Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'стефан'.
-
Извор: Српска Православна Црква -
Храм на Пашином брду био је мали да прими сав верни народ који се окупио да молитвено прослави храмовну славу - Преображење Господње. Светом Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског, уз саслужење свештенства Архиепископије београдско-карловачке. После свечане литије, Владика је преломио славски колач и служио чин освећења грожђа. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Извор: Српска Православна Црква View full Странице
-
Најава: Свети архиђакон Стефан - заштитник града Херцег Новог
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
-
View full Странице
-
Викарни Епископ ремезијанкси Стефан служио у цркви Свете Петке на Калемегдану
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Архиепископије
Капела Свете Петке подигута је у периоду када, на молбу кнегиње Милице Султану да их преузме, мошти ове светитељке долазе у Београд. Део моштију бива смештен 1417. године у капелу коју је подигао неки београдски великодостојник у Доњем граду. Након коначног турског освајања Београда 1521. године, мошти заједно са великим делом становништва одлазе у Цариград где почивају до 1641. године када их откупљује молдавски војвода и преноси у град Јаши. Црква Ружица чува једну частицу моштију Свeте Петке. Није нам сасвим познато да ли је ова првобитна капела била саграђена у близини извора, попут данашње. Извор помиње 1658. године Француз Килке у свом опису Београдске тврђаве. Иначе, сматра се чудотворним и тече вековима. Једном је пресахнуо, приликом повлачења војске из отаџбине 1915. године, међутим, поново је потекао 1918. године на Светог Онисима од када се овај празник у храму служи Лутургија и врши освећење воде. Та првобитна капела је била земуница у коју се улазило низ степенице, а један мали ходник водио је до извора. Због лошег стања у коме се налазила, на иницијативу патријарха Варнаве изграђена је и освећена данашња капела на дан Свете Петке 1937. године. Приликом копања темеља пронађени су остаци неког ранијег храма и ископане су бројне кости војника погинулих у одбрани Београда 1914-1915. године које су пренете у посебно изграђену костурницу у бедему испод Јакшићеве куле. Капела је два пуат живописана. Први живопис који је радио академски сликар Владимир Предајевић је пропао због слабог квалитета материјала због чега је други пут одабран мозаик као трајнија варијанта. Урадио га је београдски сликар Ђуро Радловић у периоду од 1975. до 1982. године, а осветио га је патријарх Герман 27. фебруара 1983. године. На западном зиду капеле приказано је опредељење Светог кнеза Лазара за Царство Небеско. Ту се налазе Царица Милица, Свети Стефан, као и Београд са небесним покровитељима Светим Симеоном и Светим Савом. Налазимо и конпозиције Свете Тројице, Благовести, Рођење, Преображење, Васкрсење Христово. Тематика живописа јужног зида капеле повезује извор Свете Петке и бању Витезди. Даље налазимо и Свету Петку у чијој позадини се види и ова капела, тврђава и црква Ружица, као и монументални лик Пресвете Богородице и Христов „нерукотворени образ“ отиснут на убрусу. Важно је истаћи и то да живопис капеле изражава стремљење од земље ка небу - доња зона представља земљу, средња појаву Бога у свету и историју нашег спасења, а трећа дочарава славу Царства Небеског. У комплексу капеле Свете Петке налази се и крстионица Свете Петке изграђена 2004. године, новоизграђени парохијски дом са трпезаријом и библиотеком, капела за паљење свећа и црквена продавница. С обзиром на то да је култ Свете Петке посебно развијен у нашем народу, мноштво света свакодневно посећује ову светињу, посебно петком када се у Ружици служи Литургија са читањем канона Светој Петки и целивањем светих моштију, а поподне се у капели служи вечерње са читањем канона када се поново износе мошти. Извор: Српска Православна Црква -
Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског, служио је 8. августа 2018. године, на празник Свете преподобне мученице Параскеве - Петке, свету архијерејску Литургију у храму Свете Петке на Калемегдану. Прилог радија Слово љубве Капела Свете Петке подигута је у периоду када, на молбу кнегиње Милице Султану да их преузме, мошти ове светитељке долазе у Београд. Део моштију бива смештен 1417. године у капелу коју је подигао неки београдски великодостојник у Доњем граду. Након коначног турског освајања Београда 1521. године, мошти заједно са великим делом становништва одлазе у Цариград где почивају до 1641. године када их откупљује молдавски војвода и преноси у град Јаши. Црква Ружица чува једну частицу моштију Свeте Петке. Није нам сасвим познато да ли је ова првобитна капела била саграђена у близини извора, попут данашње. Извор помиње 1658. године Француз Килке у свом опису Београдске тврђаве. Иначе, сматра се чудотворним и тече вековима. Једном је пресахнуо, приликом повлачења војске из отаџбине 1915. године, међутим, поново је потекао 1918. године на Светог Онисима од када се овај празник у храму служи Лутургија и врши освећење воде. Та првобитна капела је била земуница у коју се улазило низ степенице, а један мали ходник водио је до извора. Због лошег стања у коме се налазила, на иницијативу патријарха Варнаве изграђена је и освећена данашња капела на дан Свете Петке 1937. године. Приликом копања темеља пронађени су остаци неког ранијег храма и ископане су бројне кости војника погинулих у одбрани Београда 1914-1915. године које су пренете у посебно изграђену костурницу у бедему испод Јакшићеве куле. Капела је два пуат живописана. Први живопис који је радио академски сликар Владимир Предајевић је пропао због слабог квалитета материјала због чега је други пут одабран мозаик као трајнија варијанта. Урадио га је београдски сликар Ђуро Радловић у периоду од 1975. до 1982. године, а осветио га је патријарх Герман 27. фебруара 1983. године. На западном зиду капеле приказано је опредељење Светог кнеза Лазара за Царство Небеско. Ту се налазе Царица Милица, Свети Стефан, као и Београд са небесним покровитељима Светим Симеоном и Светим Савом. Налазимо и конпозиције Свете Тројице, Благовести, Рођење, Преображење, Васкрсење Христово. Тематика живописа јужног зида капеле повезује извор Свете Петке и бању Витезди. Даље налазимо и Свету Петку у чијој позадини се види и ова капела, тврђава и црква Ружица, као и монументални лик Пресвете Богородице и Христов „нерукотворени образ“ отиснут на убрусу. Важно је истаћи и то да живопис капеле изражава стремљење од земље ка небу - доња зона представља земљу, средња појаву Бога у свету и историју нашег спасења, а трећа дочарава славу Царства Небеског. У комплексу капеле Свете Петке налази се и крстионица Свете Петке изграђена 2004. године, новоизграђени парохијски дом са трпезаријом и библиотеком, капела за паљење свећа и црквена продавница. С обзиром на то да је култ Свете Петке посебно развијен у нашем народу, мноштво света свакодневно посећује ову светињу, посебно петком када се у Ружици служи Литургија са читањем канона Светој Петки и целивањем светих моштију, а поподне се у капели служи вечерње са читањем канона када се поново износе мошти. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
