Претражи Живе Речи Утехе

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије служио је Свету архијерејску литургију у челопечком храму Свете великомученице Марине који данас прославља истоимену славу. Дана 30. јула, 2021.године, када наша Света Православна Црква слави Свету великомученицу Марину - Огњену Марију, богослужио је Епископ зворничко-тузлански Фотије у храму, посвећеном управо овој светитељки, у Челопеку, архијерејско намјесништво зворничко. Домаћин, отац Драган Негић је дочекао свог Епископа са великим бројем вјерника и потврдио владикине ријечи да је много народа у Српској цркви који поштује и воли Огњену Марију. Честитајући храмовну славу Епископ Фотије је истакао да се света великомученица Марина већ са 12 година ''уневестила Христу и сав свој подвиг и живот провела у богомислију, угађајући Богу и ближњима. Међутим, Бог је изабрао да она своју верност Христу потврди и својим мучеништвом.'' Осврћући се на тренутну ситуацију у Републици Српској Владика Фотије је рекао да се сви заједно ''молимо за добро нашег народа. Молимо се и за добро наших људи који воде Републику Српску. Молимо се да буду јединствени да би заједно одолили искушењу које је пред свима нама.'' Током Свете Литургије, Преосвећени Епископ Фотије, рукоположио је теолога Немању Марковића у свештени чин ђакона. Желећи да истакне досадашњи парохијски труд Владика је јереје Петра Стевановића и Дражена Стевановића рукопроизвео у чин протојереја. Кумови данашњег молитвеног сабрања били су професор Милан Томић, Радивоје Тришић и Божана Милијашевић, са којима је епископ сломио славски колач. Након Свете Литургије извршена је лицитација и опход око храма, а онда и извршен помен код споменика за пострадале војнике у последњем Одбрамбено отаџбинском рату. У братској љубави и Христовој оданости, Преосвећеном епископу Фотију који је началствовао светим сабрањем, саслуживали су архимандрит Гаврило (Стевановић), игуман Манастира светог Николаја на Озрену; архимандрит Нектарије (Тешић), игуман Манастира Часног Крста у Сувом Пољу; протојереј-ставрофор Видоје Лукић, архијерејски намјесник зворнички; протојереј Милош Тришић, архијерејски намјесник тузлански; протојереј-ставрофор Јово Марковић, парох у Појезни; јереј Дражен Стевановић, парох у Козлуку и ђакон Немања Спасојевић. Напослетку, за све присутне уприличена је и трпеза љубави у светосавском дому. После акатиста у 17 часова, који је служио отац Драган Негић, повело се традиционално народно коло око храма Свете Великомученице Марине у Челопеку. Извор: Епархија зворничко-тузланска

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије изразио је 27. јула 2021. године уверење да ће против вербалног деликта који се намеће Србима у Републици Српској устати сви слободарски народи. - Последња искра слободе ако постоји у демократској Европи сигурно ће устати против наметања вербалног деликта, поручио је владика Фотије на литиргијском сабрању у манастиру у Драгаљевцу. Он је деловање Високог представника у Босни и Херцеговини назвао експериментом над Србима и изразио уверење да ће српски народ изабрати пут слободе, јединства и заједништва како би превазишао све препреке које су пред њега постављене. - Живимо у апсурдном времену да многи Европљани проповедају демократију само себи, а другима тиранију. Они хоће да нама Србима у Републици Српској поставе шта да мислимо, говоримо, једемо, којим језиком ћемо сутра да говоримо, којим писмом да пишемо, рекао је владика Фотије. Истичући да су Срби слободарски, светосавски, мученички и косовски народ, Владика је навео да су се Срби на Косову борили управо за хришћанску Европу која Србима сада намеће правило вербалног деликта које је давно превазиђено у свим облицима демократије у свету. - Основно право човека је слобода мишљења, право на говор, и веома је опасан ултиматум који се намеће у Босни и Херцеговини јер врло лако може да се изроди у тиранију коју слободарски српски народ неће прихватити, оценио је владика Фотије. Према његовим речима, Срби су народ који није научио да буде роб и покоран силама и властима овога света, него хоће да буде достојанствен и уважаван као народ. - Срби на прогоне и поробљавање узвраћају увек добром и то нам узимају за слабост, што није, него видимо очима вере даље од онога што се тренутно дешава и добро знамо куда и како да ходимо, шта да чинимо и у добру и у злу, поручио је епископ Фотије. Извор: Епархија зворничко-тузланска

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије служио је данас Свету архијерејску литургију на празник Сабора светог архангела Гаврила поводом славе манастира у Горњем Драгаљевцу. Извор: Епархија зворничко-тузланска

У 5. недељу по Духовима, 25. јула 2021. године, када молитвено прослављамо празник Иконе Богородице Тројеручице, служена је света архијерејска литургија у Манастиру светог Николе у Етно селу ''Станишићи'' код Бијељине. Евхаристијским сабрањем началствовао је Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Фотије, уз саслужење протојереја-ставрофора Радомира Никчевића, пароха херцег-новског у Митрополији црногорско-приморској и протојереја Славољуба Милошевића, те ђакона Немање Спасојевића. Током свете Литургије Епископ Фотије је рукоположио у свештени чин ђакона г. Бојана Крстановића, вјероучитеља из Брчког. ''Радујем се јер смо и данас имали једно рукоположење у чин ђакона, оца Бојана. Духовна радост ових дана траје у нашој Епархији. Имамо доста нових младих ђакона и свештеника, хвала Богу. Приступају Цркви својој као свештенослужитељи да преузму јарам Христов. Да се боримо на овом месту за Свето православље, али и за наш, слободно можемо рећи, српски идентитет који је ових дана угрожен. Али, не заборавимо да је Црква увек била, браћо и сестре, на месту страдања и на голготи. Оно што је карактеристично за православље јесте да оно никада није угрожавало друге вере и нације. Нема жељу да угрожава и поробљује друге. Оно има унутрашњу снагу којом су света браћа Кирило и Методије покрстили словенска племена, али то нису радили присилом и мачем него Благовешћу Христовом. Зато ми, у историји, врло често изгледамо побеђени и поражени као Христос разапет на Крсту. Он је у том тренутку изгледао као најбеспомоћнији човек, али је трећег дана устао у свом славном Васкрсењу'' рекао је Епископ Фотије. Беседећи о данашњем празнику Иконе Тројеручице Хиландарске Владика Фотије је рекао да је ''то велика светиња коју је Свети Сава донео са иконом Млекопитатељицом на Свету Гору и до данас се она налази у Хиландару као игуманија тог манастира. Верујем да би било добро да ми Срби, поред тога што имамо иконе своје крсне славе у кући, да обавезно имамо и Икону Богородице Тројеручице.'' Извор: Епархија зворничко-тузланска

На празник Светих првоврховних апостола Петра и Павла, храмовну славу Цркве у Козлуку код Зворника, Преосвећени Епископ зворничко-тузлански г. Фотије служио је Свету архијерејску литургију. Архипастиру наше епархије су саслуживали архијерејски намјесник зворнички, протојереј-ставрофор Видоје Лукић; игуман манастира Покрова Пресвете Богородице у Бишњи, архимандрит Симеон (Обреновић); парох вршански, протојереј Лука Петровић; војни свештеник из Новог Сада, протонамјесник Ђорђе Стојисављевић; парох дервентски, протонамјесник Синиша Максимовић; парох друге парохије козлучке, протонамјесник Дражен Стевановић као ђакони Немања Спасојевић, Данијел Билић и Никола Чекетић. Поред вјерног народа, молитвено је узео учешће у светој литургији и домаћин, парох прве парохије козлучке, протојереј Јован Максимовић. Током Свете архијерејске Литургије у Козлуку Епископ Фотије је рукоположио ђакона Николу Чекетића у свештени презвитерски чин, а чтеца Небојшу Петровићау свештени чин ђакона. Упућујући речи поуке новорукоположеним Епископ Фотије је истакао: ''Кад се врши рукоположење за свештеника или ђакона, слободно можемо рећи да је то његова лична Педесетница.'' Епископ је у бесједи говорио и о васељенском значају Апостола Петра и Павла, поучавајући народ Божији апостолском благовијешћу. На крају Литургије обављен је опход око храма, уз помен козлучким свештено-страдалницима. Славски колач је пререзан са овогодишњим кумом Жељком Миловановићем из Табанаца. На крају литургијског славља приступило се гозби љубави, која је организована углавном трудом и старањем кума славе. У знак захвалности и молитвеног сјећања на данашњу канонску посјету, Црквена општина Козлук је даривала Преосвећеном икону Часних верига апостола Петра која је уједно и крсна слава Епископа Фотија. Нека је Господу слава а Светим Апостолима хвала за дар који примисмо учешћем у овој несвакидашњој светковини! Извор: Епархија зворничко-тузланска

