Претражи Живе Речи Утехе

У Светој царској српској лаври Хиландару свечано је прослављен јубилеј – 825 година од оснивања манастира Хиландара. Свечана прослава отпочела је свеноћним бденијем. Служба је била недељна, заједно са службама Светом Сави и Светом Симеону, као оснивачима и ктиторима манастира. Посебни гости у Хиландару били су игуман манастира Ватопеда, Високопреподобни архимандрит Јефрем и Високопреподобни архимандрит Тихон, игуман манастира Студенице. На богослужењу на којем је началствовао архимандрит Јефрем, ватопедски монаси су појали за десном, а хиландарски за левом певницом. Прослави је присуствовало братство хиландарске келије Светог Николаја „Буразери“, као и монаси из других хиландарских келија. У наставку је звучни запис беседе игумана Методија, као и игумана студеничког Тихона: Игуман хиландарски Методије и игуман студенички Тихон, 25. јун 2023. године, у Хиландару: На свечаној прослави у манастиру игуман хиландарски Методије је рекао: „Народ који не поштује своју историју показује да не брине о својој будућности, јер поштујући своју историју постављамо најбољи пут којим треба да идемо у будућности, тако да смо и ми учинили овај мали труд да ова година не прође потпуно необележено. У ова тешка времена, како за цео свет, а посебно за наш српски народ, желимо да се сетимо славних дела из прошлости, из наше историје, али не само ради сећања већ да би се подсетили Божијег пута којим су ишли наши славни Немањићи и да би се и ми потрудили да их пратимо на том путу. Ми видимо куда иде савремени свет, па нажалост и наш народ. Иако се трудимо да се сачувамо са тог погрешног пута, ипак због наше духовне раслабљености примећујемо и разумемо да нас је та бујица ипак захватила и носи нас тамо где не треба, оним путем који је супротан од пута који нам је наш Св. Сава оставио. Зато је добро да празнујемо њихов спомен, али они ће се још више радовати да, поред тог празновања, следујемо пример славних Немањића, који су наш народ и државу утврдили на православном путу, на светосавском путу, путу Јеванђеља. Многа искушења која се дешавају у нашем народу, и страдање у школи, и око Младеновца, и сада на Косову, треба да разумемо као призив Божији на покајање и да се исправимо. Ако тако будемо чинили онда ће се и благодат Божија вратити и и даље нас покривати молитвама наших Светих. Сећање и празновање догађаја који су се десили у историји показују с једне стране да народ има чега да се сети и да празнује, али да не останемо само у прошлости, да се хвалимо нашим славним прецима. Ако се не будемо показали достојним наследницима онда ћемо имати још већу осуду него они који нису ни имали на кога да се угледају. Славећи и поштујући празнике светих предака да се превасходно трудимо да их имамо за молитвене заступнике и да се њиховим молитвама трудимо да идемо правим путем”. * Игуман студенички Тихон је истакао значај одласка Светога Саве у Свету Гору - тај значај је "много већи него што се нама чини", рекао је: - Обично се сматра да се православност Светог Саве и Светог Симеона сама по себи подразумевала, да је Србима било лако, да су од почетка везани за Константинопољ и за источни обред. Међутим, историја показује да није било баш тако. Дакле, није било тек тако њима то дато, они су се борили да тако буде, појаснио је даље о. Тихон и додао да Срби због тога много воле Свету Гору. (Обрада вести: Редакција Радија Слово љубве) * Хиландар богатији за три монаха Уочи прославе јубилеја Хиландара, у навечерје празновања Светогорских светих, на свеноћном бдењу, у Хиландару су, након доста година истовремено замонашена три искушеника - Дарко, Небојша и Дејан постали су монаси Михаило, Рафаило и Кипријан, сазнаје Радио Слово љубве. (Извор: Радио Слово љубве АЕМ СПЦ) ** Извор: Задужбина Светог манастира Хиландара, ФБ

Духовне свечаности посвећене 825. годишњици свете царске српске лавре Хиландара под називом Дани Хиландара у Епархији милешевској почеле су Божанском Литургијом у манастиру Милешеви у Недељу Светих Отаца Првог васељенског сабора, 28. маја 2023. године. Епископ Атанасије: Свету Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије уз саслужење игумана манастира Хиландара архимандрита Методија, намесника бечејског из Епархије бачке протојереја-ставрофора Владислава Пајића, архијерејског намесника пријепољског протојереја Игора Ерића, настојатеља манастира Успења Пресвете Богородице у Сељанима код Пријепоља игумана Петра, настојатеља манастира Светог Николаја у Прибојској Бањи јеромонаха Јована, протојереја Александра из Цариградске Патријаршије, јерођакона Нектарија сабрата манастира Хиландара, протођакона Ивана Савића и ђакона Дарка Вујкова. За певницом је одговарао црквени хор при храму Светог великомученика Георгија у Бечеју из Епархије бачке. У пастирској беседи Епископ Атанасије се, осврнуо на речи Светог Јеванђеља које су прочитане на данашњој Божанској Литургији: – Слушајући данашње Јеванђеље примећујемо да нас Црква Христова свих времена позива да нарочито обратимо пажњу на онај моменат када се Господ наш Исус Христос обраћа Оцу Његовом и Оцу нашем и каже да је остварено то заједништво које Отац Небески жели да има са нама, са родом човечијим. – Господ Христос је остварио то дело поправљања творевине, која је пала у грех, која се искварила, упознао људски род са правом Небеском Отаџбином, призвао род људски, објединио и усмерио ка Небу, ка Вечности, појаснио је Епископ Атанасије. Архимандрит Методије, игуман манастира Хиландар, на позив Епископа Атанасија, сабраном верном народу се обратио указавши да је њихов долазак у Епархију милешевску, осим учвршћивања јединства, заједништва и љубави, имао и додатни разлог. Потом је показао и уручио пригодне дарове, Епископу Атанасију, игуманији Аквилини, и нарочито за Епархију милешевску, јубиларни сребрењак који манастир Хиландар, поводом 825 година постојања. ** У понедељак, 29. маја, у манастиру Сељани код Пријепоља, Владика Атанасије и игуман Методије ће богослужити од 9 ч, затим ће о. Методије одржати предавање за монаштво. Исте вечери од 19 ч у Дому културе у Прибоју, архимандрит Методије ће беседити на тему "Православна духовност". Извор: Епархија милешевска

