Претражи Живе Речи Утехе

Његовa Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 18. децембра 2022. године у храму Светог Саве у Београду светом архијерејском Литургијом и свечаним чином хиротоније изабраног и нареченог високодостојног архимандрита Петра (Богдановића) за Епископа топличког, викара Патријарха српског. Саслуживали су Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован, Високопреосвећени Архиепископ михаловско-кошички г. Георгије, Високопреосвећени Митрополит брегалнички г. Иларион и преосвећена господа епископи бачки Иринеј, британско-скандинавски Доситеј, врањски Пахомије, шумадијски Јован, браничевски Игнатије, милешевски Атанасије, рашко-призренски Теодосије, славонски Јован, тимочки Иларион, нишки Арсеније, далматински Никодим, осечкопољски и барањски Херувим, ваељвски Исихије, захумско-херцеговачки Димитрије, шабачки Јеротеј, западноевропски Јустин, стобијски Давид, ремезијански Стефан, мохачки Дамаскин, марчански Сава, хвостански Алексеј, новобрдски Иларион, јегарски Нектарије, липљански Доситеј. Саслуживали су и високопреподобни архимандрити Методије, игуман манастира Хиландара; Доситеј, игуман манастира Гргетега; Павле, игуман манастира Хопова; Јевтимије, игуман манастира Јошанице; Гаврило, игуман манастира Озрена; Козма, игуман манастира Букова; Димитрије, игуман манастира Тумана; Серафим, игуман манастира Сукова; Данило, директор Патријаршијске управне канцеларије; Петар, игуман манастира Пиносаве; Харитон, игуман манастира Ковиља; Макарије, игуман манастира Савине; протосинђел Ангеларије, као и многобројни презвитери и ђакони из више епархија Српске Православне Цркве. Свечаном чину хиротоније присуствовали су многобројни верници. као и главни секретар Светог Архијерејског Синода архимандрит Нектарије, потпредседник Владе и министар одбране г. Милош Вучевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања г. Никола Селаковић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама др Владимир Рогановић, представници Војске Србије. надбискуп Станослав Хочевар, принц Филип и принцеза Даница Карађорђевић, представници културног, политичког и јавног живота престонице. Патријарх Порфирије: Епископ је образац свима у вери, у поретку, у животу Упућујући очинску поуку новом архијереју Српске Православне Цркве, Његова Светост Патријарх г. Порфирије је истакао: – Драги Владико, у Духу Светоме се изволе и оцима нашег Сабора да будете изабрани за епископа. То је радост велика, радост за читаву Цркву Христову, радост за све нас. Нећу понављати оно што смо из недеље у недељу понављали, него ћу још једампут рећи оно што је Свети Игњатије Богоносац рекао: Епископ је слика Очева, зато што је Христос слика Очева у светој Литургији, а епископ је на месту Христовом. Свети апостол Павле у Првој посланици Тимотеју обраћајући се свом младом сабрату, сапутнику, сатруднику као епископу вели: Треба да будеш образац свима, образац у вери, у поретку, у животу. Буди образац у вери, да чуваш православну веру, да чуваш веру не у смислу да је скриваш од других, него да је неизмењену, онакву какву смо је примили, и предаш urbi et orbi читавом свету, да проповедаш Христа распетог и васкрслог онако како су посведочили апостоли Цркве Христове, свети оци учили, а Црква тим искуством живела. Буди образац у поретку, да чуваш и поредак, а то значи баш оно што смо чули у Исповедању вере, да чуваш све оне каноне и правила које су успоставили Васељенски сабори, да они буду правила твог живота. Исто тако, да будеш образац не само учењем и чувањем вере него и својим животом, а то значи да колико год ти је Господ дао снаге и дарова да их ставиш у службу Цркве увек уздајући се у благодат Божју, јер пре свега, и после свега, и изнад свега сама епископска служба јесте дар Божји. Ничим то нисмо заслужили. Зашто Господ некога поставља на своје место да икономише Црквом Божјом само Он зна, а то је израз благодати Божје. Ако си образац у свему томе по речи апостола Павла упућеној Светом апостолу Тимотеју, онда ће сви бити дужни да те поштују, тј. нико неће моћи да каже: Овај је млад, шта имамо ми њега да слушамо, ми имамо веће искуство. Снага речи, мудрост, истина и сведочење не зависи од узраста, него зависи од наше посвећености Цркви и Христу. Нека би Господ дао – молитва је свих, браће архијереја и, сигуран сам, све пуноће наше Цркве – да живот Ваш буде живот у