Свету архијерејску Литургију на празник Рођења светог Јована Крститеља у храму посвећеном овом светитељу у Зворнику служио је Преосвећени Владика Фотије, Епископ зворничко-тузлански. Празник Рођење Светог Јована Крститеља Зворничани прослављају као славу Старог зворничког храма. У празничном расположењу, уз поздравне ријечи добродошлице, свештенство и вијерни народ Зворника дочекао је свог духовног оца, доброг пастира и Епископа зворничко-тузланског Господина Фотија. На литургијском сабрању, Његовом Преосвештенству саслуживали су: игуман манастира Озрен, архимандрит Гаврило (Стевановић); протојереј-ставрофор проф. др Драгомир Сандо,парох београдски; архијерејски намјесник зворнички, протојереј-ставрофор Видоје Лукић; монаси из манастира Тумане, протосинђел Петар (Богдановић) и јеромонах Павле; игуман манастира Блишкова, јеромонах Владислав; протојереј-ставрофор Милан Пантелић, парох шабачки; протојереј Милош Тришић, парох тузлански; протојереј Радиша Јокић, парох бијељински; протонамјесник Жељко Сарић, парох у Српцу; протођакон Богдан Стјепановић и ђакон Ђорђе Грујић. На светој архијерејској Литургији појао је црквени хор „Свети Владика Николај“ из Зворника. Кум овогодишње славе био је хаџи Јован Спасојевић са супругом хаџи Љиљом и кћерком Анђелом Спасојевић. Кум Јован је нашој светињи, поводом славе, даровао прелијеп трон у дуборезу, икону Мајке Божије Тројеручице и копију Појаса Мајке Божије из манастира Ватопеда са Свете Горе. Други вриједан трон у дуборезу, у који је данас трајно положена честица моштију Преподобног Сисоја Великог, приложили су добротвори наше светиње: Данијел, Смиљана, Матео, Андреј, Филип и Аника Драгичевић из Зворника. Икону у трону Светог Сисоја приложили су Станислав, Бојана и Вељко Драгутиновић из Зворника. Бесједећи од данашњем празнику Епископ Фотије је, између осталог, поучио вјерни народ ријечима: ''Данас предокушамо пустињу јер прослављамо сина пустиње – Светог Јована Крститеља. И нама меторолози најављују пустињске топлоте. Морамо се припремати, браћо и сестре да помоћу вере, молитве и трпљења победимо сва искушења на која ћемо наилазити. А да истовремно, колико је то могуће, добра дела чинимо.'' У току свете Литургије Преосвећени владика Фотије рукоположио је досадашњег ђакона Старог зворничког храма, Ђорђа Грујића, у чин свештеника. У односу на претходну пандемијску годину, у Литургији је учествовао велики број вјерујућег народа који је дошао да заједно са својим Архијерејем доживи радост празника и да се причести Светим Тајнама Господњим. За указану помоћ приликом реновирања порте храма и за све раније помоћи нашој светињи, Преосвећени Владика Фотије, одликовао је Епископском граматом признања хаџи Петра и Душана Ерића, синове великих добротвора Ерић Саве и Јоке. Знајући за труд и љубав према својој светој цркви Преосвећени Владика Фотије, одликовао је и кума данашње славе хаџи Јована Спасојевића Епархијском похвалницом. Послије опхода око Светог храма освећени су тронови и обављено ломљење славског колача. Кумство за сљедећу годину преузео је свештеник Перица Параклис из Уроваца, поријеклом из Вилчевића код Зворника. Кум славе, хаџи Јован Спасојевић, припремио је трпезу љубави за све званице у хотелу ''Новак'', а послужење за све присутне у порти храма. У току ручка, Преосвећеном Владики Фотију уручена је икона Светог Василија Острошког, дар кума славе и поклон од домаћина. Ручак је протекао у веселом расположењу захваљујући благослову уваженог госта и програму који су уприличили чланови хора ''Изворник''. Извор: Епархија зворничко-тузланска

