Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'теолошки'.
Found 13 results
-
-
- психотерапеутски
- теолошки
-
(и још 2 )
Таговано са:
-
Пастирски, практични и теолошки приступ пандемији-(COVID-19)
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
Епископ лосанђелески и западноамерички Српске Православне Цркве одржао је 19. марта 2020. године ванредну телеконференцију са својим свештеницима. Једина тема дневног реда је пандемија вируса и начини реаговања: пастирски, практични и теолошки. После молитве и поздрава, владика Максим је позвао свештенике да поделе своје пастирско и лично искуство у суочавању са изазовима пандемије. Указао је на необичну динамику ове појаве. После само неколико дана колико је протекло од претходне телекоференције суочени смо са новим мерама. Свештеници су коментарисали саопштења која долазе из различитих епархија и јурисдикција. Иако са жаљењем констатују да су рестрикције доста оштре, сви свештеници истичу потребу да придржавањем донетих вера помогну целом друштву у суочавању са вирусом. У појединим парохијама постоје размимоилажења у погледу учествовања у богослужењима. Ово је време када треба да негујемо ”домаћу цркву”. На питање како вернима објаснити превентивне мере у погледу учешћа у богослужењу истакнуто је да у животу Цркве све функционише као благослов. Црква нам је дала идентитет, те њој следујемо. Постимо кад нам Црква каже да постимо, мрсимо кад нам Црква каже да мрсимо, причешћујемо се кад нам Црква каже да се причешћујемо. Сада смо позвани да послушамо да не долазимо у храм јер нам Црква каже да је то израз наше спремности да помогнемо друштву да победи невидљивог непријатеља у виду вируса. Истакнуто је да још увек постоје разлике у начину како поједине државе или срезови гледају на превентивне мере. Тако се разликује Монтана од Калифорније или Колорадо од Орегона. Међутим, поступно се те разлике смањују. Скоро све државе су број учесника у богослужењу свели на 10, а у некима је изнета снажна сугестија да се богослужења не држе. Свештеници су показали жељу да активно помогну, рецимо код помазивања заражених и слично. Током телеконференције изражена је жеља појединих да верницима омогуће видео пренос богослужења пошто верници више неће моћи да присуствују богослужењима. Истакнуто је, међутим, природа саме Евхаристије, као иконе Царства Божијега, опире се њеном директном емитовању преко телевизије, радија или фејсбука, било да је то из пастирских било из мисионарских разлога (нека врста приказивања и рекламирања „богатства“ и „лепоте“ нашег богослужења). На крају су свештеници усагласили текст обраћања својим парохијанима у коме се истичу најновије превентивне мере с обзиром на пандемију вируса. -
Теолошки скуп „Православно-католичке радне групе Св. Иринеј Лионски“
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
Епархија ЗХиП је ове године била домаћин и организатор теолошког скупа „Православно-католичке радне групе Св. Иринеј Лионски“, која се већ 16- ту годину за редом састаје сваке године у другој епархији неке православне односно римокатоличке цркве, да би расправљала о темама од значаја за обе цркве. Беседа дубровачког бискупа Мате Узинића (пдф) Након три радна дана у Требињу „Радна група Св. Иринеј Лионски“ је била у посјети Дубровнику, гдје им је домаћин био дубровачки бискуп Мате Узинић, који их је након прочитаног Јеванђеља на миси поздравио пригодном бесједом коју преносимо у цијелости. Овогодишњи скуп у Требињу завршио се у недељу у саборном храму Преображења Господњег Св. литургијом, на којој су саслуживали и православни клирици чланови ове групе. Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска -
