Светог Духа, моћ и силу преображења. Бог нам је благословио да се сачувају ови зидови који обухватају простор у ком се служила прва православна Литургија на Северноамеричком континету. Небројен низ молитава, уливених у ове зидове, није дозволио да ови зидови падну. Ово здање заправо стоји као споменик Владике Николаја свом српском народу и љубави Владике Вилијама Манинга, десетог епископалног Владике у Њујорку, који је подарио ову цркву српском народу. И тако, уз Божију помоћ, почињемо да преображавамо ову нагорелу али величанствену цркву, тако да ћемо улазећи у њу моћи да узвикнемо, попут великог цара Јустинијана: ‘Соломоне, превазишао сам те!”’ На крају, започињући обнову Саборног храма Светог Саве, апелујeмо на наше вернике да oстану предани и истрајни у овом Богом благословеном задатку, јер неизоставно ће оне који подижу свети храм и Бог за узврат подићи и опоравити. View full Странице

Владичански трон направљен је од македонског камена и златног оникса из Аризоне (Фо­то Б. Карталовић) Крагујевац – Председник Србије Томислав Николић решио је да се на духовни начин опрости од своје државничке функције, као ктитор цркве посвећене Светом Димитрију која ће у Бајчетини бити освештана у суботу 27. маја, када наша црква слави мученике Исидора и Максима. Има у овоме дану освештања неке симболике, с обзиром на то шта су све Николићу и његовој породици радили поједини медији и бивши пријатељи из СНС-а. „Сад ми аплаудирате, а од почетка сте ме рушили”, рекао је још увек актуелни председник државе на једном митингу у оквиру председничке изборне трке коју је његов наследник премијер Александар Вучић тријумфално окончао. Свечаност поводом освештања храма почеће у девет сати, а присуствоваће јој и епископ шумадијски Јован и патријарх српски Иринеј. На наше питање ко ће још доћи, можда неко од државних званичника, наш домаћин Марко одговора: „Не знам, доћи ће, углавном, народ.” Иначе, црква у Бајчетини биће предата на управљање Српској православној цркви. Питање је само ко ће се у њој молити, с обзиром на то да у селу има једва тридесетак душа. Радови на Цркви Светог великомученика Димитрија почели су пре три године. Чинодејствовао је владика Јован, а камен темељац су положили председник Николић са супругом Драгицом и њихов син, градоначелник Крагујевца Радомир Николић са децом. Ових дана приводе се крају радови на изградњи паркинга и црквене порте у којој се налазе конак и летњиковац. Испред летњиковца су две клупе на којима ће ктитори храма, Томислав и Драгица, моћи да уживају под старе дане, гледајући са ћувика своју лепу Шумадију. Бајчетина је село на обронцима Гледићких планина, удаљено од Крагујевца око пола сата вожње кривудавим, али обновљеним друмом који кроз шуму води ка Краљеву, Врњачкој Бањи, Трстенику и Крушевцу. Ту се одиграла незванична, народна, шумадијска инаугурација председника Србије Томислава Николића после његове победе на изборима 2012. Николићев тријумф над Борисом Тадићем означио је крај ере такозваног досовског режима и почетак владавине Српске напредне странке која се, уочи недавно завршених председничких избора, оградила од свог оснивача, дајући апсолутну подршку Вучићу. Црква у Бајчетини изгледа импозантно. Њена белина продире кроз зелени крајолик и плаво небо. Није чак ни тако мала. У основи има, отприлике, 200 квадрата. Ипак, унутрашњост храма је оно што плени. Домаћин Марко нам је рекао да ће сликање и снимање иконописа у мозаицима биће „премијерно” омогућено у суботу, када је заказана свечаност освештања. Мозаици су мајсторски рад Мирослава Лазовића, професора Факултета примењених уметности у Београду, коме су помагали његови студенти. Да ли зато што је све ново и блиставо, тек могу се упоредити са онима из цркве Карађорђевића на Опленцу. „И Рим би нам позавидео на овој цркви”, верује наш домаћин Марко који је, као и ми, импресиониран мозаицима. Иначе, мозаици су више тековина Византије и Рима, него нашег средњовековног иконописа. Сва црква је у мермеру, а владичански трон испред олтара урађен је у македонском камену и златном ониксу из Аризоне који је дар наше дијаспоре. Није познато колико је градња цркве и помоћних објеката коштала и да ли је део новца обезбедила Фондација „Драгица Николић”. Но, судећи по цвећу које је већ засађено на појединим местима, може се наслутити да је у уређењу порте учествовала и супруга председника Србије. Свети великомученик Димитрије Солунски, антички заповедник Солуна, коме је посвећена црква у Бајчетини, у нашем народу се слави као Митровдан. То је непокретан, стајаћи празник који увек пада осмог новембра. Тада, кажу, обавезно треба бити код куће, да се после не би ноћивало по туђим кућама, а познат је и по народној узречици: Ђурђевданак – хајдучки састанак, Митровданак – хајдучки растанак. http://www.politika.rs/scc/clanak/381203/Patrijarh-crkvu-Nikolica-osvestava-27-maja