-Добили смо правог Патријарха за наше време. Њега краси мудрост патријарха Германа, духовност патријарха Павла и радиност патријарха Иринеја. Оно што патријарха Порфирија посебно одликује може се наћи у речима Светог апостола Павла: Он је Христом свима све, еда би кога привео Христу, поручио је у интервјуу за Васкршњи број Политике Епископ зворичко-тузлански Фотије. - Ако је неко са светогорским монасима, ту је. Ако је неко на бденијима, и он је. Са обичним људима и он је такав; са ученима је учен; ока оштра, увек спреман страдалника да загрли. Ово није величање нашег Патријарха. Ко њега зна, зна да је такав. Ово говорим ради оних који га не знају, а суде. Да му Бог да снаге и здравља да велико светосавско дело на које га је Бог позвао доврши на добро и спасење нашег мученичког народа и наше светосавске Цркве, истакао је владика Фотије. *Иако се нико томе пре годину дана није надао, и овај Васкрс дочекујемо у условима пандемије вируса корона. Лекари упозоравају да нас после епидемије вируса корона, очекује епидемија менталних обољења јер овакво стање неизвесности, присуства болести и одсуства присности, предуго траје. Колико и како Црква и њени пастири могу да помогну у духовном окрепљењу оних који су клонули, у савлађивању страхова од болести, смрти, неизвесности? Да, ево и овај Васкрс дочекујемо искушавани од ове нове болести, такозване пандемије корона вирусом. Када је почела, било је за две недеље, и тако све по две недеље. Сада ево и друга година то траје, а крај се не назире. Али, Црква је, хвала Богу, трајнија категорија од ове и од свих болести, па и од саме смрти. То је оно што имамо утешно да кажемо за овај Васкрс и за све наше црквене празнике у току године. У Цркви влада закон духовног васкрсења. То је дар Васкрслога Христа, и ми га сви осећамо, без обзира коју службу у Цркви да имамо. Наша једнакост у Цркви се огледа у томе што сви једнако можемо да приступимо Живоме Христу и да се причешћујемо Њиме, Васкрслим Господом. Он је Победитељ смрти, болести и свих наших недуга. Мисија Цркве у ово небивало време, време отуђења, ирационалног страха, безнађа болести и постојања страха од смрти је управо призив да сви приступимо Живоме Христу, Распетоме и Васкрсломе, да би нас Он Својом Божанском силом укрепио и исцелио. Ценимо надљудске напоре медицинских радника који даноноћно дежурају и помажу оболелима, али ми вером сведочимо да Бог може и више, јер Бог наш Свемогући Отац, воли све људе. Наше је само да му приступимо и вером затражимо помоћ. И ето јеванђелских чудеса, Бог ће нас исцељивати и помагати како је то чинио кроз читаву историју. *Духовни живот на територији древне Епархије зворничко-тузланске веома је снажан: 16 активних манастира, око 200 цркава и 70 њих у изградњи, 140 вероучитеља, бројно свештенство и верни народ сведоче о томе. Шта сте Ви себи поставили као главне задатке као Епископа зворничко-тузланског и колико тога сте успели да остварите за нешто више од три године откако сте изабрани на овај древни трон? Ово је велика епархија – пуно цркава, манастира, вероучитеља, хвала Богу, и пуно народа. Ми Срби треба непрестано да бивамо и постајемо црквени народ, народ богослужења, да недељом и празником ништа прече немамо него да одемо у храм, свој манастир, и да тамо чујемо Реч спасења, Реч Божју. У Цркви ћемо наћи одговор на сва своја животна питања и дилеме, у заједници, јер ће нам их Сам Бог и Његова Црква открити. У Цркви водимо дијалог са Богом. Питамо Га и Он нам одговара, на наше молитве и прозбе, ево одговора. Радовао бих се кад би то и овде у зворничко-тузланској епархији прихватили и разумели. Из тога би све уследило – и развој црквеног живота, и даља обнова цркава и црквена просвета и духовни живот. Све је то повезано са Богом и нашом вером. Наше Православље у себи крије безмерне дарове, узвишену божанску лепоту и љубав. Наше је да то откријемо и усвојимо и тако свој живот ускладимо са светотајинским животом Православне Цркве. Онда би наш живот овде на земљи постао мало откровење, једно преображење од смрти и пролазних људи у христолика и боголика бића, бића која су не за смрт, него за живот вечни и васкрсење. *Колико народе на просторима „преко Дрине“ и даље боле ожиљци ратова деведесетих? Осим народа у Босни, односно Републици Српској, имали сте прилике да као Епископ далматински сиђете међу народ и у Хрватској. И овде у Републици Српској, као и у Далмацији, рат је оставио страшне последице. Овде скоро да нема места у којем не постоји споменик пострадалим из Отаџбинског рата. И то су све млади људи. По подацима до којих смо дошли, близу 30.000 људи је пострадало за Републику Српску, а то је велики број. Њихово мучеништво и жртва је гарант нашег опстанка овде, као и Републике Српске. Наравно да су страдали и други народи у БиХ: и Бошњаци и Хрвати и други. Био је то рат који никоме није био брат. Сада нам остаје да се молимо за све пострадале и да на њиховој жртви и гробовима градимо мир који ће бити трајан, и за тај мир се морамо непрестано борити. И ми као Црква, али и држава и државне институције. Нисмо утописти, али за мир се вреди борити и миру вреди стремити. Није случајно у светом Јеванђељу речено: Блажени миротоворци, јер ће се синови Божји назвати. То је истина. Међутим, и мир мора бити прожет правдом и истином. Правда и истина су со мира. Без њих би и сам мир могао постати бљутав и неукусан. Савршени мир се темељи на измирењу човека са Богом и ближњим, а световни мир је мир међу љидима – државни, политички мир. И један и други су неопходни да би се на овим просторима могло ићи напред у мирну будућност. *Били сте Епископ далматински 19 година и прилике у овој Епархији Српске Цркве описали сте као подвижничке: у рату је много тога било порушено, а бројни домови напуштени. Колико је значајно присуство Српске Цркве на тим просторима, како за малобројни народ који тамо живи, тако и за саму Цркву? Црква је духовна мајка нашег народа и она га увек прати. Што се тиче Далмације, тамо је била рововска борба, а овде је, хвала Богу, ипак лакше. Посла има више, али су услови много бољи. Многи, на жалост, не разумеју мисију наше Православне Цркве. Једни је своде сувише на земљу и везују само за нацију и политику. И то је све што од Цркве очекују. То је сувише поједностављено и земаљско схватање. Други, на жалост, иду у другу крајност, па сматрају да Црква треба да се бави само духовним темама, које се не тичу живота и његове реалности, што исто није тачно. Црква је, међутим, небоземна институција која обухвата све, и небо и земљу, Бога и човека. Црква проповеда Богочовека Христа и спасење света у Цркви Његовој. То је првенствена мисија Цркве - да земаљско уздиже на небеско, преображавајући све и при томе свему дајући вечни смисао. *Заједно са Његовом Светошћу Патријархом српским Порфиријем, који је, као и Ви, одрастао у Чуругу, били сте међу првим монасима који су дошли 1990. године у опустели манастир Ковиљ, а касније сте обојица били архијереји у Хрватској, Патријарх у Загребу, а Ви у Шибенику. Каква су Ваша сећања на те заједничке ковиљске, па и хрватске дане? Хвала Богу да смо сада добили новог Патријарха у личности брата Порфирија. Живели смо у улици до улице у Чуругу, били смо разред до разреда у основној школи „Ђура Јакшић“, средњошколци у Новом Саду и студенти теологије у Београду. Монаси у Ковиљу, затим епископи од 1999. године, у време рата и бомбардовања наше земље, а потом имали разна послушања нашој Цркви. Сада ево, брат Порфирије постаде и наш Патријарх. Добили смо доброг патријарха, мудрог богослова, духовника манастира Ковиљ, који је многе младе људе са широког пута упутио на пут вере и спасења. Братство манастира Ковиља је окупио и умножио, показујући велико разумевање за духовне потребе братије, као нико је знао да састрадава са њима. Касније, као игуман и викар Епископа бачког је проширио своју мисију, држећи многе проповеди и трибине, бринући и о младима у заједницама где су се лечили од пагубног утицаја дроге. То је оно што сви знамо, потом митрополит у Загребу, па Патријарх српски. Добили смо правог Патријарха за наше време. Њега краси мудрост блаженопочившег патријарха Германа, духовност патријарха Павла и радиност патријарха Иринеја. Оно што патријарха Порфирија посебно одликује, то је да, по речима светог апостола Павла: Он је Христом свима све, еда би кога привео Христу. Ако је са светогорским монасима, ту је, ако је на бденијима, и он је. Са обичним људима и он је такав; са ученима је учен; ока оштра и погледа и увек спреман страдалника да загрли. Ово није величање нашег Патријарха, ко га зна, зна да је такав. Ово говорим ради оних који га не знају, а суде. Да му Бог да снаге и здравља да велико светосавско дело на које га је Бог позвао, доврши, на добро и спасење нашег мученичког народа и наше светосавске Цркве. *Објавили сте две збирке поезије, пишете и даље, у стихове сте преточили и нашу стварност, вирус корону, изолацију, а за неке од Ваших песама компонована је и музика. Какво место у Вашем духовном свету заузима поезија? Постоји нешто што се може рећи само кроз песму. То је унутрашњи осећај. Стари Грци су давали предност философији над поезијом, док је у хришћанству она добила своје право место. Псалми Давидови се певају на богослужењу већ скоро три хиљаде година. То је врх сваке поезије. У Псалмима је све речено, у њима је испевана читава драма постојања, трагедија, али и спасење овога света у васкрсењу Месије – Христа. Сваки песник је мали Давид. Шта рећи за нашег Његоша, Дучића, Десанку Максимовић... Они су код Срба све опевали. Наше Косово је у песми, ко нам га може узети. Песма је као умивање у зору, песма је ход кроз росу. Кад си тужан певаш, кад си радостан кукаш што нису са тобом и други да се радују. У песми је све могуће, она нема почетка ни краја и није случајно речено да је Бог највећи песник Који је небо и земљу предивно испевао. Како се Васкрс прослављао у Вашој породици и са којим мислима дочекујете ове године велики празник победе живота над смрћу? Сваке године православни Васкрс прати васкрсење – обнављање природе. Из зимског сна и смрти – васкрсење. Природу треба да прати и људска душа, да би се и она вером напајала силама васкрсења и новог живота. Свети Серафим Саровски је поклонике у току године поздрављао речима: Радости моја, Христос васкрсе! То је оно што је имао да каже. То и Црква непрестано понавља. Христос Господ би погребен на Велики Петак и трећи дан у недељу устаде – васкрсе из мртвих и тиме победи смрт. Тако ћемо и ми који у Њега верујемо умрети, али ћемо поново оживети и васкрснути. То проповедамо и то верујемо. Не у бајке и приче, већ у реално васкрсење. Христос се четрдесет дана као Васкрсли јављао ученицима учећи их тајнама Царства Небеског, али између осталог уверавајући их у Своје Васкрсење. Зато пред њима једе рибу и мед, показује своје руке и ребра где је био прободен. Све да бисмо ми са апостолом Томом веровали. Господ мој и Бог мој! Својим васкрсењем из мртвих, Господ Христос је коначно показао да је Он Месија и Спаситељ света и да ће сви они који у Њега верују наследити живот вечни и Васкрсење. Христос васкрсе! Ваистину васкрсе! Извор: Епархија зворничко-тузланска