Проблем заступљености текстологије при теолошким истраживањима доста је актуелан. С једне стране, питање неопходности текстолошког опуса у теологији постављају како поједини теолози, тако и сви они који су заинтересовани за Писмо, независно од размера њиховог теолошког предзнања. Комплексност односа теологије и текстологије и утицај који текстолошке поставке могу имати на рецепцију, могу се илустровати посредством примера читања Књиге пророка Данила 7,13. Колико је ова књига била заступљена и колики је велики утицај имала, како у Христово време и доба раних црквених отаца, тако и данас, сведоче бројне полемике вођење током историје, од најранијих времена до данас. Већини је позната сцена Христовог суђења пред синедрионом и Христовог позивања на Данила 7,13 где говор о доласку Сина Човечијег на облацима небеским са Силом и Славом Великом, бива повод за изрицање смртне пресуде. Поставља се питање: зашто је говор о доласку Сина Човечијег на облацима набеским, у очима првосвештеника индентификација са Сином Божјим, односно, хула на Бога која заслужује смрт? Пре него што одговоримо на ово питање, потребно је најпре разјаснити неколико текстолошких нејасноћа. Данилова књига, једна је од ретких, ако не и једина, сачувана у две верзије грчких превода, од чега, прва, старија истиче месијанско достојанство Даниловог „некога налик Сину Човечијем“, док друга, захваљујући незнатним разликама, то исто умањује. Прва говори да „неко нали Сину Човечијем“ долази „као“ Старина Дана, друга, да долази „до“ Старине Дана. Прва говори да долази „на“ облацима небеским, друга „са“ облацима небеским. Прва варијанта садржи грчки везник ὡς, друга грчки предлог ἕως. Ова, једна ситна, готово невидљива разлика, која се састоји од само једног вокала, толико је утицала на рецепцију Данила, да је изазвала бројне полемике које су кулминирале у трећем веку, када је прва, старија грчка верзија одбачена и замењена млађом верзијом, односно, Теодотионовим преводом. Који су разлози који су довели до одбацивања, до данас није разјашњено. Бројни истраживачи, доказивали су, да је стара грчка верзија искварена и да је долазак Сина Човечијег „као“ Старинa Дана, писарка грешка, јер писар „гута“ вокал е. За рецепцију Данила то је имало веома сложене последице које су доводиле у питање есхатолошки каракер месије, који није раван Богу, који служи Богу и који је ограничен исључиво на спасење у историјској равни, што значи да је задирало на догматску, антрополошку, сотириолошку и тријадолошку раван хришћанства, јер је Данилово виђење „некога налик Сину Човечијем“ којем се додељује слава, власт и царство једно од водећих места канонских спиа који указују на небески каракер месије. Овакав концепт месијанства очигледно је био познат у времену ступања хришћанства на историјску сцену што управо илуструје поменута епизода Христовог суочавања са првосвештеником. Христов говор о доласку „на“ облацима небеским, потврђује читање старије грчке варијанте, док реакција првосвештеника показује да је исти концепт био познат како ономе коме се суди, тако и онима који суде. На срећу, како то обично бива, нову перспективу отворило је сасвим случајно откриће папируса 967, које је потврдило читање старије верзије Данила 7,13. Будући да се ради о најстаријем текстуалном сведочанству, пореклом из трећег века Христове ере, једином које не садржи хексапларне измене, без обзира на реакције бројних водећих истраживача који су читање Дан 7,13 потврђено папирусом објашњавали последицом преписа који садржи писраску грешку (јер писар случајно на месту ἕως уписује ὡς), у критичком издању које је приредио Муниш 1999. године, усвојено је читање старије варијанте. На овај начин текстолошка решења допринела су проналажењу теолошких решења и показала да је без текстолошког утемељења готово немогуће доћи до теолошког опредељења. Проблем овде, међутим, није решен у потпуности. На исти начин на који је теологија неодржива без текстолошког темеља, текстологија без теолошке позадине нe може бити сама по себи довољна. Пример може бити покушај тумачења синтагме „Син Човечији“. Без обзира на велико интересовање које је ова синтагма изазвала код великог броја истраживача, до консензуса по овом питању до данас није дошло. Један од узрока можда