Христу и онда ће све ово о чему говори Свети апостол народа, велики апостол, Божја труба, апостол Павле бити реалност и вашег живота. Нека Господ благослови да изграђујете Тело Цркве Вама на спасење али свима нама на радост. Прими жезал овај да напасаш поверено ти Христово стадо. Послушнима нека буде за ослонац и укрепљење, а непослушне и непокорне упућуј и карањем и кротким васпитавањем, у Христу Исусу Господу нашем. Достојан! Епископ топлички Петар: Епископ сабира, гради и чува Цркву Примивши архијерејски жезал из руку предстојатеља Српске Православне Цркве, Његово Преосвештенство Епископ г. Петар је изговорио приступну беседу: – Ваша Светости, браћо архијереји, часни оци, монаси монахиње, драга браћо и сестре, предат ми је залог вере да архијереј, као предстојатељ литургијског сабрања, возглављујући заједницу Тела Христовог превасходно служи јединству Цркве. Као онај кроз кога се деле дарови Духа Светог на евхаристијску заједницу, његово је да сабира, гради и чува Цркву. Стога је и хиротонија епископа надасве конститутивни догађај читавог богочовечанског организма у коме се огледа тајна Христа и Цркве, тајанствено јединство једног и многих, несливено и нераздељиво. И многи ускликнуше као једним устима и једним срцем: Достојан!, почев од нашег првојерарха, преко сабраних архијереја, свештенства, монаштва и вас, браћо и сестре. Ускликнуше, али тек након извршеног чина, након прочитане молитве и полагања руку, тј. након силаска Духа Светог, јер нико од везаних телесним похотама и сластима није достојан да се приближи Цару славе, али божанска благодат која немоћи исцељује и недостатке допуњује и која нас сабира данас, али и коју смо заједно призвали, удостојила ме је да ипак завирим и нађем се тамо где је и анђелима недоступно. Благодарим Богу и Светом Архијерејском Сабору што ме је изабрао на ову узвишену службу и надам се да ћу најпре вашим молитвама, Свјатејши и браћо архијереји, премда слаб, испунити оно што се од мене очекује. Апостолски позив је тежи од мученичког; мученик даје све што има, цео свој живот, а од апостола се тражи оно што превазилази оквире и могућности датог му бића, да чини немогуће, али опет у Богу могуће. Иштем и ваше молитве, часни оци, монаси, монахиње и народе Божји, али и да будете уз мене ви који ме већ волите, ако не више, барем колко и досад, а и ви, који ћете ме заволети на новом послушању, не сумњајте да најпре ја заволех вас. Имао сам ту радост и благослов да духовно стасавам и учим од архијереја и богослова који је читавим собом вазда сведочио да је Биће Заједница, а живот заједничарење, и окушајући ту истину у конкретном монашком општежићу са мојим у Христу братијом и сестрама уверио сам се колико индивидуалне слабости, мане и недостаци не значе ништа када истрајавамо у подвигу да се очувамо заједно. Отуда данас, када се облачим у Христову службу са којом примам одговорност и власт да се дреши и везује, у срцу ми све гласније одзвањају речи мог вољеног Владике и оца Игнатија изречене када ме је рукополагао у презвитерски чин: „Никад никог не одбацуј колко год да је грешан“. Обећавам да ћу се, пре свега по угледу на њега, трудити да као пастир добри ниједну од поверених овчица не изгубим. Исто су ме учили, само мистичним језиком, светитељи крај чијих кивота сам живео. Оно што очи моје видеше, и уши чуше, и руке опипаше, и у срце уђе нису чуда светих, већ чудесна љубав светих пред чијом ширином, дубином, снагом и нежношћу, али и непоколебивошћу, свака душа миром се одева. То искуство ме обавезује да свагда сведочим да је Царство Божје, иако долазеће, истовремено и реално присутно у Цркви и као Црква и да Дух Свети врши продор из есхатона у историју и мења поредак природе. Ако то предање, не дај Боже, заборавимо, со наше вере обљутавиће. Радујем се и благодарим на бесценблагослову да саслужујући и служећи Вама, Ваша Светости, управо од Вас и учим најузвишенију мистагогију. Зато Вам обећавам да ћу се трудити да указано поверење оправдам и да Вам будем верни и у Христу одани син у кога ћете се моћи поуздати. Из манастира Тумана носим један посебан благослов, а то је да из готово свих крајева ове наше отаџбине имам мноштво пријатеља и познаника, али поготову у престоном граду, па се особито радујем сретању и наставку дружења у Христу са вама, жива Цркво љубљеног и освећеног Београда. И као и досад, поготову са амвона, наставићу