Дана 29. априла, године 2021. када се наша света Српска Православна Црква молитвено сјећа догађаја који се збише на Велики Четвртак, Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије служио је свету архијерејску Литургију у најстаријем храму у граду Бијељини, посвећеном Светом великомученику и побједоносцу Георгију. Сабрани око Свете тајне Евхаристије, у заједници љубави, поштовања и смирења, Епископу Фотију су саслуживали протојереј-ставрофор Љубо Богдановић, архијерејски намјесник бијељински; протојереј-ставрофор Жико Мићановић, парох друге парохије бијељинске; јереј Остоја Дикић, протојереј-ставрофор Цвико Мојић, архијерејски намјесник у пензији и протођакон Богдан Стјепановић. Богослужење су украсили својим појањем богослови и теолози из бијељинских парохија. У својој бесједи Преосвећни владика је говорио о примјеру Господа Исуса Христа који на овај дан, прије установљења Свете тајне Евхаристије, опра својим ученицима ноге и тиме нам показа на живом примјеру како изгледа свето и божанско смирење. Господ нам је личним примјером показао како се требамо односити једни према другима. Бесједећи о догађају установљења Свете тајне Евхаристије – Новозаветне Пасхе, на Тајној вечери Великог Четвртка, Епископ Фотије је у богонадахнутој бесједи поучио ријечима: ''Ми, који смо се данас причестили у овом светом храму, смо учествовали на истој тој Тајној вечери која је једна и иста, јер је исто Тело и иста Крв Христова. Али треба да се запитамо - као што су се апостоли питали, кад је Христос рекао да ће Га један од њих дванаест издати: Да нисам ја? – морамо и ми да се запитамо: Да нисам ја онај који се данас причестио Телом и Крвљу Христовом а својим начином живота ћу Га издати.'' Завршавајући данашњу бесједу Владика Фотије је истакао оно што је најбитније за све нас: ''Треба нам Бог и треба нам Светиња његова и треба нам Света Литургија на првом мјесту, да се достојно причешћујемо Тијелом и Крвљу Христовим да будемо Његови свједоци у ово наше распето вријеме.'' Извор: Епархија зворничко-тузланска

У пету недељу Часног Поста, када се наша Српска Православна Црква молитвено сјећа Свете Марије Египћанке, богослужио је наш Преосвећени Епископ Фотије у храму Воздвижења Часног Крста у Лончарима, архијерејско намјесништво брчанско. Ово је прва канонска посјета Епископа Фотија од како је у парохију лончарско-вучиловачку дошао нови парох, протојереј ставрофор Никола Пекић, али истине ради, треба нагласити да су Лончарци увијек са великом радошћу дочекивали свог Епископа. У Христовој оданости и братској љубави Епископу Фотију су саслуживали протојереј-ставрофор Драган Ћирковић; архијерејски намјесник брачански, протојереј-ставрофор Илија Филиповић - свештеник који је 26 година службовао на овој парохији прије оца Николе, а сада је, по потреби службе, на парохији у брчанском насељу Српска Варош - и протођакон Богдан Стјепановић. ''Житије свете Марије Египатске, којој је посвећена ова 5. Недеља Часног поста је заиста чудесно.Треба га читати и учити се из њега. Поготово, рекао бих, наше генерације би могле много да науче. Људи смо. Слаби смо. Грешни смо. Несавршени смо. И што се човек више пење на лествици духовног живота, он себе види мање савршеним, јер се огледа у Богу а ми други се огледамо у људима. Зато су свети људи смирени. Смирени су јер они непрестано имају пред собом Божија савршенства – колико је Бог добар, милостив, свемоћан, свеправедан и свесвети. Загледани у лице Божије они виде своје несавршености.'' Својим благољепијем уљепшали су ово свето сабрање и наше гошће Хилда и Ивана, које су појале на Светој Литургији, а иначе су дио етно пјевачке скупине ''Дар'' из Бањалуке коју води управо Хилда Хрекес, иначе родом из Алепа, Сирија. Захваљује се вјерни народ Лончара, на челу са протом Николом, свом духовном оцу, Епископу Фотију, што нас у ова смутна времена не заборавља и што је својом посјетом и молитвама које је узнио Свеблагом Господу окријепио народ овог краја – На многаја љета Преосвећни Владико! Извор: Епархија зворничко-тузланска

Људска бол је болна песма, која се са Голготе чу, а плач и сузе мора натапају и краја им нема ту. Тако ће бити до краја света, кроз патњу и бол у ново рађање, када ће свака суза избрисана бити и радост живота Голгота донети. Тада ће бол заувек нестати, јер ће их Јагње све победити и цароваће над свим у векове, у Осмом дану који не престаје. Извор: Епархија зворничко-тузланска

