Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'ученици'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Марија Дудић, Ружица Панић и Миљан Станојевић, ученици Основне школе „Милан Муњас“ из Уба, чланови екипе „Пасха“, победници су финалног епархијског такмичења у квизу знања „Православна слагалица“, које је одржано у Холу Центра за културу, са благословом Преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија. За успешан наступ на такмичењу заслуге припадају и њиховим вероучитељима свештенику Стефану Радовановићу и Растку Алимпијевићу. Друго место освојила је екипа „Серафими“ ОШ „Милан Ракић“ Мионица, док је трећепласирана екипа „Емануил“ ОШ „Посавски партизани“ из Обреновца. Поред њих, сјајно знање из веронауке кроз игре слова, бројки, речи и асоцијације, какве садржи популарни телевизијски формат Јавног сервиса Србије, показали су и екипа „Анђели“ ОШ „Сестре Илић“ Ваљево“, „Херувими“ ОШ „Свети Сава“ из Попучака и екипа „Агапе“, сачињена од ученика ОШ „Војвода Мишић“ Пецка. Како је ова година, година јубилеја манастира Пустиња- 400. годишњица живописа ове светиње, амбијент Хола био је украшен фотографијама њених фресака, а међу задатке и питања аутор квиза ђакон Драган Станојевић уврстио је и она тематски везана за древну светињу ваљевског краја. Кроз игре ученике су на врло занимљив и маштовит начин водили популарни млади глумци Страхиња Блажић и Маја Лукић, потпомогнути ученицима Ваљевске гимназије Софијом Ненадовић и Петром Ускоковићем. У уметничком делу програма наступили су музички уметници Нена Јелача (харфа и вокал), Дамјан Тошић (фрула) и Димитрије Чолић (труба), док је гитариста Лука Јовановић својим извођењем пружао подршку такмичарима за време трајања игара. Као и ранијих година, такмичење је отворено заједничким казивањем молитве „Оче наш“, а као изасланик Епископа ваљевског г. Исихија учеснике и публику благословио је архијерејски заменик протонамесник Филип Јаковљевић. Награде, у виду слушалица, блутут звучника и таблет рачунара- дарова фирме „Публик“ из Ваљева, уручио је секретар Епархијског одбора за веронауку јереј Јован Новитовић. Уз честитке победницима из Уба, манифестација је завршена заједничким фотографисањем и жељом да се наредне године поново сви окупе овим лепим поводом. Ј. Ј. Извор: Епархија ваљевска
  2. Ученици основних школа из општина Теочак и Лопаре учествовали су предвођени својим директором Драганом Лукићем и вероучитељем Жељком Јефтићем на Међурелигијском едукативном сусрету младих у Сарајеву у периоду од 23-27. марта 2022. године, који су организовали коалиција за борбу против мржње уз подршку ОSCE-a и фондација Конрад Аденауер. Једна од тема овог сусрета било је превазилажење верских и националних предрасуда кроз осврт на овогодишњу организацију Богојављенског пливања за Часни крст на језеру Снијежница, на територији општине Теочак, парохије прибојске. Ученици православне и исламске веронауке обишли су православне храмове у Лопарама и Тузли, као и џамије у Теочаку, Корају и Тузли. У свим верским објектима је уприличен угодан дочек од стране ђакона, свештеника и имама где су ученици подучени о култури, историјату и богослужбеном животу обе верске заједнице. У уводном обраћању у име Епархије зворничко-тузланске и Црквене општине Лопаре обратио се ђакон Жељко Јефтић стављајући акценат на јеванђелску причу о милостивом Самарјанину и њену револуционарну поруку како у том добу, тако и данас у контексту превазилажења националне мржње, апелујући на међусобно разумевање и сагледавање сваког човека створеног по лику Божијем, известила је Епархија зворничко-тузланска. Извор: Епархија зворничко-тузланска
  3. Током протеклих неколико дана ученици ОШ „Владимир Павловић“ из Чапљине,који похађају католичку веронауку, посетили су Саборни храм у Чапљини где им је час о Православљу одржао парох чапљински Марко Гојачић, известила је Епархија захумско-херцеговачка. О. Марко се ово приликом захвалио наставницима са којима пуних 10 година има успешну сарадњу. Извор: Епархија захумско-херцеговачка
  4. Ученици Основне школе "Ђорђе Натошевић" из Новог Сада осликали су 14 икона и однели на дар манастиру Карно. Тим поводом, архимандрит Лука деци је поклонио икону Богородице Тројеручице из царске лавре манастира Хиландара са Свете Горе. Манастир Карно, древна задужбина Немањића из XIII века, посвећена је покрову Пресвете Богородице. Храм је1992. године опљачкан и запаљен, а сав инвентар уништен. Изгорео је и иконостас. Племенити млади Новосађани одлучили су да допринесу обнови тог манастира. "Ја сам сликала Светог Илију Громовника, цртали смо у византијском стилу и мислим да је ово било једно непоновљиво искуство. Надам се да ће бити још оваквих прилика да радимо зато што је ово стварно нешто што се ретко добија у животу" каже Тара Лончар из ОШ "Ђорђе Натошевић". "Ја сам сликала Светог Георга, он је поприлично био занимљив, имао је пуно детаља и имао је мач који је било много тешко да се уради где ми је наставник помогао", објашњава Ленка Докмановић из ОШ "Ђорђе Натошевић". "Сликала сам Светог Стефана. Искрено изразито ми је значило што сам сликала ову икону управо зато што ми је то слава, сматрам да је то била једна изразито велика ствар за све нас и да нисмо свесни колику смо велику ствар учинили", истиче Тамара Јокановић из ОШ "Ђорђе Натошевић". Сам процес сликања икона није био лак. Ученици су научили ту технику и шта значи бити иконописац. "Они су се тим начином сликања сретали само на екскурзији где су евентуално видели фреске и иконе, тако да им је цео поступак стварања иконе непознат. Практично сам их ја научио од почетка како се ствара икона", каже Сава Станков, наставник ликовне културе у ОШ "Ђорђе Натошевић". "У време короне долазили су овде у малим групама, кад год су имали слободног времена. Родитељи су највише захвални на томе што су они изашли из оквира својих станова, игрица и телефона и радили нешто креативно", објашњава Недељко Ђорђић, директор ОШ "Ђорђе Натошевић". Овај срдачан допринос оплемењује простор са 14 икона, које дају неки нов живот и почетак. У плану је даља сарадња која ће употпунити манастир Карно и околину. Извор: РТВ
  5. У четвртак 17. јуна о.г. ученици основних школа са Косова и Метохије посетили су општину Смедеревска Паланка у којој им је домаћин био председник општине, Никола Вучен. Нарочито су топло примљени наши ученици са Косова и Метохије у Манастиру Пиносава у Кусатку где их је са посебним даровима дочекао архимандрит Петар (Драгојловић). Ученици су се поклонили светињама манастира и задржали се у дужем разговору, а потом наставили обилазак знаменитости Смедеревске Пааланке.
  6. Данас, 14. јануара, када наша Света црква празнује Обрезање Господње и Светог Василија Великог (Нову годину), Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру служио је Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило. Саслуживали су: протојереји-ставрофори Гојко Перовић и Обрен Јовановић, протојереји Игор Балабан и Мирчета Шљиванчанин, архимандрит Данило, игуман манастира Светог Симеона Мироточивог у Подгорици, протосинђели Јустин и Исак из Цетињског манастира, као и ђакони: Александар Лекић, Душан Биговић и Игор Пешикан. Звучни запис беседе У току Свете службе Преосвећени владика је за ђакона рукоположио монаха Амфилохија. Владика Кирило је новом ђакону пожелио срећну Нову годину, као и свима присутнима, и да у Новој години почне нови живот у монаштву и у свештеничком служењу. Преовећени је оцијенио да је истински богослов онај који се добро моли и истински живи према заповијестима Божијим. Подсјетио је да је бивши отац Теофило, сада Амфилохије, дошао на Цетиње из Колумбије да би живио у православном окружењу, како би живот у православљу присвојио у свом срцу. “Виновник тога је свакако наш блаженопочивши Митрополит Амфилохије који је прошао кроз те крајеве Јужне Америке. Поред осталих духовних чеда и бивши Теофило, који је сам желио да се назове Амфилохије, примио је у свом срцу тај јеванђелски примјер, којим је свакако зрачио наш духовни отац Митрополит Амфилохије. И ето данас се и удостојио да то име прими. Надамо се да ће га он достојно пронијети до краја свог живота и у тим далекима крајевима, гдје ће бити послан да даље зрачи тим истим примјером за друге душе жедне Бога “, казао је Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило. Литургијску бесједу произнио је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, који је честитајући празник, казао да нас је Господ удостојио да у овој древној светињи пред ћивотом Светог Петра Цетињског, Часним крстом и руком Светога Јована Крститеља, заједно отпочнемо Ново љето 2021. године Господње. Подсјетио је да је овај дан по традицији новијој и благослову блаженопочившег Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, дан сабрања студената из Митрополије црногорско-приморске који су студенти Теолошког, али и других факултета. Он је нагласио да овај дан јесте и разлог да се сјетимо велике и древне људске борбе која постоји од када и човјек постоји те да све што је у историји људској бивало и постојало као тема, стоји у једноме човјеку. Односно све што је у историји човјечанстава био неки проблем или тема, то ми појединачно преживљавамо. “Збивања око нас, ток историје тог појединачног живота од кад је човјек мали па до неких година зрелости, дјелују као нека борба, општи рат или дијалог, како је говорио чувени филозоф Хераклит, гдје се смењују стихије… Чини ми се да не могу ништа, а одједном могу све, и томе слично. Једна велика борба супротности коју је за наш појам, менталитет и наш језик, љепше од Хераклита опјевао Његош. Он каже да је свијет овај смјеса чудних стихија које ратују једне са другима, од онога да ратује небо са земљом или море с бреговима па до онога да у самом човјеку ратује човјек прво сам са собом. Да ратује душа са тијелом”, бесједио је о. Гојко, објаснивши да је вјечита дилема има ли овај живот икаквога смисла или се ипак све дешава, како Његош закључује, да нас свом овом силном мјешавином опет умна сила торжествује. Данас почињемо празновање Нове године, између осталих разлога, зато што вјерујемо да у свом овом хаосу ипак дјелује неки Божији ред, казао је о. Гојко, цитирајући поново Хераклита који је рекао да човјек никад не улази у исту ријеку. То значи, објаснио је, да то јесте можда физички исто мјесто, корито исте ријеке, али то је нека друга вода и, што је најважније, то је неки други човјек. “То више није онај