Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'танић:'.
Found 2 results
-
Миљан Танић: Који календар? Чији календар?
тема је објавио/ла Милан Ракић у Унутарправославни дијалог
Овај текст нема претензије на то да буде научни. Једино на шта претендује јесте да се унесе мало јасноће и истине у једно непотребно замршено питање пуно погрешног и напросто лажног мишљења. Наиме, међ српским народом је уврежено мишљење да су православни новокалендарци на грегоријанском календару, који је зло, јер је „папин“ календар. Оно што ти Срби међутим не знају јесте чињеница да су православни новокалендарци на српском календару, Миланковићевом (овде нећемо улазити у историју настанка истог, причу о Трпковићу итд). Зашто се то не зна је заправо већа мистерија од било какве мистерије која се може пришити причи о календару уопште. Довољно би било погледати Википедију, Православну википедију, књигу Реформа Јулијанског календара самог Милутина Миланковића (мада он пише о догађајима у Цариграду и у књизи Кроз васиону и векове), све доступно на дохват једног клика, и видети истину. Не постоји нити један једини страни извор који каже о новом календару Православне Цркве ишта друго осим да је то реформисани јулијански календар који је направио српски научник Милутин Миланковић. Једина Православна Црква која је на грегоријанском календару јесте Финска. Зашто је то тако – немам појма. Треба напоменути и да је већина Православних Цркава на Миланковићевом календару. Додуше, по броју верника могу обе стране да се такмиче, но није то поента. Постоји неколико поенти. Једна од њих је да календар није верско питање. Ни национално. Код нас се од истог међутим управо прави то – верско и национално питање. Трт мрт, живот или смрт. НЕЋЕМО ПАПИН КАЛЕНДАР! Притом – нећемо папин календар, али хоћемо многобожачки Јулијев. Такође, уопште немамо проблем да тај исти папин календар користимо у свакодневном животу. Ту је грегоријански скроз ОК. Једино није у црквеном животу ОК. И шта нам то управо сведочи? Што се мене тиче, да нисмо никакви хришћани. Зашто? Јер одвајамо „обични“ живот од „црквеног“. Уместо да нам то буде једно те исто. Ја сам најискреније збуњен тиме. Чак се и у документима СПЦ користе датуми по грегоријанском календару. То једно. Друго, антагонизам према Римокатоличкој цркви. Комплетан однос према било чему што има иоле призвук католицизма градимо у односу на однос са Хрватима, посебно у светлу Другог светског рата. Иако обожавамо онако колективно Ирце. Најкатоличанскије католике на планети. Треће, славимо по старом, а датуме изражавамо по новом календару. Тако нам је Божић 7. јануара, а Св. Никола 19. децембра итд. Имао сам једном експеримент – разговарао сам с неким човеком који вели како ће он, ако Црква пређе на нови календар, Св. Николу и даље славити 19. децембра. Кажем ја њему, али Св. Никола је свакако 6. децембра. Каже он: „Да, али то је по старом!“ Ја кажем: „Па по којем календару славимо?“ Каже он: „Па по старом.“ Велим ја: „Па ето, по старом је 6. децембра, сад сте рекли…“ Али он не разуме. Као што већина не разуме. Из неког разлога већина људи као да мисли да су католици и новокалендарци померили датуме, а не ми. И то некако важи и за људе који су активни у Цркви, певају за певницом, знају да морају да рачунају минус тринаест дана када траже тропаре и кондаке за дати дан… И зато имамо појаву да на телевизији рецимо пише „Божић 2018“, иако сада славимо Божић 2017, будући да је сутра по календару по којем Црква слави 25. децембар 2017.