Рекао бих да је највећи дар који ми, православни Срби, имамо - дар православне вере или Православља. Он је најдрагоценији и најважнији, јер у себи садржи и све друге дарове. Шта то уствари значи? Дар православне вере значи да живимо у истини, да живимо у истинској Цркви; да је свештеник коме се обраћамо, истински свештеник, јер када православни свештеник чита молитву, онда то јесте молитва за здравље, за благослов, или било шта друго. Исто тако, када православни епископ или свештениик служе литургију – то је истинска литургија. На њој се причешћујемо стварним Телом и Крвљу Христовом и тако учествујемо у светотајинском животу Цркве. То је највеће што ми православни Срби имамо. Ми, међутим, често тога нисмо довољно свесни, па имамо обичај да кажемо како пуно страдамо и како смо мученички народ. То заиста јесте тако, али морамо да знамо да ми страдамо зато што смо православни, зато што смо у Истини, зато што сведочимо Истину. Исто тако, када човек живи унутар православне Цркве, онда му Бог даје разне дарове. Свети апостол Павле сведочи да Дух Свети даје различите дарове у Цркви, па тако једне поставља за учитеље, друге за епископе, треће за чудотворце; једнима даје дар језика, другима дар музике, трећима дар песништва. ДАРОВИ И ЛИЧНИ ПУТ У светом Јеванђељу се говори и о умножењу дарова. То бисмо могли да протумачимо као својеврстан пут од обичног човека до стицања Христовог лика у нама самима. То је, богословски речено, наш пут од лика до подобија. То је дар и призив сваког крштеног православног човека: да обичан човек Петар, Марко, Милица, Зорица, постане обожена, охристовљена личност и да се у њему доживи та тајна сједињења човека и Бога, као што су у личности Христовој сједињени Бог и човек. На то смо призвани и ту тајну обожења можемо да доживимо и доживљавамо у православној Цркви. Многи други, нажалост, хришћани имају добре жеље, добре намере, читају дебеле књиге, иду на богослужења, слушају дуге проповеди, али немају то што ми чувамо у недрима својим, то што чува свето Православље. То је света Литургија, то је светотајински живот Цркве. Због тога се ми не плашимо, на пример ни овог вируса и долазимо на богослужења и причешћујемо се слободно. Причешћујемо се и из једне кашичице, јер је то свети, освештани предмет преко којега нам се дарује сам Христос на исцелење душе и тела. Он не преноси никакве болести, јер нам се преко њега дарује Свето Причешће, које нас исцељује. Данас постоје извесни људи који покушавају да помуте ум народу обесхрабре га да долази у цркву. На нама је да чинимо управо супротно: да долазимо у цркву, јер нам Бог може највише помоћи. Поштујемо лекаре, поштујемо медицину, али Бог може много више. Ми то непрестано доживљавамо у Цркви и то је оно што имамо као највећи дар. ПОКРЕТ ИЛИ ЦРКВА? Питање дарова је свакако уско повезано са учењем о Цркви. Шта је православна Црква? Ко чини јерархију Цркве? Јерархија може да постоји само у православној Цркви, и њу чине епископ, свештеници, ђакони; док су сви други крштени људи чланови народа Божијег. Зашто је битно да знају шта је канонски шта је неканонски? Зато што, уствари, данас имамо много примера неканонског свештенства. Кад кажемо неканонског, мислимо на људе који припадају разним групацијама. Ево, да почнемо од Грчке. Тамо постоје „старокалендарци“ који су одвојени од канонске Грчке православне Цркве. Они су се после раздвојили у неколико струја и има их свуда у свету. Код нас, нажалост, у Српској православној Цркви у новије време имамо такође неканонског свештенства. Да поменемо само тзв. Артемијев покрет, затим многе друге зилотске групе које су одвојене од православне Цркве. Они нису део православне јерархије, али са друге стране изгледају исто као ми. Нема их много овде код нас Републици Српској, поготово у нашој Епархији зворничко-тузланској. У сваком случају, има их довољно да могу да збуне народ својим лажним деловањем и лажном проповеди, јер се представљају као свештеници Српске православне Цркве, а они то нису. Значи, веома је битно да народ има контакт са канонским свештеником на простору на коме живи. На пример, ако човек живи у Добоју или у Бијељини, он треба да зна ко је канонски свештеник парохије у којој живи. Њему треба да се обраћа у цркви када служи или за одређене савете и друге потребе. Што је најважније, канонски свештеници су они који носе благодат Светога Духа, који су истински проповедници Христови и чувари црквеног учења. Они врше благодатне и канонске свете тајне Цркве, без којих нема истинитог богослужења, нити истините вере, па самим тим ни истините заједнице са Богом. Са друге стране постоје свештеници који нису канонски, који су на неки начин дошли у сукоб са Црквом, са њеним канонима, одвојили се од црквене заједнице, наводно из неког свог зилотизма или било ког другог разлога. Неки су рашчињени због моралних преступа, неки су удаљени из Цркве због неправославног, односно догматски искривљеног учења. Постоје разни случајеви и људи морају да буду обазриви. НЕПОГРЕШИВИ ИЗВОР БЛАГОДАТИ Свети старац Пајсије је говорио да добрих људи има свуда у свету, у свакој религији, у сваком учењу философском, религијском, у политици, уметности, музици; свугде има људи добрих у земаљском смислу, али светитеља има само код православних. Само у православној Цркви. О томе смо малопре говорили. Дакле, самим тим што Црква даје светитеље, она показује да јесте Црква, да је ту присутна благодат Божија, да ту живи Дух Свети. То не значи да се, како то бива код појединих учења, неко канонизује, то јесте постаје светитељ, по диктату или неком декрету. Светитељ је извор благодати Божје и то Црква непогрешиво препознаје, али у време кад то Бог одреди. Неко је био канонизован убрзо после своје смрти, неко је канонизован после сто или двеста година. Са друге стране, ми морамо људима преносити црквено учење. Живимо у апокалиптичком времену, где се појављују и појављиваће се лажни пророци, лажни исцелитељи, лажни учитељи, или како каже Јеванђеље, лажни христоси и повући ће за собом многе људе који нису утемељени у заједници Цркве. То значи да сваки човек кад има неку дилему, треба да пита свога свештеника: Оче, шта је то? Да ли је то у реду? Како Црква о томе учи? Тако ће човек пронаћи одговор и неће се олако уплести у мреже тих лукавих људи који делују демонским силама. Због тога је потребно да се непрестано враћамо својој светој, саборној и апостолској православној Цркви, јер је она наш Дом у којем имамо заједницу са Богом и свим светитељима. „АТЛАС“ И СТВАРНИ КОНТАКТ СА ЦРКВОМ Ми тренутно у епархији радимо један пројекат који ћемо назвати ''Атлас Епархије зворничко-тузланске'' или ''Црквена карта Епархије зворничко-тузланске''. То је пионирски покушај да некако објединимо црквене податке од наших свештеника из епархије, али и статистичке податке из државних табела и података. То бисмо волели да објединимо у облику једне карте и да је презентујемо, како бисмо видели колико наших људи долази у цркву, а колико има православних који то не чине. Тако ћемо у сваком граду и крају отворити велики простор за мисију Цркве. За наше људе је најважније да постану православни Срби; да сваке недеље и празника иду у своју цркву; да схвате да је то једини пут којим ће нас Бог благословити и којим ћемо открити смисао и овога и вечнога живота. Тако ћемо постати литургијски народ. Тако ћемо обожити своје народно и национално биће и бити достојни наследници наших светих Немањића. Нека би Бог дао да наша вера не остане само некаква археологија или, не дај Боже, празна прича. БУДИМО СВЕСНИ ДА БОГ ПОСТОЈИ Према досадашњим подацима из поменутог „Атласа“ који припремамо, види се да врло мали број људи, процентуално, долази на литургије и има реалан контакт са Црквом. Народ се окупи на великим догађајима, славама и све то лепо изгледа, али се при томе губи унутрашњи, суштински, литургијски елеменат тога сабора и сабрања и све некако буде усмерено ка нечему спољашњем, земаљском и световном. Дакле, најважнијим сматрам да преко проповеди, преко веронауке приводимо српски народ светој Цркви. Када би то било тако, онда би Бог свакога понаособ и наш народ у целини водио путем спасења. Е, то је наша мисија. Зато имамо веронауку, зато штампамо књиге, зато проповедамо. Једини смисао је да некако постанемо свесни да Бог постоји; да је Христос Бог, да нас Он призива у заједницу са собом и у заједницу Цркве. Оно што су некада чинили свети апостоли и свети оци, то и данас Црква говори и сведочи. То је свим својим бићем сведочио и наш недавно упокојени митрополит Амфилохије. Свим својим бићем се трудио да Црну Гору врати светом Василију Острошком и светом Петру Цетињском. То је заиста велики благослов. Нека би Бог дао да тако чинимо сви ми. Свако у свом домену и свако по мери своје вере и подвига. Држимо се своје православне Цркве, па ћемо пронаћи смисао свог земаљског живота и открићемо живот будућег века. Из разговора са Његовим Преосвештенством Епископом зворничко-тузланским Фотијем у емисији "Живе речи", 04. новембар 2020. године; Са преосвећеним владиком разговарао катихета Бранислав Илић Извор: Епархија зворничко-тузланска