лежи у томе што се тексту приступа селективно, приликом чега долази до раздвајања смислених секвенци, извлачења термина из контекста, посматрања делова реченица изоловано без узимања у обзир контекст остатка текста, заједничког концепта сродних списа или идеја. У случају спорне синтагме, једна од основних методичких грешака састоји се у неразликовању текстолошке форме која садржи или не садржи више пута споменути везник ὡς, односно, у случајевима у којима вероватно долази до губљења везника – неконсултовања списа сродне концепције. Колико год да на трусном терену теологије, текстологија пружа осећај сигурности и опипљивости, без теолошке позадине која би омогућила разумевање идеје, промишљања, познавања семитког језика и културе, религиозних представа и доживљаја Бога, политичких струјања, верских покрета, позиционих и опозиционих ставова у времену обликовања списа, са ове временске дистанце тешко је реконструисати текст до његове изворне идеје, разумети интенцију редактора или уочити тешкоће преводиоца који покушава да интегрише тешко ухватљиви јеврејски поетски израз у граматичке оквире грчке синтаксе. Све наведено заправо, указује на комплексност односа текстологије и теологије и потенцијалних последица до којих може довести занемаривање текстологије при теолошком опусу и обратно. Извор: Теологија.нет
-
- љиљана
- јовановић:
-
(и још 10 )
Таговано са:
-
Институт завршава пролећни циклус трибина предавањем др Богдана Лубардића Међународна комисија за англиканско-православни теолошки дијалог: историјат, структура, циљеви Др Лубардић је професор Богословског факултета Универзитета у Београду и члан Међународне англиканско-православне комисије. На предавању је посебно говорио о стању дијалога о биоетичким питањима и изазовима. Предавање је одржано 31. јула 2018. у библиотеци Института. View full Странице
-
Институт завршава пролећни циклус трибина предавањем др Богдана Лубардића Међународна комисија за англиканско-православни теолошки дијалог: историјат, структура, циљеви Др Лубардић је професор Богословског факултета Универзитета у Београду и члан Међународне англиканско-православне комисије. На предавању је посебно говорио о стању дијалога о биоетичким питањима и изазовима. Предавање је одржано 31. јула 2018. у библиотеци Института.
-
- теолошки
- англиканско-православни
- (и још 8 )
-
Милан А. Николић Теолошки узрок застрањења Константинопољске цркве у улози првенства Начин превазилажења спора са Константинопољом тиче се ,,божанског поретка у ипостасним својствима'' Пресвете Тројице, поретка који треба бити објашњен разликовањем између равни суштине и равни ипостаси. У решавању овог проблема укључена су питања Филиоквеа, и објашњења зашто се у теолошком предању Отац назива првим, Син другим а Свети Дух трећим, када је реч о вечној, ванвременој Тројици. За Цркву је искрсла потреба да се за поредак и јединство Цркве примени основа у тријадолошком регулисању поретка и јединства Свете Тројице. Ово питање је толико деликатно да с правом многи православни од њега зазиру. Зазирање православних од оваквог примењивања унутартројичног поретка на црквени поредак, долази услед опасности да првенство које се односи на Бога Оца у унутартројичном животу, буде поистовећено са узрочношћу коју поседује Бог Отац, а која би ангажовала такву власт првога, да први може узроковати друге поглаваре и додељивати аутокефалије самостално. Није спорно да Црква у свом историјском постојању изображава одређене божанске и небеске категорије, али Црква није дефинисала изображавање превечног сабора Свете Тројице у личностима првојерараха, што не значи да то под одређеним условима није могуће. Изображење првога на васељенском нивоу Цркве, засновано на личности Бога Оца, не сме подразумевати могућност ,,узроковања'', у смислу да првенство садржи власт самосталног додељивања аутокефалија и формирања поретка. Црква не може у потпуности изобразити постојање унутартројичног живота Бога Свете