Претражи Живе Речи Утехе

На недавном гласању о покретању поступка одлучивања о учлањењу Косова у Савјет Европе велика већина држава је гласала "за", док су БиХ, Црна Гора, Грчка, Молдавија и Украјина биле "уздржане". Другим ријечима - подржале су пријем Косова у СЕ, јер ни симболички нису жељели подржати начело територијалног интегритета. Вучић и Дачић су одмах потом дали ватрене одговоре и најавили како ће Србија "дубински и суштински" промијенити своју спољњу политику тако да се сада заснива на начелу реципроцитета (иако је јасно и врапцу на грани да од такве промјене нема ништа, јер би значило подршку сецесији Р. Српске, Крима и Донбаса што је црвена линија коју Запад неће дозволити Србији ни да помисли да пређе). За Црну Гору није ништа чудно, пошто ће у догледном периоду и даље држати атлантистичку оријентацију. За БиХ такође није изненађење, с обзиром да спољњу политику БиХ увелико контролишу Бошњаци који дјелују мимо сагласности Р. Српске, а која је неопходна за било какво спољњополитичко дјеловање БиХ. Једино је чудно како до сада бошњачка политика није схватила да није продуктивно нити конструктивно антагонизовати Србе на овај начин и тиме их још више удаљавати од БиХ. Молдавија и Украјина су нови моменат и дале су симболички тежак дипломатски шамар Србији. Иако све три земље пате од истог проблема, сецесионизма дијела територије под покровитељством стране велесиле, и иако су се све три државе до сада дослиједно подржавале у одржању територијалног интегритета (макар на симболичкој равни) - Украјина и Молдавија су одлучиле да се лицемјерно понесу према Србији. Очигледно је да је разлог став Србије поводом рата у Украјини, тј. неувођење санкција Русији (а поврх тога и дозвољавање отварања РТ портала за Балкан) јер Украјина и Украјинци то сматрају сврставањем на страну Русије. У том смислу, Украјина дефинитивно сматра да она поступа у складу са начелом реципроцитета. Србија је изгубила и оне природне савезнике поводом питања Косова, за чију подршку се није ни морала трудити да добије због заједничких интереса. Са друге стране, ти савезници немају никаквог практичног значаја, јер само вето Русије или Кине спрјечава Косово на даљем путу међународног признања у разним међународним организацијама. Ово посљедње гласање око косовског чланства у СЕ показује како Србија постаје још већи изопштеник у свом ширем сусједству, иако то можда и нема неког непосредног ефекта на саму Србију. Налазимо се у веома сличном положају у којем се налазила Аустрија током Кримског рата 1853-1856. године, када није жељела ни да се супротстави Русији нити да подржи Савезнике у рату против Русије, па су на крају све стране сматрале Аустрију издајником и дипломатски је изоловали на одређено вријеме. Једно је сигурно - Србија је сада још више упућена на Русију и Кину за обезбјеђивање вета у СБ поводом Косова. А да ли је наша досадашња политика паметна или нама у интересу - да ли је то отворено питање?

Према званичним подацима у Србију се последње године населило око 170 000 људи из Русије, Белорусије и Украјине. Добро или лоше за Србију?

Сваке недеље у ову светињу дође неколико хиљада верника, вођени причама о чудима Светих Зосима и Јакова чије мошти почивају у манастиру. Манастир Тумане крај Голупца, који многи називају Ђердапским Острогом, ове године слави 630 година постојања. Сваке недеље у ову светињу дође неколико хиљада верника, вођени причама о чудима Светих Зосима и Јакова чије мошти почивају у манастиру. Ко једном обиђе Тумане, увек се овде и врати, јер осим мира ову светињу краси и несвакидашња природна лепота. Занимљиво је то и што ову светињу све више посећују млађе генерације привучене оригиналношћу монаха који на њу пазе и који су, за последњих пет година колико су у манастиру, учинили много да он оживи. Предвођена игуманом Димитријем братија је уз помоћ верника средила цркву и стари конак, обновила испосницу Светог Зосима, гостопримницу, млин, и изидала нове конаке. Од пре неколико година ову светињу повезују и са монасима који у слободно време свирају гитаре, а протеклих дана о Туману Србија прича због несвакидашњег спота о самом манастиру. Наиме, на Јутјубу се појавио спот за песму у којем је братија, уз етно-звук, на феноменалан начин представила верницима лепоту Ђердапског Острога и тако прославила јубилеј, 630 година постојања манастира Тумане. – Желели смо да на оригиналан начин оку и срцу гледаоца прикажемо лепоте ове светиње. Веровали смо да ће то најбоље учинити песма коју је о манастиру 2014. године