Званично обавештење Канцеларије за поклонике Светог манастира Хиландара: Сви термини за посете манастиру Хиландару су попуњени до краја 2023. године. Услед ограничења за посете Светој Гори – до 10 поклоника дневно по манастиру, које је прописала Свештена општина Свете Горе, знатно је умањена могућност Хиландара да прими посетиоце. Извор: Задужбина манастира Хиландара

Задужбина манастира Хиландара је на 19. годишњицу од великог пожара подсетила на размере ове стихије која је разорила више од половине манастирских здања, као и на ток реконструкције и планирани завршетак обнове изгорелог дела манастира, који се очекује до краја 2024. године. Од почетка обнове изгорелих конака манастира Хиландара, 2006. године, па до данас, завршена је комплетна реконструкција и грађевинска санација објеката конака Синодика, троделног комплекса Великог конака са параклисом Св. Николе, јединствене градитељске целине коју чини улазни део манастира са Старим конаком. Обновљен је и Бели конак који је изгорео готово до темеља. Преостало је да се заврше већ одмакли радови на конацима Дохија и Игуменарија са параклисима Св. Саве и Димитрија. У Светом манастиру Хиландару 2004. године букнуо је пожар који је разорио више од половине манастирских здања. За једно вече, у ноћи између 3. и 4. марта, уништена је и оштећена читава северна половина манастирског комплекса. Пожар је избио из димњака конака Игуменарија на југозападној страни и кроз пукотине које су настале услед слегања темеља, захватио је кровну конструкцију. Преко тавана и повезаних објеката проширио се све док се није зауставио на празном простору између Белог конака и Пирга Светог Саве. Од почетка обнове изгорелих конака манастира Хиландара, 2006. године, па до данас, када Хиландар обележава 825 година од свог оснивања, завршена је комплетна реконструкција и грађевинска санација објеката конака Синодика, троделног комплекса Великог конака са параклисом Св. Николе, јединствене градитељске целине коју чини улазни део манастира са Старим конаком, као и Белог конака, који је сажегао готово до темеља. На тај начин северозападно, северно и североисточно крило изгореле половине манастира су оживели. Потпуно опремљени намештајем и свим другим потребама и опремом, ови објекти су предати на располагање манастирском братству. Да би Свети манастир Хиландар заблистао својим некадашњим сјајем царске лавре преостало је да се заврше већ одмакли радови на конацима Дохија и Игуменарија са параклисима Св. Саве и Димитрија. Конак Дохија ће у највећој мери бити усељен до краја ове године, а на конаку Игуменарија завршен је кров, радови на ојачању конструкција и већина грубих грађевинских радова, тако да се његов завршетак предвиђа за наредну годину. До краја ове године очекује се и реализација радова на консолидацији спољњег бедемског зида који повезује ова два објекта и манастирску трпезарију. Ојачавање темеља, заједно са мерама предузетим на учвршћивању објеката који су ослоњени на њега, трајно ће уклонити слабости западног и југозападног дела манастира – исте оне које су узрок разарању из 2004. али и које би могле бити кобне у случају јачег земљотреса. У складу са планом, завршетак обнове изгорелог дела манастира очекује се до краја 2024. године. Поред ових радова и завршетка хибридног енергетског система за производњу електричне енергије, у наредном периоду је у плану потпуна реконструкција ризнице са изградњом депоа, консолидација источног бедемског зида, као и реконструкција југоисточног конака, где се некада налазила прва српска болница и обнова објекта еклисијарнице. Обнова Хиландара, поред главног циља – реконструкције онога што је пожаром оштећено и уништено – све време подразумева и спроводи интегралну заштиту непокретног и покретног наслеђа манастира Хиландара. Отуда су у протеклом периоду реализовани и бројни други пројекти: Изградња основне инфраструктуре – усмерена на обезбеђење услова и потреба за функционисање обновљених објеката, али и других (довођење воде, струје, канализације, грејања и сл. и изградња одговарајућих разводних ормана, подстаница и слично) Реконструкција других објеката градитељског наслеђа – обнова историјских делова манастира који нису страдали у пожару, али су зубом времена и разним спољним утицајима оштећени, прокишњавају и сл, а због чега су означени као непосредно угрожено наслеђе (комплекс старих економских објеката – Сенара – који је уједно пренамењен у гостинске конаке; пирг Св. Ђорђа са црквом на његовом врху; Камбански пирг који је и манастирски звоник; кров цркве Св. Арханђела, санацију објеката манастирске арсане – пристаништа у коме је за сада смештена манастирска винарија, санацију остатака царске палате у Хрусији, санацију цркве Скита Свете Тројице и др.) Изградња нових инфраструктурних система – који су саставни део савремене интегралне заштите и обезбеђења заштићене целине манастира Хиландара. Поред тога што подржавају живот манастира, они штите и унапређују досадашња улагања у заштиту српског наслеђа у Хиландару (противпожарни резервоар са хидрантском мрежом; централна котларница са топловодом; канализациона мрежа са колектором и системом за пречишћавање отпадних вода; соларна електрана са енергетском мрежом – систем који манастиру и окружењу обезбеђује електричну енергију; као и локалне системе за соларно загревање топле воде; санација водотокова и заштита од бујичних вода око манастирског комплекса, путеви и др. Радови на унапређењу манастирске економије у области шумарства и пољопривреде, ради осигурања одрживости монашке заједнице. Извор: Задужбина Хиландара

