Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'утемељена'.
Found 6 results
-
“Српска православна црква, обновљена и уједињена 1920. године, утемељена је на темељу мученика из Првог свјетског рата и спаљеним и вјетром развејаним моштима Светог оца нашег Саве”, казао је, између осталог, монах др Павле Кондић, сабрат манастира Стањевићи, у документарном филму “Век уједињења”, чији је аутор Сава Самарџић, у продукцији ТВ Храм. Отац Павле каже да када се говори о уједињењу Српске православне цркве треба имати на уму да је то била општа жеља цјелокупног клира српскога народа те да није било ни једног јединог свештеника ни монаха, а камоли епископа, који је имао било шта против уједињења и васпостављања Пећке патријаршије. “И то су сви, свако на свој начин, показали и посвједочили, и дали свога учешћа у уједињењу. Тако да са ове стогодишње удаљености гледано, мирне душе можемо рећи: Све је свето и честито било и миломе Богу приступачно. А да би могло тако да буде, треба да имамо на уму крв мученичку Митрополита скопског Вићентија, који је спаљен и остао са својим ђаконом без гроба и мрамора негдје у Качаничкој клисури, и преко 400 глава српских у мантији, који су крвљу својом посвједочили вјерност српском имену и Православној цркви”, казао је о. Кондић, подсјетиивши да су они страдали у највећем броју од Бугара у току Првог свјетског рата, као и од Аустријанаца. Наглашава да је темељ Српске православне цркве и 1. 350.000 српских глава, по ријечима ранохришћанским крв мученика је темељ нових хришћана. “И та Српска православна црква обновљена и уједињена 1920. године утемељена је на том темељу мученика из Првог свјетског рата, утемељена је на глави Епископа Теодора Вршачког, на ђакону Авакуму, игуману Пајсију, утемељена на свим знаним и незнаним главама. Бескрајна је то море. Утемељена је напокон на спаљеним и вјетром развијеним моштима Светог оца нашег Саве”, рекао је отац др Павле Кондић у документарном филму “Век уједињења” који препоручујемо вашој пажњи. Извор: Митрополија црногорско-приморска
-
У недјељу, 9. фебруара, вјерни народ васојевићког краја сабирао се у неколико литија, које су се, током дана, сливале ка духовном стожеру Епархије будимљанско-никшићке, манастиру Ђурђеви Ступови. Једна свенародна литија кренула је из Азана, Полице и Будимља и спојила се са литијом вјерника, који су пристизали из Рожаја и Дапсића. Овај молитвени ход срео се, потом, са литијом која је кренула из Заостра и Биоче. Величанствено сабрање вјерника који, на миран и достојанствен начин, исказују своје неслагање са противуставним и дискриминаторским Законом о слободи вјере, чекали су око 16 часова и Беранци, формирајући тако свенародну литију, каква се не памти у овом крају. Крсни ход у одбрану свете вјере православне и светиња, предводио је Преосвећени Епископ Јоаникије са бројним свештенством и монаштвом, а народ је, пјевајући духовне пјесме и молитве, са иконама и црквеним барјацима, и ове вечери, показао какво је његово мишљење о тзв. Закону и слободи вјере, насилно изгласаним у Скупштини Црне Горе. Након Молебана Пресветој Богородици, окупљеном народу, најприје, се обратио свештеник Слободан Радојевић, парох рожајски, који је, током дана, са вјерницима своје парохије, пјешке стигао у манастир Ђурђеве Ступове. „Захваљујући доласку нашег Митрополита Амфилохија у Црну Гору `90-их година и нашег владике Јоаникија, овдје, у Беране, Црна Гора је васкрсла. Подигнуто је преко 500 цркава, манастира, парохијских домова, црквених објеката и народ то види. Међутим, комунисти су под изговором братства и јединства убијали свештенике, а садашња власт, опет, под изговором да жели братску слогу у Црној Гори, истјерује Бога из Црне Горе и проглашава Га персоном нон грата. То нећемо дозволити никада. Народ је, коначно, кренуо Христовим путем, а то је пут страдања, али и пут васкрсења. Овај народ је, коначно, кренуо правим путем, изабрао је страну Христову, Бога уселио у своје срце и са Богом, ових дана, корача градовима и кличе: Не дамо светиње!