Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'стањевићи'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служиће на Тројичиндан, у недељу, 12. јуна 2022. године, Свету архијерејску Литургију у манастиру Стањевићи поводом храмовне славе ове древне светиње, саопштио је за Радио „Слово љубве“ монах др Павле Кондић, сабрат ове свете обитељи. Након богослужења одржаће се већ традиционална духовна академија, која је ове године посвећена јубилеју - 100 година од обнове Пећке Патријаршије. Свечану беседу на тему “Допринос архијереја из Црне Горе обнављању јединства СПЦ 1918-1920” одржаће Владика Јоаникије. У наставку ће бити приређен богат културно-уметнички програм и славска трпеза љубави. Извор: Радио "Слово љубве" http://uploads.slovoljubve.com/Uploads/SlovoLJubve/Audio/O. Sajt Pavle Kondic najavljuje manastirsku slavu.mp3
  2. Уредништво нашег Портала Поуке.орг, као израз хришћанске и састрадалне љубави према свим припадницима Цркве Божије на територији Митрополије црногорско-приморске, доноси циклус прилогâ о свештеним обитељима наведене епархије. У оквиру првог прилога представили смо Вам Цетињски манастир, други прилог посветили смо манастиру Острог, у оквиру трећег прилога упознали смо Вас са манастиром Морача, четврти прилог посветили смо свештеној обитељи манастира Савина, а у оквиру петог прилога представили смо Вам Светоархангелску обитељ манастира Михољска Превлака. У оквиру шестог прилога представили смо Вам свештену обитељ манастира Подмаине, а данас на празник Светог Преображења Господњег представљамо Вам свештену обитељ манастира Стањевићи. МАНАСТИР СТАЊЕВИЋИ - СВЕДОК ВЈЕКОВА Најстарији подаци који говоре о настанку овог манастира су из половине 14. вијека. Војвода Никола Стањевић се спомиње као један од угледних племића цара Душана (1331-1355). По сачуваној традицији, он је на овом простору основао манастир који је кроз вјекове имао бурну историјску путању. Уз војводу Николу, као велики добротвор и обновитељ манастира спомиње се и војвода Ђурђе Ђурашев Црнојевић (дјед зетског кнеза Ивана Црнојевића), господар Грбља, Светомихољске метохије и планинског масива изнад Боке Которске, под врховном влашћу деспота Стефана Лазаревића (1392-1427). Са продором турске војске, крајем 15. и почетком 16. вијека манастир је запустио и током 17. вијека водио се као метох манастира Свете Петке у Будванском пољу, у чијем је обнављању тадашњи митрополит зетски Рувим 1630. г. користио и приходе са посједа манастира Стањевићи. Нови живот манастир започиње почетком 18. вијека, у вријеме митрополита Данила Петровића Његоша (1697-1735). Послије разарања првобитног Цетињског манастира 1692. од стране венецијанске војске и обновљеног Цетињског манастира који је 1714. разорила турска војска, владика Данило је десет година боравио у манастиру Стањевићи, до обнове Цетињског манастира 1724. У то вријеме, владика Данило је од новчане помоћи добијене из Русије, обновио манастирски комплекс тј. конак и подигао манастирску цркву. Његово дјело довршио је митрополит Сава Петровић Његош (1735-1781), који је освештао манастирска цркву Свете Тројице 1736. године. Средином 18. вијека, манастир је имао највећи процват као духовни центар чему су у многоме допринијели својим радом митрополит Сава и његов синовац и помоћник, митрополит Василије Петровић Његош (1750-1766). О висини умјетничког домета манастира у то вријеме свједоче двије главне иконе са иконостаса манастирске цркве, Свете Тројице и Пресвете Богородице, које је урадио знаменити иконописац јеромонах Максим Тујковић 1738. У манастир Стањевиће код владике Саве долазиле су многе знамените личности, а међу њима и јерођакон Доситеј Обрадовић, велики народни просвјетитељ, оснивач Богословије (1810) и Велике школе (1808) у Београду и први министар просвјете у ослобођеној Србији. Њега је на Васкрс 1764. митрополит Василије рукоположио у чин јеромонаха у овом манастиру. Недуго затим, почетком друге половине 18. вијека венецијанска војска је опљачкала и разорила манастир, али га је вриједни владика Сава 1770. обновио. У обновљеном манастиру отворио је и школу за стицање основа писмености и спремање свештеничких кандидата. Један од ученика био је и потоњи митрополит Петар I Петровић Његош. Митрополит Сава упокојио се 26. фебруара 1781. у манастиру Стањевићи гдје је био и сахрањен а касније, кад је манастир лаицизиран, пренијет је у Цетињски манастир. У вријеме митрополита Петра I Петровића Његоша (1784 – 1831) – Светог Петра Цетињског, манастир је био један од главних духовних и народних центара. Свети Петар је овдје дуго боравио (1790-1809). Под сводовима овог манастира написао је велики број посланица тј. писама са поучним ријечима свештенству и народу Црне Горе, Брда и Приморја, од којих је до наших дана сачувано 29. Под сводовима овог манастира Свети Петар је са народним представницима срочио и уобличио први дио „Стеге“ законика од 16 чланова и објавио га на празник Преображења Господњег, 19/6 августа 1798. То је била објава првог законика у нашем народу после Душановог законика 1346. године. Митрополит Петар II Петровић Његош је у почетку своје службе често боравио у Стањевићима. Сматра се да је овдје написао и свој знаменити спјев „Луча микрокозма“ и имао сусрете са знаменитим људима из Приморја и других страна а међу њима је био и Вук Караџић. Рус Јегор Коваљевски оставља најљепше реченице о Стањевићима, инспирисан монументалношћу здања, називајући га „народним чудом и највећом грађевином у Црној Гори“. Притиснут историјским недаћама и силом дипломатије Хабсбуршке (Аустро-угарске) монархије, новог господара ових простора од 1815, Његош је био принуђен да 1837. г. уступи манастире Стањевиће и Подмаине под њену власт. Од новца који је му је Аустрија исплатила за ова два манастира и њихов земљишни посјед, подигао је 1839. г. нови манастирски конак Цетињског манастира са домом за митрополите, у народу познату Биљарду. Аустријска власт је од 1837. претворила манастир Стањевиће у пограничну караулу са 20 војника, а манастирски објекти, црква и конак, дозидани су и стављени у функцију фортификацијског објекта. Приликом Бокељског устанка против аустријске власти 1869. домаће становништво, Побори, Маини и Грбљани, разорили су тај објекат који је аустријска власт ствавила у фукцију раздиобе једног истог народа. У таквом стању био је бивши манастирски комплекс сљедећих 120 година. Сурови атмосферски услови и земљотреси оставили су разорног трага на рушевинама манастирског комплекса. Митрополит Амфилохије је са министром вјера у Влади Црне Горе др Слободаном Томовићем и предсједниоком општине Будва г. Ђорђијем Прибиловићем посјетио мученичке рушевине манастира у љето 1994. г. Тада је донијета одлука да се обнови овај знаменити духовни и историјски центар. За првог игумана манастира Митрополит је именовао јеромонаха Димитрија Благојевића (1952-2004), који је десет година водио обнову манастира, све до преране смрти, а тај посао је наставио вриједни јеромонах Јефрем Дабановић, садашњи игуман манастира. Поред велике обнове манастира Стањевићи, братство манастира изградило је и скит посвећен Светој Петки у Бјелопавлићима, на приватном имању које је приложио Митрополији сабрат манастира монах Данило Бабић. Некадашњи скит је данас установљен као засебни манастир. МАНАСТИРСКА ЗДАЊА Овај импозантни манастирски комплекс је издужено здање, једноставних, строгих форми, са наглашеним карактером утврђења. По просторној концепцији био је сличан другим значајним манастирима Подмаинама, Ћелији Добрској, Горњим Брчелима, па донекле и Цетињском манастиру. Бочна кула, волтови у приземљу, одвојени звоник, спрат који израста из кровне масе приземља представљају елементе које сусрећемо и на поменутим манастирима. Манастирски комплекс чине: црква Свете Тројице, црква Светог Ђорђа, манастирски конаци и зграда за економске намјене СВЕТЕ МОШТИ У цркви су похрањене у мошчевицима 25 частица разних светитеља и мученика од другог до двадесетог вијека, које је Света Тројица сабрала у свој дом за благослов онима који у њега долазе. ДРАГОЦЕНОСТИ У МАНАСТИРУ Од драгоцјености манастир посједује један број рукописних и штампаних књига, архивска документа, старе фотографије, легате, иконе, сасуде, одежде и др. Од иконостаса из Св. Тројице сачуване су само двије престоне иконе, које су биле похрањене у храму Св. Јована у оближњим Поборима, гдје су се налазиле и у вријеме земљотреса 1979. године. На икони Богородице са Христом сачуван је опширни запис из којег се види да је „иконе и ћемере“ насликао Максим Тујковић, 1738. године, по налогу владике Саве Перовића Његоша. Богородица је приказана са Дјететом на пријестолу, а са страна су двије мале фигуре мелода са раширеним свицима. Друга икона, Св. Тројица веома је оштећена и сачувана само у траговима, тако да је стилски, тешко читљива. Иконописац Максим Тујковић, био је надарен сликар, препознатљивог стила. 