човјек од прошле године, то више није онај човјек од јуче. Дакле, стално се нешто мијења. Ја се мијењам, некад на горе, некад на боље. Ко држи копчу са Богом тај се нада, као што чита свештеник ону молитву прије почетка Литургије: Сви смо дјела руку твојих Господе. Дакле, не надам се што себи приписујем да сам неко чудо, него се надам у то да ме Бог створио и да сам и ја један од творевина Божијих.” По његовим ријечима са том вјером, да смо сви дјела руку Божијих, ми смо оптимисти јер смо Божије дјело и Божији пројекат, Божији наум, и ваљда Бог зна боље од нас шта треба с нама да буде. “Зато ове промјене, ову нову зиму, ново љето, нову јесен, ово цвјетање, ново сијање, нову жетву, доживљавамо као прилику да учествујемо у Божијем дијелу и да се оно покаже плодно. А куд ћете бољег и љепшега украса новогодишњега од нашег брата Теофила који је дошао из Јужне Америке и овдје се синоћ замонашио и добио име Амфилохије”, поучио је сабране прота Гојко, истичући да се он већ у Јужној Америци срео са Христом и тамо завршио богословски школе и остварио читав живот. Како је нагласио, није се брат Теофил надао, али ни ми да ћемо присуствовати чину промјене живота једног Јужноамериканца, али, “заиста овај који је јутрос устао није онај од синоћ, није онај од јуче, овај који је јутрос устао је Амфилохије”. Даље је казао да је монашање тектонски поремећај, не само Теофилов, него свих монаха, а Цетињски манастир је мјесто бројних монашења, којима се ни броја не зна. “Међу свима њима није се овоме могао надати ниједан, ни Иван Црнојевић, ни владика, ни митрополит, ни Свети Петар Цетињски. Ево да се усудим и то да кажем, је ли он то могао да помисли, осим што је рекао да ће видјети Црна Гора чудо у 20. вијеку. Једно од тих чуда је и наш Теофило, и уопште ова мисија Цетињске митрополије која је стигла до Јужне Америке. То је званично мисија наше помјесне Српске православне цркве, али, знате и сами, да је наш Митрополит блаженопочивши покренуо ту мисију и ово је један плод.” Објаснио је да је монашење када човјек умире за овај живот да би искорачио у нови живот те да је то одрицање од земаљског живота ради уласка у Царство небеско, исто као што је и крштење. “Остајемо да живим овај живот, али правимо искорак у вјечни живот, правимо га крштењем, правимо га монашењем, правимо га данас кад се причестимо. То смо ми исти људи, али Причешће, Света литургија је искорак из земаљскога у вјечни живот. Зато је Нова година не просто бројање још једне године, него још једно Ново љето Господње”, нагласио је протојереј-ставрофор Гојко Перовић. По његовим ријечима када славимо Нову годину, славимо Бога који нам је дао да живимо и Његове тајне откривамо кроз неке процесе који трају и који на крају донесе прави плод. “Ево наш брат Амфилохије је један у кога данас има разлога да се загледамо и размислимо. Не може свако од нас да оде у Јужну Америку и тамо служи Богу, нити може било ко од нас тек тако да се замонаши, као што не може било ко од нас ни да приступи Светоме причешћу”, објаснио је свештеник Перовић, још једном поновивши, да за све постоји један процес послије којег ћемо неке плодове видјети. Најбоље свједочанство тога је, примјетио је, Свети Петар Цетињски, који се толико се трудио у своме животу да побједи османског окупатора, да помири Црногорце, да Црногорци не буду гладни и жедни, да не буду сиротиња, и ништа није видио од тога до краја живота. “Али то је човјек који није живио само у габаритима овога земаљског, зато је свети”, истакао је и подсјетио да је он све радио Бога ради и препуштао се вољи Божијој. “Тако нека буде воља Божија. Даће Бог, да са овом Новом годином све буде боље. Ова прошла је била и тешка и плодна, срећна и мучна. Требаће нам времена, ко буде жив и здрав, да опише шта се све десило прошле године. Ова Нова нека нам донесе мир, Божији благослов и здраву памет, да наставимо да живимо као дјеца Божија, као ученици онога старога Амфилохија који је сада пред Престолом Божијим на истину, а да будемо браћа и овоме новоме нашем ђакону, ако Бог да, у Божијој љубави”, поручио је на крају протојереј-ставрофор Гојко Перовић. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  7. Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, 23. маја, на празник Светог апостола Симона Зилота, са свештенством Свету архијерејску литургију у манастиру Бешка на Скадарском језеру. Звучни запис беседе Након прочитаног зачала из Светог јеванђеља, Високопреосвећени владика је подсјетио на једно од девет блаженстава које је Христос у бесједи на Гори изрекао: Блажени су чисти срцем, јер ће они Бога видјети. Истакао је да су међу онима који су своје срце и своју душу очистили и Свети Божији угодници које данас прослављамо: Преподобна Исидора Јуродива, која се правила луда, да би скрила своју врлину и свој подвиг и у срцу и души својој само са Господом разговарала, Симон Ревнитељ, један од дванаест великих апостола, на чијем вјенчању у Кани галилејској је Господ учинио прво чудо, претворивише воду у вино, као и Свети Алфеј, Филаделф и Кирин, тројица браће мученика, који су све што су имали подијелили и жртвовали за Господа и били мученички убијени за Његово име. “Сви они су остали запамћени до наших времена и запамтио их је и записао Господ у књигу вјечнога живота, као и друге свете своје угоднике. Дивни Господ који је диван у светима својим који Га прослављају и који су Га прославили и овдје на земљи, и које је Он прославио својом божанском силом и благодаћу, својим присуством и својом свјетлошћу их просветио, свјетлошћу вјечном и непролазном и својим божанским даровима, учинивши их сасудима своје благодети и истине, своје доброте”, рекао је Митрополит Амфилохије. Божији угодници који су послужили Господу, који су се очистили, чија срца су постала сасуд Божије благодати, којих је од памтивијека до данас било само Бог знаде колико, како је казао, чистотом свога срца су Бога видјели и доживјели још овдје на земљи, ходеће за Њим и задобивши Царство Божије вјечно и непролазно. “Таква је била је и жена Самарјанка која је припадала оном обезбоженом дјелу јеврејског народа, који се одрекао био правога закона Божјега”, рекао је владика и подсјетио да се Господ срео са женом Самарјанком на кладенцу Јаковљевом, која је признала и исповједила Господа а преко ње и други Самарјани. Самарјанка је постала Христова ученица и Његов свједок, мученички је пострадала за Господа и зато је ова недеља посвећена “Светој мученици Фотини Самарјанки, великој угодници Христовој, која је завољела Господа свим срцем својим, свом душом и мишљу својом, коју је Господ примио у своје вјечно и непролазно Царство”. Архиепископ цетињски је нагласио да преко свих ових мученика које данас прослављамо, али и других Божјих угодника, живих свједока Господњих, међу којима су били и сви они први апостоли Христови, Црква Божја и Христови ученици утврђују Цркву кроз вјекове свуда па и овдје, на овоме мјесту. “И ево и данас у читавом свијету Црква Божја проповједа и свједочи благу вијест. На свим земаљским језицима се проповиједа блага Христова вијест, православна, хришћанска блага вијест, свједочи се Црква која је и данас на распећу распињана као што је била кроз вјекове, као што је Христос разапет. Али Црква је носилац и те силе Божје, силе васкрсења Христовога, силе преображаја и препорода духовнога, силе Царства Божјега, које је међу нама, које је у нама, сила Духа Светога, која рађа и препорађа свако створење које се обраћа Христу Богу и задобија Царство небеско”, поручио је на крају архипастирске бесједе Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије у манастиру Бешка. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  8. Ученици верске наставе из ветерничке Основне школе Михајло Пупин посетили су, 28. фебруара 2020. године, изложбу „У сусрет руском царуˮ, која је отворена у дворани Основне школе Марија Трандафил у Ветернику. Ученике је предводио вероучитељ Бранислав Илић. Презвитер Лазар Мајсторовић, парох ветернички, поздравио је ђаке и указао им на значај активног црквеног живота, који се огледа у светотајинском и световрлинском опиту, а који бива поткрепљен и обогаћен оваквим духовно-културним сабрањима. Говорећи о значају светих страстотерпаца Романових, отац је нагласио да су они својим животом угодили Господу, а да је њихова мученичка кончина била врхунац смирења и љубави. Била је ово прилика да ученици – слушајући о животу светог благоверног цара Николаја, који је својим животом сведочио да је Царство небеско претежније од земаљског – извуку поуку која ће им бити на корист и спасење. Групном посетом ученика верске наставе крунисана је завршница изложбе „У сусрет руском царуˮ, која је реализована поводом славе Светосимеоновског храма у Ветернику. Поставка је уприличена у организацији Црквене општине Ветерник, Основне школе Марија Трандафил из Ветерника, Сретењског манастира из Москве и студија Руски цар. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  9. „На лицима деце треба да видимо Бога, и да пренесемо љубав Божју на децу, а деца требају да науче да се моле Богу.ˮ (Преподобни Порфирије Кавсокаливит) Следујући овом савету Преподобног старца Порфирија Кавсокаливита, у навечерје празника светих мученика Тараха, Прова и Андроника, 24. октобра 2019. лета Господњег, ученици осмог разреда Православног катихизиса из ветерничке Основне школе Михајло Пупин, предвођени својим вероучитељем сабрали су се у свом парохијском храму, делатно показавши веру у Тријединог Господа и љубав према Цркви Његовој. У свештеном простору велелепног храма у Ветернику, непосредно пред почетак вечерњег богослужења, одржан је час практичне наставе у оквиру којег су ученици поучени о архитектури и деловима храма. У духу 800 – годишњег јубилеја аутокефалије Српске Православне Цркве, указано је на неизмерни значај задужбинарског етоса Светородне лозе Немањића, уз посебан нагласак на Преподобног Симеона Мироточивог, коме је и посвећена ветерничка светиња. Катихеза је крунисана речима знаменитог старца Порфирија Кавсокаливита: „Не говорите деци много о Христу, о Богу, него се молите Богу за децу. Речи одзвањају у ушима, а молитва продире у срце.