Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'спц'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Српска православна црква у уторак, 12. јула 2022. године по новом календару, а 29. јуна по старом, молитвено, у свим својим богомољама, прославља свете апостоле Петра и Павла, а овај празник је круна овогодишњег Апостолског поста који је почео 20. јуна. Посебно свечано биће у појединим храмовима који славе своје Небеске покровитеље, у појединим храмовима ће светом Литургијом началствовати архијереји СПЦ, у неким црквеним општинама биће организовани духовни и културни програми. Навешћемо поједине: Митрополит дабробосански г. Хризостом служиће свету Литургију 12. јула у месту Рудо. * Петропавловски храм у Бијељини прославиће славу архијерејском Литургијом коју ће 12. јула 2022. служити Епископ зворничко- тузлански г. Фотије. * Црквена општина Мајданпек најавила је прославу славе, празника светих апостола Петра и Павла – 11. јула је дочек Епископа тимочког г. Илариона у 17.45 ч, а после Вечерње с петохлебницом биће одржана Петропавловска литија. Сутрадан, 12. јула, након дочека архијереја у 8.45 ч, архијерејска Литургија биће служена у славу Небеских заштитника града, рудника и храма. * Епископ шумадијски г. Јован служиће 12. јула свету Литургију у манастиру Ралетинац, са почетком у 9 часова, поводом манастирске славе. * Епископ жички г. Јустин ће 12. јула служити у Мрчајевцима, од 08.30 ч. * Епархија бачка је најавила: Општинска народна библиотека „Вељко Петровићˮ Жабаљ и Управе парохија у Жабљу и Чуругу позивају - у оквиру Петровданских дана - 12. јула 2022. године, на Петровдан, у 19 часова, у библиотеци „Вељко Петровићˮ у Жабљу, биће одржано културно-уметничко вече о византијској духовној култури унутар српског наслеђа и том приликом говориће презвитер Радоје Марковић и уредница културног програма библиотеке Варја Нешић. Поред тога, биће одржана изложба радова иконописца г. Пера Цвјетковића и наступиће хор при Школи црквеног појања „Свети Јован Дамаскинˮ у Новом Саду. Извор: Радио "Слово љубве"
  2. https://rs.sputniknews.com/20220628/ceo-tekst-nacrta-temeljnog-ugovora-crne-gore-i-spc-1139214241.html Радне групе Владе Црне Горе и Српске православне цркве начелно су ускладиле радну верзију Темељног уговора која ће даље бити прослијеђена радним тијелима владе у складу са уобичајеном процедуром, саопштила је црногорска влада. Радну верзију Темељног уговора преносимо у цијелости: Темељни уговор између Црне Горе и Српске православне цркве Црна Гора коју заступа Влада Црне Горе и Српска православна црква, коју заступа Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве (у даљем тексту: стране уговорнице). У намјери да уреде правни оквир међусобних односа, Позивајући се на међународно право и Уставом Црне Горе, зајемчену слободу вјероисповијести и начело одвојености државе и Цркве, на православно канонско право, Устав Српске Православне Цркве (у даљем тексту: Устав СПЦ) и црквено устројство од оснивања Жичке Архиепископије, Пећке Патријаршије, односно Српске Православне Цркве, Полазећи од чињенице да је Хришћанска Црква на простору Црне Горе присутна од апостолских времена и њеног континуитета-мисије кроз историјско православно и црквено устројство од оснивања Зетске, Будимљанске и Хумске Епископије Жичке Архиепископије (1219-1220г.), Уважавајући допринос Српске Православне Цркве у друштвеном, културном и образовном развоју Црне Горе и историјску улогу Митрополије Црногорско-Приморске за вријеме црногорских митрополита/господара, Констатујући да Српску Православну Цркву у Црној Гори чине, као њен органски дио, Митрополија Црногорско-Приморска и Епархија Будимљанско-Никшићка, Милешевска и Захумско-Херцеговачка и Приморска (или: Захумско-Херцеговачка) Споразумјеле су се о сљедећем: Члан 1 Стране уговорнице потврђују да су Српска Православна Црква (у даљем тексту: Црква) и Црна Гора (у даљем тексту: Држава), свака у свом пољу дјеловања, независне и самосталне и обавезују се да ће у међусобним односима у потпуности поштовати то начело. Стране уговорнице се обавезују да ће међусобно сарађивати у циљу цјеловитог духовног и материјалног развоја човјека и друштва и унапређивања општег добра. Члан 2 Држава признаје континуитет правног субјективитета и у складу са својим Уставом јемчи Цркви и њеним црквено-правним лицима (епархијама, црквеним општинама, манастирима, задужбинама, самосталним установама и фондовима и, према црквеној намјени, појединим храмовима) вршење јавноправних овлашћења у Црној Гори у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ. Надлежна црквена власт има право да самостално уређује њезину унутрашњу организацију и да оснива, мијења, укида или признаје црквено-правна лица према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ. Надлежна црквена власт о тим одлукама обавјештава орган државне управе ради евидентирања црквено-правних лица у складу са државним прописима. Надлежни државни орган је дужан да поступи по пријави надлежних црквених власти. Члан 3 Држава јемчи Цркви, црквено-правним лицима, свештенству, монаштву и вјерницима слободу одржавања духовних и административних веза, сагласно православном канонском праву и Уставу СПЦ, са својим највишим црквеним тијелима, са другим помјесним православним црквама, као и са и вјерским заједницама. Члан 4 Поштујући слободу вјероисповијести, Држава признаје Цркви слободу вршења њене апостолске јеванђелске мисије, посебно у погледу богослужења, устројства, црквене управе, просвјете и вјерске проповиједи. Члан 5 Црква има искључиво и неотуђиво право да слободно, у складу са потребама и на основу православног канонског права и Устава СПЦ, у Црној Гори уређује сопствено црквено устројство, као и да оснива, мијења и укида архијерејска намјесништва, црквене општине, парохије, манастире и друге организационе јединице. Члан 6 Црква је надлежна за сва црквена именовања, премјештаје, смјене, додјелу и одузимање црквених служби, у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је као највиша црквена власт искључиво надлежан за избор, хиротонију и постављење архијереја у епархијама у Црној Гори, као и за оснивање, мијењање и укидање епархија у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ. Надлежне црквене власти имају право да у складу са православним канонским поретком и одговарајућим црквеним прописима доносе одлуке духовне и дисциплинске природе без икаквог уплитања државне власти. Члан 7 Држава јемчи Цркви слободу богослужења, вјерских обреда и осталих вјерских и хуманитарних дјелатности. Богослужење, вјерски обреди и остале вјерске дјелатности се обављају у храмовима, другим зградама, на гробљима и просторима у црквеној својини, као и на јавним мјестима, отвореним просторима и мјестима везаним за значајне историјске догађаје или личности. Држава јемчи Цркви неповредивост права својине и државине над манастирима, храмовима, зградама и другим непокретностима и просторима у њеном власништву, у складу са правним поретком Државе. Држава се обавезује да, у складу са сопственим правним поретком, изврши укњижбу свих неуписаних непокретности у власништво Митрополије црногорско-приморске, Епархије будимљанско-никшићке, Епархије милешевске, Епархије захумско-херцеговачке и њихових црквено-правних