Задужбинa Хиландара представља своја издања на Сајму књига у Хали 4, препоручујући: Друго издање књиге „Света царска српска лавра Хиландар на Светој Гори Атонској, архитектура и друга добра“, проф. др Мирка Ковачевића. Ова капитална монографска публикација наставак је и плод његовог педесетогодишњег проучавања хиландарског градитељског наслеђа. "Вера и култура - погледи из руске перспективе" Иако никада није била „тема број један“ хришћанско учење о култури се често појављивало у савременом православној богословској баштини. Не само да су се разматрали појединачни проблеми, него су чак постојали и мање или више успешни покушаји да се изгради једна специфично православна теологија културе. У томе су предњачили руски богослови и религијски философи и књижевници, нарочито у периоду тзв. духовне ренесансе, добу стварања „нове религијске свести“, тј. у првим годинама 20. века, као и касније у емиграцији. Ова књига доноси 10 огледа из пера седам знаменитих Руса који живо и дубоко испитују односе вере и културе, хришћанства, Цркве и културе, Запада и његових идејних и културних феномена и противречности, културе која у центру свега носи Богочовека Христа и доприноси узрастању човека и творевине у бесмртност, као и оне културе, која се клања човеку као мерилу свих ствари, и која на крају свега ипак носи сопствену разградњу и смрт. * "Скривени човек срца" Архимандрит Захарија Захару је наш савременик и садашњи духовник манастира Св. Јована Крститеља у Есексу у Енглеској. Он је ученик и духовни настављач аскетске и богословске праксе преподобног старца Софронија Сахарова, ученика Св. Силуана Атонског, односно, дубоке и древне молитвено-аскетске традиције Православне Цркве. Скривени човек срца је књига која представља низ духовних излагања о месту срца у духовном животу хришћанина. Пошто је, по речима Христовим, Царство Божије у нама, онда је срце бојно поље нашег спасења. Сваки духовни подвиг и сав труд духовног човека усмерен је на то да очисти срце од прљавштине, и да га сачува чистим пред Господом. Срце је „храм“ истинског сусрета човека и Бога. Људско срце „тражи знање“, и умно и божанско, и не може да нађе покоја док Господ славе не дође и не усели се у њега. У речима оца Захарије читалац ће наћи речи из самог језгра древног предања Цркве, на такав начин и са таквим смислом изречене, како ми данас обично нигде не чујемо. Наука коју сведочи отац Захарије преноси духовну мисао и поруке Светих Отаца Цркве, од давнина па све до двојице светих стараца који су практично савременици нашег доба - Софронија Есекског и Силуана Атонског. * "Казивања о Светој Гори" Едиција Казивања о Светој Гори произашла је из занимљивих и добро посећених предавања која организује Друштво пријатеља Свете Горе Атонске, у циљу упознавања шире јавности са вишевековно баштињеним вредностима ове православне монашке заједнице. Овој едицији припада и књига Десета казивања о Светој Гори, коју ове године први пут представљамо посетиоцима Сајма књига у Београду. * "Увођење у Хиландар" Изузетна и зналачки написана књига која ће служити на корист свима који помоћу ње започињу путовање у јединствено „царство без круне,“ на Свету Гору Атонску и у манастир Хиландар. Њен аутор, Владета Јанковић представља нам историју и знаменитости светогорских манастира, њену „престоницу“ Кареју, скромне пустињачке колибе на Каруљи, и на крају сам Хиландар, бисер српског духа унутар чудесног света Богородичиног врта. Он нас, лепим стилом приповедања, води кроз догађаје, уметничка и градитељска дела, монашки живот и повест о чудотворним иконама. Дочарава нам чудесну привлачност Хиландара за савременог човека, ненаметљиво нам откривајући и сопствени опит. Приповедање је зачињено аутентичним сећањима из четрдесетогодишњег искуства хиландарског и светогорског путника и поклоника. Публикација садржи преко 400 бираних илустрација, старих и савремених фотографија. Извор: Задужбина Хиландара, ФБ

