Претражи Живе Речи Утехе

Кога занима превод није на српском на жалост, али има енглески превод. https://www.youtube.com/playlist?list=PL...dCMT9EOhU4

ПОГЛЕДИ Абортус – легализовано убиство Код нас чак и не постоји реална званична статистика, па држава нема појма колико се деце на овај начин убије. Процене иду око 200.000 Аутор: Мишa Ђурковић уторак, 26.11.2019. Недавно је и у нашој земљи уз присуство режисера одржана премијера америчког филма „Непланирано”. Реч је о филму рађеном по истинитој причи, на основу мемоарске књиге Ејби Џонсон, дугогодишње директорке једне од клиника из система такозваног планираног родитељства у којем се обави највећи број абортуса у САД. Када је, међутим, први пут присуствовала самом чину абортирања и на ултразвуку видела како живо биће у тренутку нестаје у смеси крви и ђубрета, доживела је шок, напустила клинику и постала један од водећих активиста за борбу против побачаја. Од жене која је раније сама два пута абортирала постала је мајка седморо деце. Филм је остварио велики успех, чак и у комерцијалном смислу, и сматра се првим успешним и важним пролајф филмом. Разумљиво, наишао је на оштре осуде такозваних либералних медија у Америци и свих оних моћних организација које заговарају абортус. Температура је на овом пољу страховито подигнута пре свега у Америци. Наиме, иако је 1973. са контроверзном одлуком Врховног суда у случају Ро против Вејда појединачним државама одузето право регулисање абортуса у првом триместру, а побачај учињен легалним на територији читаве федерације, ово питање остало је један од највећих извора политичких подела што се види на сваким председничким изборима. Чињеница да је само за првих 25 година изведено око 40 милиона абортуса и да се њихов број након легализације страховито повећао довољна је да ово питање држи у фокусу бројних спорова. Но, постоје и бројни други разлози укључујући пре свега морални статус ове „операције”. Сви напори да се побачај смести у у оквир „прихватљиве” орвелијанске терминологије не могу да измене његову суштину, да је реч о убиству нерођеног детета. Отуд се као део прочојс агенде пропагира да жена која намерава да абортира има „право да јој не прикажу фетус на ултразвуку”. У оквиру читаве ове индустрије увелико се дижу гласови у прилог томе да се уведе такозвани постнатални абортус, то јест да се дозволи чак и еутаназија рођеног детета, ако се мајка предомисли. По пресуди из 1973. у теорији је иначе могућ абортус чак и у деветом месецу. У току Трамповог првог мандата урађено је много на заустављању ширења овог тренда и повратку клатна на другу страну. Трамп је најпре зауставио федерално финансирање система планираног родитељства и других прочојс организација, а и сам је узимао учешћа у маршевима за живот које организују пролајф активисти. Но, номинацијом Горсача и Каваноа створио је по први пут од педесетих година прошлог века јасну конзервативну и пролајф већину у Врховном суду. Истовремено читав низ појединачних држава почео је да уводи рестриктивније законодавство у односу на абортус: Алабама размишља о потпуној забрани а уведена је обавеза сагласности оца, Тексас разматра драстичне казне, Кентаки, Мисисипи и Охајо увели су забрану абортуса после регистровања куцања срца (шеста недеља) итд. На то реагују нижи судови, али оно што се заправо очекује јесте да питање абортуса поново дође пред Врховни суд и да се можда одлука Ро против Вејда обори. Занимљиве ствари се дешавају и у Европи. С једне стране, некада врло конзервативна Ирска прошле године је на референдуму изгласала легализацију абортуса. Пољска и Шпанија су кренуле у другом правцу, уводећи благо рестриктивније законодавство. У Шпанији се од Рахојеве владе очекивала још радикалнија реформа, али се под огромним притиском из целе Европе од тога одустало. Русија је такође 2011. увела нешто рестриктивније законодавство које предвиђа обавезно саветовање и недељу дана за промишљање. Врло је поучан случај Македоније где је влада Грујевског 2013. увела низ рестриктвинијих мера којима се побачај ограничава на период до десет недеља живота фетуса и дозвољен је један абортус годишње, што је праћено и озбиљним медијским пролајф кампањама. Врло брзо након тога странци су почели операцију рушења ове владе, да би влада Зорана Заева у пакету са уласком у НАТО и Преспанским споразумом, у марту ове године, донела и нови ултралиберални закон о абортусу којим је де факто дозволила обављање побачаја до 22. недеље трудноће. Код нас чак и не постоји реална званична статистика, па држава нема појма колико се деце на овај начин убије. Процене иду око 200.000. Законодавство спада међу најлибералније у Европи, а девојка од 16 година може да затражи од лекара да о томе не обавести њене родитеље. Постоје и случајеви жена које су обавиле између двадесет и тридесет абортуса. Бројни су такође случајеви да жена у браку обави абортус без икакве консултације са супругом. Посебно брине што младим женама нико не објашњава да због абортуса у младости могу имати озбиљне проблеме са стерилитетом у каснијим годинама и због тога многе од њих остају без потомства. По најавама, филм „Непланирано” би од јануара могао да се нађе на редовном биоскопског репертоару у Србији. Не пропустите да погледате овај филм. Либерално законодавство о побачају је једно од најмонструознијих наслеђа комунизма и време је да почнемо да о томе озбиљно разговарамо. Научни саветник, Институт за европске студије