* Четврто – упорност лажне информације. Иако сви извори кажу да је на Сабору у Цариграду прихваћен Миланковићев календар, ауторитети код нас – међу њима предњаче епископ Атанасије и проф. Раша Поповић – тврде да Миланковићев календар тада није прихваћен и да су новокалендарци прешли на грегоријански календар. Без икаквих извора да поткрепе такве тврдње. А и без смисла – зашто би напрасно прешли на календар који уопште није био опција? Ја не могу да не мислим да иза таквог покрета лажних информација постоје неке зле намере – раздор у Цркви, међу народом… нешто. Не знам. Притом у горе поменутој и линкованој књизи Милутина Миланковића имамо и документа са Сабора у Цариграду, а и са Сабора Српске Цркве. Јер, посебно је сумануто што је СПЦ предложила календар који су сви прихватили, а онда га сама није применила. Додуше, то ми је и некако типично српски. А то онда као да производи некакав антагонизам према нашим новокалендарцима, па их скроз занемарујемо, осим ако неко од њих гостује у нашој Цркви. Тако добијемо ситуацију да се 24. децембра наши људи, укључујући црквене великодостојнике, утркују ко ће први честитати Божић браћи католицима, а Грка и иних новокалендараца ко се сети… Хеј, Грка од којих смо примили Православље, теологију, све… Али ето. Пето – јулијански ће каснити све више. За стотињак година (или тако нешто), јулијански календар ће каснити за 14, уместо досадашњих 13 дана, те ће Божић бити 8. јануара. Веома ми је жао што нећу бити жив да видим хаос који ће настати тада у Цркви ако до тада не пређемо на Миланковића. Некоме одговара да маса буде заглупљена, али најкасније тада ће им се обити о главу. Шесто – „Али календари се ионако преклапају, свеједно је!“ Ово је реченица на коју нажалост сувише често наилазим међу православним теолозима. Да, Миланковић и грегоријански календар се тренутно поклапају. То „тренутно“ траје додуше тридесетак хиљада година, али у контексту времена, то раздобље не представља ништа. Поента потребе за инсистирањем на чињеници да православни новокалендарци не само да нису на „папином“ календару (који, као што рекох, никоме не смета у „свакодневном“ животу), него на СРПСКОМ календару, јесте да се народ лакше навикне на идеју промене календара. Јер ако СПЦ не пређе напокон на календар који је сама предложила, мораће да се сучи с новим расколом када дође време да се Божић слави 8. јануара. А то – ваљда – не желимо. А уколико би се тада наставило славити 7. јануара, односно ако се не би испоштовало кашњење календара, него би се произвољно остало на тринаест дана разлике, онда би питање календара постало апсурдно по себи. Зато је врло, врло битно народу усадити у главу идеју да не прелазимо на „папин“ него на српски календар. Срећом па постоје и сајтови попут овог, којима је такође циљ да просвете оне који желе да буду просвећени. На послетку, волео бих да сам живео у време када је држава прешла на грегоријански календар да доживим реакцију људи што се датуми празника померају и што се одједном Божић слави у јануару. Питам се да ли је и тада било побуне или је све ишло глатко. Но, неке ствари ће ипак остати мистерија. * текст је, на ауторовом блогу "Дописи из Дизниленда", објављен 6. јануара 2018. године. (прим. прир.) -
Милетић: Прајд у Београду перципиран као регионално најзначајнији субота, 16. сеп 2017, 08:09 -> 10:20 Извор: РТС Горан Милетић из Организационог одбора "Прајда 2017" каже за РТС да је све спремно за одржавање шетње у недељу. Милетић је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекао да грађане треба да забрине да три четвртине ЛГБТ особа каже да су били жртве вербалног насиља, а око 26 одсто каже да су били жртве физичког насиља. Гостовање Горана Милетића у Дневнику РТС-а То насиље у 36 одсто случајева чине школски другови, наводи Милетић. Додаје да ЛГБТ особе кажу да је дискриминација највише везана за рад и проблеме са државним органима као што су полиција и војска. Ипак, помаци постоје, каже Милетић али није задовољан темпом промена. Подсећа да 2009. године са полицијом нису могли ни да се састану "како треба", а сада имају свакодневне састанке. Милетић истиче да проблем остаје споро правосуђе "што тишти све грађане Србије па и нас". Што се тиче сутрашње шетње, сматра да су важни присуство и афирмативне изјаве представника извршних власти. Поред премијерке, одређених министара и градоначелника Београда, очекује