680 ГОДИНА СТАЊЕВИЋКЕ СВЕТИЊЕ Ово је велики догађај за ову светињу и за нашег архимандрита, оца Јефрема, који је у ову светињу уградио своју младост, живот заједно са својом братијом. Ова обновњена светиња која сија, она је свједочанство његовог огромног напора и труда, истакао је Митрополит и подсетио: -По ријечима Светог апостола Павла, отац Јефрем је својим рукама зарађивао хљеб свој и хљеб за ову братију, прављењем свјећа, а у исто вријеме је обнављајући светињу обнављао и себе, и братију, и све оне који су се овдје сабирали протеклих година. Ова светиња је сто година била престоница Црне Горе, а постала је рушевина, оскрнављена насиљем и тиранијом од Аустроугара па до наших времена, предвиђена да остане најмонументалнија рушевина у Црној Гори, иако је остало записано од руског посланика тога времена да је била највеличанственија грађевина Црне Горе, подсетио је Владика и истакао: Ова светиња, која је засијала својом исконском љепотом, освећена је захваљујући блаженопочившем оцу Димитрију Благојевићу који је уградио себе у њу, архимандриту Јефрему, братији и свим часним и честитим људима да би служила за просвећење свих који ће се у њој сабирати, цијеле Црне Горе и шире. Њена благодат је кроз вјекове стизала свуда, чак и до краја Русије, Сибира. Свјетлост Пресвете Животворне Тројице обасјавала све са овога светога мјеста, рекао је Митрополит и поручио: -Господ, Бог љубави, поново се вратио овдје. Стога, позивам Вас на вјечну љубав према живоме Богу љубави и једних према другима и на све оне који се овдје буду сабирали и који живе на овим просторима. (извод из беседе Митрополита Амфилохија на дан литургијске свечаности поводом 680. година ове дивне светиње). Благодарећи на високом признању, архимадрит Јефрем је подсетивши на речи беседе митрополита Амфилохија, када је 1990. године уведен у трон Светог Петра Цетињског, да је дошао да лечи и вида ране светиња широм Црне Горе и лечи и мири братску крв, истакао да је и стањевићка рана исто крварила 172 године: -Ево дошао је дан када се милост Господња пројавила и излила на ову светињу. Они који су је прије 172 године напали истим духом, мржњом, срџбом и шкрипом зуба као Христа на Голготи, мислећи да ће тиме да униште истину Божју, тако су мислили да униште и угуше ову светињу. Међутим, показао нам је Господ својим Васкрсењем да се сила Божја у немоћи пројављује. Након причешћа, Високопреосвећени Митрополит је казао да се службом Божјом и причешћем у светињи освећеној и посвећеној имену Бога љубави - Оца и Сина и Духа Светога и свима који су у њој служили Богу, наставља Тајна вечера Христова која траје две хиљаде година: -Тамо гдје је Божја љубав – гдје се она јавља и открива, а то се види од прве Голготе, ту се открива и демонска сила која хоће да у човјеку убије његово основно звање ради којег постоји на земљи, да му сакрије тајну Бога као љубави вјечне и тајну њега као бића призванога на љубав према Богу и сваком створењу а посебно према људском бићу. Овдје се та љубав Божија, Светотројична пројављивала већ седам вјекова, даће Бог да настави да се јавља и у будућих седам вјекова и до Страшнога суда. У исто вријеме демонска сатанска сила је покушавала да убије ту љубав у људским срцима, умовима и да разори ово свједочанство Бога као вјечне љубави, овај свети храм и обитељ посвећен Светој Тројици – Богу љубави. -Није чудо да је ова светиња разарана и уништавана и постојала као мјесто гдје се појављивала мржња, гдје је брат убијао брата, гдје је мржња тријумфовала. Рачунало се да никада више ту Божја и братска љубав неће процвјетати. Погледајте у монографији Манастир Свете Тројице Стањевићи у каквом је стању била ова светиња, предвиђена да буде најмонументалнија рушевина у Црној Гори. Али они који су то предвиђали су заборавили да је Бог љубави неуништив и да је неуништиво и оно људско срце које је испуњено том божанском љубављу, Стањевићи су васкрсли благодарећи Богу љубави и онима у којима се, у ово наше вријеме, распламсала та божанска љубав, рекао је Владика и подсетио на велике личности који су у древној светињи Христа Бога сведочили и проповедали. На првом месту, Митрополит је истакао Светог Петра Цетињскога и његов законик који је написан у Стањевићима, који је темељен на љубави а не на мржњи, затим на Петра Другог Ловћенског Тајновидца, митрополите Данила и Саву. -Ова светиња се обнавља у име Бога љубави - Свете Тројице да би и нас обнављала. Ова заједница се обнавља причешћем – Тијелом и Крвљу Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, рекао је Митрополит и заблагодарио свима који су помогли да се обнови древна светиња. Са благословом Светог Синода Српске Православне Цркве, митрополит Амфилохије је уручио г. Драгану Краповићу, председнику Општине, и г. Ђорђу Вујовићу, председнику СО Будва, орден Светог Петра Цетињског. -Нека да Бог да њихов примјер слиједе и други градоначелници, власт Црне Горе како би се вратили Црној Гори каква је била у вријеме Светог Петра Цетињскога, Петра Другог Ловћенског Тајновидца и да се као Стањевићи обнови и црква Светог Петра Цетињскога на Ловћену и да се изтамничи Ловћенски Тајновидац. Нека се, као што је обновљена престоница Црне Горе - Стањевићи, обнови и божанска љубав међу браћом и нека се Црна Гора откаже мржње и братомржње, братоубиства и оцеубиства јер је борба против Бога убиство Оца Небескога, а онај који убија Оца Небескога он убија браћу и своју. Свједочанство је и ово мјесто гдје се налазимо, које је носилац Божје љубави, а у исто вријеме и мјесто гдје се окупила сатанска демонска мржња међу народом и људима. Дај Боже да се она никада не понови, закључио је том приликом у архипастирској беседи Високопреовећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. СТАЊЕВИЋКА ОБИТЕЉ ДАНАС Настојатељ је протосинђел Јефрем (Дабановић), рођ. 27. 10. 1974. г. у Подгорици. Завршио Богословију Св. Петра Цетињског, апсолвент Богословског факултета. Замонашио се 10. 02.1996. г. у Цетињском манастиру. Рукоположен за јерођакона на Недјељу мироносица 1997. г. у Јерусалиму на гробу Господњем, a за јеромонаха 28. 8. 2000. г. у манастиру Подмаине. Одликован звањем игумана и протосинђела од митрополита црногорско-приморског др Амфилохија Радовића 07.10.2004. г. Настојатељ манастира Стањевића од новембра 2004. г.). Братство: јеромонах Јован Шљиванчанин, монаси: Павле Кондић и Данило Бабић. Искушеник: Александар Калезић. Монах др Павле (Кондић) Рођен је 9. јуна 1966. године у Београду. Завршио је Филозофски факултет, Одељење за историју, у родном граду. Постдипломске студије на катедри за Историју СПЦ завршио је на Богословском факултету у Београду. Замонашен је у Цетињском манастиру уочи Петровдана 1997. У Цетињској богословији је предавао Историју Српске Цркве и Општу историју од септембра 2000. до 2006. Управник је Архива Митрополије црногорско-приморске од 1997. До сада је објавио преко три стотине библиографских јединица и учествовао на бројним научним скуповима у земљи и иностранству. Аутор је и приређивач за штампу књига „Нови свештеномученици и мученици просијавши у православном српском народу“, 2000. и „Сабрана дјела свештеномученика Луке Вукмановића“ у три тома, 2002. Приредио је прву Споменицу о десетогодишњици обновљеног рада Цетињске богословије 1992–2002, затим: Патријарх српски Гаврило, „Живимо у светињи и слободи – изабрани списи“, 2010; „Радосно пењање на Голготу“ – о животу Свештеноисповједника епископа хвостанског Варнаве, 2010; „Христу веран до смрти“, живот свештеномученика Доситеја Загребачког 2008; „Љетопис распете Митрополије црногорско-приморске“, времена митрополита Данила Дајковића (1961–1990), 2008. „Мудри орач њиве Господње“ – зборник историјских сведочанстава и научних радова о митрополиту скопском Јосифу Цвијовићу 2007. и „Древнохришћанско и светосавско наслеђе у Црној Гори“ – зборник научних радова посвећен 1700 година Миланског едикта и 790 година Митрополије. Магистрирао је на тему „Цетињска богословија 1863–1945“ на Богословском факултету у Београду 2004, а рад је објављен 2005. у издању Богословије Светог Петра Цетињског. Школску 2004–2005. је провео на студијском боравку у Лондону на усавршавању енглеског језика, као стипендиста Светог Архијерејског Синода СПЦ, а специјализацију из црквене историје завршио је 2006-2007. на Универзитету у Оксфорду. Специјалистичке студије из области холокауста завршио је у Јерусалиму 2011. ВИДЕО ЗАПИСИ ИЗ БОГОСЛУЖБЕНОГ ЖИВОТА МАНАСТИРА СТАЊЕВИЋИ Поштовани посетиоци Портала Поуке.орг, био је ово пети у низу прилог у оквиру којег смо Вам приближи велики значај свештене обитељи манастира Стањевићи. За недељу дана, у понедељак 26. августа, представићемо Вам свештену обитељ манастира Градиште. Прилог приредио: уредник насловне странице Портала Поуке.орг ПОВЕЗАНИ САДРЖАЈ:
  3. Милим зрацима сунца обасјани Манастир Свете Тројице Стањевићи био је у Недељу Православља духовни центар оснажен двоструким благословом Божјим. У току Свете Литургије, кроз Свету тајну крштења, миропомазања и причешћа, придружио се заједници народа Божјег малени Петар, стар свега 50 дана. Готово сав народ који је био под сводом манастирске цркве, приступио је Светом путиру и сјединио се са Христом Богом нашим а потом учествовао у прослави побједе Православља. Уз звуке манастирских звона и појање народа, Свете иконе су у свечаној литији, пронијете од олатара до прага манастирског. До суза је било дирљиво видјети дјецу која у мајчинском наручју држе свете иконе и чистоћом свог анђелског срца учествују у радости празника. Старјешина манастира Стањевићи, архимандрит Јефрем прочитао Синодик Православља са главних двери манастира а сав народ ускликивао:“Ово је вјера апостола. Ово је вјера Отаца. Ово је вјера Православних. Ова вјера васељену утврди!“. Свечану бесједу у част празника изговорио је свештеник Живан Вукојевић из Херцег Новог. Радосни гласови дјеце која су пјевала и славила празник побједе Православља, одјекивали су манастирском портом и разлегали се подловћенским падинама на све четири стране свијета и стапали се са гласовима и похвалама дјеце Божје широм хришћанске васељене. Извор: Манастир Стањевићи
  4. У манастиру Стањевићи у суботу, 1. децембра биће одржан сабор вјероучитеља Митрополије црногорско-приморске. Сабор ће почети Светом архијерејском литургијом коју ће сјутра, са почетком у 9 часова, служити Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са свештенством. Овај догађај за Радио Светигору најавио је координатор Катихетског одбора наше Митрополије протојереј Мирчета Шљиванчанин парох подгорички, који је говорио и о раду катихетског одбора и самом значају вјеронауке. Звучни запис разговора