ˮ Надахнути саветом великог Светогорца, ученици су са сваком усрдношћу и побожношћу узели учешће на вечерњем богослужењу које је служио презвитер Лазар Мајсторовић, парох ветернички, уз милозвучно појање овдашњих појаца. На крају богослужења, ученике и сабрани народ очинским речима поучио је отац Лазар, нагласивши да је основа верског образовања и васцелог хришћанског живота управо у богослужењу, јер је сваки човек саздан као боголико, али и као богослужбено биће, са циљем да своју заједницу са Богом и ближњима остварује учешћем у богослужбеном животу Цркве који је утемељен и који врхуни у Светајни Цркве – светој Литургији. Поучавајући младе христочежњиве душе, отац је истакао и значај великог јубилеја који наша помесна Црква са особитим торжеством прославља, истичићу на тај начин да смо сви, без изузетка, призвани да ходимо путем који нам је пропутио наш верни молитвеник пред Васкрслим Господом – Свети Сава. На крају, сви ученици су пришли да приме благослов од свештеника, и том приликом као израз хришћанске љубави и пажње на дар су добили икону. Катихета Бранислав Илић Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  10. Благословом Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког др Иринеја, поводом прослављања великог јубилеја наше помесне Православне Цркве, у оквиру архијерејских намесништава Епархије бачке, 19. октобра 2019. године одржано је такмичење у познавању историје на тему – осам векова од добијања аутокефалности Српске Православне Цркве. У наведеном такмичењу учешће су узели ученици Основне школе "Михајло Пупин" из Ветерника, из архијерејског намесништва новосадског првог. Повезана вест: Епархија бачка: Такмичење из познавања историје - Свети Сава и осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве Надахнути празничним даном када са сваком љубављу савршавамо молитвени спомен на Светог славног и свехвалног Апостола Тому, ученици осмог разреда Милица Вуковић и Зоран Драгичевић, предвођени својим вероучитељем Браниславом Илићем, и ученица седмог разреда Исидора Игњатов, предвођена вероучитељем Раденком Рајлићем, учествовали су на такмичењу које је организовано на нивоу архијерејског намесништва новосадског првог у основној школи "Мирослав Антић" у Футогу. Ученици су показали велико знање, а овом приликом се посебно истакла Исидора Игњатов, ученица седмог разреда која је освојила ПРВО место на појединачном нивоу, док су ученици ветерничке школе "Михајло Пупин" заузели пето место. Часни ђакон Мирослав Стојановић, заблагодарио је свим катихетама и вероучитељима на труду и показаној љубави, а ученицима на учешћу у овом такмичењу, пожелевши им пуно успеха у новим ђачким подухватима. Ученицима су за освојена прва три места додељене дипломе, док су осталим ученицима подељене захвалнице за учешће и пригодни поклони. Ученици Исидори Игњатов додељена је диплома за освојено прво место на појединачном нову. Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  11. Дана 19. августа 2019. године, на празник Преображења Господњег, Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил служио је Свету литургију у Спасо-Преображењском храму у Санкт Петербургу. По завршетку богослужења Свјатејши владика је одржао проповед у којој је говорио о значају празника у свакодневном животу данашњих хришћана. „Никада своју припадност Цркви немојте повезивати само с одласком у храм, никад не заборављајте на ову везу кад изађете испод његових светих сводова, – истакао је Патријарх. – Ми и тамо, у свету, треба да останемо ученици Спаситеља, и поред многих брига, проблема и животних околности треба да имамо на уму да је само једно потребно, односно да је наше главно, најузвишеније и најодговорније призвање да будемо хришћани и деца Цркве. „И како би се наш живот променио кад православни верници не би престали да буду православни кад дођу на свој посао, кад се враћају у своје породице, а посебно кад доспевају у конфликтне ситуације у којима се проверава наша верност Господу! Ево кад обавезно треба да се сећамо ко смо, какво је наше призвање, какви су наши животни приоритети и које место у нашем животу заузима Господ. А то је могуће само у случају да живимо истинским религиозним животом. Уколико за време богослужења доживимо усхођење на Таворску гору и силазећи у овај свет и даље у уму и срцу будемо носили сећање на ове дивне тренутке присуства у храму, причешћивања Светим Христовим Тајнама, додира с благодаћу Божијом, наша вера ће се заиста актуализовати, постаће жива и делатна и ми ћемо стећи способност да решавамо своје животне проблеме – и велике, и мале, породичне, друштвене и државне, све оно што је важно за човека,“ – истакао је патријарх. „Уколико будемо решавали ове проблеме полазећи од нашег хришћанског призвања, ослањајући се на нашу веру, укрепљивани силом благодати Божије, промениће се наш свет, променићемо се ми сами и несумњиво је да ћемо по својој вери имати наду у то да ћемо се удостојити истинског и стварног сусрета с Господом и Спаситељем у оном преображеном свету у који ће свако крочити по завршетку свог земаљског живота,“ – истакао је поглавар Руске Цркве. Извор: Православие.ру
  12. Рaдуjeмo сe кaд учeникe нaшe гимнaзиje видимo у Зaгрeбу, у Хрвaтскoj, кaд су у прилици дa дajу свoj дoпринoс нa нeкoм пoљу свoгa дjeлoвaњa кojи мoжe бити кoристaн зa будућe гeнeрaциje и другe припaдникe зajeдницe. Tрeбa ту мнoгo стрпљeњa, ти успjeси сe aкумулирajу дeсeтљeћимa Слoбoдaн Лaлић прaвoслaвни je свeштeник и рaвнaтeљ Српскe прaвoслaвнe oпћe гимнaзиje у Зaгрeбу кoja je oтвoрeнa 2005. гoдинe. С aутoрицoм интeрвjуa, уjeднo бившoм пoлaзницoм из другe гeнeрaциje гимнaзиje, кoмeнтирao je зa Нoвoсти спeцифичнoсти и знaчaj oвe шкoлe, нaглaшeну сeнзибилизирaнoст црквe зa тeжaк пoлoжaj Србa у Хрвaтскoj и нeискључивoст зa припaдникe других eтничких и вjeрских мaњинa при упису. Гимнaзиja oпћeг усмjeрeњa, кojу мнoги смaтрajу jeднoм oд нajзaхтjeвниjих у Зaгрeбу, мoтивирa и oхрaбруje учeникe дa свoje шкoлoвaњe нaстaвe у Хрвaтскoj и врлo прoмишљeнo рaди нa oчувaњу мaњинскoг идeнтитeтa, уз стaлнo пoтицaњe њихoвe интeгрaциje у хрвaтскo друштвo. Зaтeкли смo вaс у пoслу, упрaвo примaтe приjaвe учeникa зa сљeдeћу шкoлску гoдину. Kaкaв je oдaзив? Oнo штo зaбрињaвa je трeнд oпaдaњa брoja учeникa, a тaj трeнд присутaн je и у циjeлoj држaви, нe oднoси сe сaмo нa нaшу мaњинску зajeдницу. Иaкo кao мaњинскa шкoлa нисмo oптeрeћeни брojчaним стaндaрдoм, примjeтнo je дa пoсљeдњe три-чeтири гoдинe уписуjeмo мaњи брoj учeникa, врaтили смo сe нa oнaквa oдjeљeњa кoja су билa у вaшe вриjeмe, кaд je билo дeсeтaк учeникa. Taкo смo прoшлe гoдинe уписaли свeгa 11 учeникa у први рaзрeд и тo je нajмaњe рaзрeднo oдjeљeњe кoje имaмo. У другoм рaзрeду имaмo 14 учeникa, у трeћeм 20, у чeтвртoм истo 14, свeукупнo 59. Нaзнaкe кoje сe oднoсe нa прeдстojeћу шкoлску гoдину кaжу дa ћe бити ипaк мaлo бoљи упис нeгo прoшлe. Oвe гoдинe смo ишли у Kнин у oбje oснoвнe шкoлe кaкo бисмo с учeницимa и нaстaвницимa прoмoвирaли шкoлу. Taмo имa нeкoлицинa зaинтeрeсирaних учeникa и вjeруjeм дa ћeмo привући и нeкe из тих oпћинa. Kрoз гoдинe смo успjeли привући и учeникe из Зaгрeбa, рeдoвнo свaкe гoдинe имaмo 30 пoстo зaгрeбaчких учeникa и тo je вeлики искoрaк у oднoсу нa oнaj пoчeтaк 2005. и 2006. Прoблeм приjaвe бoрaвкa Нa кoje нaчинe дoлaзитe дo будућих учeникa? Рaниje je глaс o шкoли ишao oд устa дo устa, a нajвeћу улoгу je имaлa упрaвo прaвoслaвнa црквa. Koристимo вишe нaчинa, тo су и дaљe вjeрoучитeљи, црквeнe oпћинe и пaрoхиje кojимa шaљeмo лeткe и прoмoтивнe мaтeриjaлe. Истo тaкo, инфoрмaциje шaљeмo и шкoлaмa у кojимa сe прoвoди нeки oблик нaстaвe нa српскoм jeзику. Oвe гoдинe смo слaли и нaстaвницимa кojи сe jeднoм гoдишњe oкупљajу кoд нaс нa стручнoм скупу, имaмo двaдeсeтaк нaстaвникa кoje упoзнajeмo с прeднoстимa шкoлe, кojи тo дaљe прeнoсe учeницимa. Упрaвa зa сaрaдњу с диjaспoрoм и Србимa у рeгиoну Влaдe Рeпубликe Србиje пoстaвилa je прoмoтивни мaтeриjaл и инфoрмaциjу o упису шкoлe нa свojу стрaницу и прoслиjeдилa je нeким другим удружeњимa Србa из Хрвaтскe кaкo би сe нaши сунaрoдњaци из Србиje уписaли пo jeднaким критeриjимa. Дa ли учeници мoрajу имaти хрвaтскo држaвљaнствo? Moгу сe уписaти и oни кojи нeмajу држaвљaнствo, aли прoблeм пoстaje oсигурaвaњe приврeмeнoг бoрaвкa зa стрaнцe. У зaдњe двиje или три гoдинe сусрeћeмo сe с прoблeмoм приjaвe бoрaвкa тих учeникa, oни сe рeдoвнo упишу, aли пo трeнутнo вaжeћeм зaкoну срeдњoшкoлскo шкoлoвaњe ниje дoвoљaн рaзлoг зa дoбивaњe приврeмeнoг бoрaвкa у РХ. Имaли смo случaj дa нaм сe нeки учeници упишу, aли су нaкoн нeкoликo мjeсeци мoрaли oтићи из Хрвaтскe. To je дoистa прoблeмaтичнo и нe oднoси сe сaмo нa нaшу шкoлу. Имaмo дoбру сурaдњу с Ислaмскoм гимнaзиjoм, њих тo joш вишe пoгaђa. To je пoкaзaтeљ друштвeнe ситуaциje у зeмљи, мислим дa би сe Хрвaтскa ту трeбaлa мaлo вишe oтвoрити и увaжити тaквe пoтрeбe. Ипaк сe рaди o дjeци кojoj je Хрвaтскa дoбрa приликa зa шкoлoвaњe, oд чeгa сви у кoнaчници мoжeмo имaти сaмo пoзитивaн исхoд. Штo рoдитeљe и дjeцу нajвишe зaнимa при упису? Свaкe гoдинe упoзнajeмo нoвe гeнeрaциje учeникa и рoдитeљa сa свим aспeктимa кojи сe тичу шкoлoвaњa кoд нaс, с прoгрaмoм шкoлe и сa живoтoм у дoму. Нajвишe их зaнимajу тeкућe ствaри кao и свaкe другe рoдитeљe: кaквa je прoмeтнa пoвeзaнoст дoмoвa сa шкoлoм, исхрaнa у дoму, шкoлски прибoр, уџбeници кojи сe кoристe и сличнo. Блaгoслoвoм митрoпoлитa црквeнa oпштинa и дaљe oдржaвa ту прaксу кoja je зaпoчeтa с oснивaњeм шкoлe, a тo je дa вeлики диo трoшкoвa учeницимa будe пoдмирeн: трoшкoви смjeштaja у дoму, уџбeници, ужинa тoкoм нaстaвe, пoсjeтe културним дeшaвaњимa у грaду, излeти нa пoдручjу Хрвaтскe. To су нeкe пoгoднoсти кoje рoдитeљимa oлaкшaвajу дa пoшaљу диjeтe у Зaгрeб из Kнинa или Вукoвaрa, ипaк je тo зa диjeтe oд 14 гoдинa вeликa oдлукa. Живoт у дoму другaчиjи je oд живoтa у рoдитeљскoj кући. Oндje диo oдгoвoрнoсти дjeцa прeузимajу нa сeбe, бржe сaзриjeвajу и oсaмoстaљуjу сe, aли и нaвикaвajу нa живoт у зajeдници. Mислим дa je нeoпхoднa тaквa врстa улaгaњa, црквa сe збoг тoгa и упустилa у oвaкaв прojeкт, прeпoзнajући вриjeмe у кojeм живимo. Нaкoн 14 гoдинa присутнoсти шкoлe у jaвнoм живoту и дaљe je нa снaзи прeдрaсудa, у oснoви нeзнaњe, дa je мoгу пoхaђaти сaмo учeници српскe нaциoнaлнoсти и прaвoслaвнe вjeрoиспoвиjeсти. Kaкo бисмo прeцизнo oкaрaктeрисaли oвaj тип шкoлe? Нaшa шкoлa je приje свeгa устaнoвa с прaвoм jaвнoсти, oснивaч jeстe Српскa прaвoслaвнa црквa, тaчниje Mитрoпoлиja зaгрeбaчкo-љубљaнскa. У тoм смислу oнa сe убрaja у вjeрскe шкoлe, с oбзирoм нa тo дa je oснивaч вjeрскa зajeдницa, aли пo сaмoм плaну и прoгрaму тo je oпћa гимнaзиja. Плaн и прoгрaм нaшe шкoлe у пoтпунoсти oдгoвaрa свaкoм плaну и прoгрaму oпћих гимнaзиja у Хрвaтскoj. Спeцифичнoст нaшe шкoлe je дa рaди