“, казао је о. Слободан. Додао је да они, свих ових дана, позивају власт да повуче Закон, а не, како се покушава спочитати, да руше власт, да руше Црну Гору. „Ми смо на овим просторима сви један народ, а само од Другог свјетског рата, па до данас, тровани смо да се дијелимо, па смо се дијелили на партије, на Црногорце, Србе, Бошњаке, не схватајући да смо прије 800 година од како постоји СПЦ и славимо Светог Саву, сви на овим просторима један народ“, поручи је он. Обраћање оца Слободана Радојевића, пароха рожајског, сабрани народ је поздрављао срдачним аплаузом, кличући једном душом: Не дамо светиње! Владика будимљанско-никшићки је казао да је цио православни свијет одушевљен жртвом, вјером, честитошћу, коју наш народ показује широм Црне Горе. „Треба такви да будемо и у будуће и да са љубављу у срцу, са вјером у срцу, са отвореним срцем љубимо једни друге и чувамо јединство народа. Ово су велике народне скупштине, и у Беранама, и у Подгорици, и у Никшићу и у свим градовима Црне Горе. Оне имају највећи легитимитет пред Богом и пред људима. Свако наше окупљање око наших светиња, свако ко учествује у великим црквено-народним скупштинама, свједочи да је неприхватљив, а тиме и ништаван Закон који је донесен у Скупштини Црне Горе и да га овај народ никада прихватити неће!“, поручио је Епископ Јоаникије, чију архипастирску ријеч је народ поздравио са одобравањем. Он је додао да би свака „нормална“ власт, када види оволико противљење народа и расположење већинске вјере, она би морала, ако има одговорности, да повуче било који закон, а камо ли кад је у питању антицивилизаторски, дискриминаторски, наказа од закона. „Захваљујем вам, још једном, браћо и сестре, на овој вашој одлучности. Сваки ваш долазак брише значај овог закона. Пред Богом и пред људима свједочимо да не можемо да се помиримо са неправдом и, на такав начин, скрећемо пажњу власти, Европи, свијету да се овај закон повуче и да се више никад таква наказа од закона не донесе у Скупштини Црне Горе. Ми се боримо за правни поредак у Црној Гори, боримо се да наша држава буде што боља, утемељена на праву и правди, на истини Божјој, на правој, истинитој вјери, свима онима којима је до вјере стало. У Црној Гори се, ако је игдје, за вјеру живјело, за вјеру гинуло и крв се проливала. И ви то свједочите овом вашом одлучношћу и љубављу према Светињама“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије. Извор: Митрополија црногорско-приморска
-
У интервјуу за мартовско-априлски, 366. број "Православног мисионара" протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, нагласио је да је Црна Гора утемељена на култу Светог Саве и на немањићкој традицији, од њеног сјевера до њеног приморја, и кроз сва времена, од 12. до 21. вијека. Са протом Гојком разговарао катихета Бранислав Илић. Замолио бих Вас да са читаоцима „Православног мисионараˮ поделите неколико речи о Светосавској традицији у Црној Гори? Црна Гора је утемељена на култу Светог Саве и на немањићкој традицији, од њеног сјевера до њеног приморја, и кроз сва времена, од 12. до 21. вијека. Споменицима и свједочанствима (материјалним, писаним и усменим) те традиције у Црној Гори, нема броја. Немањићки манастири, мјесни храмови посвећени Светом Сави, породичне и племенске славе у спомен Светог Саве, бројни топоними, фреске, иконе, народна предања и обичаји, затим култ Светог Саве у нововјековним школама у књажевини Црној Гори…. Све су то докази једне виталне и плодотворне свијести народа у Црној Гори, да нијесмо „од јуче” и да памтимо кад смо и како смо, и чијим заслугама, основали своју аутентичну, народну, помјесну Цркву. Цркву која је саставни дио Васељенске Цркве Христове, али је истовремено и наш народни