Претражи Живе Речи Утехе

У среду, 5. јула у 18 часова, у Свечаној сали Матице српске одржаће се друго у низу предавања на тему вештачке интелигенције. Актери предавања о вештачкој интелигенцији биће др Иван Танасијевић, испред Института за вештачку интелигенцију Србије, и протонамесник СПЦ Драган Поповић, испред Задужбине „Петар Мандић“. Првих 20 минута говориће др Иван Танасијевић на тему Вештачка интелигенција у медицини и фармакологији. Других 20 минута трибине предвиђено је за предавање протонамесника Драгана Поповића на тему Изазови вештачке интелигенције из перспективе православне биоетике. Последњих 20 минута одржаће се јавна дебата о вештачкој интелигенцији, у којој ће имати прилику да учествују сви присутни. Предавање др Ивана Танасијевића и протонамесника Драгана Поповића о вештачкој интелигенцији друго је у низу предавања која ће заједнички реализовати Матица српска, Институт за вештачку интелигенцију и Задужбина „Петар Мандић“, док су предавачи на првом, уводном предавању били др Бранислав Кисачанин и презвитер др Оливер Суботић. Предвиђено је да се до краја године одрже још 4 предавања овог формата, у којима ће Задужбину представљати стручњаци из различитих области, у складу са њеним вредностима и статутарним циљевима. *** Изазови вештачке интелигенције из перспективе православне биоетике „Велика је вероватноћа да ће тзв. вештачка интелигенција - као најзначајније савремено научно-технолошко откриће, одредити правац кретања данашње доминантне културе и цивилизације одређене као „западна“. Православно богословље на ову чињеницу свакако не може да утиче, међутим, као учесник друштвено-политичког живота сноси део одговорности њеног усмерења - које је у директној зависности од начина употребе овог човековог достигнућа, сразмерно положају, односно ауторитету унутар заједнице (уже или шире) којој припада. С овим у вези, у излагању имамо намеру да истакнемо суштинске разлике између интелигенције најпре човека - створеног од Бога као Његова икона, а затим и „интелигенције“ машине - створене од човека као средство остваривања бољег живота. У овом контексту, желимо пре свега да укажемо на то шта вештачка интелигенција заправо није, и тиме поставимо јасне границе њене употребе уколико има амбицију да оствари наведену сврху свог постојања. Проблему ћемо свакако приступити из перспективе православне биоетике - утемељене на патристичком, антрополошком учењу Православне цркве. Коначно, као конкретан предлог у циљу спречавања могућих злоупотреба вештачке интелигенције, нудимо законско усклађивање њене употребе са императивним очувањем човековог достојанства - као темељне вредности људских права, утемељеном на природној етици, као минимуму друштвених вредности на чијем очувању инсистира Православна црква.“ протонамесник Драган Поповић (Протонамесник Драган Поповић је свештеник Српске православне цркве, који је постдипломске богословске студије завршио у Атини. Биоетичким питањима се стручно бави дуже од једне деценије и представља једног од највећих познавалаца ове области међу свештеницима СПЦ. Аутор је монографије Би­о­е­ти­ка смр­ти. Ути­ли­та­ри­зам и пра­во­сла­вље (2022), која је поставила нове стандарде у сагледавању биоетичких изазова међу српским теолозима.) *** Вештачка интелигенција у медицини и фармакологији „Циљ овог предавања је упознавање посетилаца са актуелним применама вештачке интелигенције и машинског учења у фармакологији, медицини и другим сродним областима. Након широког прегледа фокусираћемо се на тренутно доступна решења на пољу компјутерског дизајна протеина, као и на импликације које она могу имати у виду будућности медицине, превасходно у погледу персонализоване медицине.“ др Иван Танасијевић (др Иван Танасијевић је научни истраживач Института за вештачку интелигенцију Србије, који је своје основне, мастер и докторске студије завршио на Кембриџ универзитету. Фокус његовог истраживачког рада на Институту за вештачку интелигенцију је везан за примену вештачке интелигенције у здравству и природним наукама.) https://www.teslamandic.org/sr/desavanja-dijalog/vestacka-inteligencija-protonamesnik-dragan-popovic-dr-ivan-tanasijevic-predavanje