Поводом обележавања седам деценија од оснивања Покрајинског завода за заштиту споменика културе, 15. децембра 2021. у Скупштинској сали Магистрата у Сремским Карловцима одржана је свечана академија, уз присуство ресорног републичког министарства и покрајинских секретаријата, Српске православне цркве, Задужбине Светог манастира Хиландара, разних установа културе и других институција. Том приликом је у име Задужбине Светог манастира Хиландара Миливој Ранђић, директор Задужбине, од Завода за заштиту споменика културе примио захвалницу за успешну дугогодишњу сарадњу у области заштите културног наслеђа. Завод слови за једну од најстаријих и најуспешнијих установа у области заштите културног наслеђа у Србији и региону. Захваљујући њој пописано је, валоризовано, заштићено и очувано на стотине споменика културе у Војводини, али и ван граница наше земље. Стручњаци Покрајинског завода посебно истичу рад на Светој Гори. „Што се тиче покретних споменика културе имали смо непрекидну подршку Завода“, истиче Миливој Ранђић. Присутнима се у име Завода за заштиту споменика културе обратио директор Саша Мартиновић, док је у име Министарства културе и информисања Републике Србије поздравне речи скупу упутио специјални саветник за културно наслеђе Зоран Вапа, доскорашњи директор ове покрајинске установе. Свечаној академији присуствовали су викарни епископ топлички г. Јеротеј и епископ будимски г. Лукијан. На свечаности епископ Јеротеј, викар Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, пренео је честитке Његове Светости запосленима у Заводу и прочитао писмо у ком се поглавар СПЦ осврће на сарадњу цркве са Покрајинским заводом за заштиту споменика културе, називајући га, не партнером него сабратом, који читавих седам деценија учествује у очувању српске културне и црквене баштине. У писму се наглашава да се СПЦ поноси оним што је Завод учинио на заштити споменика културе чији највећи део припада цркви, због чега је Свети Синод и одликовао ову институцију орденом Светог Саве. „За понос нам служи и чињеница да у Покрајинском заводу као и у републичком и регионалним заводима раде стручњаци који су се школовали у Академији СПЦ. Чињеница да црква школује кадрове који ће чувати њено благо отвара нова поља сарадње са Покрајинским заводом за заштиту споменика културе“, стоји у писму патријарха Порфирија. Поводом овог јубилеја, Покрајински завод за заштиту споменика културе представио је и монографију „Првих 70 година“. У музичком делу програма наступио је Хор Карловачке богословије. Извор: Хиландар

У периоду од 11. до 13. новембра 2021. године, Његово Преосвештенство Епископ нишки и војни г. Арсеније, заједно са Начелником Генералштаба Војске Србије генералом Миланом Мојсиловићем и делегацијом Војске Србије, борави на Светој Гори, у манастиру Хиландар. Повод посете јесте ктиторска слава ове царске лавре, празник Светог краља Милутина, великог владара и задужбинара, који је Хиландару, као и многим црквама и манастирима у српским земљама, великодушно помагао. Манастирска црква, која до данас сведочи о древним временима и повезује нас са блиставим моментима наше историје, подигнута је као прва у низу грађевина изграђених у време великог краља Милутина, као и његовог чувеног и великог сарадника и пријатеља, Архиепископа Данила II. Присуством Његовог Преосвештенства и Начелника Генералштаба, чија је ово прва званична посета манастиру, увеличана је свечана прослава ктиторске славе. На празничном бденију уочи празника, као и Евхаристијским сабрањем на сам дан празника, началствовао је Преосвећени Владика, уз саслужење манастирског братства и војног свештенства. На дан празника Светог краља Милутина, обележава се такође и Дан верске службе у Војсци Србије, у спомен на 12. новембар 1839. године, када је донет закон којим је регулисана свештеничка служба у тадашњој војсци. Гостопримство игумана Методија и братства древног манастира Хиландара, као и прослава овог великог дана, настављени су на свечаној славској трпези, припремљеној у спомен великог ктитора и владара. Извор: Епархија нишка

Игуман Царске лавре Хиландара дочекан је у Земунској гимназији речима које су му упутили професори српског језика и књижевности : ,,Постоје велики људи који учине да се сви људи око њих осећају малим, али истински велики људи су они који учине да се сви људи око њих осећају великим – а ви сте за нас такав човек!“ И заиста, дирнут дочеком, игуман Методије учинио је да дан буде од оних који су за памћење, и за наду да ће се овакви сусрети понављати. Иако сарадња Хиландара и Земунске гимназије траје већ више од годину дана, она је данас, 8. октобра, на дан Преподобне Ефросиније, озваничена. Игуман Манастира Хиландара, архимандрит Методије и Милош Бјелановић, директор Земунске гиманзије потписали су меморандум о сарадњи ове две важне српске установе, које осим верског, образовног и друштвеног – имају и важан историјски значај. У првом делу меморандума наводи се да је велика жеља директора, професора и ученика Земунске гимназије била да древна српска школа духовности и ризница културе, Свети манастир Хиландар на Светој Гори Атонској, превасходно молитвено, али и на друге начине, трајно подржи заједничке просветне напоре. Обазриво, са поверењем, али и великим поштовањем, неколико колега и директор гимназије пружили су молитвено руке ка Хиландару, а игуман и братство манастира дочекали су ту руку благонаклоно, и са поверењем.Тако је почела сарадња наше школе са величанственом задужбином Немањића, која је корен и стуб и наше црквености и нашег образовања. Након првог литерарног конкурса, чији су лауреати награђени у Отаџбинској Задужбини Хиландара прошле године у ово време – игуман Методије, у пратњи ђакона Нектарија и господина Стефана Миленковића био је гост Земунске гимназије. Срдачан дочек подразумевао је и сусрет са ђацима које је манастир пре нешто више од месец дана угостио, a које је на Свету Гору водио вероучитељ Дарко Радовановић – али и са ђацима који тада нису били у прилици да путују. Након доделе вредних и занимљивих награда свим присутним ученицима, које је уручио игуман Хиландара архимандрит Методије – уследио је отворен разговор који је потрајао, баш као и прошле године. Говорећи о вери, школовању, култури, али и о свом животу, игуман Хиландара на посебно место уздигао је великана руске књижевности, Фјодора Михајловича Достојевског. Питања ученика, али и њихових професора, као и вероучитеља – била су повод да игуман Методије да занимљиве и прецизне одговоре чија би се суштина можда могла и смела описати овако: Љубав према ближњима, али и према свима око нас довешће нас временом до мудрости, праве мудрости, која значи живети уз Бога. Након тога, директор гимназије Милош Бјелановић повео је, уз колеге и госте, игумана Методија у обилазак реновиране Земунске гимназије, упознајући га са историјом ове просветне установе. Том приликом, на велику радост свих присутних, обишли су и салу која ће бити посвећена Хиландару, са сталном поставком о манастиру, а која подразумева још бољу и развијенију сарадњу Хиландара и Земунске гимназије – што је у ширем смислу усаглашено и меморандумом. Договорено је и да сусрети ђака и професора у Хиландару буду одржавани једном годишње, када ће победници литерарног конкурса боравити неко време у нашем величанственом манастиру. За ученице које буду најбоље на конкурсу биће организован боравак у Уранополису, или на хиландарском метоху Каково, одакле ће имати прилику да обиђу Свету Гору бродом. Вишесатни састанак протицао је у великој радости, а и сам растанак је потрајао. Обострано разумевање, радост и лепи разговори и планови који су обележили овај сусрет остаће трајно у срцима свих присутних, а надамо се – највише у срцима наших ђака, који су поново показали да су увек спремни да подрже оно што је лепо, добро и корисно. Извор: Хиландар