испевао наш брат Милија Радивојевић Баја – каже отац Димитрије, игуман манастира Тумане. У свему им је помогла етно-група Аманет, која је урадила обраду Милијине песме, и на тај начин је приближила народу. Игуман Димитрије каже да је прослава 630 година постојања Тумана несвакидашњи догађај и позвао је вернике да у септембру заједно са њима прославе овај јубилеј. – На тај начин стављамо круну на велики труд верујућег народа и братије у петогодишњој истрајној обнови светиње. Уложено је много труда, зноја и љубави и зато будимо сви део туманске приче, која преко шест векова сија небом. Будимо сви једног срца и у једној молитви пред моштима Светог Зосима чудотворца и тог 15. септембра упишимо себе у историју данас најпосећенијег манастира у Србији – поручује игуман Димитрије. Извор: Новости View full Странице

Pismo patrijarhu Irineju: SPC nije u vlasništvu SNS, a Vi ste poglavar čitave naše Crkve U nastavku prenosimo pismo Saveza za Srbiju upućeno patrijarhu Irineju, povodom njegovog jučerašnjeg obraćanja u Nišu na obeležavanju 20. godišnjice od početka NATO bombardovanja. ——————— Vaša Svetosti, Veoma smo začuđeni Vašim jučerašnjim govorom u Nišu na obeležavanju 20. godišnjice od početka NATO bombardovanja SRJ. Nismo uopšte razumeli zašto su tim tragičnim povodom tema Vašeg obraćanja bili građanski protesti koji traju već četiri meseca širom Srbije. Patrijarh Pavle je u složenim i kriznim istorijskim situacijama uvek pozivao na dijalog i mirio zavađene strane u našem društvu i nije se mešao u dnevnu politiku. Setimo se njegove ogromne uloge u smirivanju društvenih tenzija i 1991, i 1997, i 2000. godine. Očekivali smo od Vas da ćete nastaviti tim putem i pozvati predstavnike vlasti da otvore dijalog sa opozicijom i organizatorima protesta, jer je to jedini način da se teške društveno-političke krize rešavaju mirnim putem. Ako je ukinuta parlamentarna debata, ako nema slobode medija, ako je partija na vlasti uzurpirala sve državne institucije, ako jedan čovek tajno pregovara o predaji Kosova i Metohije, ako nam sva deca odoše u inostranstvo zbog katastrofalne ekonomske situacije – onda nemamo izbora i moramo na ulice, moramo na proteste. Vaša javna negativna ocena o protestima je direktno mešanje u dnevno-politička pitanja i otvoreno stajanje na stranu vlasti, što neko na Vašem položaju nikako ne bi trebalo da čini, jer SPC nije u vlasništvu SNS, a Vi ste Poglavar čitave naše Crkve koju čine vernici različitih političkih opredeljenja, pa i opozicionih prema ovoj vlasti. Mnogi građani, a posebno vernici, koji učestvuju na protestima povređeni su Vašom reakcijom i nerazumevanjem naše mirne i nenasilne borbe za osnovne demokratske vrednosti koje su dovedene u pitanje. Vaše reči se tumače kao davanje podrške jednoj diktatorskoj i kriminalnoj vlasti, a to je neprimereno i sa mnogo nižeg položaja nego što je tron Svetog Save na kome se Vi nalazite. Duboko uvereni da ćete nakon upoznavanja sa drugom stranom i svim činjenicama ispraviti ovu svoju ocenu o stanju u kome se nalaze naše društvo i država pod ovom vlašću, stojimo Vam na raspolaganju za svaku vrstu razgovora i upoznavanja sa stavovima svih građana koji opravdano protestuju protiv aktuelne vlasti u više od 100 gradova i opština u Srbiji. Savez za Srbiju Извор: https://savez-za-srbiju.rs/pismo-patrijarhu-irineju-spc-nije-u-vlasnistvu-sns-a-vi-ste-poglavar-citave-nase-crkve/#.XJkWpclKjX4

У склопу договора, у Русију ће бити упућено седам слика руског уметника Николаја Рериха које за земљу његовог порекла имају изузетну вредност, каже министар културе Владан Вукосављевић Аутор: Милица Димитријевићпетак, 25.01.2019. у 18:00 Део 166. листа Мирослављевог јеванђеља (Фото НМ) Једини лист који недостаје Мирослављевом јеванђељу, најстаријем сачуваном српском илустрованом ћириличном рукопису – 166. по реду – а који се чува у Националној библиотеци у Санкт Петербургу, у наредних неколико месеци биће нам враћен након више од век и по. – То је сасвим извесно после посете руског председника Владимира Путина Србији, којом приликом су он и српски председник Александар Вучић потврдили споразум који сам о томе претходно постигао са руским колегом Владимиром Мединским – рекао је за „Политику” Владан Вукосављевић, министар културе и информисања, додајући да ће у Русију, у склопу договора, бити упућено седам слика руског уметника Николаја Рериха које за земљу његовог порекла имају изузетну вредност, будући да је реч о значајној ренесансној личности руске културе с краја 19. и почетка 