дом, наш оквир и прозор, кроз који, својим народним очима гледамо Господа, и својим народним језиком Њему се молимо. Да ли можемо рећи да је Свети Сава утемељио духовност у Црној Гори, будући да је у 13. веку на њеној територији основао и три знамените епархије? Чињеница је да је Свети Сава основао три православне епархије на територији данашње Црне Горе: Зетску, Хумску и Будимљанску (неки истичу и четврту, Дабарску, која је једним дијелом обихватала област на сјеверу црногорске државе). Чињеница је и све остало што сам поменуо у одговору на Ваше претходно питање. И то јесу добри темељи црквеног живота и историје Цркве у Црној Гори. Само, морамо се чувати искушења да Светом Сави приписујемо и оно што је од њега старије, и да почетак наше хришћанске, православне историје мјеримо од Светог Саве. Па то нам ни сâми Светитељ не би допустио нити одобрио. Јер, и он је стварао на већ постављеним темељима словенских просветитеља Свете браће Кирила и Методија, и њихових ученика, као и на свједочанствима вјере првих словенских пустињака и молитвеника из 10. и 11. вијека. Скоро смо прославили 1000. годишњицу мученичке смрти Светог зетског краља Јована Владимира, који је био претходник Немањићима у испуњењу оне јеванђелске максиме да наше истинско царство „није од овога свијета”. А као просвећени и писмени људи, не смијемо заборавити ни чињеницу да је Христова наука имала своје свједоке на балканским просторима и прије нашег народног крштења. Ми смо, као народ населили ове просторе који су већ били крштени и крвљу мученика заливени. Све су то духовни темељи на које се Свети Сава назидао, и да није било тих и таквих темеља, не би ни дјело Светог Саве било тако импозантно и трајуће до данас. Свети Сава је оставио велики траг и у нормирању богослужбеног језика Српске Цркве; можемо ли закључити да је његово законоправило постало извор богослужбеног живота? Извор – никако, али једна приступачна форма, један општеприхваћен израз – да. Извор богослужбеног живота надилази људе и њихов труд. Он је од Бога. Благодатан је карактер тог извора. Од првих вјекова Цркве људи се труде да тај извор, то врело благодати и Божје Ријечи, искажу својим људским начинима, да га каналишу – ка другим људима. Управо у том обликовању људи се међусобно разликују. Још су се Свети апостоли разликовали у тим начинима. И до данас, Црква дише Божјим духом, а траг људских настојања остаје, мање или више примјетан. Оно што је Свети апостол Павле био за европско хришћанство, за онај свијет изван тадашњег јудејства; оно што су Свети Кирило и Методије били за све словенске народе и њихов додир са јеванђељем, то је Свети Сава био за српско хришћанство. Онај који је продро дубоко иза граница званичне и службене објаве, који је ушао међу народ, међу све околности народног живота… од чобана до пекара, од војника до цара, и онда, са тим искуством превео, написао, саставио…. тако да народу буде блиско, да то што је речено народ доживи својим, да разумије. То је пастир добри кога припадници стада познају као свог. У тропару Светог Саве појемо да је он наставник пута који води у живот вечни. Који су начини усрднијег корачања овим духовним путем који нам је пропутио светитељ Сава? Не каже се узалуд да је потребна историјска дистанца, како бисмо могли праведно да вреднујемо неку личност или неки догађај. Ето, данас нема мудре главе у нашем народу која може да разлучи и да донесе коначан суд о томе – шта је било добро, а шта не, у поступку уједињења 1918? Да ли је требало стварати онакву и онолику Југославију или није? Не можемо се опредијелити око карактера пуча 27. марта 1941.