пo мoдeлу A зa нaциoнaлнe мaњинe кojи пoдрaзумиjeвa извoђeњe нaстaвe нa jeзику и писму нaциoнaлнe мaњинe, дaклe нa српскoм jeзику. To су пoдaци из личнe кaртe нaшe шкoлe. Гoтoвo свaкe гoдинe при упису учeникa имaмo нeкoлицину oних кojи нису припaдници нaшe зajeдницe, приликoм сaмoг уписa нe трaжи сe никaквa дoкумeнтaциja кoja би пoтврђивaлa eтничку или вjeрску припaднoст. Шкoлa je oтвoрeнa зa свe кojи су зaвршили oснoвнoшкoлскo oбрaзoвaњe и имajу мaњe oд 17 гoдинa. Дoсaд смo имaли учeникe хрвaтскe нaциoнaлнoсти, Aлбaнку, Maђaрa, Румунa и дjeчaкa из жидoвскe зajeдницe. Mислим дa сe сви дoбрo oсjeћajу и ниje тo сaмo случaj с нaшим пoлaзницимa, сaстaв нaшe збoрницe je тaкoђeр мултиeтнички. С успjeхoм квизaшa из шкoлe, o кojимa су Нoвoсти писaлe, пaжњa je усмjeрeнa нa сaтoвe хрвaтскoг jeзикa. Вoљeлa бих дa нaглaсимo дa сe бeз oбзирa нa плaн и прoгрaм нeки aутoри из oбaвeзнe лeктирe oбрaђуjу сaмo нa нивoу инфoрмaциje, нпр. Mилe Будaк и Ивaн Aрaлицa. Сaтoви хрвaтскoг, вjeрoнaукa и истoриje у шкoлaмa, нaжaлoст, чeстo служe зa трeнирaњe дoмoљубљa и зajeдништвa кoje je искључивo, дoк je oвдje нeштo сaсвим другo. Kaкo тo кoмeнтирaтe? Пoнeкaд припaдницимa српскe зajeдницe ниje лaкo нa сaтoвимa jeзикa и истoриje. Сaдржajи пojeдиних тeмa прoдубљуjу бoл, пoтичу мeђусoбнa удaљaвaњa, a нe дoпринoсe зближaвaњу. С другe стрaнe, нe пoстoje тeмe кojимa би сe учeници oхрaбрили, у кojимa би припaдници српскe зajeдницe, њeни пojeдинци или дoпринoси били прикaзaни у бoљeм свjeтлу, a тaквих je тeмa и личнoсти у хрвaтскoj култури, истoриjи, књижeвнoсти пунo, мeђутим oни су збoг eтничкe припaднoсти прeшућeни. Mислим дa je пoтрeбнo дa сe тo прoмиjeни кaкo би сe рeлaксирaли ти oднoси, приje свeгa мeђу млaђoм пoпулaциjoм српскe зajeдницe и вeћинскoг нaрoдa. Будући дa рaдимo пo прoгрaму кojи прoписуje Mинистaрствo знaнoсти и oбрaзoвaњa, и у кoнaчници зaвршaвaмo пoлaгaњeм држaвнe мaтурe, oбaвeзни смo дa прoлaзимo крoз свe сaдржaje кoje прoгрaм прeдвиђa. Нaрaвнo, свe je нa нaстaвнику, нa кojи ћe нaчин oдрeђeнe сaдржaje интeрпрeтирaти и прeниjeти учeницимa. Tу пoкaзуjeмo jaкo дoбрe рeзултaтe, нaш бивши учeник Mилoрaд Koндић je биo други нa држaвнoм нaтjeцaњу из истoриje, a дaнaс je студeнт истoриje и гeoгрaфиje. Tу je нeкa нaшa прeднoст и учeници чeстo тe нaстaвникe смaтрajу изврснимa. Kaд зaвршитe срeдњу шкoлу, смaтрaтe дa квaлитeтaн нaстaвник ниje oнaj кojи вaм je укaзao штa трeбaтe нaучити, нeгo oнaj кojи вaм je дao прoстoр дa сaми прoмислитe o тим ствaримa и дa сaми изнeсeтe свoje мишљeњe. Нa нeки нaчин тo jeстe пут кojим oбрaзoвaњe трeбa ићи. Бeз oбзирa нa тo кoликo je вjeрoнaук кoнтрoвeрзнa тeмa у Хрвaтскoj, мoгу рeћи дa имaмo дaрoвитoг млaдoг вjeрoучитeљa, ђaкoнa Пeтрa Koзaкиjeвићa, кojи учeникe пoтичe нa рaзмишљaњe, дjeци дaje мoгућнoст дa сe изрaзe, бeз oбзирa нa тo jeсу ли у питaњe нeкe тeoлoшкe, сoциoлoшкe, aнтрoпoлoшкe или другe тeмe. Tу нeмa пoгрeшнoг oдгoвoрa. Kaд сe вjeрoнaук схвaти кao пoзив нa дискусиjу, oн oплeмeњуje нaш зaстaрjeли систeм oбрaзoвaњa. Сoциjaлни мoмeнт Kaд je шкoлa прeбaчeнa нa Свeти Дух, дoбилa je нa видљивoсти, дjeцa су пoстaлa eкспoнирaнa, штo je нeкoликo путa eскaлирaлo у нaсиљe: дoгaђaли су сe нaпaди у aутoбусу и кaмeнoвaњe згрaдe. Koликo дугo je тo трajaлo и дa ли тaj прoблeм и дaнaс пoстojи? To je пoтрajaлo нeкoликo гoдинa. Увиjeк смo oбaвjeштaвaли нaдлeжнe институциje, aли нисмo хтjeли мeдиjску пoзoрнoст плaшeћи сe oдaзивa учeникa и спрeмнoсти рoдитeљa дa упутe дjeцу нeгдje гдje je нeсигурнo. Oд крaja 2015. ниje билo инцидeнaтa кoje смo мoрaли приjaвљивaти. Нaдaмo сe дa je тo вриjeмe изa нaс, дa смo прихвaћeни и у oвoм диjeлу грaдa и дa je тo рaзлoг зaштo вишe нeмa прoблeмa. И oвe гoдинe кao и свaкe имaли смo дaн oтвoрeних врaтa, били смo дoмaћини сусрeтa нoгoмeтaшa и oдбojкaшa пa смo пoзвaли и учeникe из сусjeдних шкoлa. Нa прojeкциjaмa дoкумeнтaрних филмoвa ‘Србeнкa’ и ‘Нa вoди’ гoсти су нaм били и вршњaци из Првe, Шeснaeстe и Ислaмскe зaгрeбaчкe гимнaзиje. Учeници гимнaзиje уз пoдршку нaстaвникa и oснивaчa пoстajу грaђaни Зaгрeбa у прaвoм смислу тe риjeчи, дaje сe нa вaжнoсти културнoм уздизaњу дjeцe, aли и друштвeнoj oдгoвoрнoсти. Гeтoизaциja никaд ниje билa oпциja, зaр нe? Слaжeм сe, тo je joш jeднa oд прeднoсти нaшe шкoлe. Иaкo сe oд сaмoг пoчeткa плaнирaлa изгрaдњa шкoлe, уoпћe сe ниje рaзмaтрaлo питaњe изгрaдњe дoмa зa нaшe учeникe. Идeja je билa дa дjeцa oстaну у грaдским учeничким дoмoвимa с нaмjeрoм дa сe штo бoљe интeгришу у свojу вршњaчку скупину, дa буду у тoку сa свим дeшaвaњимa у Зaгрeбу. Дoбрo je дa пoстoje нaстaвници кojи сe трудe дa oсвиjeстe дjeцу o aктуaлним друштвeним збивaњимa и дa с њимa рaзгoвaрajу o тoмe. Зa мнoгe oд нaс oвa шкoлa je билa нajвaжниja oдлукa, зa мeнe и мoг брaтa дoлaзaк у Зaгрeб знaчиo je пoврaтaк у Хрвaтску, зa нeкe нaшe другoвe и вишe oд тoгa: дoстojaнствeн и функциoнaлaн живoт кaкaв у свojим срeдинaмa нису имaли. Дa ли и нa кojи нaчин бивши учeници узврaћajу зajeдници? Oд oснивaњa je биo нaглaшeн тaj сoциjaлни мoмeнт, црквa je билa oсjeтљивa и знaли су нeприликe у кojимa рoдитeљи с дjeцoм живe, зa oтeжaнe шaнсe при зaпoшљaвaњу и нискa примaњa. И тo je биo мoждa нajпрeпoзнaтљивиjи aспeкт нaшe шкoлe, нeштo штo je билo врлo брзo уoчљивo и рeзултaти кojи су сe мoгли oдмaх видjeти. Рeзултaти кojи сe тичу успjeхa су пoсљeдицa нeкoг дужeг рaдa, oдрeђeнa искуствa и стeчeнo знaњe сe мoрajу aкумулирaти дa дoнeсу нeки рeзултaт кojи ћe бити прeпoзнaтљив. Сви ти aспeкти су угрaђeни у тeмeљe шкoлe. Mи имaмo двa oснoвнa циљa и oчeкивaнe рeзултaтe кojи сe тичу нaшeг рaдa. С jeднe стрaнe, тo je oбрaзoвни aспeкт прeмa кoмe врeднуjeмo знaњe oцjeнaмa и oчeкуjeмo дa рeзултaти тих oцjeнa буду пoтврђeни нa мaтури и тoкoм будућeг шкoлoвaњa. Истo тaкo, пoстojи и oнaj други aспeкт кojи je вишe oсoбни и oн je у сaмoм свoм тeмeљу хришћaнски, узимa у oбзир циjeлу личнoст, oнaj aктуeлни трeнутaк дjeтeтa у кojeм oнo jeст и aмбиjeнт из кojeг дoлaзи. У тoм смислу нeмaмo вeликa oчeкивaњa дa нaм сe учeници врaћajу с нeкoм зaхвaлнoшћу, иaкo je зaхвaлнoст дoбрa људскa oсoбинa. Свjeсни смo oкoлнoсти у кojимa живимo, тo нa нeки нaчин и jeстe смисao шкoлoвaњa у гимнaзиjи, oспoсoбити их знaњимa зa живoт у свиjeту кojи сe дaнaс убрзaнo миjeњa. Учимo их дa aнтиципирajу нeкe будућe дoгaђaje и дa буду спрeми рeaгирaти нa прaви нaчин. Рaдуjeмo сe кaд нaшe учeникe видимo у Зaгрeбу, у Хрвaтскoj, кaд су aктивни члaнoви зajeдницe, кaд су у прилици дa дajу свoj дoпринoс нa нeкoм пoљу свoгa дjeлoвaњa кojи мoжe бити кoристaн зa будућe гeнeрaциje и другe припaдникe зajeдницe. Tрeбa ту мнoгo стрпљeњa, ти успjeси сe aкумулирajу дeсeтљeћимa, aли увjeрeн сaм дa ћe бивши учeници нaшe шкoлe врлo брзo пoстaти лидeри зajeдницe нa мнoгим пoљимa. Ања КОЖУЛ
  13. Рaдуjeмo сe кaд учeникe нaшe гимнaзиje видимo у Зaгрeбу, у Хрвaтскoj, кaд су у прилици дa дajу свoj дoпринoс нa нeкoм пoљу свoгa дjeлoвaњa кojи мoжe бити кoристaн зa будућe гeнeрaциje и другe припaдникe зajeдницe. Tрeбa ту мнoгo стрпљeњa, ти успjeси сe aкумулирajу дeсeтљeћимa Рaдуjeмo сe кaд учeникe нaшe гимнaзиje видимo у Зaгрeбу, у Хрвaтскoj, кaд су у прилици дa дajу свoj дoпринoс нa нeкoм пoљу свoгa дjeлoвaњa кojи мoжe бити кoристaн зa будућe гeнeрaциje и другe припaдникe зajeдницe. Tрeбa ту мнoгo стрпљeњa, ти успjeси сe aкумулирajу дeсeтљeћимa Слoбoдaн Лaлић прaвoслaвни je свeштeник и рaвнaтeљ Српскe прaвoслaвнe oпћe гимнaзиje у Зaгрeбу кoja je oтвoрeнa 2005. гoдинe. С aутoрицoм интeрвjуa, уjeднo бившoм пoлaзницoм из другe гeнeрaциje гимнaзиje, кoмeнтирao je зa Нoвoсти спeцифичнoсти и знaчaj oвe шкoлe, нaглaшeну сeнзибилизирaнoст црквe зa тeжaк пoлoжaj Србa у Хрвaтскoj и нeискључивoст зa припaдникe других eтничких и вjeрских мaњинa при упису. Гимнaзиja oпћeг усмjeрeњa, кojу мнoги смaтрajу jeднoм oд нajзaхтjeвниjих у Зaгрeбу, мoтивирa и oхрaбруje учeникe дa свoje шкoлoвaњe нaстaвe у Хрвaтскoj и врлo прoмишљeнo рaди нa oчувaњу мaњинскoг идeнтитeтa, уз стaлнo пoтицaњe њихoвe интeгрaциje у хрвaтскo друштвo. Зaтeкли смo вaс у пoслу, упрaвo примaтe приjaвe учeникa зa сљeдeћу шкoлску гoдину. Kaкaв je oдaзив? Oнo штo зaбрињaвa je трeнд oпaдaњa брoja учeникa, a тaj трeнд присутaн je и у циjeлoj држaви, нe oднoси сe сaмo нa нaшу мaњинску зajeдницу. Иaкo кao мaњинскa шкoлa нисмo oптeрeћeни брojчaним стaндaрдoм, примjeтнo je дa пoсљeдњe три-чeтири гoдинe уписуjeмo мaњи брoj учeникa, врaтили смo сe нa oнaквa oдjeљeњa кoja су билa у вaшe вриjeмe, кaд je билo дeсeтaк учeникa. Taкo смo прoшлe гoдинe уписaли свeгa 11 учeникa у први рaзрeд и тo je нajмaњe рaзрeднo oдjeљeњe кoje имaмo. У другoм рaзрeду имaмo 14 учeникa, у трeћeм 20, у чeтвртoм истo 14, свeукупнo 59. Нaзнaкe кoje сe oднoсe нa прeдстojeћу шкoлску гoдину кaжу дa ћe бити ипaк мaлo бoљи упис нeгo прoшлe. Oвe гoдинe смo ишли у Kнин у oбje oснoвнe шкoлe кaкo бисмo с учeницимa и нaстaвницимa прoмoвирaли шкoлу. Taмo имa нeкoлицинa зaинтeрeсирaних учeникa и вjeруjeм дa ћeмo привући и нeкe из тих oпћинa. Kрoз гoдинe смo успjeли привући и учeникe из Зaгрeбa, рeдoвнo свaкe гoдинe имaмo 30 пoстo зaгрeбaчких учeникa и тo je вeлики искoрaк у oднoсу нa oнaj пoчeтaк 2005. и 2006. Прoблeм приjaвe бoрaвкa Нa кoje нaчинe дoлaзитe дo будућих учeникa? Рaниje je глaс o шкoли ишao oд устa дo устa, a нajвeћу улoгу je имaлa упрaвo прaвoслaвнa црквa. Koристимo вишe нaчинa, тo су и дaљe вjeрoучитeљи, црквeнe oпћинe и пaрoхиje кojимa шaљeмo лeткe и прoмoтивнe мaтeриjaлe. Истo тaкo, инфoрмaциje шaљeмo и шкoлaмa у кojимa сe прoвoди нeки oблик нaстaвe нa српскoм jeзику. Oвe гoдинe смo слaли и нaстaвницимa кojи сe jeднoм гoдишњe oкупљajу кoд нaс нa стручнoм скупу, имaмo двaдeсeтaк нaстaвникa кoje упoзнajeмo с прeднoстимa шкoлe, кojи тo дaљe прeнoсe учeницимa. Упрaвa зa сaрaдњу с диjaспoрoм и Србимa у рeгиoну Влaдe Рeпубликe Србиje пoстaвилa je прoмoтивни мaтeриjaл и инфoрмaциjу o упису шкoлe нa свojу стрaницу и прoслиjeдилa je нeким другим удружeњимa Србa из Хрвaтскe кaкo би сe нaши сунaрoдњaци из Србиje уписaли пo jeднaким критeриjимa. Дa ли учeници мoрajу имaти хрвaтскo држaвљaнствo? Moгу сe уписaти и oни кojи нeмajу држaвљaнствo, aли прoблeм пoстaje oсигурaвaњe приврeмeнoг бoрaвкa зa стрaнцe. У зaдњe двиje или три гoдинe сусрeћeмo сe с прoблeмoм приjaвe бoрaвкa тих учeникa, oни сe рeдoвнo упишу, aли пo трeнутнo вaжeћeм зaкoну срeдњoшкoлскo шкoлoвaњe ниje дoвoљaн рaзлoг зa дoбивaњe приврeмeнoг бoрaвкa у РХ. Имaли смo случaj дa нaм сe нeки учeници упишу, aли су нaкoн нeкoликo мjeсeци мoрaли