20 века. – Остало је да се утврди сама процедура, најизгледније је да то буде размена поклона, која може бити симултана, обухваћена истим догађајем, али и не мора, јер то може бити изведено и консекутивно. О томе се тренутно интензивно комуницира – оценио је је Вукосављевић и истакао: – Мирослављево јеванђеље чини један он наших највећих материјалних споменика и највиталнијих и најбитнијих делова нашег културног језгра и нашег историјског сећања. И у словенској палеографији и светској историји уметности оно се третира као документ прве категорије чија је уметничка вредност непроцењива. Недостатак само једног листа чини целину оштећеном, неизмеран је значај што ће Јеванђеље бити комплетирано. Вредност било ког његовог листа, па и 166. неисказива је у материјалном облику, јер је реч о делу трансисторијске снаге, сведочанству уметничког генија једног народа. Познато се да се овај фрагмент Јеванђеља од 1845. (помиње се и 1846) налази у Русији, где је чуван као један од највреднијих артефаката у већ поменутој библиотеци на најдоличнији начин, био је и предмет многих дисертација и студија и излаган је, такође, у посебном маниру.

Директива о ауторским правима на интернету: За Србију ништа ново Катарина Стевановић ББЦ новинарка 14. септембар После усвајања предлога о промени приступа ауторским правима на интернету у европском парламенту, у онлајн свету завладале су бројне недоумице. Предлог реформе сада треба да усвоје и остала тела ЕУ, а коначно гласање планирано је за јануар 2019. Након тога ће све чланице заједнице одлучити како да те измене унесу у национална законодавства. Србија није чланица ЕУ и за сада није јасно како ће се и да ли нова регулатива, ако буде усвојена, примењивати, сматрају саговорници ББЦ-ја на српском. Србија ће, иако није чланица ЕУ, вероватно морати да се прилагоди променама, као када је о сваком другом законодавству реч, сматра Марко Мудринић из Нетокрације. „Како би примена требало да изгледа код нас - слободно могу да кажем да то нико сада не зна. Ситуација би могла да буде иста као са ГДПР-ом. У том случају на нивоу локала треба да постоје судови и они који прате примену, али и даље не постоје и питање је када ће", каже Мудринић. Међутим, Мудринић страхује да би ова регулатива могла да ограничи слободу интернета. „Интернет је настао управо на томе да се ствари деле и посматрају као колективно добро. Уколико будемо морали да се повинујемо тим законима, то неће бити добро за слободно новинарство, за блоговање и изражавање личног мишљења на интернету", каже Мудринић. Забрињава што посланици у Европском парламенту не схватају начин на који интернет функционише и на овај начин постају претња по његову слободу. „Интернет годинама није регулисан и изнедрио је фантастичне ствари и компаније. Сада видимо да полако и ЕУ и Америка крећу у регулисање. Који су тачно разлози за то, не знам, али ће ефекат по индустрију бити погубан", додаје. Шта доноси предлог реформе? Предлог реформе о ауторским правима Европски парламент је усвојио након вишемесечног лобирања технолошких компанија са једне стране и издавача са друге. Њиме је, између осталог предвиђена обавеза да технолошке платформе „филтрирају" садржаје које корисници постављају и да провере да ли је дошло до кршења ауторских права, односно да ли је аутор сагласан да његово дело буде подељено на мрежи. Такође, предвиђено је и да интернет компаније плаћају такозвани „порез на линкове". То значи да ће морати да плаћају пре свега агенцијама, новинама и часописима објављивање њихових наслова, фотографија и текстова на својим сајтовима. И адвокат Урош Недељковић, који се бави ауторским правима, сматра да се и даље не зна шта ће ново законодавство донети. „То све је и даље непознаница и нико не зна како ће функционисати у пракси. Можда се не деси ништа страшно, може да буде свашта. Иде се на то да велике компаније имају филтере који ће унапред гледати шта је заштићено ауторским правом, шта није и на основу тога дозвољавати да се садржај постави или не. То са једне стране може да буде добро за оно што се буде постављало под одређеним лиценцама, али ће са друге стране мале компаније имати проблем зато што су ти софтвери скупи и неће моћи да их имплементирају", каже Недељковић. Разлика између „великих" и „малих" доћи ће до изражаја и када је о такси на линкове реч, сматра он, јер ће „једни моћи да плате, док други неће знати шта да раде". Увођење такси на линкове би према речима Бојана Перков из Шер фондације значајно ограничило право да се информације