Претражи Живе Речи Утехе

Мислим да треба да сачекамо објављивање званичних докумената и званичан коментар Богословско-канонске комисије и Светог Синода наше Цркве на ову новину како бисмо могли да донесемо коначне закључке. Црквена правила су прекршена. То може довести до тога да ће се у јурисдикцији Константинопољског патријархата наћи огроман проценат оваквих свешенослужитеља. Да ли ће то бити Цркви на корист? Сумњам! Највероватније је да ће опасти духовни ниво и благодатни имунитет на саблазни и стихије овог века у конкретној Помесној Цркви. Занимљиво је каква ће бити реакција грчког монаштва, Атона, на ову одлуку? Осим тога, оваква одлука може представљати „поклон“ разноразним лажним ревнитељима и расколницима у њиховом сукобу с Патријархатом и општецрквеним јединством. Дај Боже да се ништа слично не деси. Осим тога, после сваког кршења канона, као и после нарушавања воље Божије све људе који их прекрше – који примењују и прихватају ову дозволу – очекују патње као извесне спасоносне епитимије ради уразумљивања и исправљања. На пример, смрт попадије и њен одлазак из породице нису случајни. Увек треба тражити духовне разлоге за то. Човек треба да издржи велико и страшно искушење и да буде духовно поштен пред Богом, Црквом и самим собом. Боље је да смирено оде у пензију, да по благослову обавља било које црквено послушање осим свештенодејства, да не искушава епископа и милостиво дуготрпљење Господа. Бог ће за такво поштовање црквених правила увек дати благодатну духовну утеху. У супротном случају пре или касније последице могу задесити самог свештеника или његову децу и унуке. Мислим да је узрок доношења овакве одлуке брзо уништавање институције породице на Западу које се дотакло и породица свештенослужитеља, посебно оних које се више заснивају на либералним вредностима него на традиционално духовним. Ево мишљења псковопечерског старца архимандрита Јована (Крестјанкина) о рукополагању мирјана који се налазе у другом браку: „Што се тиче Н. могу само да се зачудим, јер каноне нисам писао ја, већ су их писали свети оци. А нама грешнима није дато ни да расправљамо о њима, ни да их мењамо. А ево шта тамо пише о свештенослужитељима: ‘Богу је потребна чиста жртва.’ Други брак се забрањује служитељу олтара. Никакву улогу не игра то кад је био ожењен, пре или после уцрквљења. И да ли је у првом браку био венчан или није такође није од суштинске важности за решавање овог питање. Главно је то што има другу жену, а то значи да он не може постати служитељ престола Божијег. Човек који се налази у другом браку може бити само црквенослужитељ, а нипошто не може бити свештенослужитељ.“ Са сигурношћу се може рећи да би архимандрит Јован био категорично против овакве одлуке Константинопоља и да никога од клирика који су постали удовци или које су жене оставиле не би благословио да ступи у овакав брак, не би га одобрио и не би саветовао такав поступак. Извор: Православие.ру View full Странице

Гле, Спаситељ је заиста дошао и сестре Лазареве предупређују Га и веле: Већ смрди, Господе: Немој да идеш на његов гроб. – А Спаситељ рече: Не рекох ли вам: Ако верујете, све је могуће ономе који верује. Ја сам васкрсење и живот, који верује мене ако и умре живеће. – И дођоше на гроб. Сестра тужна понавља: Господе, већ смрди. Зашто тражиш да се отвори гробница? – Ипак, наређење би извршено, гробница се отвори, и Спаситељ узвикну: Лазаре, изађи напоље! – И изиђе мртвац, обавијен платном по телу. И тај Лазар, који је четири дана био у гробу, четири дана био на ономе свету, врати се поново у своје тело. Ради чега? Да докаже заиста, по сили и моћи Господа Христа, да је смрт сан за Господа. И он је дошао да муку смрти, ужас смрти уклони од нас људи, и спасе нас од смрти. То, ту победу нико није могао дати нама људима. Нико не би могао дати нама људима. Нико не би могао дати ни данас. О, колико је данас спасилаца света, широм свих пет континената; ко све не предлаже себе за спасиоца света? Ко све не обећава рај на земљи, а створили су пакао! Чули сте у Светом Еванђељу како непријатељи Господа Христа хоће не само Њега да убију, него и Лазара, који је сведок васкрсења. Народ виде, чуди се, и говори: Гле, ми смо сведоци. Јуче, Он га изведе из гроба, и васкрсе човек. – Шта је то? Хоће и Лазара да убију, сведока да убију. А то се непрекидно дешава у Цркви Христовој ево две хиљаде година: непријатељи Крста, непријатељи Христа Господа, труде се да све Његове сведоке уклоне из света, све Лазаре, да не сведоче. Али, где ћете ви уклонити сведочанства Светог Василија Острошког, Светог Прохора Пчињског, Светог Стефана Дечанског, Наума Охридског? Гле, непрекидно се тамо дешавају еванђелска чуда, сведочанства о сили Васкрслог Господа Христа, о сили која смрт претвара у сан, која болест претвара у здравље… Одломак из беседе аве Јустина Ћелијског изречене на Благовести и Цвети 1974. године у манастиру Ћелије Извор: Ризница литургијског богословља и живота View full Странице

Здраво свима, хтео бих да вам представим мој пројекат који нисам направио, па препуштам Православним Програмерима. Добро је да постоји! Православна одбрана.docx