-
Храм у Миријеву подигнут је 1834. године, од дела материјала разрушеног манастира у Сланцима, на темељима древног храма посвећеног Светом пророку Илији. У овом храму, једном од најстаријих у Београду, чувани су драгоцени списи Светог владике Николаја Велимировића пре него што су послати у Немачку на штампање. У храму и порти окупило се више стотина верника који су узели учешће у светој Литургији којом је началствовао Епископ ремезијански г. Стефан који је преломио славски колач са домаћином овогодишње славе г. Душаном Матићем. Епископ Стефан је пренео благослов и честитке предстојатеља Српске Православне Цркве г. Иринеја који Илиндан ове године прославља са српским народом у Мркоњић Граду. Епископ Стефан је казао да је велика радост видети сабран народ у дивно уређеном храму где непрестано духовно узраста паства. На крају сабрања, заслужним парохијанима су додељена признања за несебичну љубав и материјалну помоћ миријевском храму. Орден Свете царице Милице - Преподобне монахиње Евгеније уручен је гђи Бранки Косовац из Миријева. Грамате су додељене и г. Владану Милошевићу, власнику фирме Никоду градња; г. Владану Искићу из Лознице, као и г. Славку Балешевићу и г. Златану Јанковићу из Миријева. Прослављању Светог пророка Илије поред бројних личности из јавног живота присуствовали су потпредсник Општине Звездара г. Предраг Веиновић и проф. Љубиша Стојмировић, народни посланик. За време трпезе љубави старешина храма протјереј Милош Мићић заблагодарио је Богу и заштитнику храма, Светом пророку Илији, на дивном дану и благодати којом је испуњен храм и верни народ који га походи. Домаћин славе г. Матић је одрецитовао стихове своје песме посвећене миријевском храму. На крају, обратио се и Епископ ремезијански Стефан пожелевши да се све започето и планирано у храму и порти заврши обећавши пуну подршку и помоћ. Извор: Српска Православна Црква -
Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја. на празник Светог пророка Илије, 2. августа 2018. године, светом Литургијом у миријевском храму началствоваоје Преосвећени Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског. Саслуживали су протојереји-ставрофори Јован Марић из Вупертала (Епархија франкфуртска и све Немачке); Јово Лакић, архијерејски заменик из Шамца (Епархија зворничко-тузланска); архејерејски намесник врачарско-грочански Драган Станишић; и парох Покровског храма Драган Предић, као и протођакон Стеван Рапајић и ђакони Драган Танасијевић и Немања Калем. Песме хвале Господу узнео је хор Вождовачке цркве. Прилог радија Слово љубве -ФОТОГАЛЕРИЈА- Храм у Миријеву подигнут је 1834. године, од дела материјала разрушеног манастира у Сланцима, на темељима древног храма посвећеног Светом пророку Илији. У овом храму, једном од најстаријих у Београду, чувани су драгоцени списи Светог владике Николаја Велимировића пре него што су послати у Немачку на штампање. У храму и порти окупило се више стотина верника који су узели учешће у светој Литургији којом је началствовао Епископ ремезијански г. Стефан који је преломио славски колач са домаћином овогодишње славе г. Душаном Матићем. Епископ Стефан је пренео благослов и честитке предстојатеља Српске Православне Цркве г. Иринеја који Илиндан ове године прославља са српским народом у Мркоњић Граду. Епископ Стефан је казао да је велика радост видети сабран народ у дивно уређеном храму где непрестано духовно узраста паства. На крају сабрања, заслужним парохијанима су додељена признања за несебичну љубав и материјалну помоћ миријевском храму. Орден Свете царице Милице - Преподобне монахиње Евгеније уручен је гђи Бранки Косовац из Миријева. Грамате су додељене и г. Владану Милошевићу, власнику фирме Никоду градња; г. Владану Искићу из Лознице, као и г. Славку Балешевићу и г. Златану Јанковићу из Миријева. Прослављању Светог пророка Илије поред бројних личности из јавног живота присуствовали су потпредсник Општине Звездара г. Предраг Веиновић и проф. Љубиша Стојмировић, народни посланик. За време трпезе љубави старешина храма протјереј Милош Мићић заблагодарио је Богу и заштитнику храма, Светом пророку Илији, на дивном дану и благодати којом је испуњен храм и верни народ који га походи. Домаћин славе г. Матић је одрецитовао стихове своје песме посвећене миријевском храму. На крају, обратио се и Епископ ремезијански Стефан пожелевши да се све започето и планирано у храму и порти заврши обећавши пуну подршку и помоћ. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
-
Светом архијерејском Литургијом, којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан прослављена је слава цркве Светог великомученика Прокопија на београдском гробљу Орловачи. Саслуживали су протојереј-ставрофор Зоран Грујић, протојереји Витомир Костић и Невенко Сукур, јереј Александар Грујић, протођакон Радомир Перчевић. Са благословом старешине храма протојереја-ставрофора Милана Виленице, достојан домаћин славе била је гђа Миланка Мартић из Београда. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
-