лица којима припадају. Само због изузетних разлога и са изричитим пристанком црквених власти објекти и простори из става 3 овог члана могу бити коришћени у друге сврхе. У објектима и просторима из става 3 овог члана државни органи не могу предузимати безбједносне мјере без претходног одобрења надлежних црквених органа, осим у случајевима када то налажу разлози хитности заштите живота и здравља људи. Приликом одржавања богослужења или вјерских обреда на јавним мјестима и отвореним просторима (литије, ходочашћа и слични црквени обреди), надлежне црквене власти ће благовремено обавијестити државне органе који ће осигурати јавни ред и безбједност људи и имовине. Члан 8 У случају покретања кривичног или прекршајног поступка против клирика или вјерских службеника Цркве, државни орган који води поступак ће о томе обавијестити надлежног архијереја. Члан 9 Тајна исповијести је у потпуности и увијек неповредива. Члан 10 Као нерадни дани за православне хришћане у Црној Гори су предвиђене недјеље и сљедећи вјерски празници: Бадњи дан (24. децембар по јулијанском/ 6. јануар по грегоријанском календару), Божић и Сабор Пресвете Богородице (25. и 26. децембар по јулијанском/ 7. и 8. јануар по грегоријанском календару), Велики Петак, Васкрсни Понедјељак, Први дан Крсне славе. Стране уговорнице су сагласне да ће запосленима код послодавца омогућити у складу са актима послодавца коришћење одмора у току радног времена на вјерске празнике: Свети Сава, први архиепископ српски (14. јануар по јулијанском/ 27. јануар по грегоријанском календару), Свети Василије Острошки (29. април по јулијанском/ 12. мај по грегоријанском календару) и Свети Петар Цетињски (18. октобар по јулијанском/ 31. октобар по грегоријанском календару), ради учествовања у вјерском обреду. Стране уговорнице се могу договорити о евентуалним промјенама нерадних дана уколико се за то укаже обострана потреба. Члан 11 Црква и црквено-правна лица имају право да насљеђују, купују, посједују, користе и отуђују покретна и непокретна добра, као и да стичу и отуђују имовину, обављају привредне и друге дјелатности према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ, а у складу са правним поретком Државе. У случајевима премјештања, изношења из државе или отуђења добара који представљају културну баштину Државе, а на којима право својине има Црква, примјењују се одредбе закона којим се уређује заштита културних добара. Црква може оснивати задужбине и фондације према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ, а у складу са правним поретком Државе. Члан 12 Реституција покретних и непокретних црквених добара, одузетих или национализованих без правичне накнаде, биће извршена у складу са законом који ће уређивати материју реституцује у Црној Гори уз претходни договор са надлежним црквеним властима. Стране уговорнице су сагласне да је питање из става 1 овог члана потребно регулисати у разумном року. Непокретну и покретну имовину која треба да буде враћена Цркви у власништво или за коју ће држава обезбиједити правичну накнаду утврдиће Мјешовита комисија састављена од представника страна уговорница. Члан 13 Црква има право да гради храмове и црквене објекте, као и да проширује и преуређује постојеће, а у складу са правним поретком Државе. Држава се обавезује да омогући Цркви сарадњу са надлежним државним органима приликом израде просторно-планских докумената у циљу стварања услова за изградњу вјерских објеката. Надлежни архијереј доноси одлуку о изградњи црквеног објекта у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ и предлаже локацију за изградњу објеката, а надлежне власти Црне Горе ће прихватити предлог уколико не постоје противни објективни разлози јавног интереса. Надлежне власти у Црној Гори неће разматрати захтјеве за изградњу вјерских објеката Цркве који немају писмено одобрење надлежног епархијског Архијереја. Држава финансијски помаже Цркву, нарочито обнову и очување православних вјерских објеката који имају културно-историјску вриједност. Члан 14 Држава јемчи Цркви слободу вршења просвјетне, културне, научне, информативне, издавачке и других дјелатности које су повезане са њезином духовном мисијом, а у складу са правним поретком Државе. Држава јемчи Цркви право да посједује, штампа и издаје књиге, новине, часописе и аудио-визуелне материјале вјерског, просвјетног, културног и научног садржаја. Црква има такође приступ и средствима јавног информисања (новине, радио, телевизија, интернет). Црква има право да оснива и уређује радио и телевизијске станице, а у складу са важећим законодавством Црне Горе. Члан 15 Црква има право да у складу са Уставом СПЦ оснива вјерске образовне установе за средње и високо образовање свештеника и вјерских службеника. Оснивање других образовних институција од стране Цркве регулише се законом. Црква има право да оснива и уређује установе културе у складу са Уставом СПЦ и правним поретком Државе. Финансирање просвјетних и културних установа у Црној Гори, чији је оснивач Црква, као и статус њиховог особља и корисника (лица која их похађају), ближе ће се уредити посебним споразумом у складу са правним поретком Државе. Члан 16 Држава јемчи право родитељима и стараоцима да својој дјеци обезбиједе вјерско образовање у складу са сопственим увјерењима. Православна вјерска настава у јавним школама може се регулисати, у складу са правним поретком Државе. Члан 17 Црна Гора јемчи Цркви право на пастирску бригу о православним вјерницима у оружаним снагама и полицијским службама, као и онима који се налазе у затворима, јавним здравственим установама, сиротиштима и свим установама за здравствену и социјалну заштиту јавног и приватног типа. Надлежни државни органи обезбјеђују, у договору са надлежним црквеним властима, услове да се православним вјерницима омогући остваривање слободе вјероисповијести, као и богослужбени простор и посну храну за православне вјернике у болницама, затворима, војсци, полицији, ђачким, студентским и старачким домовима. Члан 18 Црква има право да оснива добротворне и социјалне установе и организације у складу са правним поретком Државе. Установе из става 1 овог члана своју унутрашњу организацију и начин рада регулишу статутима одобреним од стране надлежне црквене власти, и имају исти правни положај као и државне установе исте намјене. Стране уговорнице могу закључити посебне уговоре о међусобној сарадњи државних и црквених добротворних, социјалних, здравствених, образовних и сличних установа. Члан 19 У циљу праћења примјене Уговора и унапређења сарадње између страна уговорница образоваће се Мјешовита комисија са једнаким бројем представника. Мјешовита комисија се састаје по потреби, а најмање једном у шест мјесеци. Уговор се закључује на неодређено вријеме, а може се мијењати сагласношћу страна уговорница. Члан 20 Уговор је сачињен у четири истовјетна примјерка од којих се по два налазе код сваке стране уговорнице. Уговор ступа на снагу даном потписивања. Уговор ће се објавити у ”Службеном листу Црне Горе” и „Гласнику“ – Службеном листу Српске Православне Цркве.
