Претражи Живе Речи Утехе

У име Оца и Сина и Светога Духа. Данас прочитано Јеванђеље сви знају скоро напамет: „Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити. Узмите јарам мој на себе и научите се од мене; јер сам ја кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама својим.” Све овде изгледа тако јасно и једноставно да се нема о чему проповедати. Али иза привидне једноставности и јасноће јеванђелског текста крију се веома дубоке теолошке мисли које су за многе тешке до непремостивости. Тако, на пример, можемо са сигурношћу рећи да су за Јевреје који су окруживали Исуса Христа, Његове речи деловале богохулно. А за нас су спасоносне. Обично се на сентименталан начин схватају Спаситељеве речи о миру душа оних који преузимају на себе Његово лако бреме и добар јарам. Али, колико год чудно изгледало, у речима Спаситељевим нећемо наћи ништа што потврђује ову слатку слику. Потребно је само да се потрудимо да о њима дубоко размишљамо, а не површно, као обично. А овај задатак се састоји у пажљивом раду ума и срца на јеванђелском тексту. Пре свега, запитајмо се, којој гомили се Исус Христ обраћао? И на ком језику је Он говорио овој гомили? Он је са тадашњим Јеврејима говорио на њиховом језику, односно на арамејском. И овај језик је био веома близак библијском хебрејском језику, посебно у верској сфери. А ако се потрудимо да преведемо Спаситељев говор на језик на коме га је изговорио, открићемо невероватне ствари. Обраћајући се људима говором, Господ је, а то се мора стално увиђати, увек говорио о најозбиљнијим, најважнијим стварима. Наиме: о спасењу човека, о Царству Божијем и о уласку у њега. То се може видети у Јеванђељима. У њима нећемо наћи разговоре на световне теме, чак ни морално узвишене. Говоримо само о дубоко религиозним темама. Људи који су се окупљали око Њега очекивали су управо одговор на главно питање: како постићи спасење? Сви су они, без изузетка, били религиозни људи и спас су тражили у строгом придржавању заповести Закона Божијег, датог им преко Мојсија. На језику тог времена, то се називало различито: „радити на закону“, „преузимати терет закона“, „носити јарам закона“. Људи око Христа били су управо они који су били оптерећени законом, који су целог живота покушавали да носе његово тешко бреме. Дакле, када Спаситељ каже: „Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени“, Он уопште не мисли на људе који уморни долазе са поља и фабрика, већ на оне који желе да задовоље своје верске потребе. Његов говор је говор великог пророка и вероучитеља. Сви су отишли по спасење Мојсију, који се сматрао првим спасиоцем Израела. Али Исус им каже: „Не. Дођите до мене". Радили су на закону, били су оптерећени заповестима које је било тако тешко испунити. Исус им каже: „Не узимајте бреме закона, не јарам закона, него мене као бреме и као јарам." Спаситељ приноси Себе људима и уместо Мојсија и његовог закона, истовремено им обећава мир. На хебрејском, одмор је Шабат, субота. Сви Јевреји су тежили божанској суботи, односно блаженом стању вечног живота са Богом и у Богу. Мислили су да ће им пажљиво испуњавање закона суботе дати мир. Тражили су мир у закону. Господ им каже да их стари закон неће довести до мира, до вечног живота и блаженства које траже. Не закону, ходите Мени, Он позива. Али како је Господ, као бреме, лакши од закона? И ту долазимо до централне тачке у говору Исуса Христа, која заслужује посебну пажњу. Чињеница је да се у оригиналном јеванђелском тексту користи реч која се преводи као „добар јарам“, али чије је главно значење нешто другачије - „погодан за употребу“, „погодан“. „Јарам мој је благ“ није као закон, који је исти за све. За неке је преширок. За друге је преузак. Али за све је исто, непроменљиво – мртво слово на папиру. А ја, вели Спаситељ, нисам камен, мртво слово закона, него Личност жива. И свакоме, апсолутно свакој особи, ја ћу имати свој посебан приступ. Неће нас спасти мртав закон Старог Завета, него жива Богочовечанска Личност Исуса Христа. Прихватити Га као лаки терет и удобан јарам, упијати Га у себе, дати Му место у себи – то је спасоносни пут Новог Завета. Живите тако да о себи можете рећи као и апостол Павле: „Не живим више ја, него живи у мени Христос. Ово је истинско блаженство, мир и срећа. Амин. архимандрит Јануарије (Ивлијев) http://iannuary.ru

Желите ли да знате зашто смо стално уморни? Зашто смо разочарани? Зашто се осећамо истрошеним од живота? Разлог зашто смо толико уморни је тај што покушавамо да водимо битке које припадају Богу а ми једноставно нисмо богови. Како је тешко ово разумети и како је тешко то признати. Рећи : Да Господе , ја сам човек пун страсти и грехова, грешака и промашаја... Опрости ми , помози ми, подигни ме и подржи ме. Без тебе , Исусе мој , не могу да поднесем овај свет, без тебе ја сам изгубљен , потребан ми је Твој кисеоник, Твој дах у мојој души да могу да живим... Падам и савијам се, вагам и давим се у мору својих мисли , у мору искушења, у таласима туге. Држи ме , Исусе , јер ме губиш... Опрости ми онолико пута колико је изгледало да одлазим од Тебе, не желим то, не тражим то, али моја повређена природа ме вуче ка празнини. Али, ти знаш Господе, да не грешим зато што Те негирам, не падам зато што Те не тражим и не желим, већ зато што не подносим ту празнину, тугу и трауму која крвари у мени. Није да те не волим Исусе, само сам повређен, пун менталних чирева који миришу на смрт. Ја желим да те осетим, али не могу; мрачна сила у мени вуче ме у грех, тама хоће да прогута светлост коју си ставио у мене кад сам се родио и крстио. Знам врло добро, Господе, да си дошао да спасеш слабе и рањене а не праведне и јаке. Дошао си, Христе мој, да спасеш оне који пате, а ја сам један од њих, грешник који тражи твоју светлост. Дај ми Господе Светлост Твоју јер о тами бринем ја сам..." Ми нисмо богови, ми нисмо супер хероји, ми не можемо све, нисмо сви за све или свакога. Нама је потребна смерност, не малодушност већ опажање и препознавање наших граница. Ми не можемо све да решимо, научи нас како да се снађемо. Ми не можемо све да схватимо, научи нас да верујемо. Ми не можемо све да пребродимо, научи нас да прихватимо. Не може све бити савршено, научи нас у нашој несавршености, да није све бело или црно; помози нам да заволимо сиво и хиљаде њених нијанси. Живот се не анализира већ доживљава, ми не мислимо већ живимо, не откривамо Бога већ нам се Он открива. Допустимо Богу да сања у нама, дајмо Му своју слабост и Он ће нам дати Своју снагу; пустимо нека светлост која је у нама засија... π. Λίβυος https://www.facebook.com/p.libyos/?ref=page_internal