Овогодишњу храмовну прославу обележила је ретка, до данас за раковички Храм јединствена прилика и историјски тренутак да новоизабрани Епископ служи своју прву свету архијерејску Литургију. Наша је част да угостимо новоизабраног Епископа ремезијанског господина Стефана (Шарића), викарног Епископа Његове Светости Патријарха Иринеја. Ово је велики дан и за самог новоизабраног Архијереја. Овакви животни тренуци остају забележени како у летописима храмова тако и сећањима и срцима свих нас. Поред Преосвећеног Епископа Стефана служили су Архијерејски намесник београдаско–посавски протојереј – ставрофор Бранко Митровић, јереј Ненад Ђурђић, парох први раковички, прођакон Стеван Рапајић, протођакон Дамјан Божић и ђакон Драган Танасијевић са чтецима Архиепископије београдско–карловачке. У току службе поменут је новопредстављени старешина храма протојереј – ставрофор Слободан Годић који се изненада упокојио у ноћи 20. јуна 2018. године. У порти испред улаза у Храм вд старешина Храма и архијерејски намесник протојереј – ставрофор Бранко Митровић са свештенством и верним народом дочекао је новоизабраног Епископа Стефана. Ово пролећно јутро са мноштво мириса раковичке шуме где је смештен Храм оставља незаборавне успомене. Пратећи речи летописца о прославама и дешавањима у прошлим временима враћа нас у историјска дешавања и обичаје нашега народа: „Око Храма сабра се и старо и младо са погачом о рамену из свих крајева око Београда, да дочека високог госта, нашега Архијереја.” Светлописац, ђакон Драган Танасијевић својим оштрим оком уз помоћ апарата забележио је ове тренутке који су непоновљиви. Новоизабрани владика Стефан по одслуженој Светој Литургији, резањем славског колача и литијом око Храма, беседом је поучио верни народ. Подсетио нас је, на живот, рад и страдање Светих апостола коме је посвећен Храм у коме се ми данас молимо и служимо Богу. Топлим речима све нас је утешио и подсетио на вредног и доброг учитеља и пастира проту Слободана Годића који је 47 година био парох у Раковици. Пожелевши му вечан спомен и Царство небеско а свима нама утеху и радост у Духу Светоме. Храм у Раковици је саграђен 1939. године а у сусрет јубиларних деведесет година од освећења може се похвалити великим радом и залагањем на обнови. Залагањем проте Слободана, Црквеног одбора и братства санирана су оштећења од клизишта а последње две године интензивно се ради на живописању Храма. Велики донатор живописа господин Никола Косовац, директор предузећа „Косбет” из Београда, данас је и домаћини храмовне славе са својим пријатељима, Зораном Ранковић, спортским радником, Милошем Жужом и Миленком Зорићем, предузетницима из Београда. Његово Преосвештенство Епископ Стефан на предлог Црквене општине Раковица а по благослову Његове Светости Патријарха Иринеја уручио је донатору Николи Косовцу орден Светог краља Милутина за велику љубав и новчану помоћ у обнови парохијског дома и фрескописања Храма. А Архијерејску грамату Владика је уручио господину Јовану Марићу из Раковице за несебични труд око уређења порте. Извор: Српска Православна Црква -
Света Православна Црква у недељу 24. јуна (11. јуна) 2018. године прославља Свете апостоле Вартоломеја и Варнаву. Велике угоднике Божије, проповеднике речи Божије, сведоке Бога живога и страдалнике и мученике за веру Христову. Прилог Радија Слово љубве Овогодишњу храмовну прославу обележила је ретка, до данас за раковички Храм јединствена прилика и историјски тренутак да новоизабрани Епископ служи своју прву свету архијерејску Литургију. Наша је част да угостимо новоизабраног Епископа ремезијанског господина Стефана (Шарића), викарног Епископа Његове Светости Патријарха Иринеја. Ово је велики дан и за самог новоизабраног Архијереја. Овакви животни тренуци остају забележени како у летописима храмова тако и сећањима и срцима свих нас. Поред Преосвећеног Епископа Стефана служили су Архијерејски намесник београдаско–посавски протојереј – ставрофор Бранко Митровић, јереј Ненад Ђурђић, парох први раковички, прођакон Стеван Рапајић, протођакон Дамјан Божић и ђакон Драган Танасијевић са чтецима Архиепископије београдско–карловачке. У току службе поменут је новопредстављени старешина храма протојереј – ставрофор Слободан Годић који се изненада упокојио у ноћи 20. јуна 2018. године. У порти испред улаза у Храм вд старешина Храма и архијерејски намесник протојереј – ставрофор Бранко Митровић са свештенством и верним народом дочекао је новоизабраног Епископа Стефана. Ово пролећно јутро са мноштво мириса раковичке шуме где је смештен Храм оставља незаборавне успомене. Пратећи речи летописца о прославама и дешавањима у прошлим временима враћа нас у историјска дешавања и обичаје нашега народа: „Око Храма сабра се и старо и младо са погачом о рамену из свих крајева око Београда, да дочека високог госта, нашега Архијереја.” Светлописац, ђакон Драган Танасијевић својим оштрим оком уз помоћ апарата забележио је ове тренутке који су непоновљиви. Новоизабрани владика Стефан по одслуженој Светој Литургији, резањем славског колача и литијом око Храма, беседом је поучио верни народ. Подсетио нас је, на живот, рад и страдање Светих апостола коме је посвећен Храм у коме се ми данас молимо и служимо Богу. Топлим речима све нас је утешио и подсетио на вредног и доброг учитеља и пастира проту Слободана Годића који је 47 година био парох у Раковици. Пожелевши му вечан спомен и Царство небеско а свима нама утеху и радост у Духу Светоме. Храм у Раковици је саграђен 1939. године а у сусрет јубиларних деведесет година од освећења може се похвалити великим радом и залагањем на обнови. Залагањем проте Слободана, Црквеног одбора и братства санирана су оштећења од клизишта а последње две године интензивно се ради на живописању Храма. Велики донатор живописа господин Никола Косовац, директор предузећа „Косбет” из Београда, данас је и домаћини храмовне славе са својим пријатељима, Зораном Ранковић, спортским радником, Милошем Жужом и Миленком Зорићем, предузетницима из Београда. Његово Преосвештенство Епископ Стефан на предлог Црквене општине Раковица а по благослову Његове Светости Патријарха Иринеја уручио је донатору Николи Косовцу орден Светог краља Милутина за велику љубав и новчану помоћ у обнови парохијског дома и фрескописања Храма. А Архијерејску грамату Владика је уручио господину Јовану Марићу из Раковице за несебични труд око уређења порте. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
-
