Претражи Живе Речи Утехе

У циљу спречавања ширења вируса COVID-19, обавештавамо наше свештенике и верни народ o следећем: *Позивамо све вернике, нарочито оне старије од 65 година, да у потпуности поштују мере које је донела Влада Републике Србије, укључујући и долазак у храмове на света богослужења. Кад неко од њих жели да се причести, довољно је да се јави своме надлежном пароху, који ће доћи у дом верника и обавити свету Тајну причешћа. *Свете храмове треба целодневно проветравати и дезинфиковати (особито целивајуће иконе, столове, певнице, подове и слично), а потом их кропити освећеном водом и кадити. Храм треба да буде отворен целог дана, до завршетка вечерњег богослужења, да би верни могли да у мањим групама улазе и узносе Богу своје молитве. *По могућностима парохијских храмова, нарочито у градским срединама, света Литургија се може вршити у порти храма, уз коришћење спољашњег озвучења где оно постоји, а верни могу приступати светом Причешћу у храму или у порти, у редовима, са обавезним размаком од бар једног метра између самих верника. *Вернима посебно наглашавамо да је свето Причешће остварење исте оне заједнице са Господом која нас у пуноћи чека у Царству небеском и да је Христос заиста истински и коначни Лекар душа и тела наших, те да Тело и Крв Господња никако не могу бити узрок било какве болести нити преносилац заразе, али и да свето Причешће, истовремено, не представља магијску заштиту од вирусâ и заразних болести који нам прете са других страна, ─ изван светог Путира, ─ приликом доласка у цркву, или повратка својим домовима, или боравка у зараженим срединама. Зато је неопходно да практикујемо све мере заштите које је држава прописала. Ко год се неодговорно понаша у датим околностима заправо куша Господа Бога свога, а неретко и саблажњава браћу и сестре своје. *Благоразумно је да актуелно освећење домова поводом предстојећег празника Пасхе (,,васкршње водице”) буде одложено због ризика по здравље верникâ, али и свештенослужитељâ, пре доласка или по одласку свештеника, те препоручујемо да верни богојављенском водом покропе своје домове и да их окаде тамјаном, умножавајући своје личне молитве Богу за скоро окончање овог искушења, за помоћ лекарима, војницима и свима који су у служби општег добра. Уколико неко од верника нема у кући богојављенску воду или тамјан, довољно је да се телефоном јави свом свештенику, који ће му их на адекватан начин доставити. Света Тајна исповести, а по потреби и Причешћа, може се обављати читавог дана, пре времена забране кретања, у договору са свештеницима, у храму или дому. Друга чинодејства треба обављати уз благоразумни договор са парохијанима и у складу са наредбама државних власти. *Позивамо све вернике да се телефонским путем јаве својим свештеницима ради савета и духовног укрепљења, као и за помоћ свима онима који су сами и нису у могућности да се у овим тешким данима старају о себи и својим основним потребама. Епархија бачка ће преко својих црквених општина и парохија, Катихетског одбора и добротворне службе Платон Атанацковић, уз сагласност општинских кризних штабова, указати помоћ свима којима је она потребна. Парохијани се могу јавити својим парохијским свештеницима, као и на број телефона епархијске добротворне службе Платон Атанцковић 064/800 27 64 и дежурни телефон број 021/ 402 403. У току сваког богослужења додати у сугубој јектенији следећу прозбу: Још се молимо Оцу нашем небеском, Лекару душа и тела наших, Који је послао Јединороднога Сина Свога, Господа нашега Исуса Христа, Који сваку болест исцељује и од смрти избавља, да покаже и на нама милост Своју преизобилну, да заустави опаку заразу, здраве да сачува у здрављу, оболеле да исцели, оне који их лече и оне који и оболелима и здравима помажу да благослови и укрепи, а свима нама да опрости грехе и дометне нам вере, наде и љубави. Рецимо сви: услиши нас, Господе, и милостиво помилуј! После заамвоне молитве читати следећу молитву: Ђакон: Господу се помолимо! Епископ или презвитер: Господе Боже наш, Ти си богат милосрђем и премудрим Промислом Својим управљаш животoм нашим; Ти Сâм, Човекољупче, услиши молитве наше, прими покајање наше за грехе, смилуј се на нас као што си се смиловао на Народ Свој у дане цара Давида и заустави ширење заразе новојављеном опаком болешћу. Лекару душа и тела наших, подари исцељење и опоравак оболелима, а здраве сачувај од ове и сваке друге болести, да бисмо сви једним устима и једним срцем хвалили, славили и благосиљали пречасно и величанствено име Твоје. Благослови, Господе Свеблаги, и благодаћу Својом заштити и укрепи слуге и слушкиње Твоје које сe са љубављу самопрегорно старају за исцељење и опоравак браће своје и сестара својих у болницама или у домовима њиховим. Уклони болести и патње међу људима и научи нас да ценимо живот и здравље као дарове љубави Твоје. У свакој тузи и невољи нашој Ти нам буди утеха, нада, ослонац, укрепљење и исцељење. Даруј нам, Господе Боже наш, мир Свој и испуни срца наша чврстом вером у Тебе, надом у доброту и заштиту Твоју и љубављу према Теби. Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу Својом и молитвама Пресвете Богородице, светих анђела Твојих и свих светих који Ти од памтивека угодише. Јер си Ти добри и човекољубиви Бог наш, Бог Који нас милује и спасава, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова. Народ: Амин. Нека Господ по Свом изобилном милосрђу подари што скорије избављење од искушења и исцељење и утеху свима људима! Са благословом, Епископ бачки Иринеј Извор: Инфо-служба Епархије бачке View full Странице

Монах Софроније, манастир Гувернету, Хања, Крит. У ТРЕНУТКУ БОЛА НАЈДУБЉЕ ОСЕЋАМ БОЖИЈЕ ПРИСУСТВО И УТЕХУ Непокретни монах Софроније, који болује од последњег стадијума Амиотрофичне латералне склерозе, почаствовао је интернет страницу Пемптусиа (pemptousia.gr) дајући нам посебну радост пославши свој поздрав Другом међународном симпосиону на тему „Електонски медији и пастирско служење DMOPC18 - Водажива“, будући да он сам, како каже, има послушање да комуницира путем електронских медија са болесницима који пате од тешких болести. Недавно је дао дирљив интервју Телевизији Крит у емисији „Православна реч“на тему „Болест и нада“ уз помоћ програма за коришћење тастатуре погледом. Објављујемо у наставку поздрав о. Софронија учесницима Симпосиона и интервју који једаоТелевизији Крит. „Свети Архијереји, Поштовани оци, Господине Гурар, Господине Зорба, Благословена браћо, радујте се у Господу! Ја сам монах Софроније из манастира Гувернету са Крита, из места Хања. Честитам вам на другом симпосиону посвећеном веома актуелној теми „Електронски медији и пастирско служење“. Са нестрпљењем ишчекујем да испратим овај тродневни симпосион. Поред толико харизматичних говорника на вашем симпосиону моје речи су прилично скромне. Прикован сам за постељу 6 година и из своје келије не излазим већ годинама, али се не осећам затвореним. Молитва ми дозвољава да заједничарим са Богом, а рачунар ми дозвољава да заједничарим са целим светом. Болујем од тешке и ретке болести. Непокретан сам и могу да покрећем само своје очи. Међутим, имам веома благословену помоћ технологије – један компутерски програм помоћу којег могу да пишем очима, односно, само погледом користим екран рачунара. Моје је послушање да комуницирам са људима који, као и ја, болују од тешких болести. Интернет је за мене оруђе. То је оруђе које ми служи да кажем понеку реч утехе, реч нашег Христа онима који пате, који су у безнађу, који су усамљени, који верују да су стигли до безизлаза. Наравно, интернет користим и да бих могао да читам текстове, да слушам црквену музику, да читам Часове, Акатист, Синаксар, али и да бих вршио своје правило које ми је благословио мој Старац. Интернет странице као што су Диаконима (www.diakonima.gr), Пемптусиа (www.pemptousia.gr), и друге сличне су за мене, али и за друге људе, праве ризнице. Интернет има много мрачних замки за савременог хришћанина, због тога се посебно радујем што Црква говори на данашњу тему и што хоће да заузме одговоран став како би помогла свом стаду. Потребна нам је таква подршка. Благодарим вам и желим вам снагу и просвећење. Господ са вама“. Интервју за Телевизију Крит: „Питање: Кажу да бол заокружује постојање. Да ли ви то проживљавате и како? Одговор: Бол је велика школа и учи нас самопознању које, пак, води братопознању и на концу Богопознању. Бол те смирава и кроз смирење наше срце омекшава и отвара се Богу и нашем ближњем. Комуницирам са људима из целог света који пате од телесних и душевних болести. Помоћу Божијом и мојим искуством у болесничкој постељи, макар мало, их разумевам како бих им рекао понеку утешну реч и понеку реч нашег Христа. Данас у свету постоји толико много усамљености, узнемирености и страха. Ми хришћани, који поседујемо дар Божији познања Христа, треба да делимо са људима који нас окружују радост, мир и љубав која је Христос. Зар није управо то циљ нашег постојања, да се сви спасемо? Питање: Шта бисте рекли некоме ко би хтео да изврши еутаназију? Одговор: Свима нама је живот дар Божији. Сада у кревету то разумем боље него икада. Нико од нас није својом вољом дошао у живот. Како, дакле, можеш дати крај своме животу када ти он у суштини не припада? То је, по мом мишљењу, проблем нашег времена. Развија у савременом човеку егоцентричан начин живота, одвојен од заједнице, од породице, од суседства, од отаџбине итд., са