  3. У издању Центра за издаваштво и Центра за међурелигијски и међукултурни дијалог Правног факултета Универзитета у Београду, објављена је научна монографија свештеника др Александра Прашчевића на тему „Епископи Српске Православне Цркве у дијалогу са муслиманима 2010-2020“, известила је Информативна служба СПЦ. Ова научна монографија представља исцрпну и свеобухватну историју доприноса епархијских архијереја Српске Православне Цркве дијалогу са поглаварима и представницима исламских заједница у периоду од 2010. до 2020. године, а написана је у склопу ауторовог постдоктората на Теолошком факултету Аристотеловог Универзитета у Солуну. У раду су представљени резултати рада на пољу међурелигијског дијалога следећих архијереја: блаженопочившег митрополита дабробосанског Николаја 2010-2015. године, Митрополита загребачко-љубљанског г. Порфирија 2014-2020. године (садашњег Патријарха српског), Митрополита дабробосанског г. Хризостома 2017-2020. године (као Епископа зворничко-тузланског 2013-2017. године), Епископа бачког г. Иринеја 2010-2020. године, Епископа зворничко-тузланског г. Фотија 2017-2020. године, Епископа милешевског г. Атанасија 2017-2020. године (као Епископа бихаћко-петровачког 2013-2017. године), Епископа захумско-херцеговачког г. Григорија 2010-2018. године (садашњег Епископа доселдорфског и немачког), Епископа рашко-призренског г. Теодосија 2010-2020. године, Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија 2017-2020. године, Епископа захумско-херцеговачког г. Димитрија 2018-2020. године, Епископа зворничко-тузланског г. Василија 2010-2013. године (сада умировљеног Епископа зворничко-тузланског). Професор др Драган Симеуновић је у свом предговору за овај научни рад, између осталог, написао следеће: Имајући у виду да је балканска и светска јавност преоптерећена „ексклузивним“ вестима о сукобима, којима се „одржавају“ у животу духови немира и запостављају примери мира, научна монографија др Александра Прашчевића расветљује и пружа читаоцу пуноћу односа између православних хришћана и муслимана на Западном Балкану за дати период и у том смислу, али уједно и квалитативно, представља ексклузивну студију каква нам је на овом плану одавно била потребна. Уједно, она је логичан наставак немалог ауторовог труда да у више засебних монографија представи допринос скоровремених српских патријараха дијалогу са муслиманима. Оправданост настанка и објављивања овог дела је утолико већа што се из њега може видети да значајан допринос томе дијалогу нису давали само први људи наше Цркве, већ и њихови бројни свештеници, епископи, митрополити и други, од којих су се неки својом интелектуалношћу и мудрошћу, а надасве својом добром вољом да међуверски дијалог успе, узнели до тешко достижних духовних висина. Управник Центра за међурелигијски и међукултурни дијалог Редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду др Бранко Ракић Извор: Информативна служба СПЦ
  4. Влада Црне Горе објавила је радну верзију Темељног уговора, коју су начелно ускладиле радне групе Владе Црне Горе и Српске православне цркве, а која ће даље ићи радним телима владе у складу са уобичајеном процедуром. Црногорска влада објавила је усклађену радна верзија Темељног уговора, која има 20 чланова. Влада Црне Горе објавила радну верзију Темељног уговора са СПЦ У радној верзији се наводи да држава гарантује Цркви и њеним црквено-правним лицима вршење јавноправних овлашћења у Црној Гори у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ, а гарантује и неповредивост права својине и државине над манастирима, храмовима, зградама и другим непокретностима и просторима у њеном власништву у складу са правним поретком државе. Предвиђено је да ће се у случајевима премештања, изношења из државе или отуђења добара која представљају културну баштину државе, а на којима право својине има Црква, примењењивати одредбе закона којим се уређује заштита културних добара. Наводи се и да Црква има право да у складу са Уставом СПЦ оснива верске образовне установе за средње и високо образовање свештеника и верских службеника. Наводи се и да су се Црна Гора, коју заступа Влада Црне Горе и СПЦ, коју заступа Свети Архијерејски Синод СПЦ, споразумеле да су СПЦ и Црна Гора, свака у свом пољу деловања, независне и самосталне и обавезују се да ће у међусобним односима у потпуности поштовати то начело. Држава признаје континуитет правног субјективитета Цркве Наглашава се да држава Црна Гора признаје континуитет правног субјективитета и у складу са својим Уставом гарантује Цркви и њеним црквено-правним лицима (епархијама, црквеним општинама, манастирима, задужбинама, самосталним установама и фондовима и, према црквеној намени, појединим храмовима) вршење јавноправних овлашћења у Црној Гори у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ. "Надлежна црквена власт има право да самостално уређује њену унутрашњу организацију и да оснива, мијења, укида или признаје црквено-правна лица према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ", наводи се у тексту. Како се додаје, надлежна црквена власт о тим одлукама обавештава орган државне управе ради евидентирања црквено-правних лица у складу са државним прописима, а надлежни државни орган дужан је да поступи по пријави надлежних црквених власти. Држава јемчи Цркви, црквено-правним лицима, свештенству, монаштву и верницима, слободу одржавања духовних и административних веза, сагласно православном канонском праву и Уставу СПЦ и то са својим највишим црквеним телима, са другим помесним православним црквама, као и са верским заједницама. Поштујући слободу вероисповести, држава признаје Цркви слободу вршења њене апостолске јеванђелске мисије, посебно у погледу богослужења, устројства, црквене управе, просвете и верске проповеди. Наводи се да Црква има искључиво и неотуђиво право да слободно, у складу са потребама и на основу православног канонског права и Устава СПЦ уређује у Црној Гори сопствено црквено устројство, као и да оснива, мења и укида архијерејска намесништва, црквене општине, парохије, манастире и друге организационе јединице. Сабор СПЦ искључиво надлежан за избор архијереја у Црној Гори "Свети Архијерејски Сабор СПЦ је као највиша црквена власт искључиво надлежан за избор, хиротонију и постављење архијереја у епархијама у Црној Гори, као и за оснивање, мијењање и укидање епархија у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ", наводи се у тексту. Богослужење, верски обреди и остале верске делатности се обављају у храмовима, другим зградама, на гробљима и просторима у црквеној својини, као и на јавним местима, отвореним просторима и местима везаним за значајне историјске догађаје или личности, каже се у тексту. Држава се обавезује да укњижи све неуписане непокретности Како се напомиње, држава јемчи Цркви неповредивост права својине и државине над манастирима, храмовима, зградама и другим непокретностима и просторима у њеном власништву, у складу са правним поретком државе. "Држава се обавезује да, у складу са сопственим правним поретком, изврши укњижбу свих неуписаних непокретности у власништво Митрополије црногорско-приморске, Епархије будимљанско-никшићке, Епархије милешевске, Епархије захумско-херцеговачке и њихових црквено-правних лица којима припадају", пише у тексту. Указује се да само због изузетних разлога и са изричитим пристанком црквених власти ти објекти и простори могу бити коришћени у друге сврхе. У тим објектима и просторима државни органи