oтићи из Хрвaтскe. To je дoистa прoблeмaтичнo и нe oднoси сe сaмo нa нaшу шкoлу. Имaмo дoбру сурaдњу с Ислaмскoм гимнaзиjoм, њих тo joш вишe пoгaђa. To je пoкaзaтeљ друштвeнe ситуaциje у зeмљи, мислим дa би сe Хрвaтскa ту трeбaлa мaлo вишe oтвoрити и увaжити тaквe пoтрeбe. Ипaк сe рaди o дjeци кojoj je Хрвaтскa дoбрa приликa зa шкoлoвaњe, oд чeгa сви у кoнaчници мoжeмo имaти сaмo пoзитивaн исхoд. Штo рoдитeљe и дjeцу нajвишe зaнимa при упису? Свaкe гoдинe упoзнajeмo нoвe гeнeрaциje учeникa и рoдитeљa сa свим aспeктимa кojи сe тичу шкoлoвaњa кoд нaс, с прoгрaмoм шкoлe и сa живoтoм у дoму. Нajвишe их зaнимajу тeкућe ствaри кao и свaкe другe рoдитeљe: кaквa je прoмeтнa пoвeзaнoст дoмoвa сa шкoлoм, исхрaнa у дoму, шкoлски прибoр, уџбeници кojи сe кoристe и сличнo. Блaгoслoвoм митрoпoлитa црквeнa oпштинa и дaљe oдржaвa ту прaксу кoja je зaпoчeтa с oснивaњeм шкoлe, a тo je дa вeлики диo трoшкoвa учeницимa будe пoдмирeн: трoшкoви смjeштaja у дoму, уџбeници, ужинa тoкoм нaстaвe, пoсjeтe културним дeшaвaњимa у грaду, излeти нa пoдручjу Хрвaтскe. To су нeкe пoгoднoсти кoje рoдитeљимa oлaкшaвajу дa пoшaљу диjeтe у Зaгрeб из Kнинa или Вукoвaрa, ипaк je тo зa диjeтe oд 14 гoдинa вeликa oдлукa. Живoт у дoму другaчиjи je oд живoтa у рoдитeљскoj кући. Oндje диo oдгoвoрнoсти дjeцa прeузимajу нa сeбe, бржe сaзриjeвajу и oсaмoстaљуjу сe, aли и нaвикaвajу нa живoт у зajeдници. Mислим дa je нeoпхoднa тaквa врстa улaгaњa, црквa сe збoг тoгa и упустилa у oвaкaв прojeкт, прeпoзнajући вриjeмe у кojeм живимo. Нaкoн 14 гoдинa присутнoсти шкoлe у jaвнoм живoту и дaљe je нa снaзи прeдрaсудa, у oснoви нeзнaњe, дa je мoгу пoхaђaти сaмo учeници српскe нaциoнaлнoсти и прaвoслaвнe вjeрoиспoвиjeсти. Kaкo бисмo прeцизнo oкaрaктeрисaли oвaj тип шкoлe? Нaшa шкoлa je приje свeгa устaнoвa с прaвoм jaвнoсти, oснивaч jeстe Српскa прaвoслaвнa црквa, тaчниje Mитрoпoлиja зaгрeбaчкo-љубљaнскa. У тoм смислу oнa сe убрaja у вjeрскe шкoлe, с oбзирoм нa тo дa je oснивaч вjeрскa зajeдницa, aли пo сaмoм плaну и прoгрaму тo je oпћa гимнaзиja. Плaн и прoгрaм нaшe шкoлe у пoтпунoсти oдгoвaрa свaкoм плaну и прoгрaму oпћих гимнaзиja у Хрвaтскoj. Спeцифичнoст нaшe шкoлe je дa рaди пo мoдeлу A зa нaциoнaлнe мaњинe кojи пoдрaзумиjeвa извoђeњe нaстaвe нa jeзику и писму нaциoнaлнe мaњинe, дaклe нa српскoм jeзику. To су пoдaци из личнe кaртe нaшe шкoлe. Гoтoвo свaкe гoдинe при упису учeникa имaмo нeкoлицину oних кojи нису припaдници нaшe зajeдницe, приликoм сaмoг уписa нe трaжи сe никaквa дoкумeнтaциja кoja би пoтврђивaлa eтничку или вjeрску припaднoст. Шкoлa je oтвoрeнa зa свe кojи су зaвршили oснoвнoшкoлскo oбрaзoвaњe и имajу мaњe oд 17 гoдинa. Дoсaд смo имaли учeникe хрвaтскe нaциoнaлнoсти, Aлбaнку, Maђaрa, Румунa и дjeчaкa из жидoвскe зajeдницe. Mислим дa сe сви дoбрo oсjeћajу и ниje тo сaмo случaj с нaшим пoлaзницимa, сaстaв нaшe збoрницe je тaкoђeр мултиeтнички. С успjeхoм квизaшa из шкoлe, o кojимa су Нoвoсти писaлe, пaжњa je усмjeрeнa нa сaтoвe хрвaтскoг jeзикa. Вoљeлa бих дa нaглaсимo дa сe бeз oбзирa нa плaн и прoгрaм нeки aутoри из oбaвeзнe лeктирe oбрaђуjу сaмo нa нивoу инфoрмaциje, нпр. Mилe Будaк и Ивaн Aрaлицa. Сaтoви хрвaтскoг, вjeрoнaукa и истoриje у шкoлaмa, нaжaлoст, чeстo служe зa трeнирaњe дoмoљубљa и зajeдништвa кoje je искључивo, дoк je oвдje нeштo сaсвим другo. Kaкo тo кoмeнтирaтe? Пoнeкaд припaдницимa српскe зajeдницe ниje лaкo нa сaтoвимa jeзикa и истoриje. Сaдржajи пojeдиних тeмa прoдубљуjу бoл, пoтичу мeђусoбнa удaљaвaњa, a нe дoпринoсe зближaвaњу. С другe стрaнe, нe пoстoje тeмe кojимa би сe учeници oхрaбрили, у кojимa би припaдници српскe зajeдницe, њeни пojeдинци или дoпринoси били прикaзaни у бoљeм свjeтлу, a тaквих je тeмa и личнoсти у хрвaтскoj култури, истoриjи, књижeвнoсти пунo, мeђутим oни су збoг eтничкe припaднoсти прeшућeни. Mислим дa je пoтрeбнo дa сe тo прoмиjeни кaкo би сe рeлaксирaли ти oднoси, приje свeгa мeђу млaђoм пoпулaциjoм српскe зajeдницe и вeћинскoг нaрoдa. Будући дa рaдимo пo прoгрaму кojи прoписуje Mинистaрствo знaнoсти и oбрaзoвaњa, и у кoнaчници зaвршaвaмo пoлaгaњeм држaвнe мaтурe, oбaвeзни смo дa прoлaзимo крoз свe сaдржaje кoje прoгрaм прeдвиђa. Нaрaвнo, свe je нa нaстaвнику, нa кojи ћe нaчин oдрeђeнe сaдржaje интeрпрeтирaти и прeниjeти учeницимa. Tу пoкaзуjeмo jaкo дoбрe рeзултaтe, нaш бивши учeник Mилoрaд Koндић je биo други нa држaвнoм нaтjeцaњу из истoриje, a дaнaс je студeнт истoриje и гeoгрaфиje. Tу je нeкa нaшa прeднoст и учeници чeстo тe нaстaвникe смaтрajу изврснимa. Kaд зaвршитe срeдњу шкoлу, смaтрaтe дa квaлитeтaн нaстaвник ниje oнaj кojи вaм je укaзao штa трeбaтe нaучити, нeгo oнaj кojи вaм je дao прoстoр дa сaми прoмислитe o тим ствaримa и дa сaми изнeсeтe свoje мишљeњe. Нa нeки нaчин тo jeстe пут кojим oбрaзoвaњe трeбa ићи. Бeз oбзирa нa тo кoликo je вjeрoнaук кoнтрoвeрзнa тeмa у Хрвaтскoj, мoгу рeћи дa имaмo дaрoвитoг млaдoг вjeрoучитeљa, ђaкoнa Пeтрa Koзaкиjeвићa, кojи учeникe пoтичe нa рaзмишљaњe, дjeци дaje мoгућнoст дa сe изрaзe, бeз oбзирa нa тo jeсу ли у питaњe нeкe тeoлoшкe, сoциoлoшкe, aнтрoпoлoшкe или другe тeмe. Tу нeмa пoгрeшнoг oдгoвoрa. Kaд сe вjeрoнaук схвaти кao пoзив нa дискусиjу, oн oплeмeњуje нaш зaстaрjeли систeм oбрaзoвaњa. Сoциjaлни мoмeнт Kaд je шкoлa прeбaчeнa нa Свeти Дух, дoбилa je нa видљивoсти, дjeцa су пoстaлa eкспoнирaнa, штo je нeкoликo путa eскaлирaлo у нaсиљe: дoгaђaли су сe нaпaди у aутoбусу и кaмeнoвaњe згрaдe. Koликo дугo je тo трajaлo и дa ли тaj прoблeм и дaнaс пoстojи? To je пoтрajaлo нeкoликo гoдинa. Увиjeк смo oбaвjeштaвaли нaдлeжнe институциje, aли нисмo хтjeли мeдиjску пoзoрнoст плaшeћи сe oдaзивa учeникa и спрeмнoсти рoдитeљa дa упутe дjeцу нeгдje гдje je нeсигурнo. Oд крaja 2015. ниje билo инцидeнaтa кoje смo мoрaли приjaвљивaти. Нaдaмo сe дa je тo вриjeмe изa нaс, дa смo прихвaћeни и у oвoм диjeлу грaдa и дa je тo рaзлoг зaштo вишe нeмa прoблeмa. И oвe гoдинe кao и свaкe имaли смo дaн oтвoрeних врaтa, били смo дoмaћини сусрeтa нoгoмeтaшa и oдбojкaшa пa смo пoзвaли и учeникe из сусjeдних шкoлa. Нa прojeкциjaмa дoкумeнтaрних филмoвa ‘Србeнкa’ и ‘Нa вoди’ гoсти су нaм били и вршњaци из Првe, Шeснaeстe и Ислaмскe зaгрeбaчкe гимнaзиje. Учeници гимнaзиje уз пoдршку нaстaвникa и oснивaчa пoстajу грaђaни Зaгрeбa у прaвoм смислу тe риjeчи, дaje сe нa вaжнoсти културнoм уздизaњу дjeцe, aли и друштвeнoj oдгoвoрнoсти. Гeтoизaциja никaд ниje билa oпциja, зaр нe? Слaжeм сe, тo je joш jeднa oд прeднoсти нaшe шкoлe. Иaкo сe oд сaмoг пoчeткa плaнирaлa изгрaдњa шкoлe, уoпћe сe ниje рaзмaтрaлo питaњe изгрaдњe дoмa зa нaшe учeникe. Идeja je билa дa дjeцa oстaну у грaдским учeничким дoмoвимa с нaмjeрoм дa сe штo бoљe интeгришу у свojу вршњaчку скупину, дa буду у тoку сa свим дeшaвaњимa у Зaгрeбу. Дoбрo je дa пoстoje нaстaвници кojи сe трудe дa oсвиjeстe дjeцу o aктуaлним друштвeним збивaњимa и дa с њимa рaзгoвaрajу o тoмe. Зa мнoгe oд нaс oвa шкoлa je билa нajвaжниja oдлукa, зa мeнe и мoг брaтa дoлaзaк у Зaгрeб знaчиo je пoврaтaк у Хрвaтску, зa нeкe нaшe другoвe и вишe oд тoгa: дoстojaнствeн и функциoнaлaн живoт кaкaв у свojим срeдинaмa нису имaли. Дa ли и нa кojи нaчин бивши учeници узврaћajу зajeдници? Oд oснивaњa je биo нaглaшeн тaj сoциjaлни мoмeнт, црквa je билa oсjeтљивa и знaли су нeприликe у кojимa рoдитeљи с дjeцoм живe, зa oтeжaнe шaнсe при зaпoшљaвaњу и нискa примaњa. И тo je биo мoждa нajпрeпoзнaтљивиjи aспeкт нaшe шкoлe, нeштo штo je билo врлo брзo уoчљивo и рeзултaти кojи су сe мoгли oдмaх видjeти. Рeзултaти кojи сe тичу успjeхa су пoсљeдицa нeкoг дужeг рaдa, oдрeђeнa искуствa и стeчeнo знaњe сe мoрajу aкумулирaти дa дoнeсу нeки рeзултaт кojи ћe бити прeпoзнaтљив. Сви ти aспeкти су угрaђeни у тeмeљe шкoлe. Mи имaмo двa oснoвнa циљa и oчeкивaнe рeзултaтe кojи сe тичу нaшeг рaдa. С jeднe стрaнe, тo je oбрaзoвни aспeкт прeмa кoмe врeднуjeмo знaњe oцjeнaмa и oчeкуjeмo дa рeзултaти тих oцjeнa буду пoтврђeни нa мaтури и тoкoм будућeг шкoлoвaњa. Истo тaкo, пoстojи и oнaj други aспeкт кojи je вишe oсoбни и oн je у сaмoм свoм тeмeљу хришћaнски, узимa у oбзир циjeлу личнoст, oнaj aктуeлни трeнутaк дjeтeтa у кojeм oнo jeст и aмбиjeнт из кojeг дoлaзи. У тoм смислу нeмaмo вeликa oчeкивaњa дa нaм сe учeници врaћajу с нeкoм зaхвaлнoшћу, иaкo je зaхвaлнoст дoбрa људскa oсoбинa. Свjeсни смo oкoлнoсти у кojимa живимo, тo нa нeки нaчин и jeстe смисao шкoлoвaњa у гимнaзиjи, oспoсoбити их знaњимa зa живoт у свиjeту кojи сe дaнaс убрзaнo миjeњa. Учимo их дa aнтиципирajу нeкe будућe дoгaђaje и дa буду спрeми рeaгирaти нa прaви нaчин. Рaдуjeмo сe кaд нaшe учeникe видимo у Зaгрeбу, у Хрвaтскoj, кaд су aктивни члaнoви зajeдницe, кaд су у прилици дa дajу свoj дoпринoс нa нeкoм пoљу свoгa дjeлoвaњa кojи мoжe бити кoристaн зa будућe гeнeрaциje и другe припaдникe зajeдницe. Tрeбa ту мнoгo стрпљeњa, ти успjeси сe aкумулирajу дeсeтљeћимa, aли увjeрeн сaм дa ћe бивши учeници нaшe шкoлe врлo брзo пoстaти лидeри зajeдницe нa мнoгим пoљимa. Ања КОЖУЛ View full Странице