На данашњи дан 1999. године, од стране звери у људском облику, отет је мучен и убијен Отац Стефан духовник сестринства Пећке Патријаршије, у тим данима на послушању у манастиру Будисавци. Тело му никада није нађено и ако се предпоставља где је бачен . Свети новомучениче Оче Стефане моли Бога за нас. О страдању оца Стефана, јеромонаха из манастира Будисавци близу Клине, још се ништа незна ! Његово тело од лета 1999. године није пронађено. Поу здано се зна да је отет 19. јула 1999.године . и од тада се не зна ништа о њему. По непотврђеним информацијама са албанске стране он је убијен, а тело му је бачено у напуштен бунар и прекривено лешинама животиња. Зна се да су Јеромонаха Стефана, духовника сестринства Пећке Патријаршије који је био на послушању у манастиру Будисавци, Албанци ухватили између Истока и Ђураковца када је ишао у продавницу у набавку. Тукли су га до смрти, а затим по причању бацили у бунар проте Андрије Поповића, мученика из II Светског рата са још неколико Срба. Његово тело још увек није пронађено Косовски новомученици отац Харитон и отац Стефан су и, нажалост, најбољи сведоци истине српског страдања на овим просторима после насилног прогона у историји највеће сеобе са Косова и Метохије , више од 250.000 Срба и других неалбанаца 1999. године. Отац Стефан је у манастир Преображења Христовог у Будисавцима дошао 1997. године након упокојења оца Серафима, дотадашњег игумана манастира. Тада је имао 33 године. Текст : Срби на Окуп https://www.facebook.com/photo.php?fbid=2574582252766221&set=a.1382988118592313.1073741828.100006434138884&type=3&theater
-
- 2
-
-
-
- свети
- новомученик
- (и још 1 )
-
Архимандрит Стефан Хиландарац нови Прот Свете Горе
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Цркве
За време свечаног чина, Протоепистат одлазећег састава предао је, у складу са предањском праксом жезал, симбол административне власти на Светој Гори, антипросопу (представнику) манастира Велика Лавра, јеромонаху Никодиму. Представнику велике Лавре, као првом у хијерархији светогорских манастира, припада част да уручује симбол управне власти новопостављеном протоепистату. Током церемоније, после молебана и поклоњења чудотворној икони Пресвете Богородице „Достојно јест“, представник Велике Лавре, јеромонах Никодим, уручио је жезал архимандриту Стефану Хиландарцу, новопостављеном Протоепистату на челу новог састава Свете Епистасије. Ове године њен састав чине о. Стефан Хиландарац, о. Павле Ксиропотамски, о. Никодим Светопавловски, о. Пајсије Григоријатски. За генералног секретара је изабран о. Козма Симонопетријски. У претходном мандату Свету Епистасију су чинили о. Гервасије Ивиронски, јеромонаси Јероним Симонопетријски и Епифаније Пантократорски, као и монах Никифор Филотејски. Чину примопредаје извршне власти присуствовали су представници свих атонских манастира, цивилни гувернер Свете Горе Аристос Касмироглу, представници цивилних власти Грчке, полиције и многобројни поклоници. Извршна власт на Светој Гори је организована на следећи начин: Двадесет светогорских манастира је сврстано у пет група по четири. На челу сваке групе се налази један манастир чији представник сваких пет године даје протоепистата (прота) који је те године на челу Свете Епистасије. Остале чланове Епистасије дају три манастира из групе. Манастирске тетраде изгледају овако: а) 1. Велика лавра 2. Дохијар 3. Ксенофонт 4. Есфигмен б) 1. Ватопед 2. Кутлумуш 3. Каракал 4. Ставроникита в) 1. Ивирон 2. Пантократор 3. Филотеј 4. Симонопетра г) 1. Хиландар 2. Ксиропотам 3. Свети Павле 4. Григоријат д) 1. Дионисијат 2. Зограф 3. Свети Пантелејмон – Русик 4. Констамонит Извор: Манастир Хиландар-
- 2
-
-
- архимандрит
- стефан
- (и још 5 )
-
У четвртак, 14. јуна по новом календару (1. јуна по старом), у складу са светогорским уставом, извршена је церемонија примопредаје Свете Епистасије, извршног административног тела Свете Горе са мандатом од једне године. Ове године Свету Епистасију води четврта група манастира на челу са Хиландаром. -ФОТОГАЛЕРИЈА- За време свечаног чина, Протоепистат одлазећег састава предао је, у складу са предањском праксом жезал, симбол административне власти на Светој Гори, антипросопу (представнику) манастира Велика Лавра, јеромонаху Никодиму. Представнику велике Лавре, као првом у хијерархији светогорских манастира, припада част да уручује симбол управне власти новопостављеном протоепистату. Током церемоније, после молебана и поклоњења чудотворној икони Пресвете Богородице „Достојно јест“, представник Велике Лавре, јеромонах Никодим, уручио је жезал архимандриту Стефану Хиландарцу, новопостављеном Протоепистату на челу новог састава Свете Епистасије. Ове године њен састав чине о. Стефан Хиландарац, о. Павле Ксиропотамски, о. Никодим Светопавловски, о. Пајсије Григоријатски. За генералног секретара је изабран о. Козма Симонопетријски. У претходном мандату Свету Епистасију су чинили о. Гервасије Ивиронски, јеромонаси Јероним Симонопетријски и Епифаније Пантократорски, као и монах Никифор Филотејски. Чину примопредаје извршне власти присуствовали су представници свих атонских манастира, цивилни гувернер Свете Горе Аристос Касмироглу, представници цивилних власти Грчке, полиције и многобројни поклоници. Извршна власт на Светој Гори је организована на следећи начин: Двадесет светогорских манастира је сврстано у пет група по четири. На челу сваке групе се налази један манастир чији представник сваких пет године даје протоепистата (прота) који је те године на челу Свете Епистасије. Остале чланове Епистасије дају три манастира из групе. Манастирске тетраде изгледају овако: а) 1. Велика лавра 2. Дохијар 3. Ксенофонт 4. Есфигмен б) 1. Ватопед 2. Кутлумуш 3. Каракал 4. Ставроникита в) 1. Ивирон 2. Пантократор 3. Филотеј 4. Симонопетра г) 1. Хиландар 2. Ксиропотам 3. Свети Павле 4. Григоријат д) 1. Дионисијат 2. Зограф 3. Свети Пантелејмон – Русик 4. Констамонит Извор: Манастир Хиландар View full Странице
-
- 2
-
-
- горе
- архимандрит
- (и још 5 )
-