од значаја за јавни интерес деле. „Основна сврха је да се порезом на линкове допринесе остваривању прихода самих медија, како би они ипак задржали право на ауторство у оквиру којег би на неки начин само они имали право да монетизују тај садржај, што сада није случај. Ипак, о овоме треба добро промислити, јер су бројни изазови у имплементацији", каже Перков. У Немачкој је, на пример, усвојен сличан закон и његови ефекти нису довели до веће зараде издавача и медијских организација, већ су само закомпликовали ситуацију и тумачење закона. Трамп оптужује Гугл, Фејсбук и Твитер за пристрасност Фејсбук први пут отворено о говору мржње у постовима Фејсбуков пролаз и улица Твитер збуњују људе у Оксфорду Традиционални медији, друштвени медији Идеја нове регулативе је да аутори добијају накнаду за дела која су пренели други портали и друштвене мреже. „Интенција је да медији почну да зарађују од садржаја, а не само Гугл и Фејсбук. Међутим питање је шта ће се десити с тиме. Вести се данас читају на друштвеним мрежама, а мало је оних који иду директно на сајтове. Свакако треба да се направи начин на који ће медији зарађивати. Проблем је ко ће се сматрати медијем - да ли само они који су регистровани у регистру медија или сви који објављују неки садржај", сматра Недељковић. Иницијативу за измене закона о ауторским правима, коју су у Бриселу популарно назвали иницијативом против ГЕФА, јер се односи на четири глобалне интернет платформе - Гугл, Епл, Фејсбук и Амазон - потписали су и директори 18 европских новинских агенција, укључујући и Танјуг. Циљ је да се интернет „гиганти" обавежу да део прихода плате новинским агенцијама, чији садржај сада бесплатно користе, пишу медији. Против предлога су се побунили интернет гиганти, а према речима Сијада ел Рамлија, генералног директора Еврпске асоцијације интернет платформи, „европски законодавци су одлучили да, упркос великом негодовању јавности, подрже 'филтрирање' интернета у корист великих предузећа из музичке и издавачке индустрије". С друге стране, присталице реформи су презадовољне одлуком Европског парламента. Председник Европског удружења ауторских група Андерс Ласен каже да „јучерашњи дан представља победу за Европу и њену независност од неколицине технолошких гиганата који су профитирали од застарелог закона". Усвајање овог предлога громогласно су подржала новинарска удружења. „Европски парламент усвојио је Директиву о ауторским правима на дигиталном јединственом тржишту коју светска и европска новинарска организација оцењују као велики искорак у заштити ауторских права", саопштило је Независно удружење новинара Србије (НУНС). Међународна федерација новинара и Европска федерација новинара у заједничком саопштењу су поздравиле гласање „које је пресудно за новинаре да осигурају зараду од свог рада и остану независни у извештавању, јер је од суштинског значаја за добро функционисање демократских друштава". Нова клаузула уводи обавезе извештавања о експлоатацији новинарских дела и остварених прихода. Новинари ће тако морати да буду обавештени о коришћењу њихових дела и прихода остварених тим коришћењем, било да је реч о онлајн сфери, штампи или електронском емитовању. Такође, мора им бити обезбеђена и одређена исплата. Према речима Светозара Раковића, генералног секретара НУНС-а, Европска федерација новинара и Међународна федерација новинара инсистираће да Савет Европе прилагоди своје регулативе са овом директивом. На тај начин би, како објашњава Раковић за ББЦ, она постала обавезна и за медије у Србији. https://www.bbc.com/serbian/cyr/srbija-45511782

Соларни концентратори који могу да омогуће бесплатно грејање за целу Србију, бежични пренос струје, добијање питке воде из морске, нафте из биомасе, само су неки од пројеката професора Владана Петровића за које Србија није заинтересована. За разлику од странаца… Када се после дуго година живота и рада вратио у родни Крагујевац, професор Петровић био је сигуран да ће у Србији радо прихватити иновативне патенте који значајно могу да унапреде привреду наше земље. У Бадњевцу, надомак Крагујевца, на свом имању, на два хектара, поставио је сунчеве концентраторе како би на практичном примеру доказао да је бесплатно грејање могуће. Од тада до данас, посећивали су га многи званичници, нарочито током предизборних кампања, али конкретног договора није било. У међувремену, потенцијал пројекта препознала је фирма из Норвешке која је са професором закључила уговор. „Српске власти једноставно нису показале никакав конкретан интерес за ово