У част његовог 75. рођендана, украјинска телевизија Интер снимила је дугометражни документарни филм о Његовом Блаженству митрополиту кијевском и све Украјине Онуфрију под насловом „Наше Блаженство“. Филм говори и његовом детињству, одласку у богословију, у манастир, о рукоположењу, хиротонији и ступању на првојераршки престо Украјинске Цркве. Филм обухвата неке интервјуе са Његовим Блаженством и разговоре са онима који га добро познају као човека чврсте вере и молитве. Филм је снимљен на руском језику, а прате га изванредни призори лепих цркава и манастира и саме украјинске природе, пропраћено божанским службама митрополита Онуфрија када гледалац може осећати мир и спокој који зрачи из човека који говори. Филм „Наше Блаженство“ о митрополиту Онуфрију поводом 75. рођендана | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт] WWW.SPC.RS

Руски документаристи су почели снимање филма о истакнутом хирургу, Светитељу, архиепископу Симферопољском и Кримском Луци (Војно-Јасенецком) у вези са растом интересовања у друштву према личности тог човека, - саопштила је РИА Новости аутор будућег филма Татјана Сорокина. Успомена на Светитела Луку се светкује 11. јуна. Прикупљамо данас и најситније информације, јер је прошло више године откако је преминуо Светитељ, те људи, који су га познавали, већ су поодмаклих година. Прикупљамо сведочанства оних људи, који су или радили заједно с њим, или су се можда лечили код њега, - рекла је Сорокина. Према речима аутора филма, за њу Светитељ-хирург Лука није само „човек који је проповедао, већ који је много преживео захваљујући својој вери. Није клонуо, те је многе спасио – у правом и преносном смислу, те и даље спасава, већ после своје смрти“. Медицински радови Војно-Јасенецког за многе лекаре-хирурге и даље су приручне књиге, додала је наша саговорница. Ради примера је Сорокина навела случај 90-годишњег ветерана из Тамбова, тешко рањеног у време Великог Отаџбинског рата, коме је Светитељ Лука сачувао живот, извршивши невероватно сложену операцију. Тај је човек жив захваљујући Војно-Јасенецком. Њему је одломак тенковске гранате згњечило прса, те се сматрало да не може да буде спашен. Утоварили су га у воз и однели у Тамбов. Тамо му је Војно-Јасенецки направио метална ребра, поправио грудни крш помоћу неких магнета. Иначе, с тим металним ребрима он живи и данас. Он је оженио болничарку, која је помагала Светитељ у-хирургу, - испричала је Сорокина. Она је изразила наду да ће у Москву и друге градове Русије донети из Свето-Тројицке саборне цркве у Симферопољу мошти овог свеца да би свет могао да им се поклони и целива их. Том догађају би могла да буде уприличена и премијера филма на Првом каналу ТВ. Раније је исти колектив аутора из ТВ компаније „Око“ створио филмове „Свеци 20. века“, „Поклони мудраца“, „Пут у Русију“, Храм Гроба Господња“. Архиепископ Лука (Војно-Јасенецки, 1877-1961) – хирург и духовни писац, од маја 1946. године је био архиепископ Симферопољски и Кримски, носилац Сталинове награде за медицину. Он је био неколико пута ухапшен. Током свог живота је он посетио многе градове Русије и Украјине. Канонизован је међу новомученицима и исповедницима Русије 2000. године. http://serbian.ruvr.ru/

Из дубине мрака сија звезда петокрака...

Предстојећи велики јубилеј, осамстогодишњицу самосталности српске Цркве, Црквена општина у Љубљани обележиће, између осталог, и анимираним филмом ”Престо Светог Саве” насталим у оквиру пројекта ”Свети Сава и деца Словеније”. Ово је већ трећи филм који настаје као плод сарадње Црквене општине и студија за дечију и омладинску анимацију ДОМ из Сремских Карловаца, а уз финансијску подршку Министарства спољних послова – управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону. Претходна два филма: „Азбукољуби“ и „У почетку беше слово“, награђена су значајним признањима на међународним филмским фестивалима. Део филма снимљен je на радионицама одржаним у црквеној општини. На овим радионицама деца су се прво подсетила житија и значајa овог великог светитеља, затим су имала задатак да се присете великих Срба из наше историје који су ходили путем Светог Саве, као и да осмисле своја будућа дела којима ће показати да су и они сами наследници Светога Саве. Деца су своје идеје цртала на папир, затим их моделовала од пластелина, па проанимирала. На крају, на радионици звука, су снимљени дечији гласови којима је цео филм озвучен. Снимљени материјал монтиран је као део филма „Престо Светог Саве“, док је други већи део филма снимљен у студијским условима у Сремским Карловцима. Филм говори о животу и значају овог великог светитеља. Својим садржајем ослања се на житије Светог Саве од Св. Владике Николаја, а својим ликовним изразом, на традицију православне иконе. Изглед главних јунака инспирисан је фрескама из средњевековних манастира, задужбина светих Немањића. Са друге стране, режисер филма је четрнаестогодишњи дечак, те је ова важна и озбиљна садржина пренета и испричана лаким језиком, деци разумљивим и пријемчивим уз симпатичне гегове који филму дају ноту духовитости неопходну да би малишанима филм био занимљив. На овај начин, деца из Љубљане су се упознала са овим важним догађајем из наше историје, негујући на креативан и стваралачки начин свој језик, културу и идентитет. А српска деца широм света добила су пажње вредан анимирани филм о Светом Сави. извор View full Странице

Са званичне интернет презентације Епархије жичке доносимо видео запис филма о храму Светих цара Константина и царице Јелене у Ивањици, који ове године прославља јубилеј 180. година постојања. View full Странице

View full Странице