године, који је у основи био родољубив и антифашистички, али који је донио огромне народне жртве. итд. Треба да прође вријеме, како бисмо видјели све плодове неког догађаја, и оне добре, и оне лоше – па да просудимо, да ли тако нешто треба славити или поновити? Када је ријеч о личности и дјелу Светог Саве, сад, након 800. година, са сигурношћу можемо рећи да је он, зналачки препознао дух свога времена, и вјешто одвојио битно од небитног, препознао оно вјечно и важно, од оног пролазног. И онда је на том битном, на том вјечном и важном градио здање помјесне Цркве овог народа. Ми данас не треба да га опонашамо, да имитирамо оно што знамо да је било и како је било прије 800. година. Ми треба да одговоримо на теме које носи дух овога времена, и да пред њима будемо стрпљиви, пуни вјере у Бога, мудри и одлучни – какав је био Свети Сава. Дешава нам се данас да се поколебамо послије неког неуспјеха, и да одмах посумњамо у пут којим смо кренули, а ја вам кажем да нема ни једног Савиног дјела, који није на свом почетку било или оспорено, или прекинуто, или доведено у питање од стране других, његових најближих. Али га то није омело ни поколебало. Ето, такви, даће Бог, и ми треба да будемо. *Интервју у целости можете прочитати ОВДЕ Извор: Ризница литургијског богословља и живота
-
- протопрезвитер-ставрофор
- гојко
-
(и још 9 )
Таговано са:
-
Одговарали су чланови цетињског Црквеног пјевачког друштва „Његош“. Митрополит Амфилохије је у току Литургије у чин јерођакона рукоположио сабрата цетињске манастирске обитељи монаха Емилијана (Зарева). У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Владика је рекао да снага Цркве Божије није у људским идејама, наукама и знању. „Није утемељена на крви и на тијелу, на ономе што данас јесте а сјутра није, него је утемељена на Духу живоме и живоносном. И зато је она побјеђивала кроз вјекове. Гоњена и прогоњена, распињана, на крст заједно са Господом прикивана кроз вјекове, и до наших времена… И данас је нагоњенија установа на земљи Црква Христова – и на истоку и на западу“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Подсјетио је да у Сирији, гдје су некад проповиједали апостоли Петар и Павле, у Антиохији, тамо гдје су хришћани добили име хришћани, данас гледамо страшно уништење хришћана. „Који су претрпјели страдања вјековна. Али ово данашње страдање је теже, опасније и опакије него сва та страдања“, рекао је он. Казао је да је Христова вјера данас гоњена и на западу и код нас. „Међутим, ни врата паклена њу неће побиједити. Двојица првоврховних апостола, зар и они нијесу гоњени и прогоњени? Свети апостол Павле бацан је у море, затваран, тучен и пребијан. Сав његов живот, како и сам описује је био у страдању и у патњи. Међутим, Онај кога је он видио на путу за Дамаск, и о коме свједочи, Он му је дао снагу да све то издржи, да буде Његов живи свједок, не само док је ходио по земљи, док је страдао за Њега, него је остао живи свједок Његов до данашњега дана, заједно са првоврховним апостолом Петром“, казао је Владика. Владика Амфилохије је подсјетио да су обојица првоврховних апостола свој земаљски живот окончали мученички. „Ено храма величанственога у Риму посвећенога Светом апостолу Павлу ван зидина града старога Рима, гдје су и његове мошти, гдје је мученички пострадао. Ено и другога храма Светога апостола Петра у Риму, гдје су у древном гробљу, такође ван зидина старога Рима, пронађене његове мошти. У току Другога свјетскога рата истраживан је његов гроб и пронађени су остаци његових моштију“, казао је Владика Амфилохије. Митрополит Амфилохије је подсјетио и на гоњење Цркве Христове у Црној Гори у току Другог свјетског рата. „Страшно је што је то гоњење било од братске руке, али од руке затроване мржњом. Пуњене су јаме по Црној Гори од братске руке. То убијање је трајало, и овдје у Црној Гори добило свој врхунац у рушењу ловћенске цркве Светога Петра Цетињскога“, нагласио је он. Додао је да је оно што је Божје неуништиво и да је једно од свједочанства те истине и чињеница да је из срушене цркве на Ловћену никло већ шеснает истих таквих цркава. „Једна се гради у Америци, једна