У Хиландару је 26.07.2021, дан након празника Пресвете Богородице Тројеручице, прослављен Сабор Преподобних Отаца Хиландарских, који се слави када и Сабор Светог Архангела Гаврила. Овај празник је уједно и слава Задужбине Светог манастира Хиландара у Београду. Уз присуство директора Задужбине Миливоја Ранђића и запослених у фондацији, чин резања славског колача је извршио јереј Владимир Марковић, старешина храма Светог Петра и Павла у Топчидеру уз саслужење ђакона Бранислава Јоцића из цркве Свете Тројице на Пашином брду. Извор: Хиландар

Архитекта Драгомир Кривокућа, руководилац радова на обнови Хиландара учествовао је на семинару о архитектури и грађевинарству на Палама у Републици Српској. У семинару је учествовао и инжењер Љубиша Танић, председник подручне привредне коморе Источно Сарајево, дугогодишњи пројектант машинских инсталација у оквиру подухвата обнове Хиландара. Видео погледајте ОВДЕ. Извор: Хиландар

Како је председник Александар Вучић и најавио током божићне посете манастиру Хиландару, Република Србија је уплатила целокупна средства за обнову те светиње пострадале у пожару 2004. године - Уочи највећег хришћанског празника Васкрса посетио сам манастир Хиландар и уверио се да радови на обнови једне од најстаријих и највреднијих српских светиња протичу у најбољем реду. Када сам за Божић, заједно са председником Вучићем посетио Хиландар, председник је тада обећао игуману Методију и братији манастира да ће Република Србија уплатити у целости средства неопходна за обнову Хиландара. То обећање је испуњено, рекао је министар у Влади Републике Србије и заменик председника Државне комисије за обнову Хиландара др Ненад Поповић. - Пожар који је избио у марту 2004. године прогутао је северну половину манастира. Изгорело је шест конака од укупно девет. То је био пожар разорнији од пожара у Нотр Даму. Хвала Богу на томе што нико није страдао, као и да није страдала ни ризница, ни црква. Од 14. века није било овако великих радова на Хиландару, подсетио је министар Поповић. - Манастир Хиландар је српска установа која од 1198. године до данас има непрекидни континуитет. Подршка Хиландару је подршка очувању наше историје и сећања на вишевековно трајање српске државе и Цркве. То је подршка и за нашу будућност, коју градимо развијајући се као модерно, успешно и демократско друштво, али на чврстим стубовима наше православне вере и велике државне идеје слободне и независне српске државе коју су градили наши највећи владари. И сваки од њих, када се год враћао Хиландару, и када год је помагао Хиландар, градио је јаку, слободну и успешну Србију. То је визија и председника Александра Вучића”, закључио је министар. Извор: Инфо-служба СПЦ

Света царска српска лавра Хиландар прославила је своју храмовну славу, Ваведење Пресвете Богородице. Ове године прослава се одвијала у посебним условима због ограничења која су наметнута пандемијом корона вируса, услед чега није било великог броја гостију, како то иначе бива сваке године. Повезана вест: Завршена обнова хиландарске трпезарије Пристигло је око десетак келиота из хиландарских келија са Свете Горе, појци из келије Светих Бесребреника из Новог Скита, предвођени старцем Дамаскином, а поред манастирске братије у славском сабрању учестовали су и инжењери и радници упослени на обнови Хиландара и на одржавању манастирске економије. Извор: Хиландар