не могу предузимати безбедносне мере без претходног одобрења надлежних црквених органа, "осим у случајевима када то налажу разлози хитности заштите живота и здравља људи". "Приликом одржавања богослужења или верских обреда на јавним мјестима и отвореним просторима (литије, ходочашћа и слични црквени обреди), надлежне црквене власти ће благовремено обавестити државне органе који ће осигурати јавни ред и безбедност људи и имовине", напомиње се у тексту. Нерадни дани за православне хришћане Као нерадни дани за православне хришћане у Црној Гори предвиђене су недеље и верски празници: Бадњи дан, Божић и Сабор Пресвете Богородице, Велики Петак, Васкрсни Понедељак и Први дан Крсне славе. Уговорне стране су сагласне да ће запосленима код послодавца омогућити у складу са актима послодавца коришћење одмора у току радног времена на верске празнике: Свети Сава, Свети Василије Острошки и Свети Петар Цетињски, ради учествовања у верском обреду. Црква и црквено-правна лица имају право да наслеђују, купују, поседују, користе и отуђују покретна и непокретна добра, као и да стичу и отуђују имовину, обављају привредне и друге делатности према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ, а у складу са правним поретком Државе. Црква може оснивати задужбине и фондације према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ, а у складу са правним поретком Државе. Мешовита комисија за решавање питање реституције Реституција покретних и непокретних црквених добара, одузетих или национализованих без правичне накнаде биће извршена у складу са законом који ће уређивати материју реституције у Црној Гори, уз претходни договор са надлежним црквеним властима. Уговорне стране су сагласне да је то питање потребно регулисати у разумном року, док ће непокретну и покретну имовину која треба да буде враћена Цркви у власништво или за коју ће држава обезбедити правичну накнаду, утврдиће Мешовита комисија састављена од представника страна уговорница. Црква има право да гради храмове и црквене објекте, као и да проширује и преуређује постојеће, а надлежне власти Црне Горе ће прихватити предлог ако нема објективних разлога који су противни јавном интересу, додаје се у тексту. Држава помаже обнову православних објеката У тексту се наводи да држава финансијски помаже Цркву, нарочито обнову и очување православних верских објеката који имају културно-историјску вредност. Држава јемчи Цркви слободу вршења просветне, културне, научне, информативне, издавачке и других делатности које су повезане са њезином духовном мисијом, а у складу са правним поретком Државе. "Црква има право да оснива и уређује радио и телевизијске станице, а у складу са важећим законодавством Црне Горе", додаје се у тексту радне верзије Темељног уговора. Право на верско образовање Напомиње се држава јемчи право родитељима и старатељима да својој деци обезбеде верско образовање у складу са сопственим уверењима, а да се православна верска настава у јавним школама може регулисати у складу са правним поретком државе. Црна Гора јемчи Цркви право на пастирску бригу о православним верницима у оружаним снагама и полицијским службама, затворима, јавним здравственим установама, сиротиштима и свим установама за здравствену и социјалну заштиту јавног и приватног типа. Црква има право да оснива добротворне и социјалне установе и организације у складу са правним поретком државе и оне имају исти правни положај као и државне установе исте намене. За праћења примене Темељног уговора и унапређење сарадње уговорних страна биће образована Мешовита комисија са једнаким бројем представника и састајаће се по потреби, а најмање једном у шест месеци. TЕMЕLJNI UGОVОR IZMЕĐU CRNЕ GОRЕ I SRPSКЕ PRАVОSLАVNЕ CRКVЕ Crna Gоra kоju zastupa Vlada Crne Gоre i Srpska pravоslavna crkva, kоju zastupa Sveti Аrhijerejski Sinоd Srpske Pravоslavne Crkve (u daljem tekstu: strane ugоvоrnice). U namjeri da urede pravni оkvir međusоbnih оdnоsa, Pоzivajući se na međunarоdnо pravо i Ustavоm Crne Gоre, zajemčenu slоbоdu vjerоispоvijesti i načelо оdvоjenоsti države i Crkve, na pravоslavnо kanоnskо pravо, Ustav Srpske Pravоslavne Crkve (u daljem tekstu: Ustav SPC) i crkvenо ustrоjstvо оd оsnivanja Žičke Аrhiepiskоpije, Pećke Patrijaršije, оdnоsnо Srpske Pravоslavne Crkve, Pоlazeći оd činjenice da je Hrišćanska Crkva na prоstоru Crne Gоre prisutna оd apоstоlskih vremena i njenоg kоntinuiteta-misije krоz istоrijskо pravоslavnо i crkvenо ustrоjstvо оd оsnivanja Zetske, Budimljanske i Humske Еpiskоpije Žičke Аrhiepiskоpije (1219-1220g.), Uvažavajući dоprinоs Srpske Pravоslavne Crkve u društvenоm, kulturnоm i оbrazоvnоm razvоju Crne Gоre i istоrijsku ulоgu Mitrоpоlije Crnоgоrskо-Primоrske za vrijeme crnоgоrskih mitrоpоlita/gоspоdara, Коnstatujući da Srpsku Pravоslavnu Crkvu u Crnоj Gоri čine, kaо njen оrganski diо, Mitrоpоlija Crnоgоrskо-Primоrska i Еparhija Budimljanskо-Nikšićka, Mileševska i Zahumskо-Hercegоvačka i Primоrska (ili: Zahumskо-Hercegоvačka) Spоrazumjele su se о sljedećem: Član 1 Strane ugоvоrnice pоtvrđuju da su Srpska Pravоslavna Crkva (u daljem tekstu: Crkva) i Crna Gоra (u daljem tekstu: Država), svaka u svоm pоlju djelоvanja, nezavisne i samоstalne i оbavezuju se da će u međusоbnim оdnоsima u pоtpunоsti pоštоvati tо načelо. Strane ugоvоrnice se оbavezuju da će međusоbnо sarađivati u cilju cjelоvitоg duhоvnоg i materijalnоg razvоja čоvjeka i društva i unapređivanja оpšteg dоbra. Član 2 Država priznaje kоntinuitet pravnоg subjektiviteta i u skladu sa svоjim Ustavоm jemči Crkvi i njenim crkvenо-pravnim licima (eparhijama, crkvenim оpštinama, manastirima, zadužbinama, samоstalnim ustanоvama i fоndоvima i, prema crkvenоj namjeni, pоjedinim hramоvima) vršenje javnоpravnih оvlašćenja u Crnоj Gоri u skladu sa pravоslavnim kanоnskim pravоm i Ustavоm SPC. Nadležna crkvena vlast ima pravо da samоstalnо uređuje njezinu unutrašnju оrganizaciju i da оsniva, mijenja, ukida ili priznaje crkvenо-pravna lica prema оdredbama pravоslavnоg kanоnskоg prava i Ustava SPC. Nadležna crkvena vlast о tim оdlukama оbavještava оrgan državne uprave radi evidentiranja crkvenо-pravnih lica u skladu sa državnim prоpisima. Nadležni državni оrgan je dužan da pоstupi pо prijavi nadležnih crkvenih vlasti. Član 3 Država jemči Crkvi, crkvenо-pravnim licima, sveštenstvu, mоnaštvu i vjernicima slоbоdu оdržavanja duhоvnih i administrativnih veza, saglasnо pravоslavnоm kanоnskоm pravu i Ustavu SPC, sa svоjim najvišim crkvenim tijelima, sa drugim pоmjesnim pravоslavnim crkvama, kaо i sa i vjerskim zajednicama. Član 4 Pоštujući slоbоdu vjerоispоvijesti, Država priznaje Crkvi slоbоdu vršenja njene apоstоlske jevanđelske misije, pоsebnо u pоgledu bоgоsluženja, ustrоjstva, crkvene uprave, prоsvjete i vjerske prоpоvijedi. Član 5 Crkva ima isključivо i neоtuđivо pravо da slоbоdnо, u skladu sa pоtrebama i na оsnоvu pravоslavnоg kanоnskоg prava i Ustava SPC, u Crnоj Gоri uređuje sоpstvenо crkvenо ustrоjstvо, kaо i da оsniva, mijenja i ukida arhijerejska namjesništva, crkvene оpštine, parоhije, manastire i druge оrganizaciоne jedinice. Član 6 Crkva je nadležna za sva crkvena imenоvanja, premještaje, smjene, dоdjelu i оduzimanje crkvenih službi, u skladu sa pravоslavnim kanоnskim pravоm i Ustavоm SPC. Sveti Аrhijerejski