  5. На Сајму књига 22. октобра2018. године представљена је монографија „Манастир Свете Тројице Стањевићи (1338-2018)“ у издању Светигоре. Гoворили су Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије, сабрат манастира Свете Тројице др Павле Кондић, уредник монографије Јован Маркуш и председник Скупштине општине Будва Ђорђије Вујовић, док је разговор водио Желидраг Никчевић. Прилог радија Слово љубве
  6. На Сајму књига 22. октобра2018. године представљена је монографија „Манастир Свете Тројице Стањевићи (1338-2018)“ у издању Светигоре. Гoворили су Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије, сабрат манастира Свете Тројице др Павле Кондић, уредник монографије Јован Маркуш и председник Скупштине општине Будва Ђорђије Вујовић, док је разговор водио Желидраг Никчевић. Прилог радија Слово љубве View full Странице
  7. Свету службу Божију служио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије уз саслужење Просвећене господе Епископа: будимљанско-никшићког Јоаникија, полошко-кумановског Јоакима, пакрачко словенског Јована, милешевског Атанасија, бихаћко-петровачког Сергија, диоклијског Методија, умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија, архимандрита Методија, игумана манастира Хиландар, архимандрита Прокопија из Антиохијске патријаршије, свештенства, монаштва и вјерног народа. У току Лутургије Високопреовећени Митрополит је уручио часни крст и у чин архимандрита произвео Јефрема (Дабановића) игумана ове свете обитељи. Отац Јефрем је први архимадрит Стањевића од времена (1839. године) када су у овом манастиру живјели и подвизавали се владике Сава Петровић, Свети Петар Цетињски и Петар Други Ловћенски Тајновидац. „Ово је велики догађај за ову светињу и за нашег архимандрита, оца Јефрема који је у ову светињу уградио своју младост, живот заједно са својом братијом. Ова обновњена светиња која сија, она је свједочанство његовог огромног напора и труда“, истакао је Митрополит. Подсјетио је да је по ријечима Светог апостола Павла, отац Јефрем својим рукама зарађивао хљеб свој и хљеб за ову братију, прављењем свјећа, а у исто вријеме је обнављајући светињу обнављао и себе, и братију, и све оне који су се овдје сабирали протеклих година. Високопреосвећени је нагласио да је ова светиња 100 година била престоница Црне Горе а постала је рушевина, оскрнављена насиљем и тиранијом од Астроугара па до наших времена, предвиђена да остане најмонументалнија рушевина у Црној Гори, иако је остало записано од руског посланика тога времена да је била највеличанственија грађевина Црне Горе. Истакао је да је ова светиња која је засијала својом исконском љепотом, освећена захваљујући блаженопочившем оцу Димитрију Благојевићу који је уградио себе у њу, архимандриту Јефрему, братији и свима часним и честитим људима да би служила за просвећење свих који ће се у њој сабирати, цијеле Црне Горе и шире. Подсјетио је да је њена благодат кроз вјекове стизала свуда чак и до краја Русије, Сибира и да је свјетлост Пресвете Животворне Тројице са овога светога мјеста обасјавала све. Митрополит је казао да се Господ, Бог љубави поново вратио овдје, и позвао све на вјечну љубав према живоме Богу љубави и једних према другима, и на све оне који се овдје буду сабирали и који живе на овим просторима. Благодарећи на високом признању, Архимадрит Јефрем је подсјетивши на ријечи бесједе Митрополита Амфилохија, када је 1990. године уведен у трон Светог Петра Цетињског, да је дошао да лијечи и вида ране светиња широм Црне Горе и лијечи и мири братску крв, истакао да је и ова стањевићка рана исто крварила 172 године: „Ево дошао је дан када се милост Господња пројавила и излила на ову светињу. Они који су је прије 172 године напали истим духом, мржњом, срџбом и шкрипом зуба као Христа на Голготи, мислећи да ће тиме да униште истину Божију, тако су мислили да униште и угуше ову светињу. Међутим, показао нам је Господ својим Васкрсењем да се сила Божија у немоћи пројављује.“ Након Причешћа, Високопреосвећени је казао да се службом Божијом и Причешћем у овој светињи освећеној и посвећеној имену Бога љубави – Оца и Сина и Духа Светога и свима који су у њој служили Богу, наставља Тајна вечера Христова која траје двије хиљаде година: „Тамо гдје је Божија љубав – гдје се она јавља и открива, а то се види од прве Голготе, ту се открива и демонска сила која хоће да у човјеку убије његово основно звање ради којег постоји на земљи, да му сакрије тајну Бога као љубави вјечне и тајну њега као бића призванога на љубав према Богу и сваком створењу а посебно према људском бићу. Овдје се та љубав Божија, Светоројична пројављивала већ седам вјекова, даће Бог да настави да се јавља и у будућих седам вјекова и до Страшнога суда. У исто вријеме демонска сатанска сила је покушавала да убије ту љубав у људским срцима, умовима да разори ово свједочанство Бога као вјечне љубави, овај свети храм и обитељ посвећеној Светој Тројици – Богу љубави.“ Митрополит је казао да није чудо да је ова светиња разарана, и уништавана, и постојала као мјесто гдје се појављивала мржња гдје је брат убијао брата, гдје је мржња тријумфовала. Рачунало се да никада више ту Божија и братска љубав неће процвјетати: „Погледајте у монографији Манастир Свете Тројице Стањевићи у каквом је стању била ова светиња, предвиђена да буде најмонументалнија рушевина у Црној Гори. Али они који су то предвиђали су заборавили да је Бог љубави неуништив и да је неуништиво и оно људско срце које је испуњено том божанском љубављу.“ Говорећи о томе да су Стањевићи васкрсли благодарећи Богу љубави и онима у којима се, у ово наше вријеме, распламсала та божанска љубав, владика је подсјетио на велике личности који су у овој светињи Христа Бога свједочили и проповједили. На првом мјесту, Митрополит је истакао Светог Петра Цетињскога и његов законик који је написан у овој светињи у име Оца и Сина и Духа Светога, који је темељен на љубави а не на мржњи, затим на Светога Петра Другог Ловћенског Тајновидца, Митрополите Данила и Саву. Нагласио је да се ова светиња обнавља у име Бога љубави – Свете Тројице да би и нас обнављала. Ова заједница се обнавља Причешћем – Тијелом и Крвљу Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Митрополит је још једном заблагодарио свима који су помогли да се обнови ова древна светиња и са благословом Светог Синода СПЦ Драгану Краповићу, предсједнику општине и Ђорђу Вујовићу предсједник СО Будва уручио Орден Св. Петра Цетињског. Помолио се да њихов примјер слиједе и други градоначелници, власт Црне Горе како би се вратили Црној Гори каква је била у вријеме Светог Петра Цетињскога, Петра Другог Ловћенског Тајновидца и да се као Стањевићи обнови и Црква Светог Петра Цетињскога на Ловћену и да се изтамничи Ловћенски Тајновидац. Изразио је наду Архиепископ цетињски да ће се као што је обновљена престоница Црне Горе – Стањевићи, обновити и божанска љубав међу браћом и да ће се Црна Гора отказати мржње, братомржње и братоубиства, оцеубиства јер је борба против Бога убиство Оца Небескога, а онај који убија Оца Небескога он убија браћу и своју. „Свједочанство је и ово мјесто гдје се налазимо које је носилац Божије љубави а у исто вријеме и мјесто гдје се окупила сатанска демонска мржња међу народом и људима. Дај Боже да се она никада не понови“, закључио је у архипастирској бесједи Високопреовећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Захваљујући се на признању господин Драган Краповић је казао да историја једног народа подразумјева велика страдања, али и духовно богатство. На том дугом путу постоје мјеста која су ослонац идентитета и да је за наш народ једно такво мјесто Манастир Свете Тројице – Стањевићи: „Под капом небеском, свједок и чувар седам вјекова наше историје манастир Стањевићи је непроцјењиви дио заједничког сјећања. Он нам даје уточиште, охрабрење и животну снагу. Подсјећа нас да се очувањем духовних вриједности једино може бранити физички опстанак народа. Манастиру Стањевићи од оснивања припала је баш таква улога.“ Предсједник СО Будва г. Вујовић је казао да нема веће части и задовољства него примити орден Светога Петра у његовој кући у којој се замонашио, школовао, подвизавао и писао своја велика дијела. На дан када наша Црква слави Свете праведне Јоакима и Ану, освештан је и пререзан славски колач и прослављен имендан владике полошко-кумановског г. Јоакима. Прослава 680-годишњице постојања и освећења манастира Стањевићи наставиће се вечерас свечаним концертом у 17 часова групе „Легенде“. Весна Девић Извор: Митрополија црногорско-приморска
