Претражи Живе Речи Утехе

Један од централних догађаја друге програмске недјеље Трга од ћирилице одржан је 8. августа 2018. године на Тргу херцега Стјепана у Херцег Новом под називом „Бјел Вилиндар насред Горе Свете, отачаства нашег прибјежиште“. Повезане вести: Трг од ћирилице у Херцег Новом - најава Протојереј-ставрофор Радомир Никчевић: Култура надахнута Христом оплемењује и снажи Детаљан програм петог Трга од ћирилице на интенрет страници Митрополије црногорско-приморске Отворен пети Трг од ћирилице у Херцег Новом Беседа Епископа диоклијског Методија на отварању Трга од ћирилице Уводно вече Трга од ћирилице Срби између Фирентинске и Европске уније 100 година од уједињења Црне Горе и Боке са Србијом Трг од ћирилице: „Душу нису убили“ Хероји у монодрами, филму и књизи Трг од ћирилице: Страдање српске деце у НДХ Поред угледних гостију: проф. др Томислава Јовановића, књижевника Будимира Дубака и јеромонаха Макарија (настојатељ манастира Савине), који су говорили о манастиру Хиландару, делима Светог Саве, Симеона Мироточивог и архиепископа Данила Другог, бројна публика је имала прилику да погледа документарни филм РТС-а „Хиландар на Атосу“, чује одломке из „Хиландарског устава Светог Саве“ и ужива у појању хора „Свети Василије Острошки“ из Кумбора. Вече је отворио протопрезвитер херцегновски протојереј-ставрофор Радомир Никчевић преневши свима благослове и поздраве Високопреосвећеног Митрополита г. Амфилохија и игумана хиландарског Методија, који нису били у могућности да буду те вечери у Херцег Новом. Говорећи о немерљивом значају манастира Хиландара за српски народ, протојереј Никчевић је казао да је ова немањићка задужбина најзначајније „духовно средиште и знамење завјетне светонемањићке и светолазаревићке вјерности Крсту часном и слободи златној. -Ово вече на Тргу од ћирилице својеврстан је наставак пута којим је свој народ повео Свети Сава а наставили сви његови насљедници. Творећи овакав њихов спомен, опомињемо се сржне поуке Равноапостолног Наставника нашега пута који води у живот, којој су и хиландарски трудбеници одувијек сљедовали и данас сљедују, да православни хришћани морају бити не само читаоци слова Божјег већ, према моћима, и његови што брижљивији испунитељи, који се угледају у свему на Господа и Светитеље Божје, казао је између осталог свештеник Никчевић. Угледни научник, проф. др Томислав Јовановић, професор Српске средњовековне књижевности на Филолошком факултету у Београду је скренуо пажњу посетилаца на то да се управо у манастиру Савини, у Херцег Новом, чува богата ризница српских рукописа из претходних векова. Професор је устврдио да сусрет са тим ризничним благом има моћ да оживи прошлост запретану у човеку. -Он одједном на човека делује тако да више није у овом времену. Или јесте, али је повезан са свим оним што је некад трајало а допрло је до наших времена. На мене је увек тако деловао сусрет са рукописима, казао је професор Јовановић. Он је са жаљењем констатовао да из 1619. године постоји сачуван само један примерак рукописа „Житија Светог Симеона“ који се чува у чешком музеју у Прагу. -То што је прочитано малопре из Савиног „Житија Светог Симеона“, то је из једног преписа који допире чак до 17. века. и то из 1619. године. Можете ли веровати да је то Савино дело, које је морало бити у сваком српском манастиру када би се славио Свети Симеон и да се чита у време обеда у трпезарији, што је предвиђено за житија, дакле морало је бити много таквих преписа а остао је само тај један једини из те 1619. године, и то у Чешком музеју у Прагу. То говори о чињеници да је много тога што смо ми кроз Средњи век имали нестајало, и да су ово само мрвице онога што је далеко богатије морало бити. Није човек равнодушан када се нађе пред тим далеким сведоцима, казао је Јовановић. Тумачећи дијелове „Законоправила Светог Саве“, са посебним освртом на Монашки устав, професор Јовановић је закључио да је свеукупно дело Светога Саве јасан водич за будућа покољења. -Свети Сава је овим Монашким уставом, уз сва друга своја дела, као нико у српском роду, проговорио јасно кроз векове о уској стази хођења којом се засигурно и заслужено долази до вишњих дарова. Наше разумевање прошлости али и садашњости било би далеко магловитије и непознатије да није оваквих ослонаца који нас уче о трајним путоказима, а тога је највише сачувано управо у Хиландару. Будимир Дубак је са књижевног аспекта појаснио улогу поезије у исказивању најдубљих теолошких спознаја: -Најдубља теологија