што радим. Али зато су заинтересованост показале друге земље. Потписао сам уговор са великом компанијом која ради плутајуц́а острва. Они у Монаку треба да реализују велики пројекат, инвестицију вредну милијарду евра, за коју је потребна соларна енергија. Заинтересовани су за ову технологију и све што је са тим повезано желе да развијају“, каже Петровић. Професор објашњава да једини у свету има технологију за производњу струје из сунчеве енергије 365 дана, свих 24 сата сваког дана. „Развили смо и поступак за десолинизацију морске воде где је потрошња енергије релативно мала, тако што се отпадна топлота из соларног система користи за десолинизацију морске воде. Тако може да се добије хиљаде кубика питке воде из морске воде и производња струје 365 дана“. Професор Петровић се присећа како су његово постројење посетили представници 19 држава како би се упознали са новим технологијама. „Држао сам веома посећена предавања на Машинском факултету на тему: ’Покретање привреде на бази нових технологија‘, технологија које Србији могу да обезбеде фантастичан економски прогрес. Поред осталих технологија представио сам и пројекте бежичног преноса електричне енергије, добијање струје из јоносфере, добијање нафте из сунчеве енергије, добијање нафте из биомасе, како да издвојите ЦО2 из атмосфере уз помоц́ сунчеве енергије итд. Како да на пример по хектару можете да добијете 100 тона нафте на основу фотосинтезе. Али на томе се, што се Србије тиче, све и завршило.“ Бесплатно грејање за читаву Србију Он тврди да би на основу његовог пројекта све топлане у Србији могле да се снабдевају бесплатном сунчевом енергијом. „Зрачење Сунца у Србији је отприлике 0,6 киловата по квадрату. Пошто је у хектару земље 10.000 квадрата, дакле 6.000 киловата, од 2.000 сати Сунца у Србији, добијате 12 милиона киловат часова сунчеве енергије по хектару. Моји концентратори у Бадњевцу код Крагујевца развијају температуру од 1.700 степени. Али ако вам треба ниска температура, можете да акумулирате енергију из земље. Акумулирате 12 милиона киловат часова, од тога 20 одсто изгубите, десет милиона киловат часова вам остаје. Тако можете да грејете 1.500 станова по хектару.“ Наш саговорник оцењује да је тужно што су само странци препознали потенцијал и што ће сутра Србија куповати технологију од странаца по много већој цени него што би је коштало да је одлучила да откупи патенте. „То је јефтина технологија, коју свако може да изведе, можете целу Србију тако да угрејете. Почнете да скупљате енергију по хектару земље од априла месеца. У октобру имате 200 степени у земљи. Кад почне грејна сезона, до краја фебруара та температура падне на 40 степени. Онда се користе топлотне пумпе, од тога добијете 10 киловата топлотне енергије, а утрошите један киловат електричне енергије. Тако може да се греје не само Србија, већ цео свет.“ Петровић каже да за покретање тог система нису потребна велика улагања и истиче да је у Бадњевцу акумулатор топлоте који фантастично функционише и који акумулира 400 киловат часова по кубику. „У свету се производи 80 до 100 киловат часова по кубику. И такав акумулатор кошта 130 евра по киловат часу, а ово решење кошта 0,3 евра. За то је заинтересована фирма из Дрездена, док у Србији није било интересовања. Немци су схватили да на основу акумулатора топлоте може да се користи енергија из ветра и да се тако греју читави градови.“ Петровић сматра да Србија није заинтересована за ове револуционарне пројекте због некомпетентности, да људи који одлучују немају довољно знања из ове области. „Вратио сам се из иностранства у Србију зато што сам желео да живим овде и да од мојих патената корист има моја земља. У Шумадији сам направио парк од два хектара где моји патенти беспрекорно функционишу у пракси. Нажалост, потенцијал су уочили само странци.“ Србија као Дубаи Петровић каже да је развио и систем за добијање нафте из биомасе и да комплетну биомасу коју имамо у Србији можемо директно да претворимо у нафту. Он тврди да званична теорија о настанку нафте није тачна, да се нафта не добија таложењем планктона већ на потпуно други начин. „Вода продире у дубину земље и долази близу магме. Кад сагорите циклохексан са кисеоником добијате угљен диоксид и водену пару. А из тога поново може да се добије нафта. Али за то је неопходно 15.000 бари. Ако то урадите, потрошићете више енергије него што сте добили. Али на основу мог реактора, може се користити сунчева енергија за добијање нафте, на 15.000 бари. Вода реагује са кречњаком и тако добијамо нафту.