Стефан Србин први је познати српски композитор. Из периода од краја XII до краја XIV века није сачуван ниједан српски музички запис, тако да нисмо у могућности да реконструишемо најстарије српске мелодије. Литургијске песме забележене у рукописима без нотације „кројене" су — преношене усменим путем. Песме Стефана Србина забележене су касновизантијском неумском нотацијом. Различите титуле: протопсалт (први певач десног хора), доместик (солиста и управитељ хора), кир (господин), приписиване су уз Стефаново име изнад његових пет до сада откривених литургијских песама на српскословенском и грчком језику. На основу упоредне мелодијско-ритмичке анализе ових песама установљено је да се ради о истом аутору. Стефанова најзначајнија и најдужа песма је „Ниња сили небесније с нами невидимо служет". Пева се уместо херувимске песме на литургији пређеосвећених дарова у време великог поста. Једини запис ове музички и уметнички веома вредне песме налазио се у зборнику из XV века у Народној библиотеци у Београду (бр. 93), познатом и као „псалтикија". Драгоцено је да је композитор и музички писац Коста П. Манојловић снимио још 1937. године дванаест фотографија из тог рукописа укључујући и ову песму насловљену „твореније доместика кир Стефана Србина" (Архив САНУ, VII/433), јер је рукопис изгорео 1941. приликом немачког бомбардовања Београда. Испод, а затим и изнад црквенословенског текста српске редакције црвеним тушем забележен је и грчки текст ове песме, што сведочи да је певана на два језика. Ова једногласна песма први пут је изведена у цркви Св. Софије у Охриду, поводом Дванаестог међународног конгреса византолога (1961). Четири друге Стефанове композиције — причасне песме на грчком — забележене су у дванаест рукописних зборника из XIV—XVI века. Мањи број рукописа је сачуван у појединим грчким библиотекама, док већина потиче из скрипторије молдавског манастира Путна у Румунији. Ови зборници садрже литургијске песме — највећим делом мелизматичне — најпознатијих византијских и молдавских аутора које су се истицале својим уметничким квалитетима. Међу њих су сврстана и дела Стефана Србина која су на тај начин добила антологијско значење. У Стефановим творенијима, ствараним у византијској традицији, приметна је својеврсна изградња мелизматичних одсека са поступним узлазним и силазним мелодијским кретањем, ненаметљивим понављањима, широким амбитусом мелодије, квинтним скоковима и карактеристичним ритмичким мотивима. Захваљујући овим мелодијско-ритмичким карактеристикама и уравнотеженој комбинацији одсека постигнут је изузетан склад који оставља дубок уметнички утисак и на извођача и на слушаоца. О Стефану Србину доста је писано у земљи и у иностранству. Нажалост још увек немамо поузданих података о његовом животу и деловању. Ћорђе Сп. Радојичић је пронашао три рукописа која је исписао „Степан доместик", „Стјефан доместик у граду Смедереву" и „Стјепан дијак" средином и у другој половини XV века, за Лазара и Гргура Бранковића, синове деспота Ћурђа. Сматрао је да су композитор „кир Стефан Србин" и „Стефан доместик" иста личност. Луција Цернић је пронашла још два рукописа, такође из XV века, које је писао „Стефан доместик". А. Е. Пенингтон је, међутим, изразила сумњу да су „кир Стефан Србин" и „доместик Стефан" у граду Смедереву иста личност, пошто у пет рукописа које је писао „Стефан доместик" нема неумске ногације. Андрија Јаковљевић сматра да је Стефан Србин живео у периоду између 1360—1430, међу грчким монасима у неком од манастира на Атосу, можда у Хиландару. У време кир Стефана Србина деловали су и други српски и византијски музичари. Дела јеромонаха Исаије Србина и Николе Србина налазимо у зборнику с краја XV века за који претпостављамо да потиче из манастира Матејче у Скопској Црној гори (рукопис бр. 928 Народне библиотеке у Атини). Неколико византијских аутора били су на известан начин повезани са Србијом. To cy чувени Јован Кукузељ, затим Јован монах, Јоаким монах — обојица из харсијанитског манастира у Цариграду, Мануил Раул и Мануил Хризафис. Тако се слика о литургијском музичком животу у средњовековној Србији постепено употпуњава сабирањем низа песама српских и византијских музичара који су бележили своја творенија неумским писмом. Ови музички записи сведоче о монасима — уметницима који cy y тешким временима турског продирања на Балкан својим делима допринели обогаћењу литургијског и духовног живота у манастирима (највећим делом светогорским). Шире посматрано, те древне мелодије својом лепотом и снагом представљају сведочанства наше старе музике и културе. Савремени српски композитори (Војин Комадина, Душан Радић, Вук Куленовић) користили cy y својим инструменталним делима мотиве из песама Стефана Србина. Стефан Србин је недавно добио своје заслужено место у водећој светској музичкој енциклопедији The Grove's Dictionary of Music, vol. 18, London 1980, стр. 93. Др. Димитрије Стефановић Ниње сили небеснија с нами невидимо служат; се бо входит цар слави, се жертва тајнаја, совершена, дориноситсја, вјероју и љубовију приступим, да причасници жизни вјечнија будем. Алилуја, алилуја, алилуја.
-
Владика Варненски Јован: Питање МПЦ мора да се разматра канонски
a Странице је објавио/ла Рилски у Вести из Архиепископије охридске
.PNG.62d4b095a02a871470d97c2e6ba005a5.PNG)
Владика није прецизирао да ли ће питање МПЦ бити разгледавано за време претстојеће посете Патријарха бугарског Неофита Москви. Питање Македонске цркве је веома озбиљна тема, која мора да се разгледа на најодговорнији и канонски начин. До решења се мора доћи поштовањем православних канона и реда, који сами канони налажу, изјавио је данас Митрополит Варненски и Великопреславски Јован, упитан да ли ће Бугарска Патријаршија преузети улогу мајке-Цркве, Македонској православној цркви, преноси БТА. - Да ли БПЦ треба или не треба да преузме улогу ''мајке'' мпц, биће разматрано тек пошто чујемо мишљење и осталих Помесних Цркава - изјавио је владика Јован. http://plusinfo.mk/vest/134813/vladika-varnenski-jovan-prashanjeto-za-mpc-treba-kanonski-da-se-razgleduva- 292 коментара
-
- 1
-
-
- канонски
- представља
- (и још 24 )
-
Како поуздано сазнајемо из редова клирика МПЦ у расколу који се не слажу са актуелним ставовима руководства те неканонске организације, Синод МПЦ-ОА, на седници од 9. новембра ове године упутио је писмо Светом Синоду Бугарске Патријаршије у коме ову Помесну цркву признаје за мајку цркву и овлашћује је да је представља пред Васељенским патријархом и осталим православним црквама. Заузврат, се моли да се МПЦ-ОА прими у евхаристијско јединство са БПЦ, а изричито се не помиње аутокефалија Македонске цркве. Комплетно писмо доносимо на крају вести. У међувремену су и неки македонски медији дошли до истих докумената и оправдано најављују повратак бугарске егзархије у Македонију, нпр. данашњи курир.