КАМП МАНАСТИРА ХИЛАНДАРА У СИЈАРИНСКОЈ БАЊИ ЗА ДЕЦУ И МЛАДЕ ~ Аутор ~МЕДИЈСКО-ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА ЕПАРХИЈЕ НИШКE У понедељак 02. новембра 2020. године, Његово Преосвештенство епископ нишки Г. Арсеније заједно са председником Општине Медвеђа господином др Небојшом Арсићем, начелником јабланичког округа господином Милошем Ћирићем и свештенством архијерејског намесништва јабланичког дочекали су у Медвеђи Игумана манастира Хиландара архимандрита Методија. За оца Методија је најпре уприличен пријем у општини, пријему је присуствовао и градоначелник Врања господин Слободан Миленковић. Након Медвеђе Преосвећени Владика Арсеније и Игуман Методије су се упутили ка Сијаринској Бањи заједно са градоначелницима, начелницима јабланичког и нишавског округа и свештеницима. Његово Преосвештенство благословио је почетак грађевинских радова на уређењу будућег кампа за децу и младе. За потребе летњег кампа за децу и млада манастир Хиландар ће у Сијаринској Бањи адаптирати три двоспратне зграде које су некада припадале лесковачком текстилу. Жеља Хиландарског игумана је да се овде објекти обнове како би деца из Србије, дијаспоре и других Православних земаља у летњим месецима у овом кампу проводила време и упознала ове крајеве као и околину.

О обнови Хиландара, за Студио Б говори директор Задужбине Хиландара, Миливој Ранђић. Према његовим речима до сада је обновљено 75% оштећеног комплекса свете царске лавре.

У Хиландару је свечано прослављена ктиторска слава, празник Светог Саве, Првог Архиепископа српског. Дан уочи празника, 26. јануара, пристигли су многобројни гости, међу којима и монаси из осталих светогорских манастира и епархија Српске цркве. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Главни гост је био игуман Манастира Григоријата, Високопреподобни архимандрит Христофор, који је началствовао празничним богослужењем, свеноћним бдењем и Светом литургијом. Лепоти богослужења допринели су појци из Григоријата за десном певницом, док су за левом били хиландарски монаси и појци из хора Свети Симеон Мироточиви. У беседи на славској трпези, која је уследила одмах након завршетка Литургије, игуман Хиландара Методије је нагласио да је данашњи празник наставак прослављања 800 годишњице хиротоније Светог Саве, хиландарског и светогорског монаха, за Првог Архиепископа аутокефалне Српске цркве, која се прослављала целе претходне године. Такође, исказао је радост што је по благослову блаженопочившег игумана Григоријата, Георгија Капсаниса, заживела нова пракса да хиландарски игуман долази у Григоријат на празник њиховог ктитора, Преподобног Григорија Горњачког, а да григоријатски игуман долази у Хиландар на празник хиландарског ктитора, Светог Саве. Игуман Христофор је у својој беседи покушао да пронађе одговор на питање – како је млад принц Растко одлучио да остави престо, богатство и славу овога света и да од најраније младости себе посвети на службу Богу. По његовом мишљењу, то дело је учињено јер је Растко – Свети Сава увек имао дубоку веру у Господа, љубав према Њему и зато што је смисао свог живота пронашао у речима „Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан.“ (Мат: 10:37) и „И који не узме крста својега и не пође за мном, није мене достојан.“ (Мат: 10:38) . Такође, нагласио је да је за њега циљ живота на Светој Гори био исти као код свих светих људи – обожење, које се задобија када се срце, претходно кроз подвиге, очисти од страсти. На овај начин он је постао изабрани сасуд Духа Светога, па је преко њега задобио спасење цео један народ. Срби су били у његово време пред великим изазовима и вероватно би на крају, да није било Светог Саве, подлегли утицају римокатоличког запада, закључио је игуман Христофор. Извор: Манастир Хиландар