Тројице, тако што би примат у Цркви на васељенском нивоу био исти са првенством које има Бог Отац као Узрочник других Лица Пресвете Тројице. Овај примат не може бити исти, зато што први на васељенском нивоу Цркве и уопште у црквеном поретку, није без узрока, тако да ни сам овај први не може бити узрок. Узрок првог и других у поретку Цркве је Господ Исус Христос са Оцем и Светим Духом. Као што православни не прихватају васељенски примат који чува Христову столицу и изображава Његову апсолутну власт, тако не смеју прихватити ни васељенски примат који изображава Бога Оца као Узрочника. Васељенски примат мора да изображава Оца Љубави који ништа не ради самостално и никог не приморава на чињење Његове воље, Који благоизвољева за сагласност и заједничко деловање. Јасно је да подражавање Свете Тројице које би укључило узрочност у унутартројичном животу, није ни примерено ни могућно. Христос нас подучава да изображавамо тројичност не по узрочности, него по љубави и заједничарењу. Васељенски примар заснован на личности Оца може бити остварен само у љубави, заједничарењу и сагласју. Ниједан члан Цркве не може преузети улогу узрочности у Цркви. Примат у Цркви може бити заснован на личности Бога Оца по љубави, сагласности и једнакости са другима, док узрочност црквености никада не може бити у личности једног члана Цркве. Узрок у једној личности може бити у унутартројичном постојању Свете Тројице, док је узрок црквености садржан у сваком члану Цркве тако што је Евхаристија узрочност и стециште црквености. У Евхаристији је Онај који је над првим епископом, тако да првенство које има један епископ, будући да има изнад себе првога у Евхаристији, не може бити са улогом узрочности. Свети Оци као што је Григорије Палама, су снажно инсистирали на једносуштности и равночастности везано за унутартројични поредак, тако што у односу на поседовање божанске суштине ни једна личност Свете Тројице није другостепена. Међутим, одбацивање самог поретка у унутартројичном односу свакако није исправно. Православни оци су у опсежној критици Филиоквеа умало одбацили појам поретка у унутартројичном животу, у чему их је спречавало непознавање потпуне слике унутартројичног, битијног, персоналног одношења. Методологије поретка личности Свете Тројице до којих су дошли Евномије Кизички и касније заговорници Филиоквеа, наводиле су православне у том смеру. Међутим, до позитивног закључка о унутартројичном поретку дошли су и други не на погрешан начин, на пример Григорије Ниски и Максим Исповедник, које су православни следили колико су могли. Данас међу православнима има оних који сматрају да свакако постоји онтолошка основа у поретку, али услед изостанка објашњења граничне равни суштине и ипостаси, где се поредак Лица Тројице коначно може дефинисати, дошли смо у ситуацију да Константинопољска црква ступа у примењивање поретка на начин који је неприхватљив. Ако се тријадолошки проблем граничне равни суштине и ипостаси буде занемарио, последице тога одразиће се на јединство Цркве, што је ситуација која већ данас искрсава. Питање јединства латини решавају погрешно апсолутизовањем првог, а које православни могу решити тако као латини - као Константинопољ данас - или сасвим напреднијим следовањем сопственог предања. Питање поретка је суштински повезано са питањем Филиоквеа, тако да смо дужни оба питања решити истовремено. Православни оци признају поредак у унутартројичном животу, али тај поредак, не само што је изнад сваке врсте поретка у историјској перспективи, него је и сам тај поредак под Ипостасима Тројице, односно Бог као Тројица га надилази. Свети Григорије Богослов наводи да тај поредак ,,треба да оставимо Тројици да га познаје или очишћенима којима то открије Тројица или сада или после''. Наша чистота остаје отворено питање до краја наших живота. Свесни тога и у чврстој вери, треба прихватити откровење познања одређених тајни када то Бог благоизволи и устроји. На Усековање главе Св. Јована Крститеља 2018.