У суботу 24. октобра када наша света Црква прославља Светог апостола Филипа, Преподобног Теофана Начертаног и Светог Нектарија патријарха цариградског, Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Господин Фотије служио је свету архијерејску Литургију у Храму Усјековања главе светог Јована Крститеља у Доњој Остружњи. Звучни запис беседе Преосвећеном епископу саслуживали су: Архијерејски намјесник добојски; протојереј-ставрофор Мирко Николић, протојереј-ставрофор Боривоје Шањић;умирововљени парох теслићки, протонамјесник Раде Танацковић; надлежни парох и протођакон Славољуб Милошевић. ''Последње две недеље долазим у добојски крај, тако је по распореду дошло. Да вам не досадимо долазећи, али радујемо се када долазимо овде да смо са нашим народом овде и да смо са својим светињама. Долазећи овде, у Остружњу Доњу, видели смо успут, у сваком месту има споменик људима пострадалим у о последњем Одбрамбено-отаџбинском рату. Свако село и свако место је дало жртву за Републику Српску. За своју Цркву, за своје православље, за своје српство и то је благословено. И зато ће Република Српска опстати. Не због политике или овога и онога, него због жртве коју су људи поднели за њу, јер тако она постала светиња'' поручио је Епископ Фотије у својој бесједи. Након литургијског благодарења Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански господин Фотије освјештао је светосавски дом који се налази у порти храма Усјековања главе Светог Јована Крститеља у Доњој Остружњи. Том приликом Преосвећени владика је одликовао општину Станари орденом краља Драгутина – преподобног Теоктиста. Орден је примио начелник општине Станари, господин Душан Панић. Извор: Епархија зворничко-тузланска

У недјељу 18. по Духовима, када наша света Црква прославља преподобног Харитона Исповједника, Његово Преосвештенство Епископ зворничко- тузлански г. Фотије служио је свету архијерејску литургију у Храму Свете преподобне Петке Параскеве, у Баткуши. Преосвећеном Епископу саслуживали су: Архијерејски намјесник брчански протојереј-ставрофор Драган Ћирковић, протојереј-ставрофор Илија Филиповић, протођакон Славољуб Милошевић, ђакон Милан Михајловић и ђакон Остоја Дикић. У току свете литургије ђакон Остоја Дикић рукоположен је у чин свештеника. Након литургијског славља Његово Преосвештенство Епископ зворничко- тузлански г. Фотије, освештао је просторије светосавског дома у порти храма Свете Петке у Баткуши. Овај светосавски дом је подигнут добровољним прилозима мјештана овог посавског села и несебичном помоћу Општине Шамац, а заслугама и трудом свештеника протојереја-ставрофора Зорана Илића, старјешине храма, као и црквеног одбора при Храму Свете Петке. Извор: Епархија зворничко-тузланска

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије служио 21. септембра 2020. године у Добоју свету архијерејску Литургију поводом славе Саборног спомен-храма Рођења Пресвете Богородице. Саслуживали су архијерејски намесник добојски протојереј-ставрофор Мирко Николић, игуман манастира Озрена архимандрит Гаврило (Стевановић), протојереји-ставрофори Драго Хаџистевић и Драгиша Симић, протојереј Недељко Горановић, јереј Мирослав Тодоровић, протођакон Саша Милошевић и ђакон Бојан Јокановић. У надахнутој беседи владика Фотије је поручио верницима да достојанствено иду путем истине и правде, да чине добра дела за добро вере и православног народа: -Када је Свети архангел Гаврило дошао Пресветој Богородици у Назарет и рекао јој да је Богоизабрана да буде Мајка Спаситеља Светог Господа нашег Исуса Христа, Она је рекла по својој слободи: 'Ево слушкиње Господње. Нека ми буде по вољи Твојој'. Тако смо и ми позвани, браћо и сестре, у нашем животу да кажемо Богу: `Нека буде воља Твоја у моме маломе, скромноме, недостојном, несавршеном животу, али ћу се трудити колико могу да будем достојан православни хришћанин или православна хришћанка`. То треба да потврђујемо својим делима на послу где радимо и породици где живимо. Том приликом, Епископ је одликовао црквењака Саву Зрнића орденом Светог краља Драгутина – Преподобног Теоктиста за показану ревност и љубав према Светој Цркви. Епископ је одликовао и г. Живка Мишкића и гђу Радојку Зрнић архијерејском похвалницом. Свештенство храма је изразило наду да ће локалне власти помоћи да се заврши осликавање светог храма које траје већ уназад три године. Из Градске управе добили су подршку и за велики пројекат изградње Светосавског парохијског дома. -У току је, ево већ три године, фрескописање овог светог храма. Фрескописање ће се сигурно наставити и у наредне двије године. Ми смо ријешили да, ако Бог да, уз помоћ градске власти ове године започнемо једна велики пројекат овдје у порти Спомен-храма, а то је изградња Светосавског парохијског дома, гдје ће бити једна већа сала управо за окупљање народа и у којој ће се прослављати слава и одржавати све друге културне манифестације, као што су концерти и предавања, рекао је надлежни свештеник Душко Недић. Након Литургије изабрани за кумове наредне године су изабрани градоначелник Добоја г. Борис Јеринић и посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ гђа Сања Вулић. Градска управа издваја значајна средства за рад свих верских заједница у Добоју. -Свакако да је ове године нешто другачије јер је сам број људи ограничен због епидемиолошке ситуације, али оно што је јако битно је да смо стално са Српском Православном Црквом и да смо заједно окупљени са вјерујућим народом. Подржавамо све активности Српске Православне Цркве на очувању наше традиције и обичаја, као и све активности око изградње овог Спомен-храма, а такође и све њене потребе заједно са свештенством нашег добојског намјесништва, изјавио је г. Борис Јеринић, градоначелник Добоја. -Вјерујем да је наш мали допринос да будемо кумови славе цркве самој Цркви од великог значаја, а нама је заиста велика част, задовољство и срећа имати такву привилегију. Још једанпут свим нашим Добојлијама, а и онима широм Републике Српске и свијета који славе данашњу крсну славу, желим свако добро, рекла је гђа Сања Вулић, посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ. Након молитве улицама града прошла је и свечана литија, а затим је служен парастос испред храма пред бистом најмлађем погинулом борцу Војске Републике Српске Споменку Гостићу. Извор: Епархија зворничко-тузланска

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију, на празник иконе Богородице Тројеручице, у Храму Свете Тројице у Осмацима и том приликом освештао фреске и генерално обновљену цркву. Преосвећеном Владики саслуживали су архијерејски намјесник тузлански протојереј-ставрофор Стево Јовић, архимандрит Николај (Јовић), протојереј-ставрофор Драган Тодоровић, протојереј-ставрофор Милан Танацковић, протонамјесници Бошко Клисарић и Марко Данојловић, јереји Јеленко Лазић и Пајо Тришић, протођакон Богдан Стјепановић и ђакон Никола Чекетић. Велики је благослов кад се сабирамо на свете Литургије и Богу се молимо за добро наше и нашга народа, као и за очување наших светиња – цркава и манастира и наше спасење, браћо и сестре, које нам Бог дарује у Цркви православној. Потребно је да се трудимо и украшавамо наше светиње, као што је украшена ова овде у Осмацима. Међутим, поред храмова, ми треба да водимо рачуна и о својој души и да њу украшавамо јеванђелским врлинама: добротом, милосрђем и благодаћу Духа Светог да би постали христолики људи, рекао је Епископ Фотије у својој бесједи. Након Свете Литургије услиједило је освећење фресака, свечана литија, парастос жртвама Отаџбинског рата и додјела признања. Извор: Епархија зворничко-тузланска

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Фотије написао је песму посвећену Светој Софији у Цариграду. Благодарећи Инфо-служби Епархије зворничко-тузланске доносимо текст песме: Света Софија Света Софија поста џамија, а васцели свет, слуша и гледа из првог и последњег реда, и она вапије, где су моја чеда? Где су владари, које сам одгајила, где је свештенство, које ме благољепијем украшаваше, где су војници, који ме бранише, где су молитве светих, које ме Небом учинише? Где су глухи и слепи, који се у мени исцелише, хроми који усташе, неми, који проговорише? О, децо моја, из рода хришћанског и православног, поново без духовног Светионика остасте, а мене саму остависте. Где су моје Васкршње и Божићне Литургије, мозаици, који земљу на небо уздизаше? Све у трен неста и ја удовица остах. Где су свети патријарси, да Благословено Царство наговештавају? Где су безбројни хорови, који и ангелске надјачаваше? Где су покајници, подвижници и они скрушена срца, који овде утеху проналазише? О, туго, која моје срце испуни, јер нема оних који Бога траже. У мени се више света Софија не велича, без које у космосу безумље влада, куда и како сада? Ја стојим пуста и сама у тамну одежду одевена, жалећи за децом, које више нема, да разним путељцима и морима овамо ходе, да их моје величанствене куполе, Небесима узводе. Епископ зворничко-тузлански Фотије Извор: Ризница литургијског богословља и живота