и христолика љубав најснажије се исказују језиком поезије, од древних времена до данас“, казао је Дубак, сврставајући дјело Светог Саве „Служба Светом Симеону“ у ред великих хришћанских пјесничких остварења, попут оних која су израсла из пера Светог Јована Дамаскина и Светог Симеона Новог Богослова. Указујући на то да су и духовна дјеца Светог Саве и Светог Симеона, почев од Доментијана и Теодосија, преко Његоша, краља Николе Првог Петровића, до Змаја, Дучића, Црњанског, Десанке Максимовић и Шантића, тражили инспирацију у Хиландару као непресушном извору православне вере и духовности, он је закључио да је тако и до дана данашњег: -И најновији српски пјесници доживљавају Светосавље и Хиландар као отворену, вјечну књигу, која ће да се чита и дописује, до краја свијета и вијека. И ово вече, посвећено 820. годишњици трајања Хиландара, овдје на Тргу од ћирилице, у граду војводе од Светог Саве – херцега Шћепана, о томе свједочи. На крају вечери јеромонах Макарије је са сабранима поделио своје доживљаје и искуства у сусрету са Светом Гором, нарочито се осврнувши на боравак у Каруљи. -Тај сусрет са Каруљом и са Светом Гором за мене је био један нови свет. У Хиландар сам ишао и раније и видео како се живи у Хиландару у једном општежитељном манастиру а Каруља је опет саставни део свих манастира. Тамо има и наших калуђера који живе и подвизавају се. Некада је тамо живео и отац Стефан Каруљски а келија коју је он посветио нашем Светом Сави постоји и данас. У њој сада живи један руски монах и још један његов сабрат – отац Атанасије и отац Андреј, и они су из поштовања према оцу Стефану задржали то да келија носи име по Светом Сави Српском. Они такође прослављају празнике које прославља и наш манастир Хиландар, рекао је отац Макарије и присетио се своје зачуђености коју је поделио са својим домаћинима тамо, сусревши двојицу монаха старости преко деведесет година и успут приметивши њихову изразиту физичку крепост. -Каруљци су велики подвижници и они када примају људе који им долазе на разговор, никад не дозвољавају да им неко поквари мир који су можда годинама стицали у усамљеништву и пустињи. Кажу да су у стању да дође човек из далека и ако он у свом унутрашњем бићу и размишљању осете да тај човек није дошао ради духовне користи, они га неће примити на разговор. Рекли су ми да ми људи који живимо у свету и сусрећемо се са разним људима, немамо тог духовног мира да расудимо кога ћемо примити а кога не, и онда разни људи са разним намјерама расипају нашу духовну снагу. Због тога немамо могућности да будемо тако дуговечни и здрави у старости. Зато и Каруљци и други монаси подвижници саветују да свој мир не дајемо низашта, казао је отац Макарије преносећи детаље разговора са каруљским монасима. Он је додао да је један од драгоцених савета које је чуо на Каруљи добио од старца Гедеона а то је „да је молитва најважнија“. Оливера Балабан Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Његово Краљевско Височанство Принц Михаило Карађорђевић посетио је Свету Гору и Манастир Хиландар. Ово је била прва посета Принца Михаила Светој Гори. На почетку обиласка Свете Горе, Принц Михаило посетио је Кареју и Манастир Ватопед, у коме је и преноћио. У Светој царској српској лаври Хиландару, Принца Михаила дочекао је игуман манастира, Високопреподобни архимандрит Методије у пратњи манастирске братије. За време боравка у манастиру Принц Михаило је посетио: Скит Свете Тројице, Пирг краља Милутина, Стари манастир (Црква Светог Василија, Хрусија) и винарију у оквиру новог винограда манастира Хиландара. "Веома сам срећан и благодаран Богу и Мајци Божијој који су ме удостојили да посетим нашу Свету Царску Лавру Манастир Хиландар. Хиландарска ризница највеће је благо српског народа. То духовно и уметничко благо не може се проценити и на свима нама је да пружимо свој допринос да га сачувамо за своје потомке и за сва будућа поколења. Игуман Методије је са својим братством диван пример како се служи Богу и светосављу. Помолио сам се пред иконом Мајке Божије да штити и чува наш народ у Отаџбини и расејању, а посебно наш народ на многострадалном и распетом Косову и Метохији и обећао сам да ћу ускоро поново посетити Свету Гору" - рекао је Принц Михаило за Телевизију "Храм". Пре Принца Михаила, од Карађорђевића су манастир Хиландар на Светој Гори посетили Краљ Петар I, Краљевић Томислав и Престолонаследник Александар II. Краљевић Томислав, отац Принца Михаила, много је учинио за очување и обнову Хиландара. Као други Карађорђевић који је боравио у Хиландару, Краљевић Томислав је 23. септембра 1964. посетио Хиландар, а онда и 9. јуна 1973. по други и 31. маја до 1. јуна 1994. по трећи пут. Извор: Телевизија Храм View full Странице