у Словачкој. Не може оно што је Божје бити уништено, него оно увијек изнова ниче и васкрсава. Свједочи Христа Бога и кроз њега васкрсавају људске душе. А главни свједоци Христа Бога јесу управо апостоли Петар и Павле, који се зато и називају првоврховни. И није случајно што је прва црквица на Цетињу, чији остаци се налазе поред темеља старога Цетињског манастира, била посвећена управо Светим апостолима Петру и Павлу. И отуда и овај данашњи сабор на Цетињу“, казао је Митрополит Амфилохије. Након Светог причешћа из Цетињског манастира је пут темеља старог манастира и цркве на Ћипуру кренула празнична Литија. Ту је, на остацима црквице Светих апостола Петра и Павла, благосиљан славски колач. Митрополит Амфилохије је на крају богослужења подсјетио да је стари Цетињски манастир подигнут 1484. године. „Овдје су темељи храма Светих апостола Петра и Павла, који је старији од самога манастира. Дакле, ми овдје славимо на темељима цркве која је стара најмање 600 година, и то показује да је оно што је Божје – неуништиво. И оно што је у име Божје грађено, оно увијек изнова васкрсава. Тако и људско тијело и људска душа: и када умире, она не нестаје, не губи се него улази у њедра Божја и припрема се за вјечно и непролазно царство Божје. То је наша вјера, то је стварност Божија овога свијета, стварност и Божија и људска“, рекао је Владика. Објаснио је да је због тога важно да се сјећамо старих темеља на којима смо саграђени. „Широм васељене данас се прослављају Свети апостоли Петар и Павле, на свим земаљским језицима. Сви они који су се крстили у име Исуса Христа, они прослављају и те дивне свједоке који су по поријеклу физичком Јевреји, али су прије свега и изнад свега хришћани, први апостоли Цркве Христове“, нагласио је он. Владика је заблагодарио Богу због сабрања на овом мјесту послије толико вјекова. „Да опет прославимо Свете Божије угоднике и првоврховне апостоле. Њиховим молитвама да Господ учини да се и ова црквица обнови. То је и моја молитва дуго времена, али треба мало да се усагласе и ови који мисле да то од њих зависи“, рекао је Митрополит Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска
-
- митрополит
- амфилохије:
-
(и још 7 )
Таговано са:
-
-На Цетињу одржан традиционални Петровдански сабор, богослужио Митрополит Амфилохије- На Цетињу је данас одржан традиционални Петровдански сабор, који је почео Светом архијерејском литургијом у Цетињском манастиру. Началствовао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, а саслуживао му је новоизабрани Епископ диоклијски, игуман Цетињског манастира архимандрит Методије (Остојић), свештенство и свештеномонаштво, уз молитвено учешће вјерног народа. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Одговарали су чланови цетињског Црквеног пјевачког друштва „Његош“. Митрополит Амфилохије је у току Литургије у чин јерођакона рукоположио сабрата цетињске манастирске обитељи монаха Емилијана (Зарева). У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Владика је рекао да снага Цркве Божије није у људским идејама, наукама и знању. „Није утемељена на крви и на тијелу, на ономе што данас јесте а сјутра није, него је утемељена на Духу живоме и живоносном. И зато је она побјеђивала кроз вјекове. Гоњена и прогоњена, распињана, на крст заједно са Господом прикивана кроз вјекове, и до наших времена… И данас је нагоњенија установа на земљи Црква Христова – и на истоку и на западу“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Подсјетио је да у Сирији, гдје су некад проповиједали апостоли Петар и Павле, у Антиохији, тамо гдје су хришћани добили име хришћани, данас гледамо страшно уништење хришћана. „Који су претрпјели страдања вјековна. Али ово данашње страдање је теже, опасније и опакије него сва та страдања“, рекао је он. Казао је да је Христова вјера данас гоњена и на западу и код нас. „Међутим, ни врата паклена