да вас пре свега позивам на учешће и заједничарење у Божанској Трпези, светој Литургији, Светом Причешћу. Драги Браничевци и пријатељи браничевских светиња, знам да сте и радосни и тужни и да вас неће много утешити то што Вам кажем да где год да идем вас носим са собом, јер сте део мене. Верујем да ће у литургијском узношењу та просторна дистанца међу нама бити Христом неутралисана. Игумана туманског Димитрија у Духу најснажније грлим. Хвала ти, оче игумане, на бескрајној љубави која није од овога света и знај да сам увек уз тебе. Осећам се још дужним да затражим опроштај од свих о које сам се свесно или несвесно огрешио и свима поручим да сам одавно свима све опростио и да нико не гаји трунку предрасуде да ћу оставити простора да се моја сујета препречи испред сваког ко ми као епископу буде приступао иштући воде живе. Слава и хвала нека је Троипостасном Богу, Оцу и Сину и Светом Духу, сада и увек и у векове векова Амин. фото на сајту СПЦ

На редовном заседању одржаном у Београду 20. маја 2022. године Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве изабрао је архимандрита Петра (Богдановића), настојатеља манастира Горњака у Епархији браничевској, за викара Патријарха српског са титулом Епископ топлички. Хиротонија изабраног Епископа топличког биће обављена у недељу, 18. децембра 2022. године, са почетком у 9 часова у храму Светог Саве на Врачару на светој архијерејској Литургији коју ће служити Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије са архијерејима и свештенством. Претходног дана, у суботу, 17. децембра 2022. године са почетком у 17 часова биће извршен чин наречења изабраног епископа у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду.

У недељу, 17. октобра, када наша света Црква молитвено прославља Светог свештеномученика Јеротеја и свете Стефана и Јелену – Јелисавету (Штиљановић), свету архијерејску Литургију у старом Саборном Светоархангелском храму у Београду, служили су викарни Епископи Његове Светости Патријарха српског Господина Порфирија, топлички Јеротеј и хвостански Јустин. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Преосвећени Епископ топлички Господин Јеротеј који се након прочитаног светог Јеванђеља архипастирском беседом обратио верном народу. После Евхаристијског сабрања Преосвећена Господа Епископи су освештали славске дарове, а потом је Епископ Јустин честитао имендан Преосвећеном Епископу Јеротеју. Извор: Телевизија Храм

У име Оца и Сина и Светога Духа! Браћо архијереји, драга браћо и сестре, данас смо добили још једног новог Епископа наше Цркве. Изволе се Духу Светоме и Сабору Отаца наше Цркве да изаберу за Епископа топличког архимандрита Јеротеја, који ће убудуће, до даљег, као викарни Епископ Патријархов служити овде, у Архиепсикопији београдско-карловачкој. Богољубезњејши, драги у Христу брате и саслужитељу, владико Јеротеје, читава Црква је данас, и небо и земља, испуњена радошћу, јер у Цркви не постоји ништа што је појединачно, што се тиче само једног дела, макар тај део био и највећи. У сваком догађају Цркве учествује пуноћа Цркве, зато данас Црква Христова јесте испуњена радошћу, а и ми нарочито и посебно, јер сте постали део сословија, део Сабора Епископа наше помесне Цркве. Ви добро знате да је епископска служба служба Христова, а то значи служба Крста Христовог, али и Његовог Васкрсења. У тој тајни Крста и Васкрсења садржан је и подвиг и служба и задатак сваког Епископа, али ако хоћете, браћо и сестре, и сваког хришћанина, али наравно, посебно Епископа зато што је Епископ на месту Христовом, по обличју Христовом. Он је позван да служи спасењу света у Цркви и кроз Цркву. Ви сте скоро пола свога живота провели у манастиру. И добро знате и на својој кожи, али и на заједници манастирској, шта су Крст и Васкрсење. Шта је Христос међу нама. Без заједнице са Христом кроз веру, пре свега, кроз љубав, кроз подвиг, али и кроз свету Литургију тешко је препознати у другом човеку себи блиског, а камоли брата. Без Христа, без служња Њему, без уподобљавања Њему, још је теже разумети тајну живота и смисао постојања. Један велики јерарх, поглавар једне помесне Цркве, Аархиепископ атински Серафим, када је чуо да се говори о томе да људи треба да се уједине, да се стварају савези и уније – он је био једноставан јерарх и читав свој живот је дао за Христа и Цркву – тада је рекао на свој начин, у