мк: http://kurir.mk/makedonija/vesti/dali-se-vraka-bugarskata-egzarhija-po-dogovorot-na-zaev-so-bugarija-na-prodazhba-i-mpts/ Овомо је претходио читав низ предрадњи и кампања на Бугарској државној телевизији на којој се бизнисмен Милан Врабевски похвалио како је организовао сусрет македонских архијереја у расколу и бугарских митрополита, а учествовао је и у састављању писма расколничке јерахије Бугарској цркви:https://bnt1.bnt.bg/bg/a/priznava-li-makedonskata-arkhiepiskopiya-blgarskata-patriarshiya-za-tsrkva-mayka Занимљиво је да се и у писму Синода МПЦ-ОА, ни у емисијама Бугарске телевезије не помиње обавезујуће признавање аутокефалности од стране Бугарске цркве, питање које је наводно 50 година било централно у српско-македонском црквеном спору, већ само признање зарад евхаристијског јединства и, од Синода МПЦ-ОА заступање идеје о аутокефалности пред Васељенском патријаршијом. Текст писма Синода МПЦ доносимо на српском, као и копију самог писма на македонском: Ваша Светости, Ваша Високопреосвештенства, чланови Светог Синода, Свети архијерејски синод (САС) Македонске православне цркве - Охридске архиепископије на својој редовној седници, одржаној 9. ноивембра 2017. године у Македонској архиепископији у Скопљу, посеветио је озбиљну пажњу статусу МПЦ-ОА и постизању њвхаристијског јединства са Помесним православним црквама. У том духу Синод је једногласно одлучио да упути одређене предлоге и молбе сестринској Бугарској православној цркви, и то: - Бугарска православна црква - Бугарска патријаршија имајући у виду јединство Православне цркве и реалне духовне пастирске потребе, успоставља евхаристијско јединство са обновљеном Охридском архиепископијом у лицу Македонске православне цркве; - Македонска православна црква - Охридска архиепископија препознаје и признаје Бугарску православну цркву - Бугарску патријаршију као Мајку Цркву, која прва признаје и прихвата њену аутокефалност, обзнањује је и актуелизује пред Васељенском патријаршијом и другим помесним црквама; - Потписивањем ове сагласности између поглавара двеју цркава, успоставља се евхаристијско јединство између њених епископа, што ће бити и основа за евхаристијско јединство са епископима осталих Помесних православних цркава; - О признавању и успостављању евхаристијског јединства, Бугарски патријарх обавештава васељенског патријарха и остале поглаваре Помесних цркава. Изражавајући наду да ће ови предлози и молбе бити прихваћени од Светог архијереског Синода БПЦ, на радост светог Климента Охридског и за добро пуулноте целокупног православља, Председник САС МПЦ-ОА Стефан, архиепископ македонски -
Пише: др Александар Живковић Како поуздано сазнајемо из редова клирика МПЦ у расколу који се не слажу са актуелним ставовима руководства те неканонске организације, Синод МПЦ-ОА, на седници од 9. новембра ове године упутио је писмо Светом Синоду Бугарске Патријаршије у коме ову Помесну цркву признаје за мајку цркву и овлашћује је да је представља пред Васељенским патријархом и осталим православним црквама. Заузврат, се моли да се МПЦ-ОА прими у евхаристијско јединство са БПЦ, а изричито се не помиње аутокефалија Македонске цркве. Комплетно писмо доносимо на крају вести. У међувремену су и неки македонски медији дошли до истих докумената и оправдано најављују повратак бугарске егзархије у Македонију, нпр. данашњи курир.мк: http://kurir.mk/makedonija/vesti/dali-se-vraka-bugarskata-egzarhija-po-dogovorot-na-zaev-so-bugarija-na-prodazhba-i-mpts/ Овомо је претходио читав низ предрадњи и кампања на Бугарској државној телевизији на којој се бизнисмен Милан Врабевски похвалио како је организовао сусрет македонских архијереја у расколу и бугарских митрополита, а учествовао је и у састављању писма расколничке јерахије Бугарској цркви:https://bnt1.bnt.bg/bg/a/priznava-li-makedonskata-arkhiepiskopiya-blgarskata-patriarshiya-za-tsrkva-mayka Занимљиво је да се и у писму Синода МПЦ-ОА, ни у емисијама Бугарске телевезије не помиње обавезујуће признавање аутокефалности од стране Бугарске цркве, питање које је наводно 50 година било централно у српско-македонском црквеном спору, већ само признање зарад евхаристијског јединства и, од Синода МПЦ-ОА заступање идеје о аутокефалности пред Васељенском патријаршијом. Текст писма Синода МПЦ доносимо на српском, као и копију самог писма на македонском: Ваша Светости, Ваша Високопреосвештенства, чланови Светог Синода, Свети архијерејски синод (САС) Македонске православне цркве - Охридске архиепископије на својој редовној седници, одржаној 9. ноивембра 2017. године у Македонској архиепископији у Скопљу, посеветио је озбиљну пажњу статусу МПЦ-ОА и постизању њвхаристијског јединства са Помесним православним црквама. У том духу Синод је једногласно одлучио да упути одређене предлоге и молбе сестринској Бугарској православној цркви, и то: - Бугарска православна црква - Бугарска патријаршија имајући у виду јединство Православне цркве и реалне духовне пастирске потребе, успоставља евхаристијско јединство са обновљеном Охридском архиепископијом у лицу Македонске православне цркве; - Македонска православна црква - Охридска архиепископија препознаје и признаје Бугарску православну цркву - Бугарску патријаршију као Мајку Цркву, која прва признаје и прихвата њену аутокефалност, обзнањује је и актуелизује пред Васељенском патријаршијом и другим помесним црквама; - Потписивањем ове сагласности између поглавара двеју цркава, успоставља се евхаристијско јединство између њених епископа, што ће бити и основа за евхаристијско јединство са епископима осталих Помесних православних цркава; - О признавању и успостављању евхаристијског јединства, Бугарски патријарх обавештава васељенског патријарха и остале поглаваре Помесних цркава. Изражавајући наду да ће ови предлози и молбе бити прихваћени од Светог архијереског Синода БПЦ, на радост светог Климента Охридског и за добро пуулноте целокупног православља, Председник САС МПЦ-ОА Стефан, архиепископ македонски
-
Високопреподобни архимандрит Стефан (Вучковић), игуман манастира Велика Ремета на Фрушкој Гори, уочи предстојећег Часног поста упутио је кратку духовну поуку слушаоцима Радија "Слово љубве". Слово о. Стефана о људској острашћености, одрицању од ње и наше греховне природе, узроцима агресивности и борби са њом, враћању на Пост и молитву, забележила је гђа Зорица Зец у манастиру Велика Ремета, приликом посете светињи на Сретење Господње ове године. Извор: Радио "Слово љубве" Преузимање- 1 коментар
-
- 2
-
-
- стефан
- (вучковић):
- (и још 4 )
-
О. Стефан (Вучковић): Поуке уочи Часног поста
тема је објавио/ла JESSY у Духовни живот наше Свете Цркве