-
Митрополит Волоколамски Иларион Алфејев ,,Саборност која постоји у Цркви (...) може се, заиста, упоредити са хармонијом и сагласјем које влада међу Личностима Свете Тројице. Не би требало, ипак, ићи даље од тога у покушају да се људске црквене структуре упореде са заједништвом у Божанској Тројици. Нити би било примерено објашњавати узајамни однос примата и саборности користећи се светотројичним аналогијама, и на тој основи се позивати на 'примат' Оца у односу на Сина и Светог Духа.'' (Митрополит Волоколамски Иларион Алфејев, 8. новембра 2014. године) https://svetosavlje.org/primat-i-sabornost-sa-pravoslavne-tacke-gledista/ Епископ Иринеј бачки ,,Црква је заједница по слици Свете Тројице. Наравно, ми не можемо изједначити све што постоји у животу и искуству Цркве у историји, у икономији овде на земљи, у времену, са вечним животом Свете Тројице. Али, Црква је између осталога и икона Свете Тројице. Наравно, из тога не могу се изводити претерани закључци, у том смислу да све што постоји у овоземаљским структурама црквеног живота да треба да пронађемо у Светој Тројици, па између осталога и примат - првенство. То не мислим да је исправно размишљање. Лично ја не мислим.'' (Епископ Иринеј бачки, ПБФ 29. април 2015. - 1:12:20) https://youtu.be/CFANda-KfbM?t=1h12m3s Митрополит Амфилохије (Радовић) ,,Наша помесна Црква, и од раније, а и сада, игра једну не бих рекао помиритељску улогу, него једну саборну улогу, јер постоје те конфронтације нарочито између Константинопоља и Москве. Ми се не сврставамо. Па некад кажу, писали су овде у новинама, чак и Зизјулас рекао је: српски теолози отишли су да слушају Москву. Није истина. Пре свега такво једно поимање је дискутабилно. Ја се чудим, морам да вам кажем искрено да, велики теолог православни, Митрополит Пергамски Јован Зизјулас, да је он у последње време оптерећен - ја разумем њега као јелина и везаног за Цариград -, оптерећен је местом првога, Цариградом. То се види у његовим написима, чак и у његовом теолошком приступу првога које је утемељено на Светој Тројици. Пориче историју, наводно не може се на основу историје дати права слика устројства Цркве, него морамо да се вратимо на теологију, на Свету Тројицу. Катастрофално.'' (Митрополит Амфилохије, ПБФ 20. 5. 2015. - 1:20:00) https://youtu.be/hKDoeS88lyc?t=1h19m17s
- 5 нових одговора
-
У оквиру изложбе "Сликари Хиландару" у Галерији "Прогрес" организована је трибина "Православље на интернету" о теолошком интернет магазину Теологија.нет! О томе колико брзо се ствари мењају, има ли критике данас, како реагујемо на њу и колико нам је заправо она потребна, говорили су главни и одговорни уредник сајта Благоје Пантелић, уреддник Андреј Јефтић и сарадник Растко Јовић. View full Странице
- 1 нови одговор
-
- интернету)
- (православље
-
(и још 5 )
Таговано са:
-
(ВИДЕО) Теологија.нет - теолошки интернет магазин (Православље на интернету)
a Странице је објавио/ла Поуке.орг инфо у Култура
- 1 коментар
-
- (православље
- магазин
-
(и још 5 )
Таговано са:
-
Најава: Међународни теолошки сусрети у Београду
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Цркве
Под покровитељством Конрад Аденауер фондације Православни богословски факултет БУ другу годину за редом организује од 5. до 8. октобра Међународне теолошке сусрета студената, симпосион на којем учествује 14 православних, католичких и исламских теолошких факултета. Један од организатора, студент Стефан Зељковић, председник Студентског парламента ПБФ-а, најављујући програм сусрета, каже да је симпосион важан јер студенти упознају једни друге и могу објективније да сагледају међусобне проблеме. Тема симпосиона је „Вера и савремени свет“, а отварање ће бити 5. Октобра у 19 часова у великом амфитеатру ПБФ-а, подећа Стефан и позива Београђане да присуствују предавањима. Звучни запис најаве Извор: Радио Слово љубве -
Међународни теолошки сусрети у Београду
тема је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Духовни живот наше Свете Цркве
Под покровитељством Конрад Аденауер фондације Православни богословски факултет БУ другу годину за редом организује од 5. до 8. октобра Међународне теолошке сусрета студената, симпосион на којем учествује 14 православних, католичких и исламских теолошких факултета. Један од организатора, студент Стефан Зељковић, председник Студентског парламента ПБФ-а, најављујући програм сусрета, каже да је симпосион важан јер студенти упознају једни друге и могу објективније да сагледају међусобне проблеме. Тема симпосиона је „Вера и савремени свет“, а отварање ће бити 5. Октобра у 19 часова у великом амфитеатру ПБФ-а, подећа Стефан и позива Београђане да присуствују предавањима. Звучни запис најаве Извор: Радио Слово љубве View full Странице- 1 нови одговор
-
- међународни
- теолошки
-
(и још 3 )
Таговано са:
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.