једноставном стилу: „Ма какви Брисели, какви Вашингтони који хоће да уједине људе. На сваком од тих места треба сазидати Свету Софију“, мислећи на цркву из Цариграда, а хотећи да каже: Искључиво и само подвигом молитве, подвигом љубави, подвигом служења Христу, могуће је препознати другога човека као свога брата, као свога ближњег, као самога себе. Без тога никакве конференције, никакве деклерације, никакви сусрети људи који се темеље и који извиру искључиво на људским способностима не могу довести до тога да у другоме човеку препознамо некога ко је исте вредности као и ми. Али тамо где је Света Софија, тамо где је Храм Светога Саве, тамо где су безбројни храмови подигнути у славу Божју, ту је сигурно могуће сусрести Бога, познати Бога. А ко познаје Бога познаје свет, познаје тајну живота, познаје људе. Није знање скуп многих и мноштва информација. Мноштво информација само ствара конфузију, прави да смо изгубљени у овоме свету, да не знамо шта је тачно, а шта није, шта је лево а шта десно, шта је бело а шта је црно, шта је правда а шта је неправда, шта је истина а шта није истина. Дакле, порука архиепископа Серафима јесте искуство предања наше Цркве. Потребна је молитва да бисмо били ближи једни другима. Ви сте, рекох, пола свога живота провели у манастиру, у манастиру где све започиње и завршава се молитвом. Када многи данас иду на спавање, на починак, Ви сте устајали, устајали на молитву за живот и спасење света. Данас када постајете Епископ стављамо Вам на душу, али и молим се за Вас, да тим искуством манастира – које је искуство Свете Горе, која је отаџбина сваког монаха, а духовна отаџбина и сваког хришћанина – на месту које Вам је сада Црква одредила истим расположењем служите Христу, а тиме ћете служити Цркви и ближњима. Да сведочите веру, да сведочите љубав и да сведочите, како смо читали и у молитвама, смирење, крајње смирење Христово, које управо и јесте Крст и Васкрсење. Нека Бог да да тако буде. А сада прими жезал овај да напасаш поверено ти стадо Христово! Послушнима нека буде за ослонац и укрепљење, а непослушне и непокорне упућуј и карањем и кротким васпитавањем, у Христу Исусу Господу нашем. Извор: Инфо-служба СПЦ

Ваша Светости, Ваше Блаженство, Ваша Високопреосвештенства и Преосвештенства, браћо Архијереји, богољубиви народе Божји! „Нека буде воља Господња!“ – Ове речи је, пре нешто више од 800 година, изговорио наш велики Свети Сава у Никеји, када је „по вољи Божјој и царевој“ изабран и хиротонисан за аутокефалног Архиепископа српских и поморских земаља. Следећи његов узвишени пример и моја недостојност смерно изговара те исте речи на овај свети дан и на овом светом месту, на празник његове преподобне мајке Анастасије, у велелепном Спомен-храму посвећеном њему, пред вама и свом пуноћом Цркве Божје овде сабране. Заиста, ништа се не дешава без воље Божје. Дух Свети, који је свуда и све испуњава, који је бдио над животом мојим и чувао ме од детињства мога, од тренутка када сам примио печат Његов дара у Светој Тајни Крштења и Миропомазања, благоволео је да ме данас, у сагласју са вама браћо Архијереји и преко ваших часних и светих руку, удостоји архијерејске благодати. У мене, грешног и слабог, по речима песника, усели се „светлост Духа“ Светог и венчасте сте ме славом великом и уврстисте ме у ред Архијереја Цркве Христове, у ред наследника и прејемника Апостола Христових. Дрхтим и треперим и страх ме велики обузима. Јер, „како ћу, недостојан, ући у сјај светих Твојих“, Боже, и како ћу стати пред престо Твој заједно са светитељима Твојим: Василијем, Златоустим, Савом, Арсенијем... „Јер ако се усудим да заједно са њима уђем..., одећа ме окривљује, јер није брачна, и свезан бићу избачен од анђела“. Али љубав Божја је безгранична и људском уму недокучива. Он не гледа на грехове моје, већ ме љубављу Својом грли и уводи ме у Светињу над Светињама. Стога ме обузима радост неописива и веселим се неисказано, јер ме Господ постави на превисоку службу свога Архијереја – на место и обличје Своје, али не по мојим заслугама, већ по Својој превеликој милости. Шта рећи о Епископској служби, о тој најузвишенијој служби и највећој части коју човек може да добије и у овом и у оном животу? По речима Светог старца Силуана Атонског, Епископима је „дата велика благодат Духа Светог“ и „постављени су више свих, те се као орлови уздижу на висину, посматрајући