Ових дана се у либералним медијима појавила наизглед безопасна иницијатива за промену изгледа државних симбола Републике Србије под називом ,,Нови визуелни идентитет Србије“. Међутим, прави циљ ове провокације којом се намеће изглед заставе без четири слова С, без двоглавог орла или круне, јесте да омета државну иницијативу о изградњи култа заставе у Србији. Неколико либералних медија је ових дана писало о томе како је ,,млади графички дизајнер и вексилограф [стручњак за заставе, прим. аут.]“ Владан Павловић објавио свој предлог за нови изглед државних симбола Србије, јер су садашњи, како је констатовао ,,превазиђени“ и ,,неприкладни демократској и секуларној држави“. Он у свом саопштењу наводи да је садашњи изглед заставе Србије ,,лош због превише детаља“, а износи и увредљиве тврдње како је застава Србије ,,кич“, те да ,,због хришћанских и средњовековних детаља“ она не сме да буде у употреби у ,,толерантном мултикултуралном друштву данашњице“. ,,Тренутно стање државних ознака је прилично лоше, са превише елемената и детаља, кича, промашених и неприкладних симбола и слика које су најчешће неуставне. Потребан је велики рад професионалаца на уједначавању концепата и дизајна за сва државна обележавања“, пише на свом сајту у коме се намеће као ,,професионалац“ Павловић. Своју иницијативу објавио је и на фејсбук страници Визуелни идентитет Републике Србије. Нови државни симболи Србије по Владану Павловићу, извор: Фејсбук Он даље износи спорну тврдњу како је наводно ,,у данашњем добу постало уобичајено да се редизајнирају застарели идентитети градова, општина, региона, па и држава“, јер то, како каже ,,помаже бољем повезивању грађана са идентитетима, државним органима и администрацијама, и разумевању симболике обележја“. Осим што нам није познато да је нека национална држава из корена мењала своју заставу и друге државне симболе на начин на који то Павловић покушава да наметне, остаје нејасно и како би се то грађани Србије ,,боље повезали са идентитетима“ или ,,боље разумели симболику обележја“ помоћу заставе која нема никаквих додирних тачака са српском традицијом и културним наслеђем. Са Павловићевог модела заставе протерани и двоглави орао, и четири оцила, и крст, а поремећене су и пропорције традиционалне српске тробојке. Све то замењено је безличном белом ,,розетом“ на плавом пољу. Али ко је уопште Владан Павловић? Ниједан од либералних медија који су са нескривеним симпатијама писали о овој провокацији није нашао за сходно да јавности приближи лик и дело аутора дотичне иницијативе. Осим штурих информација да је аутор ,,графички дизајнер и вексилограф“ све остало је неоправдано прећутано. Или је прећутано са разлогом? Било како било, Владан Павловић је вишегодишњи активиста из иностранства финансиране невладине иницијативе ,,Не да(ви)мо Београд“, познатије као ,,жута паткица“, која је прошле године под плаштом бунта поводом рушења илегалних складишта у Савамали организовала протесте на којим су геј активисти вређали државу Србију. Тада је као графички дизајнер помагао организаторима протеста у областима у којим је стручан. Исти ангажман имао је и на овогодишњим протестима анархиста под називом ,,Против диктатуре“ на којим је вандализован зид плача косметских жртава испред зграде Скупштине Србије. Осим тога, као декларисани хомосексуалац, Павловић је истакнути борац за одржавање парада хомосексуалаца у Србији и неретко износи оштре критике на рачун Српске православне цркве због њеног противљења овим парадама. Завршио је Високу школу ликовних и примењених уметности струковних студија у Београду где ради као асистент у настави. Ради у немачкој маркетиншкој фирми C4 Gruppe. Застава по Павловићевом укусу, извор: Фејсбук Владан Павловић, експерт за одбрану илегално саграђених објеката, извор: Фејсбук ,,Нико не сме да дира педере, али сме заставу“, извор: Фејсбук Међутим, зашто би један геј активиста са историјатом рада у сорошевским невладиним организацијама сада покренуо иницијативу за промену изгледа заставе Србије? Како сазнајемо из извора блиских Павловићу, циљ ове иницијативе иза које стоји исти миље који је организовао протесте ,,Не да(ви)мо Београд“ и ,,Против диктатуре“, јесте ометање државног пројекта промоције култа заставе у Србији. Намера покретача иницијативе јесте да употребом либералних медија и сорошевских невладиних организација постепено дискредитују заставу Србије као ,,превазиђену“, ,,нетолерантну“, и ,,непримерену мултикултуралном, демократском и секуларном друштву“ какво они и њихови ментори желе да успоставе у Србији и да је са тих позиција замене својом анационалном заставом. Прва битка на овом пољу одвијаће се поводом најављеног постављања 120 метара високог јарбола са заставом Србије на ушћу Саве у Дунав, што су активисти иницијативе ,,Не да(ви)мо Београд“ већ напали и извређали као ,,кич“. Интересантно је међутим, да нико од ових самопрокламованих ,,експерата“ за заставе није нашао за сходно да ЛГБТ заставу дугиних боја окарактерише као ,,кич“. Говори Србија http://vidovdan.org/2017/07/21/smeta-mu-srpska-zastava-sorosev-aktivista-hoce-da-nam-menja-zastavu-foto/