“ Алтернативна енергија ресурс будућности Петровић је у Србији завршио Машински факултет и радио као професор у Техничкој школи у Крагујевцу, био је потпредседник „Гоше“, а затим је постао технички директор крагујевачке фирме „Романија“. Давне 1972. године отишао је у Франкфурт где је за само шест месеци постао шеф „Манесманове“ испоставе у Манхајму. Био је и шеф развоја инжењеринга у концерну „Круп“ у Есену, која запошљава 180.000 радника. За две године је докторирао у Ахену. Написао је 55 научних радова, а има и 36 патената. У Србију се вратио 1998. године и у Крагујевцу отворио фирму „Алтернативне енергије“ у којој ради на производњи соларне, геотермалне и енергије ветра. https://www.srbijajavlja.rs/2018/09/revolucija-srbin-izumeo-koncentrator-koji-moze-da-greje-celu-srbiju-besplatno-i-to-nije-sve/

Помињао сам у неком ранијем тексту ту инфо док је била још незванична, а ево сада и званично. Пуковник Никола (Ник) Илић је нови ИОд УК у Београду У Министарству одбране и Генералштабу Војске Србије данас је представљен новоименовани изасланик одбране Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске у Београду пуковник Ник Илић. Начелник Управе за обавештајно-извиђачке послове Генералштаба Војске Србије бригадни генерал Илија Тодоров разговарао је данас, у касарни „Бањица 2“ у Београду, са одлазећим изаслаником одбране Уједињеног Краљевства у нашој земљи пуковником Сајмоном Фицгибоном и његовим наследником на том месту пуковником Ником Илићем. У разговору са британским официрима генерал Тодоров је оценио да је тренутно стање односа Уједињеног Краљевства и Србије у области одбране најбољи део укупних билатералних односа двеју земаља. Он се посебно захвалио на британској подршци у оквиру Програма ПЕЛТ и донацији по питању опремања Центра за учење енглеског језика у саставу Генералштаба Војске Србије. Уз жеље за успех у даљој каријери, генерал Тодоров је захвалио пуковнику Фицгибону на сарадњи, а пуковнику Илићу је пожелео добродошлицу у нашу земљу уз наду да ће се, током његовог боравка у Србији, војно-војна сарадња двеју земаља још више унапредити. Пуковник Илић је данас представљен и у Војнообавештајној агенцији и Управи за међународну војну сарадњу Министарства одбране.

У Вашингтону je од 25. до 28. јула 2018. године одржан низ манифестација поводом обележавања 100 година савезништва између Србије и Сједињених Америчких Држава, односно одлуке америчког председника Вудроа Вилсона да се 28. јула 1918. године у знак захвалности српском народу и војсци за допринос у Првом светском рату завијори застава Србије на Белој кући у Вашингтону, прогласи "Дан молитве за Србију" и да се звона свих цркава у САД огласе у част Срба погинулих у Првом светском рату. ТВ ХРАМ View full Странице

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије изјавио је да се новац од прилога које верници остављају у црногорским манастирима не износи из Црне Горе у Србију и да држава Србија помаже СПЦ у Црној Гори. „Не дајемо држави Србији, она нама помаже”, рекао је Митрополит Амфилохије за подгоричке Вијести и додао да Србија помаже градњу саборне цркве у Беранама и да даје помоћ коју Митрополија црногорско-приморскаа тражи и за обнову манастира. Према његовим речима новац који се прикупи од добротворних прилога користи се за обнову Манастира и изградњу Цркава широм Црне Горе и не шаље се у Србију. „Откуд би се обновило 650 храмова у Црној Гори, саградио храм у Подгорици, Бару…Ти који то причају да износимо паре из Црне Горе су људи који само кроз паре гледају свијет и лажу и бога и себе и своју савјест и пљују по својим прецима”, рекао је Митрополит. Он је додао да Српска православна црква од прилога острошких манастира финансира три кухиње за сиротињу у Подгорици, Беранама и Цетињу, а даје и за прогнанике са Косова и Метохије и других крајева, и помаже две породице из Србије. Како је рекао, Борис Тадић у време док је био председник Србије дао је за обнову манастира Бешка у Црној Гори 35.000 евра. Извор: ТВ Храм View full Странице