непрегледна пространства“. Епископ на светој Литургији стоји на месту Христовом, приносећи бескрвне жртве у име сабраног народа и, након њиховог освећења Духом Светим, раздељује их вернима као Тело и Крв Христову, возглављујући на тај начин Цркву као Тело Христово. Заједно са Даровима, Епископ, као истински Отац који љуби и познаје своју паству, приноси Богу и њихове духовне жртве – молитве, појање, поклоњења, благодарења, славословља – и, уопште, све њихове таленте и дела која Богу од срца приносе и, на крају, и васцеле животе свих њих. Као уздарје на то, Епископ својој пастви, као икона Христа Бога, разашиље благослове и освећење, преображавајући их Духом у Заједницу Светих и узносећи све – свакога у своме звању у којем је призван да служи Богу – пред небески престо. Као истински пастир словесних оваца, Епископ треба свагда да претходи у врлинама и добрим делима; првенствујући у сабрању да им свима служи. Он, чувар истине и верни слуга речи Божје, дужан је да храбро сведочи веру у овоме свету и, ако је потребно, да мученички за њу пострада. Читав живот Епископски у ствари је једно велико бескрвно мучеништво – у служењу свима и у непрестаном приношењу себе другима на дар – да би, по речима Светог апостола Павла, „свима био све, да како год неке спасе“. Ово је лик истинског Пастира и Епископа коме ја, недостојни, тежим, овакав Архијереј желим да постанем, али знам, стојећи пред лицем Божјим и пред свима вама да сам по себи, својим моћима и снагама, не могу то да постигнем. Зато се уздам у помоћ Божју и молитве Светих, јер се сила и слава Божја у немоћима нашим познају и показују. И због тога верујем да „све могу у Христу који ми моћ даје“. „Радујте се свагда“ и „на свему захваљујте“, заповедио је пре много векова Свети апостол Павле солунским хришћанима. И ја, радујући се данас неизмерно са свима вама, не желим да заборавим да захвалим Господу на свему и за све што је учинио за мене. Благодарим Господу на свима ближњима – знанима и незнанима, пријатељима и родбини – мноштву њих које ми је дао, који су ми помагали и служили ми и били ми ослонац кад год је то било неопходно. Благодаран сам Господу што ми је дао честите и скромне родитеље – оца Јована и мајку Љубицу – који, на моју велику радост, учествују данас у овом великом празнику. Благодаран сам им што су, не жалећи труда и напора и никад не мислећи на себе, учили мог брата и мене шта то значи бити добар, нормалан и поштен човек. Благодаран сам Господу што ме је упутио на Његово Преосвештенство Епископа бачког господина Иринеја, по чијем сам се благослову замонашио у манастиру Светих Архангела у Ковиљу и из чијих руку сам примио презвитерску службу. Благодарим Преосвештеном Владици што ми је благословио да студирам богословске науке на нашем Православном богословском факултету Универзитета у Београду, а после тога и црквено појање у Атини. Захвалан сам му и што је благословио рад Школе црквеног појања у Новом Саду и пастирски и човекољубиво се старао за њен развој и напредак. Али, више од свега благодаран сам Господу што сам, преко Његовог Преосвештенства, и ја, недостојни, имао удела у благослову Његових духовних Отаца – преподобних Јустина Ћелијског и Порфирија Кавсокаливита. Њиховим и Његовим светим молитвама нека ме Господ укрепи на мом новом послушању у Цркви. Благодаран сам Господу што ми је дао могућност да изучавам свештено црквено појање и што ме је удостојио службе црквеног појца и касније учитеља појања. Сећам се својих блаженопочивших даскала Владимира Јовановића и Архонт Протопсалта Ликурга Ангелопулоса и благодаран сам им што су ме учили тој „анђелској музици“. Иако нису видљиво присутни, и они се данас радују с нама у овој небоземној Литургији појући заједно са ангелским хоровима на небесима. Благодарим и свима вама, мојим сарадницима и ученицима из Школе црквеног појања „Свети Јован Дамаскин“ из Новог Сада, што сте ме све ово време које смо провели заједно слушали, подржавали и трпели, и желим вам да и даље наставите да напредујете у изучавању свештеног појања и кроз њега се духовно изграђујете и још дубље уграђујете у Тело Христово – Цркву. Благодаран сам Господу што сам студирајући у Атини имао прилику да се упознам и спријатељим са многим добрим људима из братског нам грчког народа. Од њих сам се учио, а и даље се учим, не само црквеној музици, већ и како да живим и радујем се у