„Обнова манастира Хиландар представља један од приоритета Министарства културе и информисања у области заштите културног наслеђа, имајући пре свега у виду значај који Хиландар има за нашу историју, за нашу цркву, за нашу културу одосно за читав српски народ“, рекао је министар културе и информисања Владан Вукосављевић након седнице Комисије за Хиландар одржане у самом манастиру на Светој Гори. Комисија је оценила да се радови на обнови одвијају предвиђеним темпом и да је до сада обновљено 70 одсто објеката изгорелих у пожару, укључујући управо завршене радове на Белом конаку. Чланови Комисије констатовали су да сви учесници у процесу обнове Хиландара обављају посао на најбољи могући начин, позитивно оценивши залагање и рад Задужбине Хиланадар и надлежних установа заштите културних добара: Републичког завода за заштиту споменика културе, Народне библиотеке Србије и Покрајинског завода за заштиту споменика културе Петроварадин и њихових стручњака. „У 2018. години Министарство културе и информисања издвојило је 80 милиона динара за обнову Хиландара. Према садашњој динамици радова, са реалним оптимизмом можемо да кажемо да ће комплетна обнова објеката пострадалих у великом пожару бити према плану готова до краја 2021. године“, додао је министар Вукосављевић. На седници Комисије истакнуто је да садашњи објекат ризнице онемогућава адекватно чување предмета и у сарадњи са манастирском управом биће разматрени предлози за простор за измештање ризнице. Након увида у стање целукупног манастирског комплекса, Комисија је прихватила сугестије стручњака о потреби конзерваторских радова и на објектима који нису били непосредно угрожени у пожару, као што је Црква светог Василија на мору. По окончању административне процедуре, отпочеће и предвиђени радови на трепезарији манастира. Седници су присуствовали министар Вукосављевић, председник Комисије и чланови: Мирко Ковачевић, архитекта, Зоран Вапа, директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе Петроварадин, Владимир Тријић, заменик управника Народне библиотеке Србије, Владета Јанковић, професор, Владимир Булајић, конзерватор Републичког завода за заштиту споменика културе, Светислав Николић, професор и Миливоје Ранђић, директор Задужбине Хиландар. Видео: РТС Извор: Министарство културе и информисања View full Странице

Молебаном је почела овогодишња берба грожђа у светогорској Свештеној Лаври - манастиру Хиландару. Игуман Методије је благословио виноград на Савином Пољу и винарију манастира на самој морској обали. View full Странице

ВАСКРШЊИ ИНТЕРВЈУ СА ИГУМАНОМ МЕТОДИЈЕМ Хиландар, април 2012. СВЕТЛОСТ ЈАЧА ОД СУНЦА (Интервју игумана Свете српске царске лавре Хиландара, Високопреподобног архимандрита Методија дат "Јат ревији", новинар: Жељка Трнинић, фото Саша Жутић) Васкрсење Христово као победа над смрћу, највећи је дар Божији целом човечанству. Једино одбијајући да верујемо у реалност васкрсења, ми себе лишавамо Његове благодати. Васкрс је празник који се слави од апостолских времена. Значај Христовог васкрснућа најбоље показује чињеница да су апостоли и њихови ученици као успомену на то дело почели да славе не само тај дан, него и сваки први дан у недељи, назвавши га "даном Господњим". О значају овог празника и његовом празновању у манастиру Хиландар разговарали смо са Високопреподобним архимандритом Методијем, игуманом Свете српске царске лавре Хиландара. Шта Васкрс представља хришћанима и да ли за монахе има и неки додатни значај? – За хришћане Васкрсење Христово није само један од празника, већ смисао њиховог живота и највећа нада њихове вере. Због тога је и велики апостол Павле писао првим хришћанима: "Ако Христос није устао, узалуд вјера ваша... Онда и они који уснуше у Христу, пропадоше. И ако се само у овоме животу надамо у Христа, јаднији смо од свих људи. Но заиста је Христос устао из мртвих..." (I Кор 15, 17–20). Особито су монаси позвани на то да непрестано на себи носе печат васкрсења Христовог. Монах Георгије Витковић, врлински светогорски аскета – Србин који је живео и подвизавао се средином прошлог века, говорио је монасима да се старају да никада не изгубе радост васкрсења. Ипак, наша Света Црква, као брижна мајка која са великом пажњом васпитава своју