Порука Свештеног братства Пресвете Богородице Свете и Славне царске лавре, манастира Хиландара на Светој Гори Атонској. Високопреосвећеном Митрополиту и Преосвећенoj господи Архијерејима, Свечасном свештенству и преподобном монаштву, љубљеној браћи и сестрама, Цркви Христовој сабраној у невољи, у дан 8./21. месеца децембра 2019. пред кивотом Св. Василија, у Богом спасаваном граду Никшићу! Браћо, На Свету Гору Атонску удаљили смо се, из своје отаџбине, да би тражили најпре Царство Небеско и задобили непрекидну молитву, без ометања од насладе и таштине овога света. Овим путем пошли смо за Светим Савом и преподобним Симеоном Немањом, радујући се новој домовини као предворју савршеног Царства. Међутим, ко међу нама може да заборави груди које су га млеком појиле и руке које су га носиле и изнеле да би се једнога дана уздигао, дај Боже, пред престо самог Цара Славе? Тако ни ми, који смо добровољно свету странци, који смо Богородици посвећени и Христу Богу заклети, не заборављамо светло лице своје мајке и љубав своје браће. До горе атонске, некада је долазила слава и похвала Немањине дедовине, а данас стиже глас срамоте њених главара. Њихов наум и претње упућене, без савести и срама, Православној Цркви у Црној Гори, опомињу нас да се подиже велико духовно зло – да се на место Православне Цркве устоличити идолопоклонички олтар. Ради тога се данас спрема разбојничка пљачка заветних храмова Божијих, а сутра, ако се допусти да се то зло размахне, оно може да насрне и на сам живот. У природи је зла да увек иде све даље у безакоњу и греху и да не може имати мира док све не принесе пропасти. Са Свете Горе се јасно види да на Православној Цркви у Црној Гори нема никакве кривице, осим ако јој се замера што је мајка православног народа, верна своме Предању и што не може да пристане да се по страстима земаљским кроје Свети догмати, уређују канони и брише двехиљаде година православне цивилизације. Да није трагично и опасно, било би за подсмех. Безумље које се тако одважно проповеда, јер су се избрисале све границе и погубила сва мерила, опасно је по све и свакога. Ко препознаје овај рукопис тај већ познаје и шта ће бити, јер иза кулиса, иза конкретних људи, само је један родитељ сваком безакоњу и њему је само један циљ – да свет у злу лежи. То је опомена не само нама православнима, него и другим људима, другим народима, другачијег закона и мишљења, са којима делимо свет Божији. За све људе важи то правило да ко нема љубави тај нема спасења, ко нема милости тај нема покајања, ко је без савести, тај је без разума. Браћо, без разума праведног закона нема, и нема мира међу људима. Наше горке речи не служе да вас учине оруђем било чије политике и воље. Оне су извештај о томе како у тишини Свете Горе видимо догађаје који се спремају пред свима нама. Ви сте слободни људи који се поносе својом слободом. Носите слободу са осећањем да је једина воља коју човек треба да следује воља Божија. Као слободни људи чувајте мир и презрите безакоње. Нека би дао Бог да и срце главара прими светлост истине и топлу љубав Христову која изгони мрак незнања. Благослов Пресветог и Чудотворног образа Пресвете Богородице Тројеручице над свима вама и над дедовином преподобног Симеона Немање, мир вама и свима људима Црне Горе и приморја. Нека би све нас Свети Сава, анђео небески и заштитник мајке која нас је из недара духовно породила, и његов духовни следбеник, први међу прослављеним синовима његовог наследства, Свети Василије, острошки и херцеговачки чудотворац, заступали пред престолом Цара Славе, Господа и Спаса нашег Исуса Христа. Игуман Светог манастира Хиландара архимандрит Методије са својим у Христу братством Извор: Манастир Хиландар

Хиландар – На дан празника Ваведења Пресвете Владичице Богородице, који наша Света Православна Црква прославља 21. новембра по јулијанском календару а 4. децембра по грегоријанском календару, Света царска српска лавра манастир Хиландар свечано прославља своју манастирску славу. Уочи манастирске славе, служи се свеноћно бденије уз учешће монаха из других светогорских манастира и присутних гостију. Сва служба је величанствена и у свему царска. У манастиру се поводом славе спрема свечана трпеза и кољиво са изображеном иконом Ваведења и друго кољиво за парастос свим ктиторима и приложницима обитељи који се служи истога дана али увече. У складу са древним обичајем сваке године игуманско место на један дан преузима игуман Светог манастира Ватопеда. Посебне братске везе између Ватопеда и Хиландара утемељене су још у време Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог и сваке године за време манастирских слава игумани два манастира замењују места. Извор: Манастир Хиландар

Игуман манастира Хиландара архимандрит Методије посетио је 1. октобра седиште Удружења грађана „CarGo” у Београду и том приликом у знак захвалности за пружену подршку „Кампу пријатељства”, који организује Манастир, уручио је „Хиландарску споменицу” и копију иконе Богородице Тројеручице. Игуман Методије захвалио је Удружењу грађана „CarGO“ на помоћи и подршци „Кампу пријатељства“ и изразио наду за даљу сарадњу на пољу добротворног рада. „Манастир Хиландар додељује споменицу, али и наш највећи благослов и највећу светињу икону Богородице Тројеручице, да вам помогне у раду и напредовању, као што и нама помаже“, изјавио је игуман Методије. Александар Вучић, председник Удружења грађана „CarGo” истакао је да је веома почаствован због прилике да угости игумана манастира Хиландар, који је вековна кућа хуманости, културе и образовања. Вучић је додао да се радо одазвао позиву манастира Хиландар да CarGo учествује у „Кампу пријатељства” у покривању трошкова смештаја и превоза деце слабијег материјалног статуса из целог региона током њиховог боравка у Београду. „Лично сам дочекао 350 деце и не могу да вам опишем њихове осмехе и срећу. Зато захваљујемо Хиландару – што су нам омогућили да поделимо дечију радост, да помогнемо и будемо део заједнице која дарује“, рекао је Вучић. Александар Вучић истакао је да је ова хуманитарна акција била прекретница у укључивању CarGo-а у хуманитарним мисијама и да су у плану бројне доброчинитељске активности. Извор: Хиландар