Цркви. Дубоко сам им захвалан на њиховој љубави и гостопримству. Оци и братијо ковиљска, моја друга породицо! Од како сам дошао у ковиљску обитељ и био примљен као њен члан, започео је мој нови живот – живот у Христу, пун духовне радости и оптимизма. Тај нови живот у Христу није више био само мој, већ наш – заједнички, општи, читаве ковиљске братије – и делили смо га несебично више од две деценије. Заједно смо духовно узрастали – кроз бдења, молитве, постове, празнике – духовно смо падали и устајали, жалостили се и радовали, свађали се и мирили. Сада, када одлазим из манастира на ново послушање, обузима ме туга али добро знам да ми то искуство живота у манастиру Ковиљу нико не може одузети и да се увек имам куда вратити. Зато сам вам од срца, братијо, благодаран на томе. Благодарим и Вама, Преосвештени господине Исихије, донедавно настојатељу Свете обитељи ковиљске а сада Епископе ваљевски, што сте са расуђивањем водили и чували нашу свету обитељ. Помените ме у Вашим светим молитвама! Оци и братијо ковиљска, молите се за мене грешног и ја ћу се молити за све вас. Слава и част коју сам данас добио, вама припада! На крају, али и пре свих, обраћам се Вама, Ваша Светости, као свом духовном оцу а сада и оцу свих верних у Српској Православној Цркви. Благодаран сам Господу што ме је удостојио да све ове године будем Ваш ученик и да се од Вас поучавам „путу који води у живот“ вечни. Овим „уским“ и „тесним“ путем, путем монашког послушања и одрицања од своје воље, који сте Ви пропутили, трудио сам се да и сам идем, иако сам много пута клецајући ходио њиме, посрћући и падајући. Благодаран сам Вам, Ваша Светости, на поверењу које сте према мени, духовно слабом и нејаком, увек имали. Кроз читав свој монашки живот, на свим послушањима, трудио сам се да то поверење оправдам. Увек и свуда и на сваком месту, служећи Вам као самоме Христу. Тако и сада, на овом новом послушању Епископског служења, иштећи Ваше свете молитве, трудићу се да оправдам очекивања које сте Ви и Света Црква Српска поставили преда мном. Још једанпут, користим прилику, Ваша Светости, да Вама и читавом Сабору наше помесне Цркве заблагодарим што сте мене грешног удостојили ове славе и овог достојанства и молим Вас да ми опростите и да ме помињете и да ме благословите. На самом крају узносим славу Троједином Богу, Оцу и Сину и Светоме Духу, сад и увек и у векове векова. Амин. Извор: Инфо-служба СПЦ

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 4. јула 2021. године у Спомен-храму Светог Саве на Врачару светом архијерејском Литургијом и свечаним чином хиротоније изабраног и нареченог високодостојног архимандрита Јеротеја (Петровића) у чин Епископа топличког, викара Патријарха српског. Фотогалерија 1: Хиротонија Епископа топличког г. Јеротеја, викара Патријарха српског Фотогалерија 2: Хиротонија Епископа топличког г. Јеротеја, викара Патријарха српског Видео прилози Телевизије "Храм" са хиротоније Епископа топличког г. Јеротеја, викара Патријарха српског Повезане вести: Беседа Патријарха српског г. Порфирија на хиротонији Епископа топличког г. Јеротеја Приступна беседа Епископа топличког г. Јеротеја изговорена на хиротонији 4. јула 2021. године у Саборном храму Светог Саве на Врачару Животопис Његовог Преосвештенства викарног Епископа топличког Г. Јеротеја (Петровића) Наречење архимандрита Јеротеја (Петровића) за Епископа топличког Повезан садржај: Топличка епархија Епископ - икона Христова Радио Беседа: Светотајинско богословље - Епископ - икона Христова у Евхаристији Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина хиротоније у свештени епископски чин - први део Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина хиротоније у свештени епископски чин - други део Предстојатељу Српске Православне Цркве су саслуживали Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован и Преосвећена господа Епископи сремски Василије, будимски Лукијан, банатски Никанор, бачки Иринеј, британско-скандинавски Доситеј, врањски Пахомије, зворничко-тузлански Фотије, милешевски Атанасије, рашко-призренски Теодосије, крушевачки Давид, славонски Јован, тимочки Иларион, нишки Арсеније, аустралијско-новозеландски Силуан, осечкопољски и барањски Херувим, ваљевски Исихије, стобијски Давид, ремезијански Стефан и умировљени канадски Георгије. На почетку свечаног чина хиротоније изабраног и нареченог Епископа су најстарији архимандрит и протођакон извели кроз царске двери на солеју, где су око Патријарха стајали сабрани отачаствени архијереји. Том приликом после три привођења, док је у руци држао својеручно написано изложење православне вере, на питање Његове Светости Патријарха Порфирија: „Ради чега си дошао и шта иштеш од наше смерности?