  8. У оквиру централне свечаности прославе 680-годишњице постојања Манастира Свете Тројице – Стањевићи код Будве у подножју Ловћена јутрос је обављено велико освећење ове обновљене светиње и служена Света архијерејска литургија Прослави овог великог јубилеја наше Цркве присуставовао је Драган Краповић, предсједник општине Будва, Ђорђе Вујовић предсједник СО Будва, будванско општинско руководство, велики број гостију и вјерног народа. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Свету службу Божију служио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије уз саслужење Просвећене господе Епископа: будимљанско-никшићког Јоаникија, полошко-кумановског Јоакима, пакрачко словенског Јована, милешевског Атанасија, бихаћко-петровачког Сергија, диоклијског Методија, умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија, архимандрита Методија, игумана манастира Хиландар, архимандрита Прокопија из Антиохијске патријаршије, свештенства, монаштва и вјерног народа. У току Лутургије Високопреовећени Митрополит је уручио часни крст и у чин архимандрита произвео Јефрема (Дабановића) игумана ове свете обитељи. Отац Јефрем је први архимадрит Стањевића од времена (1839. године) када су у овом манастиру живјели и подвизавали се владике Сава Петровић, Свети Петар Цетињски и Петар Други Ловћенски Тајновидац. „Ово је велики догађај за ову светињу и за нашег архимандрита, оца Јефрема који је у ову светињу уградио своју младост, живот заједно са својом братијом. Ова обновњена светиња која сија, она је свједочанство његовог огромног напора и труда“, истакао је Митрополит. Подсјетио је да је по ријечима Светог апостола Павла, отац Јефрем својим рукама зарађивао хљеб свој и хљеб за ову братију, прављењем свјећа, а у исто вријеме је обнављајући светињу обнављао и себе, и братију, и све оне који су се овдје сабирали протеклих година. Високопреосвећени је нагласио да је ова светиња 100 година била престоница Црне Горе а постала је рушевина, оскрнављена насиљем и тиранијом од Астроугара па до наших времена, предвиђена да остане најмонументалнија рушевина у Црној Гори, иако је остало записано од руског посланика тога времена да је била највеличанственија грађевина Црне Горе. Истакао је да је ова светиња која је засијала својом исконском љепотом, освећена захваљујући блаженопочившем оцу Димитрију Благојевићу који је уградио себе у њу, архимандриту Јефрему, братији и свима часним и честитим људима да би служила за просвећење свих који ће се у њој сабирати, цијеле Црне Горе и шире. Подсјетио је да је њена благодат кроз вјекове стизала свуда чак и до краја Русије, Сибира и да је свјетлост Пресвете Животворне Тројице са овога светога мјеста обасјавала све. Митрополит је казао да се Господ, Бог љубави поново вратио овдје, и позвао све на вјечну љубав према живоме Богу љубави и једних према другима, и на све оне који се овдје буду сабирали и који живе на овим просторима. Благодарећи на високом признању, Архимадрит Јефрем је подсјетивши на ријечи бесједе Митрополита Амфилохија, када је 1990. године уведен у трон Светог Петра Цетињског, да је дошао да лијечи и вида ране светиња широм Црне Горе и лијечи и мири братску крв, истакао да је и ова стањевићка рана исто крварила 172 године: „Ево дошао је дан када се милост Господња пројавила и излила на ову светињу. Они који су је прије 172 године напали истим духом, мржњом, срџбом и шкрипом зуба као Христа на Голготи, мислећи да ће тиме да униште истину Божију, тако су мислили да униште и угуше ову светињу. Међутим, показао нам је Господ својим Васкрсењем да се сила Божија у немоћи пројављује.“ Након Причешћа, Високопреосвећени је казао да се службом Божијом и Причешћем у овој светињи освећеној и посвећеној имену Бога љубави – Оца и Сина и Духа Светога и свима који су у њој служили Богу, наставља Тајна вечера Христова која траје двије хиљаде година: „Тамо гдје је Божија љубав – гдје се она јавља и открива, а то се види од прве Голготе, ту се открива и демонска сила која хоће да у човјеку убије његово основно звање ради којег постоји на земљи, да му сакрије тајну Бога као љубави вјечне и тајну њега као бића призванога на љубав према Богу и сваком створењу а посебно према људском бићу. Овдје се та љубав Божија, Светоројична пројављивала већ седам вјекова, даће Бог да настави да се јавља и у будућих седам вјекова и до Страшнога суда. У исто вријеме демонска сатанска сила је покушавала да убије ту љубав у људским срцима, умовима да разори ово свједочанство Бога као вјечне љубави, овај свети храм и обитељ посвећеној Светој Тројици – Богу љубави.“ Митрополит је казао да није чудо да је ова светиња разарана, и уништавана, и постојала као мјесто гдје се појављивала мржња гдје је брат убијао брата, гдје је мржња тријумфовала. Рачунало се да никада више ту Божија и братска љубав неће процвјетати: „Погледајте у монографији Манастир Свете Тројице Стањевићи у каквом је стању била ова светиња, предвиђена да буде најмонументалнија рушевина у Црној Гори. Али они који су то предвиђали су заборавили да је Бог љубави неуништив и да је неуништиво и оно људско срце које је испуњено том божанском љубављу.“ Говорећи о томе да су Стањевићи васкрсли благодарећи Богу љубави и онима у којима се, у ово наше вријеме, распламсала та божанска љубав, владика је подсјетио на велике личности који су у овој светињи Христа Бога свједочили и проповједили. На првом мјесту, Митрополит је истакао Светог Петра Цетињскога и његов законик који је написан у овој светињи у име Оца и Сина и Духа Светога, који је темељен на љубави а не на мржњи, затим на Светога Петра Другог Ловћенског Тајновидца, Митрополите Данила и Саву. Нагласио је да се ова светиња обнавља у име Бога љубави – Свете Тројице да би и нас обнављала. Ова заједница се обнавља Причешћем – Тијелом и Крвљу Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Митрополит је још једном заблагодарио свима који су помогли да се обнови ова древна светиња и са благословом Светог Синода СПЦ Драгану Краповићу, предсједнику општине и Ђорђу Вујовићу предсједник СО Будва уручио Орден Св. Петра Цетињског. Помолио се да њихов примјер слиједе и други градоначелници, власт Црне Горе како би се вратили Црној Гори каква је била у вријеме Светог Петра Цетињскога, Петра Другог Ловћенског Тајновидца и да се као Стањевићи обнови и Црква Светог Петра Цетињскога на Ловћену и да се изтамничи Ловћенски Тајновидац. Изразио је наду Архиепископ цетињски да ће се као што је обновљена престоница Црне Горе – Стањевићи, обновити и божанска љубав међу браћом и да ће се Црна Гора отказати мржње, братомржње и братоубиства, оцеубиства јер је борба против Бога убиство Оца Небескога, а онај који убија Оца Небескога он убија браћу и своју. „Свједочанство је и ово мјесто гдје се налазимо које је носилац Божије љубави а у исто вријеме и мјесто гдје се окупила сатанска демонска мржња међу народом и људима. Дај Боже да се она никада не понови“, закључио је у архипастирској бесједи Високопреовећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Захваљујући се на признању господин Драган Краповић је казао да историја једног народа подразумјева велика страдања, али и духовно богатство. На том дугом путу постоје мјеста која су ослонац идентитета и да је за наш народ једно такво мјесто Манастир Свете Тројице – Стањевићи: „Под капом небеском, свједок и чувар седам вјекова наше историје манастир Стањевићи је непроцјењиви дио заједничког сјећања. Он нам даје уточиште, охрабрење и животну снагу. Подсјећа нас да се очувањем духовних вриједности једино може бранити физички опстанак народа. Манастиру Стањевићи од оснивања припала је баш таква улога.“ Предсједник СО Будва г. Вујовић је казао да нема веће части и задовољства него примити орден Светога Петра у његовој кући у којој се замонашио, школовао, подвизавао и писао своја велика дијела. На дан када наша Црква слави Свете праведне Јоакима и Ану, освештан је и пререзан славски колач и прослављен имендан владике полошко-кумановског г. Јоакима. Прослава 680-годишњице постојања и освећења манастира Стањевићи наставиће се вечерас свечаним концертом у 17 часова групе „Легенде“. Весна Девић Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  9. Митрополит се присјетио и првих сусрета са рушевинама ове светиње, када је козјом стазом дошао до њих. Он је истакао да, све што се од тада до данас догодило са Стањевићима је чудо Божије. „Колико се само људи укључило у ову обнову, свако на свој начин доприносећи да ова светиња заблиста љепотом као никада у својој историји“, примијетио је Митрополит и заблагодарио оцу Димитрију (Благојевићу), првом игуману и покретачу обнове манастира Стањевићи. Митрополит је подијелио своје сјећање на прве дане обнове ове светиње и намјеру да након упокојења игумана манастира Дајбабе, јеромонаха Теодосија, за новог игумана постави оца Димитрија. Међутим, отац Димитрије је одбио тај благослов и умјесто да прихвати сређени и завршени Дајбабски манастир одлучио је да остане у овим рушевинама, обнављајући их и уграђујући своју младост у васкрсење манастира Стањевићи. „Након њега и отац Јефрем, а са њим и остали учинили су да манастир Стањевићи постану једна од најљепших манастира у нашој цркви, укључујући и манастире Дечани, Студеница, Морача…“, рекао је Митрополит Амфилохије. Јован Маркуш, уредник монографије је присутне упознао са њеним богатим садржајем, поглављима и ауторима који су допринијели да она угледа свјетлост дана, истакавши да монографија почиње текстом о Светој Тројици Митрополита Амфилохија, који, по ријечима теолога, спада међу најбоље текстове написане о Тајни Свете Тројице. Представљајући поглавље по поглавље и ауторе, Маркуш је истакао велику улогу мр Мирка Тољића, историчара умјетности, главног дизајнера монографије, који је радио и на свим претходним монографијама од којих је најзначајнија она која говори о новој обнови цркава и манастира у Митрополији црногорско-приморској. Др Васиљ Јововић се осврнуо на вријеме владавине светородне лозе Петровића. Позивајући се на писање у црногорској штампи, почев од прве периодичне публикације календара „Грлица“ (1835) па све до 1918. године, Петровићи су истицали српску државну идеју темељену на традицијама средњовјековних династија: Немањића, Балшића, Лазаревића, Бранковића, Косача и Црнојевића. „Петровићи-Његош су нарочиту пажњу поклаљали очувању Косовског завјета. Многа црногорска братсва и породице наводиле су своје поријекло са Косова. Борба за свесрпско ослобођење и уједињење у једну државу био је завјет Црногораца и они су се сматрали елитним дијелом српског народа“, наводи професор Јововић. Један од аутора монографије, мр Луција Ђурашковић истакла је да се, осим по велелепној архитектури, манастир Стањевићи издваја и по својим ликовно-умјетничким карактеристикама. Она је у први ред ставила иконопис, а затим и врсне примјере умјетности сликарства, вајарства и дубореза. Она је говорила о богатој манастирској ризници, иконама, сликама и осталим вриједним умјетнинама. „У унутрашњости цркве налази се посебно вриједан реликвијар, који чине мошчаници у којима су похрањене честице моштију 25 разних светитеља и мученика од другог до двадесетог вијека“, нагласила је, између осталог, гђа Ђурашковић. У умјетничком дијелу програма учествовали су СПД „Јединство“ из Котора, Гудачки квартет из Подгорице и гуслар Марко Шћепановић, који је уз гусле пјевао пјесму „Манастир Стањевићи“, аутора Драгослава Брновића. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  10. „Све што je рађено око манастира и у манастиру Стањевићи сада добија своју пуноћу“, ријечи су са којима је Високопреосвештени Митрополит Амфилохије отворио вече посвећено промоцији монографије о манастиру Стањевићи. Митрополит се присјетио и првих сусрета са рушевинама ове светиње, када је козјом стазом дошао до њих. Он је истакао да, све што се од тада до данас догодило са Стањевићима је чудо Божије. „Колико се само људи укључило у ову обнову, свако на свој начин доприносећи да ова светиња заблиста љепотом као никада у својој историји“, примијетио је Митрополит и заблагодарио оцу Димитрију (Благојевићу), првом игуману и покретачу обнове манастира Стањевићи. Митрополит је подијелио своје сјећање на прве дане обнове ове светиње и намјеру да након упокојења игумана манастира Дајбабе, јеромонаха Теодосија, за новог игумана постави оца Димитрија. Међутим, отац Димитрије је одбио тај благослов и умјесто да прихвати сређени и завршени Дајбабски манастир одлучио је да остане у овим рушевинама, обнављајући их и уграђујући своју младост у васкрсење манастира Стањевићи. „Након њега и отац Јефрем, а са њим и остали учинили су да манастир Стањевићи постану једна од најљепших манастира у нашој цркви, укључујући и манастире Дечани, Студеница, Морача…“, рекао је Митрополит Амфилохије. Јован Маркуш, уредник монографије је присутне упознао са њеним богатим садржајем, поглављима и ауторима који су допринијели да она угледа свјетлост дана, истакавши да монографија почиње текстом о Светој Тројици Митрополита Амфилохија, који, по ријечима теолога, спада међу најбоље текстове написане о Тајни Свете Тројице. Представљајући поглавље по поглавље и ауторе, Маркуш је истакао велику улогу мр Мирка Тољића, историчара умјетности, главног дизајнера монографије, који је радио и на свим претходним монографијама од којих је најзначајнија она која говори о новој обнови цркава и манастира у Митрополији црногорско-приморској. Др Васиљ Јововић се осврнуо на вријеме владавине светородне лозе Петровића. Позивајући се на писање у црногорској штампи, почев од прве периодичне публикације календара „Грлица“ (1835) па све до 1918. године, Петровићи су истицали српску државну идеју темељену на традицијама средњовјековних династија: Немањића, Балшића, Лазаревића, Бранковића, Косача и Црнојевића. „Петровићи-Његош су нарочиту пажњу поклаљали очувању Косовског завјета. Многа црногорска братсва и породице наводиле су своје поријекло са Косова. Борба за свесрпско ослобођење и уједињење у једну државу био је завјет Црногораца и они су се сматрали елитним дијелом српског народа“, наводи професор Јововић. Један од аутора монографије, мр Луција Ђурашковић истакла је да се, осим по велелепној архитектури, манастир Стањевићи издваја и по својим ликовно-умјетничким карактеристикама. Она је у први ред ставила иконопис, а затим и врсне примјере умјетности сликарства, вајарства и дубореза. Она је говорила о богатој манастирској ризници, иконама, сликама и осталим вриједним умјетнинама. „У унутрашњости цркве налази се посебно вриједан реликвијар, који чине мошчаници у којима су похрањене честице моштију 25 разних светитеља и мученика од другог до двадесетог вијека“, нагласила је, између осталог, гђа Ђурашковић. У умјетничком дијелу програма учествовали су СПД „Јединство“ из Котора, Гудачки квартет из Подгорице и гуслар Марко Шћепановић, који је уз гусле пјевао пјесму „Манастир Стањевићи“, аутора Драгослава Брновића. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  11. Након Вечерње службе под сводом ове древне светиње представљена је монографија „Манастир Свете Тројице Стањевићи“. Освећење манастира Стањевићи и Света архијерејска Литургија обавиће се сјутра, 22. септембра са почетком у 9 часова. У наставку је планиран културно-умјетнички програм и славска трпеза хришћанске љубави а у 17 часова група „Легенде“ приредиће у манастирској порти свечани концерт. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  12. Вечерњом службом у манастирској цркви Свете Тројице, коју је служио архимандрит Прокопије из Антиохијске патријаршије, вечерас је почело богослужбено обиљежавање 680-годишњице манастира Стањевићи. Архимандриту Прокопију саслуживали су јеромонах Мардарије, игуман манастира Поганово из Нишке епархије, протојереј-ставрофор Петар Лукић, старјешина Саборне цркве у Београду, јеромонах Рафаило, игуман манастира Подмаине и протођакон Владимир Јарамаз. За пјевницом су појали ученици Цетињске богословије. Након Вечерње службе под сводом ове древне светиње представљена је монографија „Манастир Свете Тројице Стањевићи“. Освећење манастира Стањевићи и Света архијерејска Литургија обавиће се сјутра, 22. септембра са почетком у 9 часова. У наставку је планиран културно-умјетнички програм и славска трпеза хришћанске љубави а у 17 часова група „Легенде“ приредиће у манастирској порти свечани концерт. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  13. У оквиру прославе јубилеја која је почела 14. септембра Светом архијерејском литургијом коју је служио Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, одржан је и дводневни научни скуп “Седам вијекова манастира Свете Тројице – Стањевићи (1338-2018)“ на којем је учествовао велики број еминентних научника. Централна свечаност је у суботу 22. септембра када ће се у 9 часова обавити Велико освећења ове обновљене светиње која памти седам вјекова. У складу са традицијом, црквено – народно саборовање наставиће се истог дана свечаним концертом у 17 часова групе „Легенде“. Обиљежавање овог великог јубилеја наше Цркве, Стањевићи дочекују обучени у ново прилијепо рухо, какво и приличи светињи која је скоро 150 година представљала престоницу Црне Горе Петровића. Присјећајући се свог првог доласка у Стањевиће, Митрополит Амфилохије свједочи да су 1994. године једва успјели, питајући сељаке, да нађу гдје се налазе рушевине манастира. „То је све било зарасло, и сама грађевина, њени остаци, а и ови путеви до ње“, прича Митрополит Амфилохије. Подсјећа да су представници државе задужени за културно наслеђе сматрали да Стањевићи треба да остану управо у таквом стању, као, како су још крајем седамдесетих година говорили – „најмонументалнија рушевина Црне Горе“ и радосно наставља: „Нико није ни сањао у то вријеме да она може да се обнови. И била је заиста монументална рушевина. Али ево, хвала Богу, није више рушевина него је данас, ја бих рекао, љепша и обновљенија него што је икада била од времена Николе Стањевића, благодарећи онима који су овдје уградили себе у ову светињу кроз вјекове.“ Од давнина се преко овог манастира остваривала веза и комуникација између Старе Црне Горе и Приморја. Према предању, манастир је основао, још у првој половини XIV вијека, угледни племић Никола Стањевић. Као велики добротвор и обновитељ манастира спомиње се и војвода Ђурђе Ђурашковић Црнојевић (дјед зетског кнеза Ивана Црнојевића, оснивача Цетињског манастира). Војвода Ђурђе подигао је на на брду пред манастиром утврђење и цркву посвећену Светом великомученику Георгију, чији су остаци сачувани до наших дана, а на простору манастира свој дворац. Крајем XV и почетком XVI вијека, продирањем турске војске, манастир је напуштен и скоро читав један вијек запустио, а у XVII вијеку се води као метох манастира Св. Петке у Подмаинима. Нови живот манастир започиње у вријеме митрополита Данила I Петровића Његоша (1697-1735). Почетком XVIII вијека, послије разарања Цетињског манастира од стране венецијанске и одмах затим и турске војске, владика Данило се 1714. године сели у Стањевићки манастир, када уз обнову отпочиње и његов нови живот. Приликом свог десетогодишњег боравка у манастиру, владика Данило је, од новчане помоћи добијене од Русије, обновио манастирски конак и цркву посвећену Св. Тројици. Обнову довршава владика Сава који је освештао манастирску цркву 1736, о чему свједочи запис у Љетопису Цетињског манастира. Са својим синовцем владиком Василијем, владика Сава је утицао да манастир од овог времена доживи велики духовни препород и процват. О висини умјетничког домета манастира, у то вријеме, свједоче двије главне иконе са иконостаса манастирске цркве, Свете Тројице и Пресвете Богородице, које је урадио знаменити иконописац јеромонах Максим Тујковић 1738. У манастир Стањевиће, код владике Саве, долазиле су многе знамените личности, а међу њима 1764. и Доситеј Обрадовић, велики народни просветитељ. Недуго затим, венецијанска војска је опљачкала и разорила манастир, али га је вриједни владика Сава 1770. обновио. У обновљеном манастиру отворио је и школу за описмењавање калуђера и свештеника коју је похађао и Петар I Петровић Његош. Митрополит Сава упокојио се 26. фебруара 1781. у манастиру Стањевићи гдје је био и сахрањен а касније су његове мошти пренесене у Цетињски манастир. У вријеме митрополита Петра I Петровића Његоша (1784 – 1830) – Светог Петра Цетињског, манастир је био један од главних духовних и народних центара. Свети Петар је у њему боравио од 1790-1809. У Стањевићима је као духовни и народни вођа, написао велики број посланица свештенству и народу Црне Горе, Брда и Приморја, од којих је 29 сачувано до наших дана. Под сводовима овог манастира Свети Петар је са народним представницима срочио и уобличио први дио „Стеге“ законика од 16 чланова и објавио га народу на празник Преображења Господњег, 19/6. августа 1798. То је била објава првог Законика у нашем народу послије средњовјековног периода. И Митрополит Петар II Петровић