Из дубоких духовних потреба, међу запосленима у Казнено Поправном Заводу за малолетнике у Ваљеву, изнедрила се замисао о посети Свете Горе и манастира Хиландар. Уз помоћ и пожртвовање духовника завода, свештеника Дејана Трипковића, од Епископа ваљевског Господна Милутина и манастира Хиландар, добијен је благослов, те је посета одређена за празник Велике Госпојине. Након молитве у цркви Св. Нектарија, за мирно путовање, у недељу 25. августа, на пут су, осим свештенка Дејана, кренули и архијерејски заменик протонамесник Филип Јаковљевић, парох бабинолучки Никола Петровић и једанаест поклоника и запослених у КПЗ за малолетнике. Прво поклоничко стајање начинили смо у Аспровалти (Струмички залив, Грчка), нешто пре 7 сати изјутра, како би посетили манастир посвећен Светој Лидији из Тиајтре, и која је прва европљанка која је примила хришћанство, а како нас је отац Дејан упутио, помиње се и у Делима Апостолским (Д. Ап. 16, 12-15). Манастир Св. Лидије, је женски манастир и најпознатији је по свом хуманитарном и мисионарском раду. У оквиру овог манастира постоји и штампарија, у којој се, како сазнајемо, штампају и издања из Хиландара. Осим поменутог, мисионарство се огледа и у радио станици „Лидија Филипија“ као и телевизијској станици „4Е“ а све у организацији манастира. Такође, у његовом склопу постоји објекат са смештајним капацитетом око 400 кревета и да су исти више пута посетила и деца из Србије, посебно са Косова и Републике Српске. Након обиласка и окрепљења у манастирској трпезарији, опростили смо се од монахиње, са надом у срцу да ћемо и ми једног дана достићи такву мирноћу и доброту, као што је она има. Пут смо наставили до Јерисоса, који је од Аспровалте удаљен 55 км и где смо нашли преноћиште. На 8 км пре Јерисоса, направили смо паузу у метоху манастира Хиландар, манастиру Какову. Манастир Каково или Мило Арсеница, који је у поседу манастира Хиланадар, први пут се помиње почетком 16. века у турским документима. Величина овог поседа, током протока времена, варирала је од 10000 па до данашњих 2000 хектара, а које је, како нам је гостопримац испричао, дато као поклон од стране турког вазала који је уз помоћ Лозе Симеонове, добио сина, а којег је обећао замонашити а којег су монаси отпустили видевши превелику тугу његовог оца. Манастир Каково поседује пилану и столарску радионицу, вештачко језеро-рибњак, маслињак, два конака, цркву посвећеној Богородици Живоносном Источнику (изградњу цркве 1959. год., преузео архимандрит Никонор, родом из Диваца), књижару и продавницу литературе и монашких рукотворина. По доласку у Јерисос, остатак дана је искоришћен за обилазак места и одмарање на оближњој плажи. У јутро 27. августа, кренули смо у Уранополис где смо преузели дозволу за боравак на Светој Гори, тј. ДИАМОНИТИРИОН, и где смо купили карту за брод на који смо се укрцали око 09.30 часова. Пут трајектом до Свете земље и луке Јовањица, током којег смо више били загледани у себе него у лепоте око нас, трајао је непун сат. По искрцавању, манастирским аутобусом смо се одвезли до Хиландара. Дочекани усрдно и са освежењем, упућени смо у спаваоне где смо обавештени о правилима понашања, времену обедовања и службама на којима смо обавезни. Позвани смо на одговорност и поштовање места где се налазимо. По кратком одмору, упутили смо се ка манастиру Есфигмен, око 3 км удаљеног од Хиландара. По пријатном дочеку и окрепљењу у трпезарији, вратили смо се у Хиландар како би присуствовали служби и ручку. До краја дана присуствовали смо празничном бдењу које је трајало од 21.00ч па до 02.30ч сутрадан. По поноћи смо приступили Светој Тајни Исповести. Осим крајње неописивог осећаја током Литургије, велики утисак на све нас, оставило је „њихање полијелеја“ а које има трајање од пре раскола у хришћанству и које ствара невероватну игру светлости и рефлексије на злату олтара, уводећи нас тако, у неке нове висине. Изјутра 28. августа, присуствовали смо Светој Литургији посвећеној Успењу Пресвете Богородице, (Велика Госпојина) и причешћу. Након завршетка службе, уследила је празнична трпеза, током које је читана беседа о последњим земаљским данима Мати Божије. Када се огласило звоно за крај обеда, за нас је то значило да се опраштамо од манастира, до наредне прилике. Последњи поздрав учинили смо унутрашњим видом посматрајући манастирски комплекс који по средини пресецају кипариси (врста чемпреса) Св. Саве и Св. Симеона, који као да представљају место где се све душе могу усидрити. По повратку из Богоридичиног врта, поново смо се обрели у Јерисосу што смо искористили за одмор и сабирање утисака пред полазак за Ваљево. У рано јутро 29. августа, кренули смо ка Солуну и успут, у области између насеља Ватопеди и Ормилија, посетили смо женски манастир Благовести Пресвете Богородице, познатији као манастир Ормилија, који броји преко 100 монахиња. У склопу манастира, посетили смо и место где је сахрањен архимандрит Емилијан, који је био духовни отац и вођа манастирским сестрама. На километар од манастира основан је и „Центар за духовну и социјалну подршку“, медицинског и социјалног карактера, пружајући народу из околине подршку и лечење а посебно преко програма за превенцију рака и АИДС-а. Монахиње у центру, служе људима духовно и телесно, преко савремених одељења патологије, стоматологије, микробиолошких лабораторија и хала за духовне скупове и научне симпозијуме. По завршеној посети, упутили смо се ка Зејтинлику, нашој последњој, за овај пут, станици, пред одлазак у Ваљево. Тамо нас је, са стиховима на маузолеју, дочекао Војислав Илић Млађи, и који нас додатно учвршћује у нашој вери, подсећајући нас на српско страдање. Овај покушај описа путешествија до Нашег Изворишта, најбоље могу описати речи Светог Владике Николаја Велимировића: „Кад сам био дечак веровао сам у Бога, али сад не морам да више верујем, јер знам да Бог постоји.“. Никола Савић МА социолог, васпитач у КПЗ за малолетнике у Ваљеву За Поуке.орг: презвитер Дејан Трипковић