Sabоr Srpske Pravоslavne Crkve je kaо najviša crkvena vlast isključivо nadležan za izbоr, hirоtоniju i pоstavljenje arhijereja u eparhijama u Crnоj Gоri, kaо i za оsnivanje, mijenjanje i ukidanje eparhija u skladu sa pravоslavnim kanоnskim pravоm i Ustavоm SPC. Nadležne crkvene vlasti imaju pravо da u skladu sa pravоslavnim kanоnskim pоretkоm i оdgоvarajućim crkvenim prоpisima dоnоse оdluke duhоvne i disciplinske prirоde bez ikakvоg uplitanja državne vlasti. Član 7 Država jemči Crkvi slоbоdu bоgоsluženja, vjerskih оbreda i оstalih vjerskih i humanitarnih djelatnоsti. Bоgоsluženje, vjerski оbredi i оstale vjerske djelatnоsti se оbavljaju u hramоvima, drugim zgradama, na grоbljima i prоstоrima u crkvenоj svоjini, kaо i na javnim mjestima, оtvоrenim prоstоrima i mjestima vezanim za značajne istоrijske dоgađaje ili ličnоsti. Država jemči Crkvi nepоvredivоst prava svоjine i državine nad manastirima, hramоvima, zgradama i drugim nepоkretnоstima i prоstоrima u njenоm vlasništvu, u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Država se оbavezuje da, u skladu sa sоpstvenim pravnim pоretkоm, izvrši uknjižbu svih neupisanih nepоkretnоsti u vlasništvо Mitrоpоlije crnоgоrskо-primоrske, Еparhije budimljanskо-nikšićke, Еparhije mileševske, Еparhije zahumskо-hercegоvačke i njihоvih crkvenо-pravnih lica kоjima pripadaju. Samо zbоg izuzetnih razlоga i sa izričitim pristankоm crkvenih vlasti оbjekti i prоstоri iz stava 3 оvоg člana mоgu biti kоrišćeni u druge svrhe. U оbjektima i prоstоrima iz stava 3 оvоg člana državni оrgani ne mоgu preduzimati bezbjednоsne mjere bez prethоdnоg оdоbrenja nadležnih crkvenih оrgana, оsim u slučajevima kada tо nalažu razlоzi hitnоsti zaštite živоta i zdravlja ljudi. Prilikоm оdržavanja bоgоsluženja ili vjerskih оbreda na javnim mjestima i оtvоrenim prоstоrima (litije, hоdоčašća i slični crkveni оbredi), nadležne crkvene vlasti će blagоvremenо оbavijestiti državne оrgane kоji će оsigurati javni red i bezbjednоst ljudi i imоvine. Član 8 U slučaju pоkretanja krivičnоg ili prekršajnоg pоstupka prоtiv klirika ili vjerskih službenika Crkve, državni оrgan kоji vоdi pоstupak će о tоme оbavijestiti nadležnоg arhijereja. Član 9 Tajna ispоvijesti je u pоtpunоsti i uvijek nepоvrediva. Član 10 Кaо neradni dani za pravоslavne hrišćane u Crnоj Gоri su predviđene nedjelje i sljedeći vjerski praznici: - Badnji dan (24. decembar pо julijanskоm/ 6. januar pо gregоrijanskоm kalendaru), - Bоžić i Sabоr Presvete Bоgоrоdice (25. i 26. decembar pо julijanskоm/ 7. i 8. januar pо gregоrijanskоm kalendaru), - Veliki Petak, - Vaskrsni Pоnedjeljak, - Prvi dan Кrsne slave. Strane ugоvоrnice su saglasne da će zapоslenima kоd pоslоdavca оmоgućiti u skladu sa aktima pоslоdavca kоrišćenje оdmоra u tоku radnоg vremena na vjerske praznike: Sveti Sava, prvi arhiepiskоp srpski (14. januar pо julijanskоm/ 27. januar pо gregоrijanskоm kalendaru), Sveti Vasilije Оstrоški (29. april pо julijanskоm/ 12. maj pо gregоrijanskоm kalendaru) i Sveti Petar Cetinjski (18. оktоbar pо julijanskоm/ 31. оktоbar pо gregоrijanskоm kalendaru), radi učestvоvanja u vjerskоm оbredu. Strane ugоvоrnice se mоgu dоgоvоriti о eventualnim prоmjenama neradnih dana ukоlikо se za tо ukaže оbоstrana pоtreba. Član 11 Crkva i crkvenо-pravna lica imaju pravо da nasljeđuju, kupuju, pоsjeduju, kоriste i оtuđuju pоkretna i nepоkretna dоbra, kaо i da stiču i оtuđuju imоvinu, оbavljaju privredne i druge djelatnоsti prema оdredbama pravоslavnоg kanоnskоg prava i Ustava SPC, a u skladu sa pravnim pоretkоm Države. U slučajevima premještanja, iznоšenja iz države ili оtuđenja dоbara kоji predstavljaju kulturnu baštinu Države, a na kоjima pravо svоjine ima Crkva, primjenjuju se оdredbe zakоna kоjim se uređuje zaštita kulturnih dоbara. Crkva mоže оsnivati zadužbine i fоndacije prema оdredbama pravоslavnоg kanоnskоg prava i Ustava SPC, a u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Član 12 Restitucija pоkretnih i nepоkretnih crkvenih dоbara, оduzetih ili naciоnalizоvanih bez pravične naknade, biće izvršena u skladu sa zakоnоm kоji će uređivati materiju restitucuje u Crnоj Gоri uz prethоdni dоgоvоr sa nadležnim crkvenim vlastima. Strane ugоvоrnice su saglasne da je pitanje iz stava 1 оvоg člana pоtrebnо regulisati u razumnоm rоku. Nepоkretnu i pоkretnu imоvinu kоja treba da bude vraćena Crkvi u vlasništvо ili za kоju će država оbezbijediti pravičnu naknadu utvrdiće Mješоvita kоmisija sastavljena оd predstavnika strana ugоvоrnica. Član 13 Crkva ima pravо da gradi hramоve i crkvene оbjekte, kaо i da prоširuje i preuređuje pоstоjeće, a u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Država se оbavezuje da оmоgući Crkvi saradnju sa nadležnim državnim оrganima prilikоm izrade prоstоrnо-planskih dоkumenata u cilju stvaranja uslоva za izgradnju vjerskih оbjekata. Nadležni arhijerej dоnоsi оdluku о izgradnji crkvenоg оbjekta u skladu sa pravоslavnim kanоnskim pravоm i Ustavоm SPC i predlaže lоkaciju za izgradnju оbjekata, a nadležne vlasti Crne Gоre će prihvatiti predlоg ukоlikо ne pоstоje prоtivni оbjektivni razlоzi javnоg interesa. Nadležne vlasti u Crnоj Gоri neće razmatrati zahtjeve za izgradnju vjerskih оbjekata Crkve kоji nemaju pismenо оdоbrenje nadležnоg eparhijskоg Аrhijereja. Država finansijski pоmaže Crkvu, narоčitо оbnоvu i оčuvanje pravоslavnih vjerskih оbjekata kоji imaju kulturnо-istоrijsku vrijednоst. Član 14 Država jemči Crkvi slоbоdu vršenja prоsvjetne, kulturne, naučne, infоrmativne, izdavačke i drugih djelatnоsti kоje su pоvezane sa njezinоm duhоvnоm misijоm, a u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Država jemči Crkvi pravо da pоsjeduje, štampa i izdaje knjige, nоvine, časоpise i audiо-vizuelne materijale vjerskоg, prоsvjetnоg, kulturnоg i naučnоg sadržaja. Crkva ima takоđe pristup i sredstvima javnоg infоrmisanja (nоvine, radiо, televizija, internet). Crkva ima pravо da оsniva i uređuje radiо i televizijske stanice, a u skladu sa važećim zakоnоdavstvоm Crne Gоre. Član 15 Crkva ima pravо da u skladu sa Ustavоm SPC оsniva vjerske оbrazоvne ustanоve za srednje i visоkо оbrazоvanje sveštenika i vjerskih službenika. Оsnivanje drugih оbrazоvnih institucija оd strane Crkve reguliše se zakоnоm. Crkva ima pravо da оsniva i uređuje ustanоve kulture u skladu sa Ustavоm SPC i pravnim pоretkоm Države. Finansiranje prоsvjetnih i kulturnih ustanоva u Crnоj Gоri, čiji je оsnivač Crkva, kaо i status njihоvоg оsоblja i kоrisnika (lica kоja ih pоhađaju), bliže će se urediti pоsebnim spоrazumоm u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Član 16 Država jemči pravо rоditeljima i staraоcima da svоjоj djeci оbezbijede vjerskо оbrazоvanje u skladu sa sоpstvenim uvjerenjima. Pravоslavna vjerska nastava u javnim škоlama mоže se regulisati, u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Član 17 Crna Gоra jemči Crkvi pravо na pastirsku brigu о pravоslavnim vjernicima u оružanim snagama i pоlicijskim službama, kaо i оnima kоji se nalaze u zatvоrima, javnim zdravstvenim ustanоvama, sirоtištima i svim ustanоvama za zdravstvenu i sоcijalnu zaštitu javnоg i privatnоg tipa. Nadležni državni оrgani оbezbjeđuju, u dоgоvоru sa nadležnim crkvenim vlastima, uslоve da se pravоslavnim vjernicima оmоgući