На Светог Илију, 2. авуста 2018. године навршиће се 125 година од доношења Уредбе o устројству војске на исти дан 1893. године, којом је, фактички, ваздухопловство уведено у српску војску. Тај велики јубилеј је још једна потврда да је Србија пратила развој ваздухопловства у свету, и у том цивилизацијском процесу, била међу водећима. Пред крај XIX века у Краљевини Србији вршене су реформе војске са циљем да се изгради модерна армија - савремена оружана сила способна да брани стечену слободу и националне интересе. На основу Закона о устројству војске од 1. новембра 1886. године (ФЂ 8445, са изменама и допунама од 15. априла 1890. године (ФЂ 2343), који је допуњен и 20. децембра 1893. године (ФЂ 8852), 2. августа 1893. године донета је Уредба са потписом министра војног ђенерала Саве Грујића, чији почетак гласи (Објављена у Службеном војном листу органу и издању војног министарства Краљевине Србије број 32 и 33. у Београду, 5. августа 1893. године, страна 890): „Александар I по милости Божијој и вољи народној Краљ Србије, на предлог Нашег војног министра, а на основу члана 46. и 196. Устава и члана 7. закона о устројству војске наређујемо да се у УРЕДБИ О ФОРМАЦИЈИ ЦЕЛОКУПНЕ ВОЈСКЕ учине ове измене: ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ...“ (даље се наводе измене и допуне по члановима уредбе). Тако се у члану 6. наводи колико пукова и батаљона дају дивизије редовне војске I и II позива народне војске. „Свих пет дивиз. области укупно дају дакле 20 пукова=80 батаљона активних за редовну војску и толико исто за I позив народне војске, а 15 пукова=60 батаљона за II позив народне војске.“ (укупно 55 пукова, 220 батаљона) У члану 23. „4. Код инџинирије", да се дода: На крају четвртог става: „По могућству образоваће се у свакој дивизији још и в а з д у х о п л о в с к а и велосипедска оделења из кадрова, који ће се још у миру тим службама овучавати.“ Наведена реченица има историјски значај за српско војно ваздухопловоство, јер је визионарска и показује ширину програма модернизације војске, која обухвата све сегменте модерне војне силе и модерних система оружја, а управо у то време ваздухоплови (балони и дирижабли) уводе се у наоружање армија водећих држава Европе и света (Француска, Русија, Аустроугарска, Немачка, Велика Британија, Италија, САД и друге). Тај став је визионарски и програмски. Можда са дистанце садашњице делује да је сама та идеја била неважна и, бар за Србију, неостварива. Но свако ко би тако помислио прави грешку. То је била велика идеја. Тачно је да се она споро остваривала, што је за тадашње услове било, на неки начин, и нормално, али је она за непуну деценију остварена. Наиме, од почетка 1901, до краја 1902. године, капетан Коста Милетић је завршио школу у Русији и постао пилот балона (аеронаут), инжењер за конструкције балона, стручњак за организацију ваздухопловних јединица и станица голубије поште и ваздухопловну метеорологију. Претежно су објективни услови успоравали остварење идеје и програма увођења ваздухопловства у српску војску, недостатак новца, пре свега. Станице голубије поште су формиране 1908. године, балони су набављени 1909. године, а авијација је стасала 1912. године, када је и формирана Ваздухопловна команда, а ваздухопловство добило физионимоју са свим сегментима новог рода војске. Наведени став у Уредби није стављен случајно, резултат је промишљања развоја војне технике и њеног утицаја на организацију војске и ратну вештину. У то време Србија је, након ослободилачких ратова хватала корак са Европом и светом по свим питањима, па и по питању војске. Млади и школовани српски официри жељни нових знања жудно су пратили догађања на европској и светској ваздухопловној сцени. А тамо су догађања била епохална, врло близу је било решење слободног лета справом тежом од ваздуха, а справе лакше од ваздуха – балони и дирижабли, коришћени су у све већој мери за научне, привредне и посебно за војне потребе. Осмишљавајући будући развој српске војске прогресивни, образовани и вредни официри су видели да и Србији следи увођење ваздухопловне компоненте, недостајала су само већа искуства, материјална средства, кадрови и нормативна решења. Наведеном уребом ударен је темељ и даље се процес одвијао логичним током, без обзира што за нас, са ове дистанце то изгледа споро. Сигурно, том процесу немерљив допринос дао је Коста Милетић, као и његове колеге из Инжењеријско-техничког одељења Главног Ђенералштаба и Министарства војног. Приликом утврђивања стратегије неговања спрске ваздухопловне историје и традиција, 1993. године, други август 1893. године предлаган је за дан вида РВ и ПВО, а касније је усвојено да то буде Дан рода авијације. Са поносом обележавамо тај дан као ваздухопловну славу и потврду да је Србија сво време била на путу изградње ваздухопловства крило уз крило са Европом и светом. Слава српским авијатичарима. Златомир Грујић Текст је део рукописа за књигу „Српски аеронаут“ посвећену пуковнику Кости Милетићу, првом ваздухопловцу и првом команданту српског ваздухопловства.