Високопреподобни архимандрит Стефан (Вучковић), игуман манастира Велика Ремета на Фрушкој Гори, уочи предстојећег Часног поста упутио је кратку духовну поуку слушаоцима Радија "Слово љубве". Слово о. Стефана о људској острашћености, одрицању од ње и наше греховне природе, узроцима агресивности и борби са њом, враћању на Пост и молитву, забележила је гђа Зорица Зец у манастиру Велика Ремета, приликом посете светињи на Сретење Господње ове године. Извор: Радио "Слово љубве" Преузимање View full Странице -
ТВ Храм: Тајна празника - Свети апостол првомученик и архиђакон Стефан (ВИДЕО)
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Поучни
-
Припремили професори Богословије Светог Саве у Београду: Јован Лазаревић и ђакон Бранислав Кеџић. View full Странице
-
Епископ жички Стефан (Боца): Беседа о Детињцима, Материцама и Очевима
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Поучни
Породичне везе У нашој Цркви три недеље пре Божића посвећене су везама и односима у породици. Трећа недеља пре Божића – Детињци – опомиње децу на њихове дужности према родитељима. Друга недеља пре Божића – Материце, и прва недеља пре Божића – Очеви – опомињу родитеље на дужности према деци. Обичај да на ове празнике родитељи везују децу и деца родитеље има символичан значај. И једни и други одрешују се поклонима. Овај обичај је дивна слика нераскидивих веза између родитеља и деце, предака и потомака. Узице, којима једни друге везују, то су знамења њихових нераскидивих веза. То је символика конаца којима се тка историја једне породице, једнога рода, једнога народа и читавог човечанства. Шта би било са ткањем историје када не би било те потке и те основе? Сви би се конци расули и замрсили. Платно историје не би било саткано, јер родитељи предају деци основу живота, а деца у ту основу уткивају нову потку. Тако се везује прошлост и будућност, старо и ново, бивша и будућа поколења. Ова три породична празника славе се у три недеље пре Божића, пошто је овај велики празник посвећен рођењу Сина Божијег и у славу Небеске Породице. Данашња недеља посвећена је материнству, па се због тога овај празник зове Материце. Материно крило Један велики и у свету познати писац написао је књигу која носи наслов „Крило материно“. Данас имућни људи гледају које се високе школе у свету сматрају за најбоље, па тамо гледају да пошаљу своју децу на школовање. Многи мисле да су најбољи универзитети у Паризу, Оксфорду, Харварду и други. Међутим, овај велики писац доказује у својој књизи да од свих школа, које постоје на свету, за човека највише вреди оно што може да научи на „материном крилу“. Ту школу не може да замени ни једна друга школа, па ни најславнији универзитети. Питали су другог славног научника, који је завршио неколико високих школа, стекао много научних степена и награда, написао много значајних књига, која му је од завршених школа највише помогла? „Највише ми је помогла школа моје неписмене мајке“, одговорио је тај велики научник. Одакле таква снага, такав утицај, таква моћ једној неписменој жени? На то питање није лако да се одговори. Само по себи материнство је једно од највећих чуда света. То је тајна сакривена у души и у срцу мајке са мноштвом других осећања, доживљавања и нагона. Све је то изузетно и величанствено, по чему мајка на земљи личи на Бога на небу. Материнска љубав Путописац је описао догађај из Индије. У неком селу запалила се кућа и људи су гасили ватру. За то време један човек се од свих одвојио, гледајући непрестано у једно дрво. На питање зашто не помаже у гашењу пожара, овај је одговорио: „Занело ме је једно чудо и не могу да се одвојим од њега. Ватра је захватила ово дрво и гнездо са младим птицама. Када је мајка птица приметила пламен око свога гнезда, почела је крилима да заклања своју младунчад. На крају је са њима изгорела. Ко даде у срце овом малом, неразумном створу толику љубав? То је могао да учини само Бог. Када не би било других, ово је довољан доказ да Бог постоји“, завршио је своју причу онај Индијац. Наш велики духовник и проповедник испричао је причу о једном свом доживљају. Вођен је на стратиште неки разбојник, који је био осуђен на смрт, зато што је убио у једној кући мужа и жену, а потом запалио кућу. Тако је затро целу породицу. Посматрајући овај несрећни догађај људи су ћутали и нико није ништа говорио. Наједном из масе је излетела мајка оног несрећника, вичући из свега гласа и преклињући: „Не убијајте, господо, мога сина! Он је био добар, али је наведен на зло. Убијте мене, њега пустите!“ Овде је одговор на питање по чему мајка највише личи на Бога. Ту је такође и одговор на питање где је центар материнства. То је материнска љубав. Криза материнства Данас се говори у свету и код нас о кризама у свим правцима живота. На жалост, међу овима се помиње и криза материнства. Но, поменимо и пример где није било кризе. Питали су једну мајку, која је имала дванаесторо деце, шта јој је највише помогло у васпитању и подизању деце. „Држала сам се непрестано за Божију руку. Тако сам осећала да сам увек јака“, рече ова жена. „Нисам много држала лекције деци и мало сам говорила. У споразуму са својим мужем понашала сам онако како сам желела да се понашају наша деца када одрасту. Ја сам показивала љубав према деци и учила их да се међусобно воле. Деца су делила не само љубав међу собом, већ скоро и сваки залогај. Старија деца су били наши помоћници у васпитању и подизању млађе деце“. Криза се материнства данас огледа и у избегавању рађања већег броја деце. Колика је то несрећа, још сасвим не можемо сагледати. За неколико година видећемо читаву трагедију не само за поједине породице, већ и за читав наш народ! Да не говоримо о несрећама које повлаче за собом побачаји – злочини чедоморства у утробама мајки. Наш народ каже: „Зло се не може издробити“. Бојимо се да ћемо навући гнев Божији на читав народ због греха који вапије на небо! Криза материнства је такође у томе што су многе наше мајке исувише дуго одсутне са породичног огњишта због запослености. Неки чак и остављају своју децу одлазећи, ради запослења, у иностранство. Још је велики број разлога који нас подсећа на материнску одговорност према деци у нашим приликама. Овај дан подсећа на ту одговорност и опомиње да се учини све што може да би се ствари поправиле. Премудри Соломон каже: „Мудар син је радост оцу својему а луд је син жалост матери својој“ (Приче Сол. 10, 1). Овај празник је још и дан који опомиње децу да доживе дубоку и молитвену благодарност за сва доброчинства којима су их задужиле њихове мајке. Било да су живе или мртве, оне су за своју децу живе и увек су уз њих присутне. Ма колико да деца учине – било молитвама, било речима, било делима – за своје мајке, остаће им вечити дужници. Нека вам је свима срећан и благословен овај празник! Богу нека је за све слава и хвала сада и вазда – кроз све векове. Амин! Извор: Православије.ру -