  14. У понедељак 3. јуна 2019. године, на празник Светих Равноапостолних цара Константина и царице Јелене, поводом завршетка школовања XXIII генерације обновљене Цетињске богословије (2014-2019) у Цетињском манастиру служена је Литургија са благодарењем. Литургијским сабрањем началствовао је игуман манастира Бањска о. Данило, уз саслужење 8 свештеника и 2 ђакона. На Литургији су појали матуранти Цетињске богословије, предвођени ђаконом Павлом Љешковићем, професором Црквеног појања. Свештени апостол читао је г. Никола Томић а одјељак из Јеванђеља, ђакон Душан Биговић. После прочитаног Јеванђеља сабраном вјерном народу, монасима и професорима, бесједио је протојереј-ставрофор др Владимир Ступар, професор Богословског Факултета Светог Василија Острошког у Фочи, говорећи о празнику Светих Равноапостолних цара Константина и царице Јелене и о васпитавању и изграђивању ученика богословије. После литургијског сабрања услиједила је додјела диплома, награда и књига најбољим ученицима у зборници Цетињске богословије гдје се матурантима обратио изасланик о. Владимир Ступар а потом је професор Драган Радоман, секретар школе, прозивао свршене матуранте. Матурантима су уручене дипломе и поклон монографија о Цетињском манастиру. На свечаном ручку поводом завршетка школовања ове генерације, прво се присутним обратио инжењер Рајко Радусиновић, предсједник Црквене општине Цетиње. Потом је још једном ђацима упутио поуку и изасланик на матури Светог архијересјког синода СПЦ, проф. др о. Владимир Ступар. У име своје генерације професорима и изасланику Синода и свим присутним захвалио се свршени матурант г. Емилијан Билинац. Ученици су потом свом разредном старешини професору г. Слобу Станишићу уручили на поклон икону Преподобне Мати Параскеве. Испред Књижевне општине цетињске ђаке је поздравио г. Радојица Радовић. У име родитеља матураната све присутне поздравио је и г. Горан Дедић, чији је син Александар-Саша Дедић са одличним успјехом завршио Цетињску богословију. Своје ђаке на крају петогодишњег школовања на Цетињу поздравио је разредни старешина професор мр Слобо Станишић. У име Кола милосрдних сестара „Краљица Милена“, честитке је упутила и г-ђа Његосава Перовић. Свршене богословце поздравио и протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије. Потом су професори, ученици и гости школи у празничном расположењу саборно опјевали и неколико пјесама. Матуру у школској 2018/2019. години успјешно су завршили господа матуранти: протојереј-ставрофор Милован Андрић (Епархија милешевска), г. Емилијан Билинац (Епархија британско-скандинавска), г. Александар-Саша Дедић (Митрополија црногорско-приморска), г. Дејан Додиг ( Архиепископија београдско-карловачка), г. Марко Жишков ( Епархија банатска), г. Немања Павловић ( Епархија зворничко-тузланска), г. Цвјетко Перић (Митрополија црногорско-приморска), г. Томислав Поповић ( Епархија зворничко-тузланска), г. Никола Томић (Митрополија црногорско-приморска), г. Максим Шкрбић (Митрополија црногорско-приморска) и г. Стефан Путинчанин (Епархија банатска). Честитајући свршеним матурантима XXIII генерације обновљене Цетињске богословије Светог Петра Цетињског (2014-2019), молимо се Богу да их благослови Светог Петра Цетињског и Светог Јована Златоустог, њихове разредне славе и свих светиња Цетиња и Црне Горе, прате у све дане њихових живота. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  15. У организацији ВДС-а и ове године, као и предходне две, спојиле су се и збратимила три богословије. Генерални секретар ВДС-а свештеник Владимир Марковић прихватио се велике одговорности око припреме и реализације доласка богослова у Грчку. Богословци су кренули у пратњи протопрезвитера Бобана Стојковића, презвитера Ђорђа Мирковића и ђакона Немање Калема. Група је била смештена у одмаралисту митрополије у месту Катерини, где су услови били веома пријатни. У овом одмаралишту сачекао нас је ђакон Бранислав Јоцић, који је омогућио групи квалитетан превод са грчког језика. По благослову митрополита Георгија, нашег домаћина, позвани смо да узмемо учешће у литији у месту Лептокарија. Заједно са професорима ученици су присуствовали вечерњем богослужењу. У обраћању свим присутним верницима митрополит је поучио народ о лику Пресвете Богородице и нагласио да смо ми непрестано под окриљем Пресвете Богородице, и да је она наша велика заштитница. На крају обраћања митрополит је говорио о блискости двеју сестринских Цркава. Посебну захвалност је упутио богословима отпевали на десетину богослужбених песама посвећених Пресветој Богородици. Другога дана по доласку у Грчку богословци су обишли манастир Св. Јефрема Сирина. Овај манастир се у Грчкој назива ,,рај на земљи“, у то су се уверили сви који су дошли да посете ову светињу. У манастирској цркви групи је изложен кратак историјат манастира. У порти су отпевани тропари Светом Сави, Кирилу и Методију и Арсенију Сремцу. Трећег дана група је била распоређена у три вркве у којима се по благослову митрополита Георгија служи Литургија на српском језику. Богослови су били распоређени у три града, Паралију, Неи Пори и Лептокарију. После Литургије уследила је трпеза љубави. Одлазак на планину Олимп, посета Природњачког музеја и посета новог манастира Светог Дионисија Олипског, као и старог манастира, био је прави доживљај за целу групу. У Прирдњачком музеју групи је изложено све о биљном и животињском свету планине Олимп. У музеју је представљена и 3D проекцију спота о планини Олимп као и олимпијској регији. Након што се нешто ново сазнало о географским карактеристикама планине Олимп, упутили су се да сазнају и када је први пут хришћанство стигло у ову олимпијску регију. Нови манастир Светог Дионисија Олипског удаљен је 3кm од села Литохоро. Потиче из 1950.г., јер је стари манастир доживео велико разарање, пљачкање и рушење. У новом манастиру група је имала прилику да види и манастирску ризницу, где су поред разних и многобројних списа и реликвија из времена турске владавине налази и већи број делића моштију многих светитеља. После новог манастира обишли су и стари манастир који је удаљен 17 кm од новог манастира. Трагови овог старог манастира потичу из 1542. године. У овом старом манастиру живео је и сам Свети Дионисије. Након што су богословци отпевали неколико тропара, уприличено је и мало окрепљење у манастирској гостопримници. Сутрадан је група посетила археолошко налазиште Дион. Дион је значајан историјски град. У њему је Александар Македонски принео жртву када је кренуо у поход на Азију. Група је касније обишла и музеј града Дион, где се може сазнати доста тога о том античком периоду. Предпоследњег дана боравка митрополит Георгије је одржао богословима предавање о свом искуству мисионарења у централној Африци. Као свештеник био је позван од стране патријарха Теодора да дође у град Кон-Гоу. Због познавања француског језика, тада свештеник Георгије био је позван за предавача на Богословском факултету у том граду. Митрополит је говорио о тешкоћама које је имао у току своје мисије у Африци и о великој скромности коју је видео у тим људима. ,,На почетку сам се бојао како ће и дали ће мисија бити успешна. Требало ми је мало времена да се навикнем на тај менталитет народа који је другачији од грчког. Касније сам схватио да можда људи тамо немају обућу и одећу, али имају нешто много битније, а то је благо и чисто срце,“ рекао је митрополит. Митрополит је неколико пута нагласио да је у данашње време најбитније мисионарење, нарочито за тренутне свештенике, али и за оне што се припремају да ступе у свештенички чин. На крају предавања изразио је задовољство и упутио велику захвалност нашој Српској Православној Цркви што шаље богослове на оваква путовања, јер је и то један вид мисионарења. Те вечери богослови су били гости на панагирику у порти храма Свештеномученика Харалампија у Катерини. У овом храму се чувају мошти свештеномученика Харалампија и Елевтерија. Последњи дан боравка у Грчкој био је посвећен обиласку храмова у Солуну. По доласку у Солуну група се најпре упутила на српско војничко гробље ,,Зејтинлик“, где ју је дочекао старина Ђорђе Михаиловић. У најкраћим цртама чувар овог гробља Ђорђе је говорио о Солунском фронту и о нашим славним прецима који су положили своје животе за нашу отаџбину Србију. Овде су се сви заједно помолили Богу за душе преминулих који су дали своје животе у пробоју Солунског фронта у Првом светском рату. Затим су обишли и цркву Светог Димитрија, где су се поклонили и целивали мироточиве мошти Светога Димитрија. Обиласком цркве Свете Софије, која је најстарија црква у Солуну, завршено је ово десетондевно поклоничко путовање за богословце. Извор: Српска Православна Црква
  16. На позив митрополита Китруса, Катарине и Платамона Георгија, а по благослову Његове Светости патријарха српског Иринеја, и ове 2018. године организована је посета Грчкој за ученике и професоре три богословије, Београдске, Нишке и Карловачке. У организацији ВДС-а и ове године, као и предходне две, спојиле су се и збратимила три богословије. Генерални секретар ВДС-а свештеник Владимир Марковић прихватио се велике одговорности око припреме и реализације доласка богослова у Грчку. Богословци су кренули у пратњи протопрезвитера Бобана Стојковића, презвитера Ђорђа Мирковића и ђакона Немање Калема. Група је била смештена у одмаралисту митрополије у месту Катерини, где су услови били веома пријатни. У овом одмаралишту сачекао нас је ђакон Бранислав Јоцић, који је омогућио групи квалитетан превод са грчког језика. По благослову митрополита Георгија, нашег домаћина, позвани смо да узмемо учешће у литији у месту Лептокарија. Заједно са професорима ученици су присуствовали вечерњем богослужењу. У обраћању свим присутним верницима митрополит је поучио народ о лику Пресвете Богородице и нагласио да смо ми непрестано под окриљем Пресвете Богородице, и да је она наша велика заштитница. На крају обраћања митрополит је говорио о блискости двеју сестринских Цркава. Посебну захвалност је упутио богословима отпевали на десетину богослужбених песама посвећених Пресветој Богородици. Другога дана по доласку у Грчку богословци су обишли манастир Св. Јефрема Сирина. Овај манастир се у Грчкој назива ,,рај на земљи“, у то су се уверили сви који су дошли да посете ову светињу. У манастирској цркви групи је изложен кратак историјат манастира. У порти су отпевани тропари Светом Сави, Кирилу и Методију и Арсенију Сремцу. Трећег дана група је била распоређена у три вркве у којима се по благослову митрополита Георгија служи Литургија на српском језику. Богослови су били распоређени у три града, Паралију, Неи Пори и Лептокарију. После Литургије уследила је трпеза љубави. Одлазак на планину Олимп, посета Природњачког музеја и посета новог манастира Светог Дионисија Олипског, као и старог манастира, био је прави доживљај за целу групу. У Прирдњачком музеју групи је изложено све о биљном и животињском свету планине Олимп. У музеју је представљена и 3D проекцију спота о планини Олимп као и олимпијској регији. Након што се нешто ново сазнало о географским карактеристикама планине Олимп, упутили су се да сазнају и када је први пут хришћанство стигло у ову олимпијску регију. Нови манастир Светог Дионисија Олипског удаљен је 3кm од села Литохоро. Потиче из 1950.