ЈАВНИ ПОЗИВ МИТРОПОЛИТА ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОГ АМФИЛОХИЈА Цетиње, 20. јун 2020. године Драга дјецо духовна! С Божијим благословом, молитвама Светог Саве, Светог Василија Острошког и Светог Петра Цетињског, на празник свих Светих, 14. јуна ове године, након проглашења престанка епидемије, обновили смо свенародне литије са молитвама за здравље, спасење и напредак Црне Горе и свега свијета, на исцјељење од коронавируса, али и од још дуготрајнијег и опаснијег вируса богомржње и братомржње, уз то и са захтјевом да се, уклањањем спорних антицрквених одредби Закона о слободи вјероисповијести, из правног поретка Црне Горе спријече насиље и неправда према Цркви и свенародним Светињама, као и елементарним вјерским правима. Позивамо вјернике и остале учеснике молитвених литија да се и у литијама и у свакодневном животу придржавају здравствених мјера које се односе на личну хигијену и здравствену заштиту, о чему је јавност довољно упозната преко Института за јавно здравље и медија. Јер, дужност нам је да, чувајући себе, чувамо и све око себе. Јер, брат, а сваки човјек нам је брат, највећа је светиња на земљи. Крај ћивота Светог Петра Цетињског, истинског државотворца и миротворца, упућујемо и позив Државном тужилаштву и Управи полиције, као и другим надлежним органима, да се прије и послије литија понашају законито и да не доносе, као прошле недјеље и раније, незаконите акте против свештенства, монаштва и вјерног народа због учешћа на литијама. Они су дужни да заштите, а не да крше Уставом загарантована људска права и слободе. Молимо се Светој Тројици да нас исцијели и заштити од свих вируса, а посебно од вируса неправде, богомржње и братомржње. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије поручио је у бесједи на празник Свете Тројице – Духови да Срби вијековима живе са својом Црквом и да охристовљени народ чува своју душу и своје светиње. Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије поручио је у бесједи на празник Свете Тројице – Духови да Срби вијековима живе са својом Црквом и да охристовљени народ чува своју душу и своје светиње. "Срби су охристовљавали своју душу и увијек били честити људи, радовали се са онима који се радују и туговали са онима који тугују, чували своје светиње које нас све чувају, које су градили наши свети преци и ту ћемо се Богу молити и у будућности како је то било вијековима уназад", рекао је Владика. Епископ Фотије служио је данас свету архијерејску Литиргију у Манастиру Тавна код Бијељине који обиљежава храмовну славу Силазак Светог Духа на апостоле - Педесетница. "Наше светиње нас окупљају и чувају, видимо то у Црној Гори гдје вјерници поручују `не дамо светиње`, како и ми поручујемо, да и данас сви Срби треба да буду јединствени, у оквиру Духа Светога и са свим својим светињама широм епархијâ Републике Српске", навео је Владика Фотије. Слави у манастиру Тавна присуствовали су умировљени Епископи Георгије и Константин, који су рођена браћа, а поријеклом су из Горњег Црњелова код Бијељине. Умировљени Епископ канадски Георгије рекао је да је велико задовољство да са вјерницима учествује у духовној благодати у којој је Дух Свети живот дао, од немоћних учинио моћне, охрабрио их и оснажио. "Држите се истине Божије, чувајте своје светосавље, свето православље, образ отачки, наше светиње и све своје претке који су знали и стати и опстати", поручио је Епископ Георгије. Извор: Епархија зворничко-тузланска

У дан када наша света Црква прославља спомен на Свете равноапостолне цара Константина и његову мајку царицу Јелену, Епископ зворничко-тузлански г. Фотије учинио је канонску посјету парохији календеровачкој и одслуживши свету архијерејску Литургију у храму посвећеном овим великим заштитницима Цркве Христове, једином у Епархији зворничко-тузланској. Епископу су саслуживали: протојереј-ставрофор Радојица Ћетковић,архијерејски намјесник дервентски јереј Младен Пантић,парох међашанско-трњачански јереј Бранислав Пејчић, парох осињски и јереј Саво Митровић, надлежни парох календеровачки. Епископ Фотије је поучио вјерни народ о значају,животу и дјелу Светих Константина и Јелене рекавши између осталог: Цар Константин је велики светитељ у историји Цркве јер се изборио, прво са земаљским непријатељима а после тога и са демонским силама и дао слободу Цркви хришћанској. После турског ропства и комунизма код нас, сада имамо нове непријатеље Цркве који се појављују у виду разних пандемија и ко зна каквих ће још бити прогонитеља Цркве. Зато морамо, браћо и сестре, бити јединствени и утврђени у вери православној. Потребно је да долазимо у наше свете храмове јер су они луке нашег спасења. Ако желите да чујете реч живота и реч вечнога спасења морате доћи у цркву. Извор: Епархија зворничко-тузланска

У недјељу по Вазнесењу – посвећену Светим оцима Првог васељенског сабора, 31. маја 2020. године Господње, Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог оца Николаја Мирликијског у средњевјековној Немањићкој задужбини манастира Озрен. Преосвећеног Епископа дочекао је Високопреподобни архимандрит Гаврило (Стевановић) настојатељ ове свете обитељи, који је и саслуживао Преосвећеном Епископу око свете трпезе заједно са протојерејем-ставрофором Стевом Јовићем, архијерејским намјесником тузланским, протонамјесником Милошем Тришићем, парохом тузланским и протођаконом Богданом Стјепановићем. Драго браћо и сестре, нека Бог благослови све вас који сте данас дошли са својом дечицом у ову светињу, манастир Озрен, да чувамо свето православље, да чувамо себе, да чувамо свој духовни лик, свој божански лик, да чувамо душу своју, и на крају, али као најважније, да се причестимо Телом и Крвљу Господа и Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа – што је пуноћа наше вере. Све светиње, широм наше епархије, имају мисију да сабирају наш народ како би га охристовили и обожили, да би он постао свестан своје мисије у овом свету, своје прошлости али и своје будућности. Сад кажу да нема више тог несретног вируса, колико га је било – не знамо. Али, у сваком случају, ми треба да будемо са својом Црквом и да се заједно боримо против свих искушења. Дај Боже да ова светиња, манастир Озрен, предвођена игуманом Гаврилом који се, са својим братством, много труди око ње, настави да врши своју вековну мисију - од времена краља Драгутина до данас - да би били народ јединства, народ Светог Саве и да тако своју децу васпитавамо и онда ћемо опстати као народ, а постаћемо препознатљиви као народ вере православне – поучио је у својој бесједи Епископ Фотије на данашњем сабрању. Извор: Епархија зворничко-тузланска