Може ли жена заборавити пород свој, да се не смилује на чедо утробе своје (Ис. 66, 13) Породичне везе У нашој Цркви три недеље пре Божића посвећене су везама и односима у породици. Трећа недеља пре Божића – Детињци – опомиње децу на њихове дужности према родитељима. Друга недеља пре Божића – Материце, и прва недеља пре Божића – Очеви – опомињу родитеље на дужности према деци. Обичај да на ове празнике родитељи везују децу и деца родитеље има символичан значај. И једни и други одрешују се поклонима. Овај обичај је дивна слика нераскидивих веза између родитеља и деце, предака и потомака. Узице, којима једни друге везују, то су знамења њихових нераскидивих веза. То је символика конаца којима се тка историја једне породице, једнога рода, једнога народа и читавог човечанства. Шта би било са ткањем историје када не би било те потке и те основе? Сви би се конци расули и замрсили. Платно историје не би било саткано, јер родитељи предају деци основу живота, а деца у ту основу уткивају нову потку. Тако се везује прошлост и будућност, старо и ново, бивша и будућа поколења. Ова три породична празника славе се у три недеље пре Божића, пошто је овај велики празник посвећен рођењу Сина Божијег и у славу Небеске Породице. Данашња недеља посвећена је материнству, па се због тога овај празник зове Материце. Материно крило Један велики и у свету познати писац написао је књигу која носи наслов „Крило материно“. Данас имућни људи гледају које се високе школе у свету сматрају за најбоље, па тамо гледају да пошаљу своју децу на школовање. Многи мисле да су најбољи универзитети у Паризу, Оксфорду, Харварду и други. Међутим, овај велики писац доказује у својој књизи да од свих школа, које постоје на свету, за човека највише вреди оно што може да научи на „материном крилу“. Ту школу не може да замени ни једна друга школа, па ни најславнији универзитети. Питали су другог славног научника, који је завршио неколико високих школа, стекао много научних степена и награда, написао много значајних књига, која му је од завршених школа највише помогла? „Највише ми је помогла школа моје неписмене мајке“, одговорио је тај велики научник. Одакле таква снага, такав утицај, таква моћ једној неписменој жени? На то питање није лако да се одговори. Само по себи материнство је једно од највећих чуда света. То је тајна сакривена у души и у срцу мајке са мноштвом других осећања, доживљавања и нагона. Све је то изузетно и величанствено, по чему мајка на земљи личи на Бога на небу. Материнска љубав Путописац је описао догађај из Индије. У неком селу запалила се кућа и људи су гасили ватру. За то време један човек се од свих одвојио, гледајући непрестано у једно дрво. На питање зашто не помаже у гашењу пожара, овај је одговорио: „Занело ме је једно чудо и не могу да се одвојим од њега. Ватра је захватила ово дрво и гнездо са младим птицама. Када је мајка птица приметила пламен око свога гнезда, почела је крилима да заклања своју младунчад. На крају је са њима изгорела. Ко даде у срце овом малом, неразумном створу толику љубав? То је могао да учини само Бог. Када не би било других, ово је довољан доказ да Бог постоји“, завршио је своју причу онај Индијац. Наш велики духовник и проповедник испричао је причу о једном свом доживљају. Вођен је на стратиште неки разбојник, који је био осуђен на смрт, зато што је убио у једној кући мужа и жену, а потом запалио кућу. Тако је затро целу породицу. Посматрајући овај несрећни догађај људи су ћутали и нико није ништа говорио. Наједном из масе је излетела мајка оног несрећника, вичући из свега гласа и преклињући: „Не убијајте, господо, мога сина! Он је био добар, али је наведен на зло. Убијте мене, њега пустите!“ Овде је одговор на питање по чему мајка највише личи на Бога. Ту је такође и одговор на питање где је центар материнства. То је материнска љубав. Криза материнства Данас се говори у свету и код нас о кризама у свим правцима живота. На жалост, међу овима се помиње и криза материнства. Но, поменимо и пример где није било кризе. Питали су једну мајку, која је имала дванаесторо деце, шта јој је највише помогло у васпитању и подизању деце. „Држала сам се непрестано за Божију руку. Тако сам осећала да сам увек јака“, рече ова жена. „Нисам много држала лекције деци и мало сам говорила. У споразуму са својим мужем понашала сам онако како сам желела да се понашају наша деца када одрасту. Ја сам показивала љубав према деци и учила их да се међусобно воле. Деца су делила не само љубав међу собом, већ скоро и сваки залогај. Старија деца су били наши помоћници у васпитању и подизању млађе деце“. Криза се материнства данас огледа и у избегавању рађања већег броја деце. Колика је то несрећа, још сасвим не можемо сагледати. За неколико година видећемо читаву трагедију не само за поједине породице, већ и за читав наш народ! Да не говоримо о несрећама које повлаче за собом побачаји – злочини чедоморства у утробама мајки. Наш народ каже: „Зло се не може издробити“. Бојимо се да ћемо навући гнев Божији на читав народ због греха који вапије на небо! Криза материнства је такође у томе што су многе наше мајке исувише дуго одсутне са породичног огњишта због запослености. Неки чак и остављају своју децу одлазећи, ради запослења, у иностранство. Још је велики број разлога који нас подсећа на материнску одговорност према деци у нашим приликама. Овај дан подсећа на ту одговорност и опомиње да се учини све што може да би се ствари поправиле. Премудри Соломон каже: „Мудар син је радост оцу својему а луд је син жалост матери својој“ (Приче Сол. 10, 1). Овај празник је још и дан који опомиње децу да доживе дубоку и молитвену благодарност за сва доброчинства којима су их задужиле њихове мајке. Било да су живе или мртве, оне су за своју децу живе и увек су уз њих присутне. Ма колико да деца учине – било молитвама, било речима, било делима – за своје мајке, остаће им вечити дужници. Нека вам је свима срећан и благословен овај празник! Богу нека је за све слава и хвала сада и вазда – кроз све векове. Амин! Извор: Православије.ру View full Странице
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.