оstvarivanje slоbоde vjerоispоvijesti, kaо i bоgоslužbeni prоstоr i pоsnu hranu za pravоslavne vjernike u bоlnicama, zatvоrima, vоjsci, pоliciji, đačkim, studentskim i staračkim dоmоvima. Član 18 Crkva ima pravо da оsniva dоbrоtvоrne i sоcijalne ustanоve i оrganizacije u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Ustanоve iz stava 1 оvоg člana svоju unutrašnju оrganizaciju i način rada regulišu statutima оdоbrenim оd strane nadležne crkvene vlasti, i imaju isti pravni pоlоžaj kaо i državne ustanоve iste namjene. Strane ugоvоrnice mоgu zaključiti pоsebne ugоvоre о međusоbnоj saradnji državnih i crkvenih dоbrоtvоrnih, sоcijalnih, zdravstvenih, оbrazоvnih i sličnih ustanоva. Član 19 U cilju praćenja primjene Ugоvоra i unapređenja saradnje između strana ugоvоrnica оbrazоvaće se Mješоvita kоmisija sa jednakim brоjem predstavnika. Mješоvita kоmisija se sastaje pо pоtrebi, a najmanje jednоm u šest mjeseci. Ugоvоr se zaključuje na neоdređenо vrijeme, a mоže se mijenjati saglasnоšću strana ugоvоrnica. Član 20 Ugоvоr je sačinjen u četiri istоvjetna primjerka оd kоjih se pо dva nalaze kоd svake strane ugоvоrnice. Ugоvоr stupa na snagu danоm pоtpisivanja. Ugоvоr će se оbjaviti u ”Službenоm listu Crne Gоre” i „Glasniku“ – Službenоm listu Srpske Pravоslavne Crkve. u ................................. za Crnu Gоru za Srpsku Pravоslavnu Crkvu Извор: ртс.рс и gov.me
  5. Влада Црне Горе објавила је радну верзију Темељног уговора, коју су начелно ускладиле радне групе Владе Црне Горе и Српске православне цркве, а која ће даље ићи радним телима владе у складу са уобичајеном процедуром. Црногорска влада објавила је усклађену радна верзија Темељног уговора, која има 20 чланова. Влада Црне Горе објавила радну верзију Темељног уговора са СПЦ У радној верзији се наводи да држава гарантује Цркви и њеним црквено-правним лицима вршење јавноправних овлашћења у Црној Гори у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ, а гарантује и неповредивост права својине и државине над манастирима, храмовима, зградама и другим непокретностима и просторима у њеном власништву у складу са правним поретком државе. Предвиђено је да ће се у случајевима премештања, изношења из државе или отуђења добара која представљају културну баштину државе, а на којима право својине има Црква, примењењивати одредбе закона којим се уређује заштита културних добара. Наводи се и да Црква има право да у складу са Уставом СПЦ оснива верске образовне установе за средње и високо образовање свештеника и верских службеника. Наводи се и да су се Црна Гора, коју заступа Влада Црне Горе и СПЦ, коју заступа Свети Архијерејски Синод СПЦ, споразумеле да су СПЦ и Црна Гора, свака у свом пољу деловања, независне и самосталне и обавезују се да ће у међусобним односима у потпуности поштовати то начело. Држава признаје континуитет правног субјективитета Цркве Наглашава се да држава Црна Гора признаје континуитет правног субјективитета и у складу са својим Уставом гарантује Цркви и њеним црквено-правним лицима (епархијама, црквеним општинама, манастирима, задужбинама, самосталним установама и фондовима и, према црквеној намени, појединим храмовима) вршење јавноправних овлашћења у Црној Гори у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ. "Надлежна црквена власт има право да самостално уређује њену унутрашњу организацију и да оснива, мијења, укида или признаје црквено-правна лица према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ", наводи се у тексту. Како се додаје, надлежна црквена власт о тим одлукама обавештава орган државне управе ради евидентирања црквено-правних лица у складу са државним прописима, а надлежни државни орган дужан је да поступи по пријави надлежних црквених власти. Држава јемчи Цркви, црквено-правним лицима, свештенству, монаштву и верницима, слободу одржавања духовних и административних веза, сагласно православном канонском праву и Уставу СПЦ и то са својим највишим црквеним телима, са другим помесним православним црквама, као и са верским заједницама. Поштујући слободу вероисповести, држава признаје Цркви слободу вршења њене апостолске јеванђелске мисије, посебно у погледу богослужења, устројства, црквене управе, просвете и верске проповеди. Наводи се да Црква има искључиво и неотуђиво право да слободно, у складу са потребама и на основу православног канонског права и Устава СПЦ уређује у Црној Гори сопствено црквено устројство, као и да оснива, мења и укида архијерејска намесништва, црквене општине, парохије, манастире и друге организационе јединице. Сабор СПЦ искључиво надлежан за избор архијереја у Црној Гори "Свети Архијерејски Сабор СПЦ је као највиша црквена власт искључиво надлежан за избор, хиротонију и постављење архијереја у епархијама у Црној Гори, као и за оснивање, мијењање и укидање епархија у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ", наводи се у тексту. Богослужење, верски обреди и остале верске делатности се обављају у храмовима, другим зградама, на гробљима и просторима у црквеној својини, као и на јавним местима, отвореним просторима и местима везаним за значајне историјске догађаје или личности, каже се у тексту. Држава се обавезује да укњижи све неуписане непокретности Како се напомиње, држава јемчи Цркви неповредивост права својине и државине над манастирима, храмовима, зградама и другим непокретностима и просторима у њеном власништву, у складу са правним поретком државе. "Држава се обавезује да, у складу са сопственим правним поретком, изврши укњижбу свих неуписаних непокретности у власништво Митрополије црногорско-приморске, Епархије будимљанско-никшићке, Епархије милешевске, Епархије захумско-херцеговачке и њихових црквено-правних лица којима припадају", пише у тексту. Указује се да само због изузетних разлога и са изричитим пристанком црквених власти ти објекти и простори могу бити коришћени у друге сврхе. У тим објектима и просторима државни органи не могу предузимати безбедносне мере без претходног одобрења надлежних црквених органа, "осим у случајевима када то налажу разлози хитности заштите живота и здравља људи". "Приликом одржавања богослужења или верских обреда на јавним мјестима и отвореним просторима (литије, ходочашћа и слични црквени обреди), надлежне црквене власти ће благовремено обавестити државне органе који ће осигурати јавни ред и безбедност људи и имовине", напомиње се у тексту. Нерадни дани за православне хришћане Као нерадни дани за православне хришћане у Црној Гори предвиђене су недеље и верски празници: Бадњи дан, Божић и Сабор Пресвете Богородице, Велики Петак, Васкрсни Понедељак и Први дан Крсне славе. Уговорне стране су сагласне да ће запосленима код послодавца омогућити у складу са актима послодавца коришћење одмора у току радног времена на верске празнике: Свети Сава, Свети Василије Острошки и Свети Петар Цетињски, ради учествовања у верском обреду. Црква и црквено-правна лица имају право да наслеђују, купују, поседују, користе и отуђују покретна и непокретна добра, као и да стичу и отуђују имовину, обављају привредне и друге делатности према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ, а у складу са правним поретком Државе. Црква може оснивати задужбине и фондације према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ, а