децу, да би нам олакшала да задобијемо овај за нас најспасоноснији дух, одредила је један дан, или боље рећи више дана у години, када се Васкрс посебно слави. Како изгледа период Великог поста и како теку припреме у Хиландару за овај празник? – У Хиландару, као једном од четири највећа светогорска манастира, старамо се да негујемо древни богослужбени поредак. Монаси на свакодневним богослужењима молитвено прате читање и појање текстова и химни које су пре много векова саставили богонадахнути оци – црквени химнографи. Сагласно томе, за празновање Васкрса припремамо се од почетка Великог поста, који се састоји од Четрдесетнице – првих четрдесет дана и Велике седмице – седмице страдања Христових. У току Четрдесетнице пажња се поклања нашем подвигу који не сме бити само телесан већ и духован, јер нас на то подсећају химне које се тих дана певају, позивајући нас да постећи телесно постимо и духовно, како бисмо, уздржавајући се од грехова и страсти, а наслађујући се врлинама, у духовној радости дочекали Свето Васкрсење. У данима Велике седмице (од Великог понедељка до Велике суботе) сећамо се и молитвено оживљавамо страдања Господа нашег Исуса Христа. Богослужбене химне које се поју ове седмице представљају високе домете црквеног, по својој уметничкој вредности, а још више по дубини богословске мисли. Појући их и пажљиво слушајући, ми обогаћујемо ум Божјим тајнама, оплемењујемо дух њиховом уметничком лепотом, а молитвено посматрајући догађаје о којима се у њима говори као да се заиста догађају тог тренутка пред нама, испуњавамо срца љубављу према Христу Богу који је учинио тако велика дела ради спасења свих људи. Треба напоменути да у току Велике недеље у Хиландар пристижу први поклоници, који желе да се укључе у богослужбени круг, како би и они доживели пуноћу ових дана. Већина гостију ипак долази непосредно пред сам Васкрс, на Велику суботу. Њихов број је око стотину душа сваке године. Да ли се сам дан празника разликује од празновања у другим храмовима православне цркве? – На дан Празника црква се осветљава мноштвом свећа и кандила, ваздух се испуњава мирисом тамјана, а под прекрива ловоровим лишћем, тако да сви који из ноћне таме (богослужење почиње два часа након поноћи) улазе у овако осветљен и украшен храм, имају осећај преласка из смрти у живот. Ради тога се за празник Васкрсења користи и старозаветни термин "Пасха – прелазак". Свештенослужитељи облаче беле одежде и тако подсећају на блиставог анђела који се јавио на Христовом гробу објављујући његово Васкрсење, а остали монаси поју радосне празничне химне које славе победу над смрћу. Заиста је богослужење тог дана права икона вечног живота у Царству небеском! И као што верници поздрављају један другог поздравом "Христос васкрсе – ваистину васкрсе", четрдесет наредних дана, све до празника Вазнесења, тако је и код нас васкршња радост присутна на свим богослужењима све до тада. Најлепше од свега је чињеница да, и поред тога што је спољашња форма овог празновања сваке године иста, унутрашњи доживљај је увек различит. Само испуњавање спољашње форме не доноси духовне плодове, очекивану празничну радост, јер то зависи од тога колико је свако од нас и колико смо сви заједно као монашко братство уложили труда током Великог поста у очекивању и припреми за празновање овог највећег хришћанског празника. Јер то нам црквени песник поручује: "Очистимо чула и угледаћемо, неприступном светлошћу васкрсења, блистајућег Христа..." Ако, дакле, очистимо чула душе и тела, удостојићемо се да видимо умним очима душе Христа, који васкрснувши из гроба блиста ненадмашном и неприступном светлошћу васкрсења. Сваке године чујемо васкршње честитке Српске православне цркве, али ретке су прилике када чујемо размишљања и васкршње поруке које упућује братство Хиландара... – Путници у авиосаобраћају обично имају могућност да током лета на мониторима посматрају земљину сферу развијену у раван и да виде који су континенти обасјани сунчевом светлошћу, а који су у тами – дакле да прате смену дана и ноћи на целој планети. Замислите дан када је цела Земља осветљена, али не обичном светлошћу већ светлошћу неупоредиво јачом од сунчеве! У историји човечанства десио се један такав дан, а то је дан Васкрсења Христовог. Тог дана су сви крајеви Земље били обасјани, не стварном, већ духовном светлошћу васкрслог Христа. И не само земља, већ и Небеса, па чак и мрачни Ад: "Сада се све испуни светлошћу, небо и земља и преисподња (Ад), да празнује дакле сва