На Вазнесење Господње биће освећен нови храм ставропигијалног Сретењског манастира у Москви, Храм Васкрсења Христовог и Новомученика и Исповједника руских. Тиме ће бити обиљежен почетак прогона Руске цркве и десетогогодишњица обнове канонског јединства Московске Патријаршије и Руске Заграничне Цркве. У току су завршни радови на унутрашњем уређењу овог, још једног руског Храма на Крви (у непосредној је близини Лубјанке, сједишта КГБ-а). Сајт православие. ру доноси фотогалерију из које може да се види спољшња архитектура и љепота унутрашњег живописа Храма. http://www.pravoslavie.ru/103060.html Храм в честь Воскресения Христова и Новомучеников и Исповедников Церкви Русской Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Господь Вседержитель. Роспись центрального барабана Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Пророк Иеремия. Роспись центрального барабана Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Пророк Даниил. Роспись центрального барабана Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Росписи купола Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Хорос Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фрагмент хороса Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фрагмент хороса Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Купол и хоры Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Роспись алтаря Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Господь, преподающий Тело и Кровь Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Причастники. Роспись алтаря Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Причастники. Роспись алтаря Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Роспись алтаря. Господь преподает Свои Тело и Кровь Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Вид из алтаря Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Вид на алтарь с балкона второго этажа Фото: А. Горяинов / Православие.Ru «О Тебе радуется». Фреска Фото: А. Горяинов / Православие.Ru «О Тебе радуется». Фреска Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Апостол и Евангелист Иоанн Богослов. Роспись паруса Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Роспись лестниц Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Роспись колонн храма Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Вид на западную стену Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Роспись нижнего храма Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Матерь Божия. Роспись нижнего храма Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Воскресение Христово. Роспись нижнего храма Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Апостол Фаддей Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Святая Троица. Роспись нижнего храма Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Апостол Петр. Роспись нижнего храма Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Художники Дарья Шабалина и Михаил Леонтьев, возглавляющие работы по росписи собора Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Крещение Господне. Роспись нижнего храма Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Нагорная проповедь. Роспись нижнего храма Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Храм в честь Воскресения Христова и Новомучеников и Исповедников Церкви Русской Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Храм в честь Воскресения Христова и Новомучеников и Исповедников Церкви Русской. Вид с Рождественского бульвара Фото: А. Горяинов / Православие.Ru Анатолий Горяинов 18 мая 2017 г. View full Странице

Храм се диже пут неба З. РАЈИЋ | 09. мај 2017. Донаторски концерт Јелене Томашевић за наставак изградње Саборне цркве у Врбасу Храм Вазнесења Христовог ,Фото Влада Србије / Јелена Томашевић ПОП певачица Јелена Томашевић одржаће 28. маја у Центру за физичку културу "Драго Јововић" у Врбасу, донаторски концерт за наставак изградње Храма вазнесења Христовог у том граду. На наменски рачун биће уплаћен сав приход од улазница, које коштају 500 динара. Православна црквена парохија у Врбасу позвала је грађане да у што већем броју присуствују концерту или да уплате добровољне прилоге на наменски рачун 355-1098669-84, "како би сви заједно допринели да храм настави да се диже пут неба". Саборни храм вазнесења Христовог у центру Врбаса гради се од 2008. кад је положен темељ, који су освештали владика бачки Иринеј Буловић и свештеници Цветко Миливојевић и Синиша Панић. Храм подижу донатори, уз финансијску подршку локалне самоуправе и Министарства правде - Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама. Према пројекту архитекте Љубише Фолића, храм ће обухватити око 500 квадратних метара, са основом у облику грчког слободног крста. Имаће једну главну и четири бочне куполе, као и полукуполе на два звоника. Слава храма биће Спасовдан. View full Странице

Српски византијски хор Мојсије Петровић у крипти Храма Светог Саве View full Странице