“, изабрани и наречени Епископ је одговорио: „Хиротонију архијерејске благодати, Светејши Владико, по сагласности и клирика најсветије Епископије топличке“. Затим су изабраног и нареченог Епископа Патријарх и архијереји испитали какву веру он исповеда, на шта је одговорио Никео-цариградским Символом вере и Опширинијим исповедањима вере у којима је изложио догмате Свете Цркве са заветовањима на верност Цркви. Тада је изабрани и наречени Епископ узео свето Јеванђеље и потписано Исповедање вере и принео их Патријарху, који је исто ставио у Јеванђеље. Патријарх Порфирије је након тог чина предао Јеванђеље изабраном и нареченом Епископу, те су га затим увели у олтар на јужне двери. Одмах затим је почела света архијерејска Литургија, да би, по освештаној богослужбеној пракси, након Трисвете песме, два протопрезвитера извела из ђаконика изабранога за хиротонију и довели га на солеју пред Царске двери, одакле је вођен двојицом архијереја уведен у олтар где је трипут обишао Часну Трпезу. У сваком опходу наречени и изабрани Епископ је целивао Часну Трпезу, док га је сваког пута Патријарх благосиљао Часним крстом. Након тога, архијереји су привели изабраног Епископа пред Часну Трпезу, где му је Патријарх на главу положио крај омофора, а архијереји отворено Јеванђеље. Потом су сви положили руке на њега, док је патријарх Порфирије читао молитве хиротоније. По завршетку молитви Патријарх је новохиротонисаног епископа Јеротеја обукао у сакос и омофор, а затим положио на њега крст, панагију (енколпион) и архијерејску митру свечано узглашавајући: „Аксиос!“ и „Достојан!“, што су сво свештенство и народ у радости отпевали. Потом су новохиротонисаног епископа Јеротеја целивали патријарх Порфирије и архијереји, а он је, потом, по први пут народ благословио трикиријама и дикиријама. По завршетку свете архијерејске Литурије, патријарх Порфирије је на амвону упутио краћу поуку новохиротонисаном епископу Јеротеју поучавајући га о значају службе коју је примио. На крају поуке патријарх Порфирије је уручио архијерејски жезал епископу Јеротеју говорећи: „Прими жезал овај да напасаш поверено ти стадо Христово! Послушнима нека буде за ослонац и укрепљење, а непослушне и непокорне упућуј и карањем и кротким васпитавањем, у Христу Исусу Господу нашем“. Након тога новохиротонисани Епископ топлички г. Јеротеј је са амвона упутио своју прву архијерејску беседу. Посебном благољепију свете Литурије и првој хиротонији у новом Саборном храму Архиепископије београдско-карловачке и наше помесне Цркве допринели су здружени српски византијски хорови којима су дириговали ђакон др Владимир Антић и др Георгије Констандину. Поред родбине и пријатеља епископа Јеротеја, братије Светоархангелског општежића у Ковиљу у Епархији бачкој, свештенства и монаштва из многих епархија наше помесне Цркве и многобројног благочестивог верног народа, богослужењу су присуствовали директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама др Владимир Рогановић, Апостолски нунције у Београду монс. Лучано Суријани, угледне јавне личности из културног и јавног живота Србије, као и уважени гости из Грчке. Извор: Инфо-служба СПЦ

После избора за викара Његове Светости Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског г. Порфирија, у старој београдској Саборној цркви Светог архангела Михаила 3. јула 2021. године извршен чин је наречења високодостојног архимандрита Јеротеја за Епископа топличког. Свечаном чину је началстововао Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, у молитвеном присуству Блажењејшег Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. Јована и преосвећене господе архијереја: шабачког Лаврентија, будимског Лукијана, банатског Никанора, бачкoг Иринеја, британско-скандинавског Доситеја, врањског Пахомија, шумадијског Јована, зворничко-тузланског Фотија, милешевског Атанасија, рашко-призренског Теодосија, крушевачког Давида, тимочког Илариона, нишког Арсенија, аустралијско-новозеландског Силуана, осечкопољског и барањског Херувима, ваљевског Исихија, ремезијанског