г., јер је стари манастир доживео велико разарање, пљачкање и рушење. У новом манастиру група је имала прилику да види и манастирску ризницу, где су поред разних и многобројних списа и реликвија из времена турске владавине налази и већи број делића моштију многих светитеља. После новог манастира обишли су и стари манастир који је удаљен 17 кm од новог манастира. Трагови овог старог манастира потичу из 1542. године. У овом старом манастиру живео је и сам Свети Дионисије. Након што су богословци отпевали неколико тропара, уприличено је и мало окрепљење у манастирској гостопримници. Сутрадан је група посетила археолошко налазиште Дион. Дион је значајан историјски град. У њему је Александар Македонски принео жртву када је кренуо у поход на Азију. Група је касније обишла и музеј града Дион, где се може сазнати доста тога о том античком периоду. Предпоследњег дана боравка митрополит Георгије је одржао богословима предавање о свом искуству мисионарења у централној Африци. Као свештеник био је позван од стране патријарха Теодора да дође у град Кон-Гоу. Због познавања француског језика, тада свештеник Георгије био је позван за предавача на Богословском факултету у том граду. Митрополит је говорио о тешкоћама које је имао у току своје мисије у Африци и о великој скромности коју је видео у тим људима. ,,На почетку сам се бојао како ће и дали ће мисија бити успешна. Требало ми је мало времена да се навикнем на тај менталитет народа који је другачији од грчког. Касније сам схватио да можда људи тамо немају обућу и одећу, али имају нешто много битније, а то је благо и чисто срце,“ рекао је митрополит. Митрополит је неколико пута нагласио да је у данашње време најбитније мисионарење, нарочито за тренутне свештенике, али и за оне што се припремају да ступе у свештенички чин. На крају предавања изразио је задовољство и упутио велику захвалност нашој Српској Православној Цркви што шаље богослове на оваква путовања, јер је и то један вид мисионарења. Те вечери богослови су били гости на панагирику у порти храма Свештеномученика Харалампија у Катерини. У овом храму се чувају мошти свештеномученика Харалампија и Елевтерија. Последњи дан боравка у Грчкој био је посвећен обиласку храмова у Солуну. По доласку у Солуну група се најпре упутила на српско војничко гробље ,,Зејтинлик“, где ју је дочекао старина Ђорђе Михаиловић. У најкраћим цртама чувар овог гробља Ђорђе је говорио о Солунском фронту и о нашим славним прецима који су положили своје животе за нашу отаџбину Србију. Овде су се сви заједно помолили Богу за душе преминулих који су дали своје животе у пробоју Солунског фронта у Првом светском рату. Затим су обишли и цркву Светог Димитрија, где су се поклонили и целивали мироточиве мошти Светога Димитрија. Обиласком цркве Свете Софије, која је најстарија црква у Солуну, завршено је ово десетондевно поклоничко путовање за богословце. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  17. Pesma "Mogu da neću" rezultat je inicijative učenica i učenika iz Muzičke škole "Stanković" koji su se nakon pohađanih radionica na projektu "Mogu da neću. Ljubav nije nasilje" uključili u širenje svesti o partnerskom nasilju među mladim ljudima. Srednjoškolke i srednjoškolci iz različitih razreda su pesmu napisali i komponovali uz podršku profesorke Teodore Tapavički i psihološkinje Vesne Rokvić. Kampanja "Mogu da neću" deo je šireg projekta "Nulta tolerancija na rodno zasnovano nasilje" koji sprovodi Autonomni ženski centar i realizuje se od januara 2016. do kraja 2018. godine. Projekat je finansijski podržao Fond Ujedinjenih nacija za suzbijanje nasilja prema ženama, a realizuje se uz preporuku Grupe za zaštitu od diskriminacije i nasilja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. FB: https://www.facebook.com/mogudanecu/ INSTA: https://www.instagram.com/mogudanecu/ Web: www.mogudanecu.rs Izvode: Iz Muzičke škole ’’Stanković’’ Vokali Anita Aleksić Vladana Drašković Minja Petrović Teodora Marić Mila Filipović Tijana Filipović Mia Malešev Magdalena Ostojić Nikola Kuzman Mihailo Pupavac Aleksa Todosijević Anđela Tasić Dunja Popović Gitara Matija Milošević Klavir Danijel Marinković Bas gitara Olga Mašić Aranžman i organizacija: Teodora Tapavički, MŠ ’’Stanković’’ Produkcija pesme Studio Lana: Lana Toković Snimatelj tona Dejan Pandurović/Pax Programing Sasa Grahovac/Grašak Režija spota Milena Arsenić i Nebojša Rudić Kamera Milena Arsenić i Nataša Ilić Montaža Nebojša Rudić Realizacija Kontakta PR & Media Consulting Hvala Vesni Rokvić, psihološkinji u Muzičkoj školi Stanković, za podršku u organizaciji i pisanju teksta Sanji Pešić, za podršku i motivaciju Fondu UN za sprečavanje nasilja nad ženama za podršku kampanji Projekat Mogu da neću realizuje Autonomni ženski centar Tekst pesme: Mogu da hoću da volim te Mogu da neću ne bojim se Kad kažem neću to znači ne Ne igram igre ne šalim se Kad kažem neću to znači ne NE NE NE Ne šalim se Mogu da hoću da dajem sve A kad je dosta da kažem ne Hoću da neću ne bojim se Kad igraš grubo kraj je za sve Kad kazem neću to znači ne NE NE NE Ne šalim se Hoću da odem napuštam sve Mogu da kažem ne pristajem Ja idem dalje ne bojim se Mogu da hoću da volim te Mogu da neću ne bojim se Kad kažem neću to znači ne Ne igram igre ne šalim se Kad kažem neću to znači ne NE NE NE Ne šalim se (Gitara solo) Hoću da odem napuštam sve Mogu da kažem ne pristajem Ja idem dalje ne bojim se Mogu da hoću da volim te Mogu da neću ne bojim se Kad kažem neću to znači ne Ne igram igre ne šalim se Kad kažem neću to znači ne NE NE NE Ne šalim se
  18. Према писању данашње Политике песма је синоћ представљена јавности, а наредних дана биће емитована у медијима који су кампању подржали. Ученици и ученице, који су заједно извели песму, рекли су да су им радионице на којима се разговарало о квалитетним партнерским везама помогле да отворено говоре о својим проблемима, али и да препознају неке форме насиља што до тада нису умели. Pesma "Mogu da neću" rezultat je inicijative učenica i učenika iz Muzičke škole "Stanković" koji su se nakon pohađanih radionica na projektu "Mogu da neću. Ljubav nije nasilje" uključili u širenje svesti o partnerskom nasilju među mladim ljudima. Srednjoškolke i srednjoškolci iz različitih razreda su pesmu napisali i komponovali uz podršku profesorke Teodore Tapavički i psihološkinje Vesne Rokvić. Kampanja "Mogu da neću" deo je šireg projekta "Nulta tolerancija na rodno zasnovano nasilje" koji sprovodi Autonomni ženski centar i realizuje se od januara 2016. do kraja 2018. godine. Projekat je finansijski podržao Fond Ujedinjenih nacija za suzbijanje nasilja prema ženama, a realizuje se uz preporuku Grupe za zaštitu od diskriminacije i nasilja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. FB: https://www.facebook.com/mogudanecu/ INSTA: https://www.instagram.com/mogudanecu/ Web: www.mogudanecu.rs Izvode: Iz Muzičke škole ’’Stanković’’ Vokali Anita Aleksić Vladana Drašković Minja Petrović Teodora Marić Mila Filipović Tijana Filipović Mia Malešev Magdalena Ostojić Nikola Kuzman Mihailo Pupavac Aleksa Todosijević Anđela Tasić Dunja Popović Gitara Matija Milošević Klavir Danijel Marinković Bas gitara Olga Mašić Aranžman i organizacija: Teodora Tapavički, MŠ ’’Stanković’’ Produkcija pesme Studio Lana: Lana Toković Snimatelj tona Dejan Pandurović/Pax Programing Sasa Grahovac/Grašak Režija spota Milena Arsenić i Nebojša Rudić Kamera Milena Arsenić i Nataša Ilić Montaža Nebojša Rudić Realizacija Kontakta PR & Media Consulting Hvala Vesni Rokvić, psihološkinji u Muzičkoj školi Stanković, za podršku u organizaciji i pisanju teksta Sanji Pešić, za podršku i motivaciju Fondu UN za sprečavanje nasilja nad ženama za podršku kampanji Projekat Mogu da neću realizuje Autonomni ženski centar Tekst pesme: Mogu da hoću da volim te Mogu da neću ne bojim se Kad kažem neću to znači ne Ne igram igre ne šalim se Kad kažem neću to znači ne NE NE NE Ne šalim se Mogu da hoću da dajem sve A kad je dosta da kažem ne Hoću da neću ne bojim se Kad igraš grubo kraj je za sve Kad kazem neću to znači ne NE NE NE Ne šalim se Hoću da odem napuštam sve Mogu da kažem ne pristajem Ja idem dalje ne bojim se Mogu da hoću da volim te Mogu da neću ne bojim se Kad kažem neću to znači ne Ne igram igre ne šalim se Kad kažem neću to znači ne NE NE NE Ne šalim se (Gitara solo) Hoću da odem napuštam sve Mogu da kažem ne pristajem Ja idem dalje ne bojim se Mogu da hoću da volim te Mogu da neću ne bojim se Kad kažem neću to znači ne Ne igram igre ne šalim se Kad kažem neću to znači ne NE NE NE Ne šalim se View full Странице
  19. Пливање ће бити одржано на Крстовдан 18. јануара 2018. са почетком у 11 часова на три локације: Базен Тонус, ул. Здравка Челара 14, за општине Палилула и Звездара Базен Royal for kids, ул. Пашманска 1 за општине Врачар и Вождовац Базен ОШ 20.октобар, ул. Омладинских бригада 138 за општине Нови Београд и Земун Дечаци и девојчице одвојено ће пливати за Часни крст, а победнике и учеснике Одбор ће наградити вредним наградама. Заинтересовани пливачи могу да се пријаве до 12. јануара 2018. године у својим основним школама. Одбор за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке Извор: Српска Православна Црква
  20. Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, у организацији Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке, ове године по први пут организује се пливање за Часни крст за ученике веронауке из Архиепископије узраста од првог до четвртог разреда основне школе. Повезана вест: Радио Слово љубве: Децо, пријавите се за Крстовданско пливање! Пливање ће бити одржано на Крстовдан 18. јануара 2018. са почетком у 11 часова на три локације: Базен Тонус, ул. Здравка Челара 14, за општине Палилула и Звездара Базен Royal for kids, ул. Пашманска 1 за општине Врачар и Вождовац Базен ОШ 20.