Јуче је у храму Вазнесења Господњег у Сувом Пољу обиљежена црквена слава поводом чега је свету архијерејску Литургију служио Његово Преосвештенство Епископ зворничко- тузлански Господин Фотије. Епископу су саслуживали игуман манастира Часнога Крста, архимандрит Нектарије Тешић и архијерејски намјесник угљевичко-јањски, протојереј Александар Тешић као и многи вјерни народ. Кум данашњег прослављања овог великог Господњег празника је Раденко Шарчевић из Равног Поља, ученик седмог разреда основне школе у нашем селу, док се за идућу годину јавио да кумује Миле Шарчевић. Овим се кумство наставило са сина на оца. Вазнесење Господње је круна хришћанских празника јер нам показује где је наша истинска отаџбина. Чули смо из данашњег читања светог Јеванђеља и апостола да Христос одлази на небеса да припреми место за своје ученике и за све хришћане који се удостоје Царства небеског. Овај празник нам указује да се отргнемо од земље, што свакако није лако јер нас земља вуче себи силом гравитације,вуче нас ка гробу. А знамо да гроб није наша последња реланост, него пролаз ка Васкрсењу и Вазнесењу на небеса. Нажалост многи од нас не размишљају своме крају и свеопштем Суду Божијем који нас све чека. Тада ће једни бити удостојени места које нам је Господ припремио на небесима а други ће бити извргнути са сатаном у огњено језеру тј. Пакао. Зато нас Црква непрестано опомиње да будемо духовно будни и да мислимо на своје спасење. Ових дана излазимо из пандемије изазване овим несретним вирусом. Неки говоре да ће се поново појавити у истом или другачијем облику. У сваком случају, држимо се своје Цркве и Светог Причешћа. Не дозволите да вас неко одврати од Причешћа. Онај ко вас одврати од Причешћа одвратио вас је од Бога и спасења – поучио је вјерни народ у својој бесједи Епископ Фотије. Извор: Епархија зворничко-тузланска

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије служио је 24. маја 2020. године свету архијерејску Литургију поводом 115 година од освећења храма Светих Кирила и Методија у Дрињачи који је потопљен приликом изградње хидроелектране 1955. године. У новом храму посвећеном Светом ђакону Авакуму, Епископу су саслуживали протојереј-ставрофор Видоје Лукић, архијерејски намесник зворнички, протојереј-ставрофор Славенко Томић, парох зворнички, јереј Младен Пантић, парох међашанско-трњачански, и протођакон Славољуб Милошевић. После свете Литургије и славске литије служен је парастос свештеницима Тимотију Поповићу, који је и саградио храм Светих Ћирила и Методија у Дрињачи са верним народом 1905. године и који је мученички страдао вешањем од стране Аустроугара 1914. године, протојереју Милану Петковићу који је мученички страдао у логору Дахау 1945. године, као и за све невино страдале и преминуле мештане парохије дрињачке. Преосвећени Епископ је благосиљао славско жито и преломио славски колач са кумом овогодишње славе Зораном Илићем из Новог Села.Преосвећени Епископ је због великих заслуга и материјалне помоћи при обнови храма у Дрињачи одликовао Архијерејском захвалницом господина Зорана Стевановића, градоначелника града Зворника, господина Бојана Ивановића замјеника градоначелника града Зворника, господина Миладина Мијатовића из Дрињаче и Десанку Мићић из Ђевања.После тога је уследила трпеза љубави на којој је надлежни парох упознао све присутне о детаљима црквеног живота кроз историју у Дрињачи, градњи и освећењу храма Светих Кирила и Методија и страдањима свештеника и народа дрињачког. Извор: Епархија зворничко-тузланска

У петак, 22. маја 2020. године, на празник Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског Чудотворца, свечано је прослављена храмовна слава манастира посвећеног Светом оцу Николају у етно селу ''Станишићи'' у Бијељини. Тим поводом евхаристијским сабрањем началствовао је Преосвећени Епископ Фотије уз саслужење архијерејског намјесника бијељинског, протојереја-ставрофора Љубе Богдановића јереја Срђана Радмановића и протођакона Славољуба Милошевића. Благословивши славско жито и колач, Епископ Фотије честитао празник ктитору манастира г. Борису Станишићу и његовој породици, и поучио сабрани вјерни народ о животу, подвизима и чудима Светог Николаја Мирликијског Чудотворца и његовом молитвеном заступништву и помоћи свима вјернима који му се обраћају. Након свете Литургије у манастирском конаку за све присутне приређена је славска трпеза, а кум поводом овогодишње манастирске славе био је г. Његослав Загорац. Извор: Епархија зворничко-тузланска

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије рекао је СРНИ да радује то што су владика Јоаникије и његови свештеници пуштени из притвора и да се нада да ће у Црној Гори да завлада трајан мир, да се Црква бави пастирским дјелом и бригом о народу, а држава да ради свој посао. "Држава да ради свој посао не улазећи у компетенцију Цркве, не вршећи притисак на Цркву и на слободу њеног живота и деловања – проповеди, учења, литија, кретања...", рекао је владика Фотије, који је објавио и пјему посвећену снази вјере и величини имена владике Јоаникија. Владика зворничко-тузлански сматра неопходним да све све врати у благословено стање и да се из Црне Горе чују ријечи утјехе и мира. "Очекујемо да наши верници могу да иду под Острог и да посећују и друге светиње како су то радили свих претходних година", рекао је владика Фотије. Према његовим ријечима, то би била утјеха и нада и овдје и на свим просторима гдје живе православни Срби. "Надамо се и молимо Богу да тако буде и да сви ми Срби будемо свесни да не можемо живети без своје Цркве и да не можемо бити против своје Цркве, него да будемо сви заједно, јединствени а тако ћемо изнети наш заједнички крст који нам је историја доделила у овом тренутку", рекао је владика зворничко-тузлански Фотије. Он је напоменуо да су владика Јоаникије и никшићки свештеници пуштени из затвора Благословом Божијим и Светога Василија Острошког Чудотворца. Епископ Фотије је изразио наду да ће трајан мир да завлада у Црној Гори, да се Црква бави својим пастирским дјелом и бригом о народу, а да држава ради свој посао не улазећи у компетенцију Цркве, не вршећи притисак на Цркву и на слободу њеног живота и дјеловања – проповиједи, учења, литија, кретања... У Црној Гори су послије прославе Светог Василија Острошког у Никшићу 12. маја ухапшени Његово преосвештенство епископ будимљанско-никшићки Јоаникије и осам свештеника никшићког Саборног храма. Пуштени су проишле ноћи из притвора у којем су провели 72 сата. Ухапшени су због литије која је одржана у Никшићу на празник Светог Василија Острошког, на којој се окупило више хиљада грађана. Након хапшења су у више црногорских градова одржани протести током којих је полиција примијенила силу над грађанима. Извор: Епархија зворничко-тузланска

У Недјељу Раслабљеног, 10. маја 2020. године Господње, Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у храму Благовештења у средњевјековној Немањићкој задужбини манастира Папраћа. Звучни запис беседе Преосвећеног Епископа дочекао је Високопреподобни архимандрит Николај (Јовић) настојатељ ове свете обитељи, који је и саслуживао Преосвећеном Епископу око свете трпезе заједно са протојерејем-ставрофором Стевом Јовићем, архијерејским намјесником тузланским и протођаконом Славољубом Милошевићем. У својој бесједи, Епископ Фотије је пожелео срећан и благословен празник манастирском братству и вјерном народу, истакавши да се сила Божија у немоћи показује чему смо сведоци знајући причу из данашњег Јеванђеља. Часни оци, драга браћо и сестре дозволите ми да вас поздравим овде у нашој светој обитељи папраћкој. Нисам могао да дођем на празник Благовести због ситуације у вези са корона вирусом и невоље велике која нас је све задесила. Али, ево, првом приликом после тога сам дошао да будемо заједно и да се Богу помолимо, и светитељима и угодницима Његовим, за добро наше, нашега народа, ове свете обитељи, свих благочестивих и благородних људи, као и свих оних који су добре воље. Недеља раслабљеног и празник Спаљивања моштију Светог Саве су велики празници и велика духовна утеха нашем народу. Пример и прилика да будемо постојани у вери и спремни борити се са земаљским искушењима која долазе и која ће вероватно све више да наилазе. Да бисмо све то претрпели потребна нам је благодат Божија, као и молитва, пост, хришћанске врлине и подвизи да бисмо изашли као победници у славу Божију. Извор: Епархија зворничко-тузланска