Стефана, стобијског Давида и умировљеног канадског Георгија. На почетку наречења, ђакон Радомир Вручинић се гласно обратио новоизабраном архијереју: „Часни оче архимандрите Јеротеје, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве благосиља Вашу светињу бити Епископом Богом спасаване Епархије топличке”. На то је архимандрит Јеротеј одговорио: „Пошто је Свети Архијерејски Сабор расудио да сам достојан такве службе, благодарим, примам и не противуречим”. Потом је, праћен ђаконом, архимадрит Јеротеј пришао Свјатјејшем Патријарху г. Порфирију који га је благословио. На крају службе, ђакони су говорили многољетствије Патријарху и свим сабраним архијерејима, а на посетку и новоизабраном епископу. Богољубезњејшем архимандриту Јеротеју, изабраноме и нареченоме Епископу богомспасаване Епархије топличке: Многаја љета! У недељу, 4. јула 2021. године, са почетком у 9 часова, свету Литургију са чином архијерејске хиротоније у новом Саборном храму Архиепископије београдско-карловачке и наше помесне Цркве, Спомен-храму Светог Саве на Врачару, служиће Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије са архијерејима и свештенством. Извор: Инфо-служба СПЦ

На редовном пролећном заседању одржаном у Београду од 24. до 29. маја 2021. године, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве изабрао је јеромонаха Јеротеја (Петровића), сабрата Светоархангелског манастира у Ковиљу, за викара Патријарха српског, са титулом Епископ топлички. Хиротонија изабраног Епископа топличког обавиће се у недељу 4. јула 2021. године у Спомен-храму Светога Саве у Београду са почетком у 9 часова, на светој архијерејској Литургији коју ће служити Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије са архијерејима и свештенством. Претходног дана, у суботу 3. јула, служиће се свечано вечерње богослужење са чином наречења изабраног Епископа, са почетком у 18 часова у старом Саборном Светоархангелском храму у Београду, саопштила је Инфо-служба СПЦ.

Архимандрит Јеротеј (световно Никола Петровић) рођен је 15. августа 1971. године у Сремској Митровици, од оца Јована и мајке Љубице. Основну школу завршио је у Мачванској Митровици, а гимназију у Сремској Митровици. По завршетку гимназије, 1990. године, уписао се на Електротехнички факултет у Београду. Завршио је Вишу Електротехничку школу у Београду 1997. године. Након одслужења војног рока, приступио је 1998. године братству манастира Светих Архангела у Ковиљу. Наредне 1999. године, као послушник манастира Светих Архангела, уписао се на Богословски факултет Српске Православне Цркве. За време студија примио је монашки постриг, 21. новембра 2003. године, од стране Преосвећеног Епископа бачког г. Иринеја, добивши монашко име Јеротеј. Дипломирао је на Богословском факултету Српске Православне Цркве 2009. године. Завршивши студије на Богословском факултету, са благословом Епископа бачког г. Иринеја, одлази у Атину на учење грчког језика и музичко усавршавање. У Атини је две године изучавао црквену музику и 2011. стекао диплому Црквеног појца на Атинском конзерваторијуму у класи професора Ликурга Ангелопулоса Архон Протопсалта Велике Цркве у Константинопољу. Диплому Учитеља црквене музике стекао је 2011. у Школи црквене музике Атинске Архиепископије при храму Животворни Источник у Атини у класи професора Константина Ангелидиса. Исте године уписао се на последипломске студије из црквене музике код професора др Георгија Константинуа у Школи византијске музике Свештене Митрополије Никеје у Атини, које је успешно окончао 2013. године. Истовремено са последипломским студијама из црквене музике уписао се 2011. године на докторске студије Богословског факултета Српске Православне Цркве. У чин јерођакона рукоположио га је Епископ јегарски г. Порфирије (садашњи Патријарх српски) 29. јуна 2014, а у чин јеромонаха Епископ бачки г. Иринеј 9. децембра 2018. године, оба у манастиру Ковиљу. Од 2011. године, са благословом Епископа бачког г. Иринеја, покренуо је школу црквеног појања Свети Јован Дамаскин при Црквеној општини новосадској, у којој је предавао предмете Црквено појање и Историја црквене музике по узору на сличне школе у Грчкој. На редовном заседању Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, одржаном од 24. до 29. маја 2021. године, изабран је за викара Патријарха српског са титулом Епископ топлички. Извор: Инфо-служба СПЦ