Ако некоме доликује рећи: Отац, то доликује ономе који нас је из неживота, из лошег живота, из непознавања Бога привео у живот по Богу. Он је тај пастир добри, који нас је са странпутице вратио, довео и на прави пут извео. Он је био тај који је наше душе гануо и побожно обавезао на врлину. Оно што нас најдубље везује за Оца је управо тај осећај родитељске жртве. Ради које човек бива послушан – не по закону нужности, чак ни по закону разума, већ по закону срца. Сви ми, његова духовна деца, одевени у расе или световна одела, осећамо исто: жељу да не грешимо, да не бисмо повредили закон љубави. Једном речју, љубав је била и јесте та покретачка сила која нас је везивала, одржавала и водила. Тако нас је научио живети. Он је за нас био оличење љубави, и клицу таквог живота усадио је у нас, те смо сви ми међусобно повезани том нераскидивом споном која превазилази границе живота. И нема неког међу нама ко то не осећа. Очев одлазак, колико год болан био, испуњава смислом, јер нам сведочи да је смрт немоћна. Отац је у себи оживео јеванђелску тајну, и зато је за нас увек био и јесте извор воде живе. Ко од нас није одлазио од њега освежен, оснажен и духовно напојен? Ко у њему није нашао лек за своје ране, ко се није утешио? То данашњи узбуркани свет не пружа човеку и зато је он за нас био и јесте тихо пристаниште. Увек на граници овоземаљске и неземаљске радости... сада осећамо само ово друго... Добили смо Оца у непролазности. И тамо је отишао да нам утре пут; оставио нас је да довршимо битку. Дете се пустило мајчиног скута, и сада на нама стоји да животом посведочимо своју верност, своју љубав. Испунио је своје време и назначење, и оставио је тако много... јер је много волео. Захваљујемо ти, Оче, за сву љубав, за сву жртву; захваљујемо ти, Оче, за муке рађања; захваљујемо ти, Оче, и молимо опроштај за ране које си отрпео, одболовао и оћутао онако како си ти једини знао. Опрости нам, Оче, за сву неправду несавитљиве људске природе коју си подносио ради нашег исправљања. Ти си имао трпљење мајке; дугујуемо ти верност детета – да нас се не постидиш пред Богом и људима, да твоја жртва не буде узалудна. Јер љубав није реч, љубав је жртва послушности – тако си нас учио. Сад си нас поверио Богу, онако како је нас Бог раније поверио теби. Ми се, иако уцвељени, радујемо васкрсном радошћу, и говоримо ти са светим пророком: Тако жив био Господ и жива била душа твоја, нећу те оставити. (2 Цар. 2, 2) Моли се за нас да трку довршимо, добар рат војујемо и Царство небеско задобијемо, да се тамо сви заједно обретемо; да ону радост, оно болаженство које смо предокусили с тобом, једни у другима задобијемо тако где растанка нема. Свима си био све, по речима апостола Павла, па нека Господ буде теби оно што си ти био нама, Оче! Нека те Мајка Божија, Преподобни Пајсије - чије си име носио, Свети Прохор, Свети Стефан, Свети Пантелејмон и Свети Ђорђе – чије си храмове оживео, прате на твом путу ка Господу, и нека те не оставе. *** Молимо Те, Господе, и преклињемо, да буде похваљен у Теби, да Ти се непојамно радује са својом мученичком родбином и са свима светима у векове. Нека се радост коју смо окушали на земљи у заједници с њим пренесе и продужи у веку будућем, у веку трепетне близине Божије, и гледања Лица Његовог. Ти, Господе, суди нашем Оцу и не препусти суд другоме, јер је писано: Коме Цар суди, тај на суду милост задобија. Умилостиви се, Господе, јер је љубав према Теби и своме ближњем увек имао као основу прегнућа. Даруј нам снаге и мудрости да испунимо заповест светих: Послушност сина огледа се у одсуству оца. Молимо Те и преклињемо: Не лиши нас заједнице на Небу! https://www.facebook.com/manastirbrnjak.brnjakmonastery/