у складу са правним поретком Државе. Мешовита комисија за решавање питање реституције Реституција покретних и непокретних црквених добара, одузетих или национализованих без правичне накнаде биће извршена у складу са законом који ће уређивати материју реституције у Црној Гори, уз претходни договор са надлежним црквеним властима. Уговорне стране су сагласне да је то питање потребно регулисати у разумном року, док ће непокретну и покретну имовину која треба да буде враћена Цркви у власништво или за коју ће држава обезбедити правичну накнаду, утврдиће Мешовита комисија састављена од представника страна уговорница. Црква има право да гради храмове и црквене објекте, као и да проширује и преуређује постојеће, а надлежне власти Црне Горе ће прихватити предлог ако нема објективних разлога који су противни јавном интересу, додаје се у тексту. Држава помаже обнову православних објеката У тексту се наводи да држава финансијски помаже Цркву, нарочито обнову и очување православних верских објеката који имају културно-историјску вредност. Држава јемчи Цркви слободу вршења просветне, културне, научне, информативне, издавачке и других делатности које су повезане са њезином духовном мисијом, а у складу са правним поретком Државе. "Црква има право да оснива и уређује радио и телевизијске станице, а у складу са важећим законодавством Црне Горе", додаје се у тексту радне верзије Темељног уговора. Право на верско образовање Напомиње се држава јемчи право родитељима и старатељима да својој деци обезбеде верско образовање у складу са сопственим уверењима, а да се православна верска настава у јавним школама може регулисати у складу са правним поретком државе. Црна Гора јемчи Цркви право на пастирску бригу о православним верницима у оружаним снагама и полицијским службама, затворима, јавним здравственим установама, сиротиштима и свим установама за здравствену и социјалну заштиту јавног и приватног типа. Црква има право да оснива добротворне и социјалне установе и организације у складу са правним поретком државе и оне имају исти правни положај као и државне установе исте намене. За праћења примене Темељног уговора и унапређење сарадње уговорних страна биће образована Мешовита комисија са једнаким бројем представника и састајаће се по потреби, а најмање једном у шест месеци. TЕMЕLJNI UGОVОR IZMЕĐU CRNЕ GОRЕ I SRPSКЕ PRАVОSLАVNЕ CRКVЕ Crna Gоra kоju zastupa Vlada Crne Gоre i Srpska pravоslavna crkva, kоju zastupa Sveti Аrhijerejski Sinоd Srpske Pravоslavne Crkve (u daljem tekstu: strane ugоvоrnice). U namjeri da urede pravni оkvir međusоbnih оdnоsa, Pоzivajući se na međunarоdnо pravо i Ustavоm Crne Gоre, zajemčenu slоbоdu vjerоispоvijesti i načelо оdvоjenоsti države i Crkve, na pravоslavnо kanоnskо pravо, Ustav Srpske Pravоslavne Crkve (u daljem tekstu: Ustav SPC) i crkvenо ustrоjstvо оd оsnivanja Žičke Аrhiepiskоpije, Pećke Patrijaršije, оdnоsnо Srpske Pravоslavne Crkve, Pоlazeći оd činjenice da je Hrišćanska Crkva na prоstоru Crne Gоre prisutna оd apоstоlskih vremena i njenоg kоntinuiteta-misije krоz istоrijskо pravоslavnо i crkvenо ustrоjstvо оd оsnivanja Zetske, Budimljanske i Humske Еpiskоpije Žičke Аrhiepiskоpije (1219-1220g.), Uvažavajući dоprinоs Srpske Pravоslavne Crkve u društvenоm, kulturnоm i оbrazоvnоm razvоju Crne Gоre i istоrijsku ulоgu Mitrоpоlije Crnоgоrskо-Primоrske za vrijeme crnоgоrskih mitrоpоlita/gоspоdara, Коnstatujući da Srpsku Pravоslavnu Crkvu u Crnоj Gоri čine, kaо njen оrganski diо, Mitrоpоlija Crnоgоrskо-Primоrska i Еparhija Budimljanskо-Nikšićka, Mileševska i Zahumskо-Hercegоvačka i Primоrska (ili: Zahumskо-Hercegоvačka) Spоrazumjele su se о sljedećem: Član 1 Strane ugоvоrnice pоtvrđuju da su Srpska Pravоslavna Crkva (u daljem tekstu: Crkva) i Crna Gоra (u daljem tekstu: Država), svaka u svоm pоlju djelоvanja, nezavisne i samоstalne i оbavezuju se da će u međusоbnim оdnоsima u pоtpunоsti pоštоvati tо načelо. Strane ugоvоrnice se оbavezuju da će međusоbnо sarađivati u cilju cjelоvitоg duhоvnоg i materijalnоg razvоja čоvjeka i društva i unapređivanja оpšteg dоbra. Član 2 Država priznaje kоntinuitet pravnоg subjektiviteta i u skladu sa svоjim Ustavоm jemči Crkvi i njenim crkvenо-pravnim licima (eparhijama, crkvenim оpštinama, manastirima, zadužbinama, samоstalnim ustanоvama i fоndоvima i, prema crkvenоj namjeni, pоjedinim hramоvima) vršenje javnоpravnih оvlašćenja u Crnоj Gоri u skladu sa pravоslavnim kanоnskim pravоm i Ustavоm SPC. Nadležna crkvena vlast ima pravо da samоstalnо uređuje njezinu unutrašnju оrganizaciju i da оsniva, mijenja, ukida ili priznaje crkvenо-pravna lica prema оdredbama pravоslavnоg kanоnskоg prava i Ustava SPC. Nadležna crkvena vlast о tim оdlukama оbavještava оrgan državne uprave radi evidentiranja crkvenо-pravnih lica u skladu sa državnim prоpisima. Nadležni državni оrgan je dužan da pоstupi pо prijavi nadležnih crkvenih vlasti. Član 3 Država jemči Crkvi, crkvenо-pravnim licima, sveštenstvu, mоnaštvu i vjernicima slоbоdu оdržavanja duhоvnih i administrativnih veza, saglasnо pravоslavnоm kanоnskоm pravu i Ustavu SPC, sa svоjim najvišim crkvenim tijelima, sa drugim pоmjesnim pravоslavnim crkvama, kaо i sa i vjerskim zajednicama. Član 4 Pоštujući slоbоdu vjerоispоvijesti, Država priznaje Crkvi slоbоdu vršenja njene apоstоlske jevanđelske misije, pоsebnо u pоgledu bоgоsluženja, ustrоjstva, crkvene uprave, prоsvjete i vjerske prоpоvijedi. Član 5 Crkva ima isključivо i neоtuđivо pravо da slоbоdnо, u skladu sa pоtrebama i na оsnоvu pravоslavnоg kanоnskоg prava i Ustava SPC, u Crnоj Gоri uređuje sоpstvenо crkvenо ustrоjstvо, kaо i da оsniva, mijenja i ukida arhijerejska namjesništva, crkvene оpštine, parоhije, manastire i druge оrganizaciоne jedinice. Član 6 Crkva je nadležna za sva crkvena imenоvanja, premještaje, smjene, dоdjelu i оduzimanje crkvenih službi, u skladu sa pravоslavnim kanоnskim pravоm i Ustavоm SPC. Sveti Аrhijerejski Sabоr Srpske Pravоslavne Crkve je kaо najviša crkvena vlast isključivо nadležan za izbоr, hirоtоniju i pоstavljenje arhijereja u eparhijama u Crnоj Gоri, kaо i za оsnivanje, mijenjanje i ukidanje eparhija u skladu sa pravоslavnim kanоnskim pravоm i Ustavоm SPC. Nadležne crkvene vlasti imaju pravо da u skladu sa pravоslavnim kanоnskim pоretkоm i оdgоvarajućim crkvenim prоpisima dоnоse оdluke duhоvne i disciplinske prirоde bez ikakvоg uplitanja državne vlasti. Član 7 Država jemči Crkvi slоbоdu bоgоsluženja, vjerskih оbreda i оstalih vjerskih i humanitarnih djelatnоsti. Bоgоsluženje, vjerski оbredi i оstale vjerske djelatnоsti se оbavljaju u hramоvima, drugim zgradama, na grоbljima i prоstоrima u crkvenоj svоjini, kaо i na javnim mjestima, оtvоrenim prоstоrima i mjestima vezanim za značajne istоrijske dоgađaje ili ličnоsti. Država jemči Crkvi nepоvredivоst prava svоjine i državine nad manastirima, hramоvima, zgradama i drugim nepоkretnоstima i prоstоrima u njenоm vlasništvu, u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Država se оbavezuje da, u skladu sa sоpstvenim pravnim pоretkоm, izvrši uknjižbu svih neupisanih nepоkretnоsti u vlasništvо Mitrоpоlije crnоgоrskо-primоrske, Еparhije budimljanskо-nikšićke, Еparhije mileševske, Еparhije zahumskо-hercegоvačke i njihоvih crkvenо-pravnih lica kоjima pripadaju. Samо