Његош (1830 – 1851) је у почетку своје службе често боравио у Стањевићима. Ту је написао и свој знаменити спјев „Луча Микрокозма“ и имао сусрете са угледним људима из Приморја и других страна, међу којима је био и Вук Караџић (1835). Притиснут историјским недаћама и силом дипломатије Хабсбуршке (Аустро-Угарске) монархије, 1839. уступио је манастире Стањевиће и Подострог под њену власт. Од новца који је му је Аустрија исплатила за ова два манастира и њихов земљишни посјед, подигао је 1839. нови дом за митрополите – Биљарду на Цетињу. Запис ђакона Саве Пламенца, писан у Стањевићима 1788. године, на једној руској штампаној књизи која се данас чува у Цетињском манастиру, говори да су све покретне ствари из Стањевића, приликом његовог уступања Аустрији, пренесене у друга вјерска средишта. Аустријска власт је од 1839. претворила манастир Стањевиће у пограничну караулу са 20 војника а манастирски објекти, црква и конак, дозидани су и стављени у функцију фортификацијског објекта. Приликом Бокељског устанка против аустријске власти 1869. домаће становништво (Побори, Маини и Грбљани) минирали су и разрушили Стањевићко утврђење, пазећи да не страда црква Св. Тројице,тако да је она остала најбоље очувани дио манастирског утврђења. У таквом стању био је бивши манастирски комплекс следећих 120 година. Земљотрес 1979. године тешко је оштетио ионако руинирану грађевину. Доласком и ступањем у митрополитску службу владике Амфилохија, децембра 1990. године, отпочиње свеобухватна обнова духовног и црквеног живота у Митрополији црногорско-приморској са више стотина богослужбених објеката, међу којима и Стањевићи. Савремена обнова манастира отпочела је 1994. именовањем јеромонаха Димитрија Благојевића који је десет година водио обнову манастира, све до преране смрти, 2004. године. Његов рад наставио је вриједни јеромонах Јефрем Дабановић, садашњи игуман манастира, чијом је заслугом уз Божију помоћ и несебичну жртву и труд монашког братства, помогнутом од честитих људи, стручњака и добричинитеља, обнова приведена крају. Старешина манастира је игуман Јефрем Дабановић (од 2004), а манастирско братство чине тројица монаха: монах др Павле Кондић, јеромонах Јован Шљиванчанин, монах Данило Бабић. Упоредо са обновом манастира обнавља се и богослужбени живот ове светиње кроз свакодневно (јутрења и вечерња), недјељно и празнично богослужење а посебно је свечана прослава манастирске славе Тројичиндан. Од самог почетка игуманства оца Јефрема, уобличила се чврста духовна заједница од око 200 душа, везана за олтар манастира Стањевићи. Они чине језгро духовне заједнице која је стално присутна на богослужењима, али и преко недјеље, када притичу у помоћ за испуњавање манастирских потреба. Просјечан број вјерника присутних на недјељним и празничним богослужењима је око 70 – 80 особа, у зимском периоду и нешто мање, али нема правила. Међу њима увијек има доста дјеце. Од 1997. године братија Стањевића сваке године, на Ђурђевдан, 6. маја врши богослужење међу сачуваним зидинама Цркве Светог Ђорђа на Ђурђевцу јужно од остатака тврђаве. Црква је такође обновљена а освештао је уочи Велике Госпојине, 27. августа 2017. Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Основно послушање које се врши у манастиру јесте израда воштаних свећа. Манастир има свој пчелињак, винарију чији производи подмирују потребе манастира и даривање. Имајући за узор Аврамово гостопримство тројици анђела Божјих, оно што су, како истичу, научили од духовног оца и путовође, митрополита Амфилохија на Цетињу, оно што су понијели из родитељског дома и оно што су изградили у себи током монашког и духовног стасавања, Игуман и братија ове светиње испуњавају кроз гостопримство у Стањевићима, према свакој души која ступи на праг манастира. Тако да уколико до сада нијесте били у прилици да посјетите овај манастир и учествујете у богослужењима, то нека буде повод да дођете у овај светионик православља у чијој се обнови пројавила сила Христовог Васкрсења, а Велико освећења у суботу 22. септембра разлог да се саберемо и заједно прославимо догађај по коме ће нас памтити и спомињати будућа покољења. Весна Девић Извор: Митрополија црногорско-приморска
  14. На јужним падинама Ловћена, на 800 метара надморске висине у атару села Побори, код Будве налази се Манастир Свете Тројице – Стањевићи који ове године слави 680-годишњицу постојања.Име је добио по оближњем поборском братству Стањевићи. У оквиру прославе јубилеја која је почела 14. септембра Светом архијерејском литургијом коју је служио Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, одржан је и дводневни научни скуп “Седам вијекова манастира Свете Тројице – Стањевићи (1338-2018)“ на којем је учествовао велики број еминентних научника. Централна свечаност је у суботу 22. септембра када ће се у 9 часова обавити Велико освећења ове обновљене светиње која памти седам вјекова. У складу са традицијом, црквено – народно саборовање наставиће се истог дана свечаним концертом у 17 часова групе „Легенде“. Обиљежавање овог великог јубилеја наше Цркве, Стањевићи дочекују обучени у ново прилијепо рухо, какво и приличи светињи која је скоро 150 година представљала престоницу Црне Горе Петровића. Присјећајући се свог првог доласка у Стањевиће, Митрополит Амфилохије свједочи да су 1994. године једва успјели, питајући сељаке, да нађу гдје се налазе рушевине манастира. „То је све било зарасло, и сама грађевина, њени остаци, а и ови путеви до ње“, прича Митрополит Амфилохије. Подсјећа да су представници државе задужени за културно наслеђе сматрали да Стањевићи треба да остану управо у таквом стању, као, како су још крајем седамдесетих година говорили – „најмонументалнија рушевина Црне Горе“ и радосно наставља: „Нико није ни сањао у то вријеме да она може да се обнови. И била је заиста монументална рушевина. Али ево, хвала Богу, није више рушевина него је данас, ја бих рекао, љепша и обновљенија него што је икада била од времена Николе Стањевића, благодарећи онима који су овдје уградили себе у ову светињу кроз вјекове.“ Од давнина се преко овог манастира остваривала веза и комуникација између Старе Црне Горе и Приморја. Према предању, манастир је основао, још у првој половини XIV вијека, угледни племић Никола Стањевић. Као велики добротвор и обновитељ манастира спомиње се и војвода Ђурђе Ђурашковић Црнојевић (дјед зетског кнеза Ивана Црнојевића, оснивача Цетињског манастира). Војвода Ђурђе подигао је на на брду пред манастиром утврђење и цркву посвећену Светом великомученику Георгију, чији су остаци сачувани до наших дана, а на простору манастира свој дворац. Крајем XV и почетком XVI вијека, продирањем турске војске, манастир је напуштен и скоро читав један вијек запустио, а у XVII вијеку се води као метох манастира Св. Петке у Подмаинима. Нови живот манастир започиње у вријеме митрополита Данила I Петровића Његоша (1697-1735). Почетком XVIII вијека, послије разарања Цетињског манастира од стране венецијанске и одмах затим и турске војске, владика Данило се 1714. године сели у Стањевићки манастир, када уз обнову отпочиње и његов нови живот. Приликом свог десетогодишњег боравка у манастиру, владика Данило је, од новчане помоћи добијене од Русије, обновио манастирски конак и цркву посвећену Св. Тројици. Обнову довршава владика Сава који је освештао манастирску цркву 1736, о чему свједочи запис у Љетопису Цетињског манастира. Са својим синовцем владиком Василијем, владика Сава је утицао да манастир од овог времена доживи велики духовни препород и процват. О висини умјетничког домета манастира, у то вријеме, свједоче двије главне иконе са иконостаса манастирске цркве, Свете Тројице и Пресвете Богородице, које је урадио знаменити иконописац јеромонах Максим Тујковић 1738. У манастир Стањевиће, код владике Саве, долазиле су многе знамените личности, а међу њима 1764. и Доситеј Обрадовић, велики народни просветитељ. Недуго затим, венецијанска војска је опљачкала и разорила манастир, али га је вриједни владика Сава 1770. обновио. У обновљеном манастиру отворио је и школу за описмењавање калуђера и свештеника коју је похађао и Петар I Петровић Његош. Митрополит Сава упокојио се 26. фебруара 1781. у манастиру Стањевићи гдје је био и сахрањен а касније су његове мошти пренесене у Цетињски манастир. У вријеме митрополита Петра I Петровића Његоша (1784 – 1830) – Светог Петра Цетињског, манастир је био један од главних духовних и народних центара. Свети Петар је у њему боравио од 1790-1809. У Стањевићима је као духовни и народни вођа, написао велики број посланица свештенству и народу Црне Горе, Брда и Приморја, од којих је 29 сачувано до наших дана. Под сводовима овог манастира Свети Петар је са народним представницима срочио и уобличио први дио „Стеге“ законика од 16 чланова и објавио га народу на празник Преображења Господњег, 19/6. августа 1798. То је била објава првог Законика у нашем народу послије средњовјековног периода. И Митрополит Петар II Петровић Његош (1830 – 1851) је у почетку своје службе често боравио у Стањевићима. Ту је написао и свој знаменити спјев „Луча Микрокозма“ и имао сусрете са угледним људима из Приморја и других страна, међу којима је био и Вук Караџић (1835). Притиснут историјским недаћама и силом дипломатије Хабсбуршке (Аустро-Угарске) монархије, 1839. уступио је манастире Стањевиће и Подострог под њену власт. Од новца који је му је Аустрија исплатила за ова два манастира и њихов земљишни посјед, подигао је 1839. нови дом за митрополите – Биљарду на Цетињу. Запис ђакона Саве Пламенца, писан у Стањевићима 1788. године, на једној руској штампаној књизи која се данас чува у Цетињском манастиру, говори да су све покретне ствари из Стањевића, приликом његовог уступања Аустрији, пренесене у друга вјерска средишта. Аустријска власт је од 1839. претворила манастир