њу неће побиједити. Двојица првоврховних апостола, зар и они нијесу гоњени и прогоњени? Свети апостол Павле бацан је у море, затваран, тучен и пребијан. Сав његов живот, како и сам описује је био у страдању и у патњи. Међутим, Онај кога је он видио на путу за Дамаск, и о коме свједочи, Он му је дао снагу да све то издржи, да буде Његов живи свједок, не само док је ходио по земљи, док је страдао за Њега, него је остао живи свједок Његов до данашњега дана, заједно са првоврховним апостолом Петром“, казао је Владика. Владика Амфилохије је подсјетио да су обојица првоврховних апостола свој земаљски живот окончали мученички. „Ено храма величанственога у Риму посвећенога Светом апостолу Павлу ван зидина града старога Рима, гдје су и његове мошти, гдје је мученички пострадао. Ено и другога храма Светога апостола Петра у Риму, гдје су у древном гробљу, такође ван зидина старога Рима, пронађене његове мошти. У току Другога свјетскога рата истраживан је његов гроб и пронађени су остаци његових моштију“, казао је Владика Амфилохије. Митрополит Амфилохије је подсјетио и на гоњење Цркве Христове у Црној Гори у току Другог свјетског рата. „Страшно је што је то гоњење било од братске руке, али од руке затроване мржњом. Пуњене су јаме по Црној Гори од братске руке. То убијање је трајало, и овдје у Црној Гори добило свој врхунац у рушењу ловћенске цркве Светога Петра Цетињскога“, нагласио је он. Додао је да је оно што је Божје неуништиво и да је једно од свједочанства те истине и чињеница да је из срушене цркве на Ловћену никло већ шеснает истих таквих цркава. „Једна се гради у Америци, једна у Словачкој. Не може оно што је Божје бити уништено, него оно увијек изнова ниче и васкрсава. Свједочи Христа Бога и кроз њега васкрсавају људске душе. А главни свједоци Христа Бога јесу управо апостоли Петар и Павле, који се зато и називају првоврховни. И није случајно што је прва црквица на Цетињу, чији остаци се налазе поред темеља старога Цетињског манастира, била посвећена управо Светим апостолима Петру и Павлу. И отуда и овај данашњи сабор на Цетињу“, казао је Митрополит Амфилохије. Након Светог причешћа из Цетињског манастира је пут темеља старог манастира и цркве на Ћипуру кренула празнична Литија. Ту је, на остацима црквице Светих апостола Петра и Павла, благосиљан славски колач. Митрополит Амфилохије је на крају богослужења подсјетио да је стари Цетињски манастир подигнут 1484. године. „Овдје су темељи храма Светих апостола Петра и Павла, који је старији од самога манастира. Дакле, ми овдје славимо на темељима цркве која је стара најмање 600 година, и то показује да је оно што је Божје – неуништиво. И оно што је у име Божје грађено, оно увијек изнова васкрсава. Тако и људско тијело и људска душа: и када умире, она не нестаје, не губи се него улази у њедра Божја и припрема се за вјечно и непролазно царство Божје. То је наша вјера, то је стварност Божија овога свијета, стварност и Божија и људска“, рекао је Владика. Објаснио је да је због тога важно да се сјећамо старих темеља на којима смо саграђени. „Широм васељене данас се прослављају Свети апостоли Петар и Павле, на свим земаљским језицима. Сви они који су се крстили у име Исуса Христа, они прослављају и те дивне свједоке који су по поријеклу физичком Јевреји, али су прије свега и изнад свега хришћани, први апостоли Цркве Христове“, нагласио је он. Владика је заблагодарио Богу због сабрања на овом мјесту послије толико вјекова. „Да опет прославимо Свете Божије угоднике и првоврховне апостоле. Њиховим молитвама да Господ учини да се и ова црквица обнови. То је и моја молитва дуго времена, али треба мало да се усагласе и ови који мисле да то од њих зависи“, рекао је Митрополит Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
-
- живоносном!
- живом
-
(и још 7 )
Таговано са:
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.