Грчки капетан који је одбио да бомбардује Србе, Маринос Рицудис, добио је мурал у Београду на зиду једне зграде на Дорћолу. Мурал је насликан у Дунавској улици у центру Београда, а на њему је приказан лик Рицудиса са заставама обе државе које красе зид зграде. Фотографију је на свом налогу на Фејсбуку објавио лично Рицудис и испод ње написао: „Графит из Београда. Дунавска 14. Мој рођендански поклон. Хвала свим мојим српским пријатељима“. Рицудис је 1999. године одбио да се укрца на фрегату Темистокле, која је, према наређењима команде, требало да се прикључи флоти НАТО-а у Јадрану. Грчки бродови нису директно учествовали у нападима на СР Југославију, писао је тада Чикаго трибјун. Грк је, због тога, осуђен на две и по године затвора, што је касније преиначено у условну казну и био принуђен да напусти морнарицу. http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2018/02/21/11439981/mural-za-grka-210218.mp4 View full Странице

Детаљно сам образложио председнику САД зашто мислим да је важно да дође у Србију, а када смо се последњи пут руковали, Трамп је прихватио позив, рекао је председник Александар Вучић новинарима у Њујорку Председник Србије Александар Вучић изјавио је да је амерички председник Доналд Трамп прихватио његов позив да посети Србију. Изјава Александра Вучића Your browser does not support the video tag. "Када сам му упутио позив, детаљно сам образлагао зашто мислим да је важно да дође у Србију. Говорио сам о односу свих грађана у Србији према њему и америчкој политици, како ће га дочекати људи у Србији, зашто је то важно, као и да би његова појава показала колико Срби желе то пријатељство", рекао је Вучић новинарима у Њујорку. Вучић је рекао да се на синоћњем пријему америчког председника и његове супруге за лидере који се налазе у Њујорку поводом заседања Генералне скупштине УН, чак четири пута руковао са Трампом, са којим је, чини му се, дуже од других имао прилике да разговара. Захваљујући томе могао је да му изнесе разлоге зашто треба да дође у нашу земљу. "Имао сам мало више времена од осталих да проведем у његовом друштву, захваљујући причи коју смо започели, ваљда и зато што сам из истог региона и са његовом супругом", истакао је Вучић. О политици уопште су, каже, врло кратко разговарали, али је о Србији рекао све што је желео. Пренео је да је, последњи пут када се с њим руковао, Трамп потврдио да је прихватио позив и да жели да дође у Србију. Са Меланијом Трамп је, навео је српски председник, разговарао на мешавини српског и словеначког, тако да су се "одлично разумели", објаснио је. Вучић на пријему код Доналда и Меланије Трамп "Она се трудила на словеначком, помало на српском, а ја највећи део на српском и помало на словеначком, оно мало што знам на том језику", указао је Вучић и приметио да је био лепо примљен на том пријему. Пренео је и да му је председник Трамп рекао да личи на неког кошаркаша НБА. http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2876934/vucic-pozvao-sam-trampa-da-poseti-srbiju.html Vucic-200917.mp4

Све ми је нешто нејасно. Почело још раније кад сам дошла и сви имају најбољи телефони. Носе маркирану гардаробу, пуше скупе цигаре. Кафићи по цео дан пуни. Као да сам дошла као Алиса у земљу чуду и давали ми да поједем отровни кексић. Иде се код фризер и маникир једном месечно. Иде се на депилацију. Кад треба да се кречи зове се молер. Кад се студира не може да се ради. Родитељи плаћају свадбе, преселе се у шупе да бих ослободили деци кућу или стан. Дигну кредити да бих купили деци ауто - овако је Наташа Футселаар - Стевановић, млада српска снајка која живи у Нишу, духовито, али и прецизно описала своју нову домовину. Много је згодније овде живети. Овде људи много више брину о својој деца и имају времена за њих. Деца нису на терет родитељима. У Холадију, када са дете одете у ресторан, сви вас гледају испод око ако оно прави галаму. Овде ће вам људи помиловати децу и смејати се њиховој игри. Људи су милији, клима је лепша. Муж и ја смо дошли у Србија, јер се у Холандија осећаш као робот, рано устанеш и радиш цео дан. У Ниш уживамо и дружимо се више - рекла је Наташа за "Блиц http://www.blic.rs/vesti/drustvo/svi-imaju-najbolji-telefoni-holandanka-zivi-u-nisu-i-urnebesno-tacno-je-opisala/gejj9l1