творевина васкрсење Христово...” – пева се на Васкрс. Васкрсење Христово као победа над смрћу, највећи је дар Божији целом човечанству. Једино одбијајући да верујемо у реалносг Васкрсења, ми себе лишавамо његове благодати. Јер, каже Апостол, "ако исповиједаш устима својим да је Исус Господ, и верујеш у срцу својему да га Бог подиже из мртвих, бићеш спасен" (Рим. 10, 9). Честитајући свима Празник над празницима, Васкрс, хтео бих да додам да је наша, хиландарска молитва Богу творцу небеских сила, да увек шаље своје анђеле да прате све Јатове летове, како би ваши путници сигурно стизали на своја одредишта и прославили васкрслог Христа, коме нека је са Оцем и Светим Духом слава у векове векова. Ни овим радосним поводом не можемо а да се с тугом не присетимо великог пожара који је задесио Хиландар 2004. Да ли сте задовољни напретком радова на обнови? – Када оцењујемо напредовање радова на обнови изгорелих конака, превасходно је потребно да имамо у виду какви су оквири у којима се они одвијају. Манастир Хиландар је, то сви вероватно знају, живи манастир у коме обитавају монаси и труде се да испуне своје духовне обавезе, сагласно типику (уставу) који нам је оставио наш оснивач и ктитор Свети Сава. То је наш најважнији задатак који има за циљ обожење и спасење не само нас који смо у њему настањени, већ и свих многобројних поклоника који долазе у току целе године да утеше своје душе и напоје их бистром духовном водом са хиландарског извора, као и свих оних који су физички удаљени од нас, али су са нама у најтешњој вези захваљујући чињеници да их помињемо у молитви на дневним и ноћним богослужењимаа. Ово се посебно односи на особе женског пола, које и поред тога што не могу да ступе на тло Свете горе, кроз ову молитвену везу ипак нису лишене хиландарског благослова. Имајући ово у виду, трудимо се да градитељска обнова не омета духовни живот и духовну обнову братства. Постоје и нека друга ограничења која утичу на брзину радова. Конаци манастира Хиландара представљају културноисторијске споменике, што изискује додатну опрезност приликом израде пројеката и извођења радова. Ту је још и проблем превоза, јер Света гора, иако је полуострво, једину саобраћајну везу остварује морским путем што је често ометано временским условима. Када све ово узмемо у обзир, схватамо да је брзина досадашњих радова заиста оптимална. Колико здања је обновљено до сада? – До сада је обновљено близу половине изгорелих здања. Када смо се прихватили овог задатка, поставили смо себи за циљ да после обнове она изгледају исто као пре пожара. Многобројни посетиоци који годинама долазе у Хиландар и знају како је он изгледао пре 2004, а видевши оно што је до сада обновљено, уверавају нас да тај циљ за сада остварујемо. У којој мери штета уопште може да се надокнади, односно шта је стварни губитак од пожара? – Када се Обнова заврши, манастир ће имати довољно корисног простора за своје нормално битисање. Тај простор, сада као потпуно нов, биће употребљивији него раније. Нажалост има и оног што је ненадокнадиво, неповратно изгубљено и што можемо сматрати непоновљивим због своје уметничке вредности, као што је зидно сликарство у три изгореле црквице – параклиса, а које је у великој мери страдало у пожару, или због своје архитектонско-историјске вредности, као што је читав један спрат монашких келија изграђених 1598. и у оригиналу сачуваних до 2004, а које су у пожару уништене. Како долазите до финансијских средстава и ко су највећи добротвори? – Најважнија финансијска подршка Обнови долази из буџета Владе Републике Србије, преко Министарства културе. Када је свет захватила економска криза, ова помоћ је нешто смањена, док је помоћ Јелинске државе, која је остваривана преко Центра за заштиту светогорског наслеђа (КеДАК) тада потпуно изостала. Ради тога смо од краја 2010. покренули неколико акција са циљем прикупљања неопходних средстава за наставак радова на Обнови. Користим и ову прилику да у име братства манастира Хиландара захвалим свима који су нам у овом историјском подухвату помогли. Шта сматрате Вашим главним задатком на дужности старешине манастира Хиландар? – Непосредно после пожара, Сабор стараца нашег манастира доделио ми је дужност руководиоца Обнове. Избор за игумана ме је затекао на овој дужности и она ми је и даље, од свих практичних обавеза, најважнија. Ипак, основна улога игумана једног светогорског манастира, па самим тим и Хиландара, јесте да се као духовни отац брине о духовном животу братства.