и госте из иностранства. "Ми представљамо у овом делу Европе центар иако нисмо највећи Прајд. Загреб има много већи Прајд. Некако нас перципирају као Прајд који је најзначајнији у региону", каже Милетић. Напомиње да различити људи успех Прајда мере на различите начине. Упитан да ли очекује и присуство људи који су већ организовали своју шетњу почетком лета, Милетић истиче да очекују све грађане и да не искључују никога. Наводи да је за сутрашњи скуп акредитовано 500 медија. http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/2871986/miletic-prajd-u-beogradu-percipipiran-kao-regionalno-najznacajniji.html Miljan Tanić: Parada srama 16. 09. 2017. Diznilend/Društvo Prošle godine sam, isto ovako pred septembarski prajd, napisao fb belešku pod imenom „Kada Prajd nije Prajd? Kad je sramota.“ Budući da sve izneto u tom tekstu i dalje stoji, neću ponavljati ništa, ali je potrebno, zbog razvoja koji su usledili ubrzo posle prajda prošle godine, napomenuti neke nove stvari. Naime, na samom prajdu je jedan od organizatora, Boban Stojanović, izjavljivao u mikrofon i za medije kako država odlično radi na sprovođenju prava LGBT zajednice, kako je sve sjajno i cveta cveće… da bi u vrlo kratkom roku posle toga naprasno emigrirao u Kanadu i pisao nam pisma iz tuđine o tome kako ovde ništa ne valja i ništa ne funkcioniše. I evo godinu dana nas smaraju (on i muž mu Adam) svojim pismima ex ponto od kojih ne možemo pobeći ni na nekad ozbiljne portale i u ozbiljne novine. Dakle, stavka jedan: organizator se posrao po sopstvenom (ne)radu. Brzopotezno. Čim se ukazala prilika da se šmugne „preko“. Ja nemam ništa protiv ljudi koji idu i beže „preko“. Slobodno. Idite. Ovde jeste sranje. No, posao prajda je da stvara uslove za buduće generacije da žive normalno, ne da sebi traži priliku da emigrira, da se bogato uda ili da stvara kontakte da bi mogao leto da provede na stranim prajdovima. Stoga i naslov – parada srama. Bukvalno. Sramota me je da javnost percipira da su to nekakvi branioci nekakvih mojih prava. Nema tu čovek na šta da se ponosi. I šta nam je ostalo? Ostao nam Miletić i neki njegovi anonimni novi klinci kao organizatori prajda. Ovog „tradicionalnog“. I onda prave konferencije, a ne zovu „nepodobne“ organizacije. I slične gluposti. Da ne govorim o činjenici da recimo ambasada Nemačke podržava (čitaj plaća) organizaciju ovog prajda. Ugovorom koji je potpisan s Miletićem, koji je u tom slučaju predstavnik organizacije Civil Rights Defenders. Švedske organizacije Civil Rights Defenders. Koja je obično donator. Dakle: donator plaća donatora. Ili, lepše izrečeno: Nemačka plaća organizaciju iz Švedske da organizuje prajd u Beogradu. Okolo naokolo, svede se na to. Evo, ja ne razumem. Na kraju, kao i uvek, ovo je prajd za donatore i političare, za slikanje i reklamu. Promotivni komemorativni video Adama i Bobana izbačen na Peščanik (nađite ga sami) dođe kao promocija za prajd kao odskočnu dasku za emigraciju. Ko voli, nek’ izvoli, al’ me zajebite s bajkama o Brnabićkama, borbom za prava i sličnim glupostima. Slikajte se, uživajte u žurci, šetnji, ali nemojte ni sebe, a kamoli nas da lažete da je ova samopromocija od organizacije išta više od toga. Parada srama – jer se organizator posere po državi koju je na prajdu hvalio, pobegne iz iste, a onda iz daljine i dalje podržava taj isti „državni prajd“. I svi se smeše i jedu ta ista govna. A valjda ne moram da napominjem da se huligani i Patrijarh ne oglašavaju zato što ih niko nije zvao? To jest, da budem korektniji – prve niko nije zvao, drugog niko nije podsetio. A bilo bi tako slatko da se nisu oglašavali povodom slučaja Haradinaj a da vrište histerično kao i uvek na šačicu pedera na ulicama BeGea. Al’ dobro, ne može čovek sve da ima. Što rekoše Dveri nekada davno – „Kakva vlada, takva i parada“. #NijeMojPrajd http://miljantanic.com/parada-srama/
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.