последицом да мислимо да смо независни и самопокретни у овом свету. Сматрам погрешним схватање живота које, човека наше епохе, води од „самообожења“ до самоубиства. Разумем да болесник не жели да постане терет другима или не жели да га његови ближњи гледају како пати. Овакве ситуације веома смиравају човека, тога сам дубоко свестан. Међутим, смирени задобија Царство Небеско, а не егоиста. Питање: Да ли мислите да бисте имали исти став о болу када не бисте имали вере? Одговор:Без Христа бих био веома лоше. Постоји један другачији бол који је јачи од овог о комего воримо. То је бол који осећа душа када јој недостаје Божије присуство које даје живот свему и које даје смисао и овом човечијем болу. Одсуство Божије из живота данашњег човека је највећи и најтежи бол. Питање: Да ли вам на болесничкој постељи долазе моменти сумње у Бога и веру? Одговор: Напротив, они ме сједињују са Богом и много дубље осећам Његову Љубав и Његово присуство. Ипак, то не значи да не долазе и моменти људске слабости. Хришћанину је потребна вера, чојство и храброст. Бог нас никада не напушта. Питање: Како бол може постати благослов? Шта може значити „живот“ када си прикован за болесничку постељу? Одговор:Бол и потешкоће су понекад за човека неиздрживи. У таквим моментима најдубље осећам Божије присуство и утеху. Мислим да одговор на ова два питања може дати Онај од кога и ја добијам одговор у мојим тешким тренуцима, када созерцавам страдалог и распетог Христа. Он је први претворио свој бол у благослов. Његов живот је на крсту прослављен и остао је у историји као Цар Славе. Он је прототип и, истовремено, одмор сваког болујућег. Питање: Које су потешкоће ваше болести? Одговор: Имам ALS/MND – болест Стивена Хокинга. Неизлечива је. Непокретан сам, могу да померам само трепавице и усне. Не могу да гутам, храним се помоћу једне цевчице. Не могу да дишем сам, већ једино уз помоћ апарата који помаже при дисању. Могу вам рећи више о томе, али довољно је да вам кажем да не могу да урадим ништа без помоћи некога ко води бригу о мени. Као лаик сам био веома независан на један врло егоистичан начин. Сада, када не могу да урадим ни најмању ствар без помоћи другога, разумем зашто нас је Христос учио да будемо сједињени у једно тело. Потребни смо једни другима да бисмо били у заједници са онима који нас окружују. Питање:Колико дуго сте у постељии на који начин се одвија комуникација? Одговор: Шест година сам непрестано у постељи. Комуницирам помоћу једног система на мом рачунару који ми омогућава да пишем очима. Слава Богу! Видите шта нам даје добри Бог! Питање: Шта мислите да је највредније што сте добили од Ваше болести? Одговор: Без сумње, највредније је моје сједињење са Богом и то што осећам да Његова љубав испуњује моје срце. Питање:Какав је, с обзиром на болест, Ваш однос са Вашом сабраћом из манастира Гувернету? Одговор: Веома сам благословен у Свештеном манастиру Гувернету. То је једно свето место под заштитом Пресвете Богородице. То је место на коме се осећа интезивно присуство светог Јована Пустињака. То је и место мученикâ и има велику благодат. По Божанској Икономији имам веома благословеног игумана, старца Иринеја, човека Божијег испуњеног љубављу. Веома ми драго братство чине смирени оци који воде своју борбу. Са пожртвованом љубављу воде бригу о мени. Даћу вам један пример љубави која овде постоји: Моја болест се појавила када сам био искушеник. Дијагностикована је ALS, неизлечива болест. Када сам сазнао какав је њен развој рекао сам старцу да не желим да будем терет братству и да нећу да се замонашим. Међутим, старац и сви оци су ми рекли да ме желе оваквог какав јесам. То је љубав Христова. Питање: Шта бисте поручили гледаоцима који Вас сада гледају, било болеснима, било здравима? Одговор: Живот без Христа није живот. Са Христом у центру вашег живота имате љубав, мир и тада живот ДОБИЈА други смисао. Као што је говорио свети старац Порфирије: „Христос је све“. Извор: http://www.pemptousia.gr/2018/....07/tin-ora-tou-ponou https://crkva.net/post/57636_монах-софроније-манастир-гувернету-хања-крит-у-тренутку-бола-најдубље-осећам-бож.html

У Београду на Звездари, у православном храму Светог великомученика кнеза Лазара, налази се чудотворна икона Светог великомученика Мине. „Икона је нечујно дошла, тако да се ни до данас поуздано не зна када и како је доспела у овај храм, али какко је време одмицало, тако се глас о њој све више ширио. Тако бива и данас. Икона се објављује својим чудотвроним дејством“, пише у књизи Чуда Светог Мине у Београду, аутора Јована Јањића. Према његовим наводима у овој књизи, пред овом иконом „небројено много људских душа је нашло утеху, исцељење и пут до онога што чиста срца желе“.