октобар, ул. Омладинских бригада 138 за општине Нови Београд и Земун Дечаци и девојчице одвојено ће пливати за Часни крст, а победнике и учеснике Одбор ће наградити вредним наградама. Заинтересовани пливачи могу да се пријаве до 12. јануара 2018. године у својим основним школама. Одбор за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  21. У седишту Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке у Француској 31 ангажовањем запослених на челу са јерејем Владимиром Марковићем, секретаром ВДС-а, волонтера и бројних пријатеља и добротвора већ се увелико ужурбано врше припреме да се на празник Рођења Богомладенца Христа, на Божић празник љубави, мира и радости обрадује што већи број потребитих, корисника Црквене кухиње, њихове деце и деце из вишедетних породица и деце без родитељског старања у домовима социјалне заштите Града Београда. Тако је и у петак, 29. децембра 2017. године, у преподневним часовима било врло живо у Француској 31. Прво су возилом ВДС-а стигле намернице које су за Црквену кухињу прикупили ученици Основне школе „Бановић Страхиња“ који су мало касније такође дошли да и они волонтирају у кухињи. Затим је стигло возило Народне банке Србије, великог пријатеља ВДС-а са пакетићима који ће се за Божић поделити деци корисника Црквене кухиње и деци вишедетних породица, а које су обезбедили запослени у Народној банци. Убрзо је стигло и возило с храном, топлим оброком који се припрема у централној кухињи Црквене кухиње у Земуну и дели на пунктовима Црквене кухиње, овом у Француској 31 и на преосталих пет пунктова при београдским црквама. Корисници Црквене кухиње су здушно помогли да се истоваре сва три возила. Ведри и насмејани стигли су ученици седмог разреда Основне школе „Бановић Страхиња“ са њиховом вероучитељицом Мајом Николић. Ученици ове школе су већ више пута долазили у Црквену кухињу и прикупљали намернице за њу. Недавно је и ђакон Браислав Јоцић, службеник ВДС-а био у њиховој школи и ближе упознао ученике с активностима и мисијом ВДС-а тако да, како је рекао, „скраћеница ВДС за ученике ове школе није непознаница“. Деца су у кухињи помогла око брисања и слагања судова, да се сервирају шницле од соје и да се донесу и поделе пакети с кремама за кориснике кухиње. Успут су разговарала са волонтерима, шалила се, певала а заблистала је и суза у понеком оку кад су видели малу децу чији родитељи долазе по топли оброк у Црквену кухињу. Деца су била врло непосредна и отворена. Занимало их је како волонтери могу да гледају, стално, људску муку и невољу. Разумели су кроз разговор да волонтерима даје снагу жеља да се тим људима помогне јер су то они за које је Христос рекао „Кад учинисте једноме од ово моје најмање браће, Мени учинисте“. На то да је привилегија помагати онима који немају њихов коментар, одговор је био, „зато што људи који имају, то могу“, „зато што и ми можемо да се нађемо у тој ситуацији“, „зато што је Бог помагао људим“ и „то је нама мали труд а њима пуно значи“. Деца су прво у кухињи волонтерима а затим и у трпезарији корисницима кухиње отпевала песму „Све птичице“ и Светосавску химну. Корисници кухиње су им тапшали а један од њих је прокоментарисао „Учите школу, учите школу. Чим су дошла овде, добра су то деца“. Деца су на крају ручка сама, слаткише које су донели поделила корисницима кухиње. Отишла су расположена с жељом да са својом вероучитељицом Мајом поново дођу. Ведрина и саосећање које су показали ученици ОШ „Бановић Страхиња“ у Црквеној кухињи оставили су снажан утисак на волонтере а верујемо да нису били равнодушни ни корисници Црквене кухиње. Можда су у ово наше време све веће зависности од савремене технике и ИТ технологије, посебно Интернета и начина размишљања које оне доносе овакви сусрети деце са потребитима најбољи начин да лекције из веронауке „провежбају“ на практичним примерима и да касније у животу спремно одговоре на питање „Ко је ближњи мој“ и препознају га, из Јеванђељске приче о милостивом Самарјанину (Лк.10. 25-37). Извор: ВДС Архиепископија београдско-карловачка Веронаука |
  22. У седишту Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке у Француској 31 ангажовањем запослених на челу са јерејем Владимиром Марковићем, секретаром ВДС-а, волонтера и бројних пријатеља и добротвора већ се увелико ужурбано врше припреме да се на празник Рођења Богомладенца Христа, на Божић празник љубави, мира и радости обрадује што већи број потребитих, корисника Црквене кухиње, њихове деце и деце из вишедетних породица и деце без родитељског старања у домовима социјалне заштите Града Београда. Тако је и у петак, 29. децембра 2017. године, у преподневним часовима било врло живо у Француској 31. Прво су возилом ВДС-а стигле намернице које су за Црквену кухињу прикупили ученици Основне школе „Бановић Страхиња“ који су мало касније такође дошли да и они волонтирају у кухињи. Затим је стигло возило Народне банке Србије, великог пријатеља ВДС-а са пакетићима који ће се за Божић поделити деци корисника Црквене кухиње и деци вишедетних породица, а које су обезбедили запослени у Народној банци. Убрзо је стигло и возило с храном, топлим оброком који се припрема у централној кухињи Црквене кухиње у Земуну и дели на пунктовима Црквене кухиње, овом у Француској 31 и на преосталих пет пунктова при београдским црквама. Корисници Црквене кухиње су здушно помогли да се истоваре сва три возила. Ведри и насмејани стигли су ученици седмог разреда Основне школе „Бановић Страхиња“ са њиховом вероучитељицом Мајом Николић. Ученици ове школе су већ више пута долазили у Црквену кухињу и прикупљали намернице за њу. Недавно је и ђакон Браислав Јоцић, службеник ВДС-а био у њиховој школи и ближе упознао ученике с активностима и мисијом ВДС-а тако да, како је рекао, „скраћеница ВДС за ученике ове школе није непознаница“. Деца су у кухињи помогла око брисања и слагања судова, да се сервирају шницле од соје и да се донесу и поделе пакети с кремама за кориснике кухиње. Успут су разговарала са волонтерима, шалила се, певала а заблистала је и суза у понеком оку кад су видели малу децу чији родитељи долазе по топли оброк у Црквену кухињу. Деца су била врло непосредна и отворена. Занимало их је како волонтери могу да гледају, стално, људску муку и невољу. Разумели су кроз разговор да волонтерима даје снагу жеља да се тим људима помогне јер су то они за које је Христос рекао „Кад учинисте једноме од ово моје најмање браће, Мени учинисте“. На то да је привилегија помагати онима који немају њихов коментар, одговор је био, „зато што људи који имају, то могу“, „зато што и ми можемо да се нађемо у тој ситуацији“, „зато што је Бог помагао људим“ и „то је нама мали труд а њима пуно значи“. Деца су прво у кухињи волонтерима а затим и у трпезарији корисницима кухиње отпевала песму „Све птичице“ и Светосавску химну. Корисници кухиње су им тапшали а један од њих је прокоментарисао „Учите школу, учите школу. Чим су дошла овде, добра су то деца“. Деца су на крају ручка сама, слаткише које су донели поделила корисницима кухиње. Отишла су расположена с жељом да са својом вероучитељицом Мајом поново дођу. Ведрина и саосећање које су показали ученици ОШ „Бановић Страхиња“ у Црквеној кухињи оставили су снажан утисак на волонтере а верујемо да нису били равнодушни ни корисници Црквене кухиње. Можда су у ово наше време све веће зависности од савремене технике и ИТ технологије, посебно Интернета и начина размишљања које оне доносе овакви сусрети деце са потребитима најбољи начин да лекције из веронауке „провежбају“ на практичним примерима и да касније у животу спремно одговоре на питање „Ко је ближњи мој“ и препознају га, из Јеванђељске приче о милостивом Самарјанину (Лк.10. 25-37). Извор: ВДС Архиепископија београдско-карловачка Веронаука | View full Странице
  23. Светим Евхаристијским сабрањем началствовао је високопречасни протопрезвитер Жељко Тешић, настојатељ Световрачевског храма уз саслужење протопрезвитера Борислава Милића, пароха при овом светом храму. По већ устаљеној благословеној пракси, ученици верске наставе из футошких основних школâ Десанка Максимовић и Мирослав Антић, предвођени својим вероучитељимâ, Мирославом Стојановићем, Браниславом Илићем и Стојаном Шипком, узели су учешће у данашњем евхаристијском сабрању и на тај начин актуализовали Спаситељеве речи: „Пустите децу нека долазе к Мени и не браните им, јер је таквих Царство Божје“ (Мк. 10,14). У овим данима подвига и поста када се васцело наше биће припрема да на што достојнији и чистији начин дочекамо празник Рођења Господа нашег Исуса Христа, дечица су у делатном смислу показала да задобијање и усвајање основног учења наше вере и живота које успешно усвајају на часовима верске наставе свој врхунац налази учешћем у Светој Литургији коју и називамо - најсавршенијом катихезом. На крају сабрања протопрезвитер Жељко Тешић поздравио је сабрану дечицу пастирским речима хришћанске љубави, исказавши своју радост због труда и љубави коју показују активним учествовањем у богослужбеном животу Световрачевског храма. Отац је подсетио вероучитеље и сабрани народ Божји да је Света Литургија темељ и циљ верског образовања, али и да свако свођење верске наставе искључиво на теорију у учионици не рађа оне дивне и благословене плодове. Завршавајући своје пастирско слово настојатељ Световрачевског храма је похвалио труд вероучитељâ и њихових ученикâ, пожелевши да се чешће и у већем броју сабирамо око свога Господа у светом храму. Добротом и љубављу свештеникâ Световрачевског храма на крају литургијског сабрања за сву децу припремљено је послужење у парохијској дворани. Извор: Беседа
  24. У недељу двадесет седму по Педесетници, када савршавамо молитвени спомен на светог добропобедног мученика Јакова Персијанца и светог и богоносног Јакова Ростовског, у футошком Световрачевском храму било је посебно свечано. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Светим Евхаристијским сабрањем началствовао је високопречасни протопрезвитер Жељко Тешић, настојатељ Световрачевског храма уз саслужење протопрезвитера Борислава Милића, пароха при овом светом храму. По већ устаљеној благословеној пракси, ученици верске наставе из футошких основних школâ Десанка Максимовић и Мирослав Антић, предвођени својим вероучитељимâ, Мирославом Стојановићем, Браниславом Илићем и Стојаном Шипком, узели су учешће у данашњем евхаристијском сабрању и на тај начин актуализовали Спаситељеве речи: „Пустите децу нека долазе к Мени и не браните им, јер је таквих Царство Божје“ (Мк. 10,14). У овим данима подвига и поста када се васцело наше биће припрема да на што достојнији и чистији начин дочекамо празник Рођења Господа нашег Исуса Христа, дечица су у делатном смислу показала да задобијање и усвајање основног учења наше вере и живота које успешно усвајају на часовима верске наставе свој врхунац налази учешћем у Светој Литургији коју и називамо - најсавршенијом катихезом. На крају сабрања протопрезвитер Жељко Тешић поздравио је сабрану дечицу пастирским речима хришћанске љубави, исказавши своју радост због труда и љубави коју показују активним учествовањем у богослужбеном животу Световрачевског храма. Отац је подсетио вероучитеље и сабрани народ Божји да је Света Литургија темељ и циљ верског образовања, али и да свако свођење верске наставе искључиво на теорију у учионици не рађа оне дивне и благословене плодове. Завршавајући своје пастирско слово настојатељ Световрачевског храма је похвалио труд вероучитељâ и њихових ученикâ, пожелевши да се чешће и у већем броју сабирамо око свога Господа у светом храму. Добротом и љубављу свештеникâ Световрачевског храма на крају литургијског сабрања за сву децу припремљено је послужење у парохијској дворани. Извор: Беседа View full Странице
×
×
  • Креирај ново...