Стањевиће у пограничну караулу са 20 војника а манастирски објекти, црква и конак, дозидани су и стављени у функцију фортификацијског објекта. Приликом Бокељског устанка против аустријске власти 1869. домаће становништво (Побори, Маини и Грбљани) минирали су и разрушили Стањевићко утврђење, пазећи да не страда црква Св. Тројице,тако да је она остала најбоље очувани дио манастирског утврђења. У таквом стању био је бивши манастирски комплекс следећих 120 година. Земљотрес 1979. године тешко је оштетио ионако руинирану грађевину. Доласком и ступањем у митрополитску службу владике Амфилохија, децембра 1990. године, отпочиње свеобухватна обнова духовног и црквеног живота у Митрополији црногорско-приморској са више стотина богослужбених објеката, међу којима и Стањевићи. Савремена обнова манастира отпочела је 1994. именовањем јеромонаха Димитрија Благојевића који је десет година водио обнову манастира, све до преране смрти, 2004. године. Његов рад наставио је вриједни јеромонах Јефрем Дабановић, садашњи игуман манастира, чијом је заслугом уз Божију помоћ и несебичну жртву и труд монашког братства, помогнутом од честитих људи, стручњака и добричинитеља, обнова приведена крају. Старешина манастира је игуман Јефрем Дабановић (од 2004), а манастирско братство чине тројица монаха: монах др Павле Кондић, јеромонах Јован Шљиванчанин, монах Данило Бабић. Упоредо са обновом манастира обнавља се и богослужбени живот ове светиње кроз свакодневно (јутрења и вечерња), недјељно и празнично богослужење а посебно је свечана прослава манастирске славе Тројичиндан. Од самог почетка игуманства оца Јефрема, уобличила се чврста духовна заједница од око 200 душа, везана за олтар манастира Стањевићи. Они чине језгро духовне заједнице која је стално присутна на богослужењима, али и преко недјеље, када притичу у помоћ за испуњавање манастирских потреба. Просјечан број вјерника присутних на недјељним и празничним богослужењима је око 70 – 80 особа, у зимском периоду и нешто мање, али нема правила. Међу њима увијек има доста дјеце. Од 1997. године братија Стањевића сваке године, на Ђурђевдан, 6. маја врши богослужење међу сачуваним зидинама Цркве Светог Ђорђа на Ђурђевцу јужно од остатака тврђаве. Црква је такође обновљена а освештао је уочи Велике Госпојине, 27. августа 2017. Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Основно послушање које се врши у манастиру јесте израда воштаних свећа. Манастир има свој пчелињак, винарију чији производи подмирују потребе манастира и даривање. Имајући за узор Аврамово гостопримство тројици анђела Божјих, оно што су, како истичу, научили од духовног оца и путовође, митрополита Амфилохија на Цетињу, оно што су понијели из родитељског дома и оно што су изградили у себи током монашког и духовног стасавања, Игуман и братија ове светиње испуњавају кроз гостопримство у Стањевићима, према свакој души која ступи на праг манастира. Тако да уколико до сада нијесте били у прилици да посјетите овај манастир и учествујете у богослужењима, то нека буде повод да дођете у овај светионик православља у чијој се обнови пројавила сила Христовог Васкрсења, а Велико освећења у суботу 22. септембра разлог да се саберемо и заједно прославимо догађај по коме ће нас памтити и спомињати будућа покољења. Весна Девић Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  15. Излагање протојереја-ставрофора Слободана Јокића на тему “Богослужбени живот и дјела настали у манастиру Стањевићи“ које је одржао на научном скупу “Седам вијекова манастира Свете Тројице – Стањевићи (1338-2018)“. Звучни запис излагања
  16. Излагање протојереја-ставрофора Слободана Јокића на тему “Богослужбени живот и дјела настали у манастиру Стањевићи“ које је одржао на научном скупу “Седам вијекова манастира Свете Тројице – Стањевићи (1338-2018)“. Звучни запис излагања View full Странице
  17. Послије подне излагања су имали протојереј-ставрофор мр Слободан Јокић, јереј мр Блажо Божовић, мр Смиља Влаовић, др Будимир Алексић, Радмила Стањевић, др Васиљ Јововић, мр Свјетлана Самарџија и Љиљана Поповић. Радови са научног скупа, који су заједнички организовали Митрополија црногорско-приморска, Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“ из Фоче и Општина Будва, биће штампани у посебном зборнику, а излагања учесника биће доступна и на сајту Радија „Светигора“. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  18. У Будви је вечерас завршен дводневни научни скуп „Седам вјекова манастира Свете Тројице – Стањевићи (1338-2018)“, који је одржан у склопу прославе 680 година ове древне православне светиње. На данашњој пријеподневној сесији излагали су: протојереј-ставрофор Гојко Перовић, др Мирољуб Јефтић, др Милош Ковић, др Милена Мартионовић, др Жарко Лековић, др Јелена Аркадијевна Осипова и др Љиљана Чолић. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Послије подне излагања су имали протојереј-ставрофор мр Слободан Јокић, јереј мр Блажо Божовић, мр Смиља Влаовић, др Будимир Алексић, Радмила Стањевић, др Васиљ Јововић, мр Свјетлана Самарџија и Љиљана Поповић. Радови са научног скупа, који су заједнички организовали Митрополија црногорско-приморска, Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“ из Фоче и Општина Будва, биће штампани у посебном зборнику, а излагања учесника биће доступна и на сајту Радија „Светигора“. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  19. У манастиру Стањевићи данас је одржан први дио дводневног Научног скупа „Седам вјекова манастира Свете Тројице – Стањевићи (1338-2018)“, у склопу прославе јубилеја 680 година постојања ове велике православне светиње. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је, отварајући скуп, рекао да на Црквену нову годину прослављамо новину манастира Стањевићи и обнову истинског и правог бића Црне Горе, оног из петровићевског периода. „Ја сам овдје био први пут 1995. године. Једва смо успјели, по питању сељака, да нађемо гдје се налазе рушевине манастира Стањевићи. То је све било зарасло, и сама грађевина, њени остаци, а и ови путеви одоздо“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Подсјетио је да су представници државе задужени за културно наслеђе сматрали да Стањевићи треба да остану управо у таквом стању, као, како су још крајем седамдесетих година говорили – „најмонументалнија рушевина Црне Горе“. „Нико није ни сањао у то вријеме да она може да се обнови. И била је заиста монументалчна рушевина, али ево, хвала Богу, није више рушевина него је данас, ја бих рекао, љепша и обновљенија него што је икада била од времена Николе Стањевића. Благодарећи онима који су овдје уградили себе у ову светињу кроз вјекове“, казао је Митрополит Амфилохије У првој сесији учествовали су Епископ диоклијски г. Методије, др Мирослав Лукетић, др Соња Томовић-Шундић, протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, др Божидар Зарковић и др Марина Одак-Михаиловић, док је модератор био монах др Павле (Кондић) сабрат манастира Стањевићи. На другој сесији, којом је предсједавао свештеник др Велибор Џомић, говорили др Срђа Трифковић, протојереј-ставрофор Димитрије Калезић, протојереј мр Арсеније Радовић, др Далибор Петровић, мр Луција Ђурашковић, мр Љубомир Поповић и Слободан Драговић. Научни скуп посвећенг 680 годишњици манастира Стањевићи сели се сјутра на будванску Цитаделу гдје ће у двије сесије своја излагања имати протојереј-ставрофор Гојко Перовић, др Мирољуб Јевтић, др Милош Ковић, др Милена Мартиновић, др Жарко Лековић, др Јелена Аркадијевна Осипова, др Љиљана Чолић , протојереј-ставрофор мр Слободан Јокић, свештеник мр Блажо Божовић, мр Смиља Влаовић, др Будимир Алексић, адвокат Радмила Стањевић, др Васиљ Јововић и мр Светлана Самарџија. Радови са научног скупа, који заједнички организују Митрополија црногорско-приморска, Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“ из Фоче и Општина Будва, биће штампани у посебном зборнику, а излагања учесника биће доступна и на сајту Радија „Светигора“. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  20. У манастиру Стањевићи данас је одржан први дио дводневног Научног скупа „Седам вјекова манастира Свете Тројице – Стањевићи (1338-2018)“, у склопу прославе јубилеја 680 година постојања ове велике православне светиње. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је, отварајући скуп, рекао да на Црквену нову годину прослављамо новину манастира Стањевићи и обнову истинског и правог бића Црне Горе, оног из петровићевског периода. „Ја сам овдје био први пут 1995. године. Једва смо успјели, по питању сељака, да нађемо гдје се налазе рушевине манастира Стањевићи. То је све било зарасло, и сама грађевина, њени остаци, а и ови путеви одоздо“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Подсјетио је да су представници државе задужени за културно наслеђе сматрали да Стањевићи треба да остану управо у таквом стању, као, како су још крајем седамдесетих година говорили – „најмонументалнија рушевина Црне Горе“. „Нико није ни сањао у то вријеме да она може да се обнови. И била је заиста монументалчна рушевина, али ево, хвала Богу, није више рушевина него је данас, ја бих рекао, љепша и обновљенија него што је икада била од времена Николе Стањевића. Благодарећи онима који су овдје уградили себе у ову светињу кроз вјекове“, казао је Митрополит Амфилохије У првој сесији учествовали су Епископ диоклијски г. Методије, др Мирослав Лукетић, др Соња Томовић-Шундић, протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, др Божидар Зарковић и др Марина Одак-Михаиловић, док је модератор био монах др Павле (Кондић) сабрат манастира Стањевићи. На другој сесији, којом је предсједавао свештеник др Велибор Џомић, говорили др Срђа Трифковић, протојереј-ставрофор Димитрије Калезић, протојереј мр Арсеније Радовић, др Далибор Петровић, мр Луција Ђурашковић, мр Љубомир Поповић и Слободан Драговић. Научни скуп посвећенг 680 годишњици манастира Стањевићи сели се сјутра на будванску Цитаделу гдје ће у двије сесије своја излагања имати протојереј-ставрофор Гојко Перовић, др Мирољуб Јевтић, др Милош Ковић, др Милена Мартиновић, др Жарко Лековић, др Јелена Аркадијевна Осипова, др Љиљана Чолић , протојереј-ставрофор мр Слободан Јокић, свештеник мр Блажо Божовић, мр Смиља Влаовић, др Будимир Алексић, адвокат Радмила Стањевић, др Васиљ Јововић и мр Светлана Самарџија. Радови са научног скупа, који заједнички организују Митрополија црногорско-приморска, Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“ из Фоче и Општина Будва, биће штампани у посебном зборнику, а излагања учесника биће доступна и на сајту Радија „Светигора“. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  21. У манастиру Стањевићи данас је одржан први дио дводневног Научног скупа „Седам вјекова манастира Свете Тројице – Стањевићи (1338-2018)“, у склопу прославе јубилеја 680 година постојања ове велике православне светиње. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је, отварајући скуп, рекао да на Црквену нову годину прослављамо новину манастира Стањевићи и обнову истинског и правог бића Црне Горе, оног из петровићевског периода. „Ја сам овдје био први пут 1995. године. Једва смо успјели, по питању сељака, да нађемо гдје се налазе рушевине манастира Стањевићи. То је све било зарасло, и сама грађевина, њени остаци, а и ови путеви одоздо“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Подсјетио је да су представници државе задужени за културно наслеђе сматрали да Стањевићи треба да остану управо у таквом стању, као, како су још крајем седамдесетих година говорили – „најмонументалнија рушевина Црне Горе“. „Нико није ни сањао у то вријеме да она може да се обнови. И била је заиста монументалчна рушевина, али ево, хвала Богу, није више рушевина него је данас, ја бих рекао, љепша и обновљенија него што је икада била од времена Николе Стањевића. Благодарећи онима који су овдје уградили себе у ову светињу кроз вјекове“, казао је Митрополит Амфилохије У првој сесији учествовали су Епископ диоклијски г. Методије, др Мирослав Лукетић, др Соња Томовић-Шундић, протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, др Божидар Зарковић и др Марина Одак-Михаиловић, док је модератор био монах др Павле (Кондић) сабрат манастира Стањевићи. На другој сесији, којом је предсједавао свештеник др Велибор Џомић, говорили др Срђа Трифковић, протојереј-ставрофор Димитрије Калезић, протојереј мр Арсеније Радовић, др Далибор Петровић, мр Луција Ђурашковић, мр Љубомир Поповић и Слободан Драговић. Научни скуп посвећенг 680 годишњици манастира Стањевићи сели се сјутра на будванску Цитаделу гдје ће у двије сесије своја излагања имати протојереј-ставрофор Гојко Перовић, др Мирољуб Јевтић, др Милош Ковић, др Милена Мартиновић, др Жарко Лековић, др Јелена Аркадијевна Осипова, др Љиљана Чолић , протојереј-ставрофор мр Слободан Јокић, свештеник мр Блажо Божовић, мр Смиља Влаовић, др Будимир Алексић, адвокат Радмила Стањевић, др Васиљ Јововић и мр Светлана Самарџија. Радови са научног скупа, који заједнички организују Митрополија црногорско-приморска, Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“ из Фоче и Општина Будва, биће штампани у посебном зборнику, а излагања учесника биће доступна и на сајту Радија „Светигора“. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  22. -Данас прославамо и Црквену нову годину. Њен смисао је даривање нових плодова нама људима и свим земаљским створењима од стране природе коју је Бог створио својим рукама. И добро је рекао Ловћенски Тајновидац, који се овдје подвизавао за нову годину која се слави у зиму: Што је данас ошћела људима, усред зиме кад вријеме није? Много је значајније обиљежавање ове нове године, древне и прадревне, првог изабраног Божјега народа, нове године која обиљежава нове плодове које земља рађа за храну и насладу нашу и за храну и насладу свакога земаљскога створења, рекао је Владика. -Прослављајући Црквену нову годину прослављамо и 680-годишњицу постојања стањевићке светиње. То радимо прослављајући њену обнову, обнољење њене свете обитељи. Ова света обитељ је мјесто гдје су се вјековима сабирали људи жедни и гладни Божје правде, Божје љубави и Божје истине, уграђивали се у ову светињу, а многи су овдје и пострадали мученички, рекао је Митрополит црногорско-приморски. -Данас обнављамо памћење на све њих – од њеног оснивача Николе Стањевића, до оца Димитрија (Благојевића), који је у наше вријеме започео њену обнову. Нарочито обнављамо памћење на њене велике ктиторе и осниваче, и на оне свете митрополите, нарочито из светородне лозе Петровића, који су овдје себе уградили. Ово је велики дан за ову светињу, нагласио је митрополит Амфилохије који се помолио да се, у времену опаких, отровних и умртвљујућих идеологија, преко обнове стањевићке светиње обнове и памћење и душа Црне Горе. -Дај Боже да се и Црна Гора обнови, да се исцијели од својих рана, не малих, давнашњих, а посебно да се исцијели од свога братоубилачкога духа, онога духа против кога се борио Свети Петар Цетињски, који је управо из ове обитељи написао многа писма мирећи племена црногорска која су се међусобно клала и убијала. И дај Боже да се тај дух братоубилаштва, који је оскрнавио и ову светињу, и који је оскрнавио Црну Гору и много шире од Црне Горе, и који је и дан данас скрнави, исцијели, казао је митрополит Амфилохије и упозорио да тај дух данас више него икад цепа духовно, морално и историјско биће Црне Горе. -Братоубилаштво се у наше вријеме претвара кроз богоубилаштво, увијек се рађа кроз богоубилаштво. Из Богоубиства се рађа земаљско оцеубиство, и у древна времена се догађало и у ово наше вријеме се догађа тај дубински расцјеп бића Црне Горе, који се претвара, не само у племенске зађевице него се претвара и у диобу језика, диобу душе, диобу самосазнања, покушај стварања новог идентитета, лажног идентитета, идентитета који собом негира све оно што представља истински и прави идентитет Црне Горе, закључио је митрополит Амфилохије. Након свете Литургије, митрополит Амфилохије је отворио дводневни научни скуп „Седам векова манастира Свете Тројице - Стањевићи (1338-2018)“. Извор: Српска Православна Црква
  23. Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је 14. септембра 2018. године свету архијерејску Литургију у манастиру Стањевићи, чиме је означен почетак прославе великог јубилеја - 680 година постојања те древне светиње. У литургијској беседи након читања Јеванђеља, Митрополит црногорско-приморски је подсетио на речи Светог Јована Дамаскина да ничега новога нема под сунцем осим Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа: -Њега као дародавца непролазнога, вјечнога и бесмртнога живота, вјечнога смисла свега што постоји, што настаје, што се рађа и што премињује кроз овај пролазни живот. -Данас прославамо и Црквену нову годину. Њен смисао је даривање нових плодова нама људима и свим земаљским створењима од стране природе коју је Бог створио својим рукама. И добро је рекао Ловћенски Тајновидац, који се овдје подвизавао за нову годину која се слави у зиму: Што је данас ошћела људима, усред зиме кад вријеме није? Много је значајније обиљежавање ове нове године, древне и прадревне, првог изабраног Божјега народа, нове године која обиљежава нове плодове које земља рађа за храну и насладу нашу и за храну и насладу свакога земаљскога створења, рекао је Владика. -Прослављајући Црквену нову годину прослављамо и 680-годишњицу постојања стањевићке светиње. То радимо прослављајући њену обнову, обнољење њене свете обитељи. Ова света обитељ је мјесто гдје су се вјековима сабирали људи жедни и гладни Божје правде, Божје љубави и Божје истине, уграђивали се у ову светињу, а многи су овдје и пострадали мученички, рекао је Митрополит црногорско-приморски. -Данас обнављамо памћење на све њих – од њеног оснивача Николе Стањевића, до оца Димитрија (Благојевића), који је у наше вријеме започео њену обнову. Нарочито обнављамо памћење на њене велике ктиторе и осниваче, и на оне свете митрополите, нарочито из светородне лозе Петровића, који су овдје себе уградили. Ово је велики дан за ову светињу, нагласио је митрополит Амфилохије који се помолио да се, у времену опаких, отровних и умртвљујућих идеологија, преко обнове стањевићке светиње обнове и памћење и душа Црне Горе. -Дај Боже да се и Црна Гора обнови, да се исцијели од својих рана, не малих, давнашњих, а посебно да се исцијели од свога братоубилачкога духа, онога духа против кога се борио Свети Петар Цетињски, који је управо из ове обитељи написао многа писма мирећи племена црногорска која су се међусобно клала и убијала. И дај Боже да се тај дух братоубилаштва, који је оскрнавио и ову светињу, и који је оскрнавио Црну Гору и много шире од Црне Горе, и који је и дан данас скрнави, исцијели, казао је митрополит Амфилохије и упозорио да тај дух данас више него икад цепа духовно, морално и историјско биће Црне Горе. -Братоубилаштво се у наше вријеме претвара кроз богоубилаштво, увијек се рађа кроз богоубилаштво. Из Богоубиства се рађа земаљско оцеубиство, и у древна времена се догађало и у ово наше вријеме се догађа тај дубински расцјеп бића Црне Горе, који се претвара, не само у племенске зађевице него се претвара и у диобу језика, диобу душе, диобу самосазнања, покушај стварања новог идентитета, лажног идентитета, идентитета који собом негира све оно што представља истински и прави идентитет Црне Горе, закључио је митрополит Амфилохије. Након свете Литургије, митрополит Амфилохије је отворио дводневни научни скуп „Седам векова манастира Свете Тројице - Стањевићи (1338-2018)“. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
×
×
  • Креирај ново...