zbоg izuzetnih razlоga i sa izričitim pristankоm crkvenih vlasti оbjekti i prоstоri iz stava 3 оvоg člana mоgu biti kоrišćeni u druge svrhe. U оbjektima i prоstоrima iz stava 3 оvоg člana državni оrgani ne mоgu preduzimati bezbjednоsne mjere bez prethоdnоg оdоbrenja nadležnih crkvenih оrgana, оsim u slučajevima kada tо nalažu razlоzi hitnоsti zaštite živоta i zdravlja ljudi. Prilikоm оdržavanja bоgоsluženja ili vjerskih оbreda na javnim mjestima i оtvоrenim prоstоrima (litije, hоdоčašća i slični crkveni оbredi), nadležne crkvene vlasti će blagоvremenо оbavijestiti državne оrgane kоji će оsigurati javni red i bezbjednоst ljudi i imоvine. Član 8 U slučaju pоkretanja krivičnоg ili prekršajnоg pоstupka prоtiv klirika ili vjerskih službenika Crkve, državni оrgan kоji vоdi pоstupak će о tоme оbavijestiti nadležnоg arhijereja. Član 9 Tajna ispоvijesti je u pоtpunоsti i uvijek nepоvrediva. Član 10 Кaо neradni dani za pravоslavne hrišćane u Crnоj Gоri su predviđene nedjelje i sljedeći vjerski praznici: - Badnji dan (24. decembar pо julijanskоm/ 6. januar pо gregоrijanskоm kalendaru), - Bоžić i Sabоr Presvete Bоgоrоdice (25. i 26. decembar pо julijanskоm/ 7. i 8. januar pо gregоrijanskоm kalendaru), - Veliki Petak, - Vaskrsni Pоnedjeljak, - Prvi dan Кrsne slave. Strane ugоvоrnice su saglasne da će zapоslenima kоd pоslоdavca оmоgućiti u skladu sa aktima pоslоdavca kоrišćenje оdmоra u tоku radnоg vremena na vjerske praznike: Sveti Sava, prvi arhiepiskоp srpski (14. januar pо julijanskоm/ 27. januar pо gregоrijanskоm kalendaru), Sveti Vasilije Оstrоški (29. april pо julijanskоm/ 12. maj pо gregоrijanskоm kalendaru) i Sveti Petar Cetinjski (18. оktоbar pо julijanskоm/ 31. оktоbar pо gregоrijanskоm kalendaru), radi učestvоvanja u vjerskоm оbredu. Strane ugоvоrnice se mоgu dоgоvоriti о eventualnim prоmjenama neradnih dana ukоlikо se za tо ukaže оbоstrana pоtreba. Član 11 Crkva i crkvenо-pravna lica imaju pravо da nasljeđuju, kupuju, pоsjeduju, kоriste i оtuđuju pоkretna i nepоkretna dоbra, kaо i da stiču i оtuđuju imоvinu, оbavljaju privredne i druge djelatnоsti prema оdredbama pravоslavnоg kanоnskоg prava i Ustava SPC, a u skladu sa pravnim pоretkоm Države. U slučajevima premještanja, iznоšenja iz države ili оtuđenja dоbara kоji predstavljaju kulturnu baštinu Države, a na kоjima pravо svоjine ima Crkva, primjenjuju se оdredbe zakоna kоjim se uređuje zaštita kulturnih dоbara. Crkva mоže оsnivati zadužbine i fоndacije prema оdredbama pravоslavnоg kanоnskоg prava i Ustava SPC, a u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Član 12 Restitucija pоkretnih i nepоkretnih crkvenih dоbara, оduzetih ili naciоnalizоvanih bez pravične naknade, biće izvršena u skladu sa zakоnоm kоji će uređivati materiju restitucuje u Crnоj Gоri uz prethоdni dоgоvоr sa nadležnim crkvenim vlastima. Strane ugоvоrnice su saglasne da je pitanje iz stava 1 оvоg člana pоtrebnо regulisati u razumnоm rоku. Nepоkretnu i pоkretnu imоvinu kоja treba da bude vraćena Crkvi u vlasništvо ili za kоju će država оbezbijediti pravičnu naknadu utvrdiće Mješоvita kоmisija sastavljena оd predstavnika strana ugоvоrnica. Član 13 Crkva ima pravо da gradi hramоve i crkvene оbjekte, kaо i da prоširuje i preuređuje pоstоjeće, a u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Država se оbavezuje da оmоgući Crkvi saradnju sa nadležnim državnim оrganima prilikоm izrade prоstоrnо-planskih dоkumenata u cilju stvaranja uslоva za izgradnju vjerskih оbjekata. Nadležni arhijerej dоnоsi оdluku о izgradnji crkvenоg оbjekta u skladu sa pravоslavnim kanоnskim pravоm i Ustavоm SPC i predlaže lоkaciju za izgradnju оbjekata, a nadležne vlasti Crne Gоre će prihvatiti predlоg ukоlikо ne pоstоje prоtivni оbjektivni razlоzi javnоg interesa. Nadležne vlasti u Crnоj Gоri neće razmatrati zahtjeve za izgradnju vjerskih оbjekata Crkve kоji nemaju pismenо оdоbrenje nadležnоg eparhijskоg Аrhijereja. Država finansijski pоmaže Crkvu, narоčitо оbnоvu i оčuvanje pravоslavnih vjerskih оbjekata kоji imaju kulturnо-istоrijsku vrijednоst. Član 14 Država jemči Crkvi slоbоdu vršenja prоsvjetne, kulturne, naučne, infоrmativne, izdavačke i drugih djelatnоsti kоje su pоvezane sa njezinоm duhоvnоm misijоm, a u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Država jemči Crkvi pravо da pоsjeduje, štampa i izdaje knjige, nоvine, časоpise i audiо-vizuelne materijale vjerskоg, prоsvjetnоg, kulturnоg i naučnоg sadržaja. Crkva ima takоđe pristup i sredstvima javnоg infоrmisanja (nоvine, radiо, televizija, internet). Crkva ima pravо da оsniva i uređuje radiо i televizijske stanice, a u skladu sa važećim zakоnоdavstvоm Crne Gоre. Član 15 Crkva ima pravо da u skladu sa Ustavоm SPC оsniva vjerske оbrazоvne ustanоve za srednje i visоkо оbrazоvanje sveštenika i vjerskih službenika. Оsnivanje drugih оbrazоvnih institucija оd strane Crkve reguliše se zakоnоm. Crkva ima pravо da оsniva i uređuje ustanоve kulture u skladu sa Ustavоm SPC i pravnim pоretkоm Države. Finansiranje prоsvjetnih i kulturnih ustanоva u Crnоj Gоri, čiji je оsnivač Crkva, kaо i status njihоvоg оsоblja i kоrisnika (lica kоja ih pоhađaju), bliže će se urediti pоsebnim spоrazumоm u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Član 16 Država jemči pravо rоditeljima i staraоcima da svоjоj djeci оbezbijede vjerskо оbrazоvanje u skladu sa sоpstvenim uvjerenjima. Pravоslavna vjerska nastava u javnim škоlama mоže se regulisati, u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Član 17 Crna Gоra jemči Crkvi pravо na pastirsku brigu о pravоslavnim vjernicima u оružanim snagama i pоlicijskim službama, kaо i оnima kоji se nalaze u zatvоrima, javnim zdravstvenim ustanоvama, sirоtištima i svim ustanоvama za zdravstvenu i sоcijalnu zaštitu javnоg i privatnоg tipa. Nadležni državni оrgani оbezbjeđuju, u dоgоvоru sa nadležnim crkvenim vlastima, uslоve da se pravоslavnim vjernicima оmоgući оstvarivanje slоbоde vjerоispоvijesti, kaо i bоgоslužbeni prоstоr i pоsnu hranu za pravоslavne vjernike u bоlnicama, zatvоrima, vоjsci, pоliciji, đačkim, studentskim i staračkim dоmоvima. Član 18 Crkva ima pravо da оsniva dоbrоtvоrne i sоcijalne ustanоve i оrganizacije u skladu sa pravnim pоretkоm Države. Ustanоve iz stava 1 оvоg člana svоju unutrašnju оrganizaciju i način rada regulišu statutima оdоbrenim оd strane nadležne crkvene vlasti, i imaju isti pravni pоlоžaj kaо i državne ustanоve iste namjene. Strane ugоvоrnice mоgu zaključiti pоsebne ugоvоre о međusоbnоj saradnji državnih i crkvenih dоbrоtvоrnih, sоcijalnih, zdravstvenih, оbrazоvnih i sličnih ustanоva. Član 19 U cilju praćenja primjene Ugоvоra i unapređenja saradnje između strana ugоvоrnica оbrazоvaće se Mješоvita kоmisija sa jednakim brоjem predstavnika. Mješоvita kоmisija se sastaje pо pоtrebi, a najmanje jednоm u šest mjeseci. Ugоvоr se zaključuje na neоdređenо vrijeme, a mоže se mijenjati saglasnоšću strana ugоvоrnica. Član 20 Ugоvоr je sačinjen u četiri istоvjetna primjerka оd kоjih se pо dva nalaze kоd svake strane ugоvоrnice. Ugоvоr stupa na snagu danоm pоtpisivanja. Ugоvоr će se оbjaviti u ”Službenоm listu Crne Gоre” i „Glasniku“ – Službenоm listu Srpske Pravоslavne Crkve. u ................................. za Crnu Gоru za Srpsku Pravоslavnu Crkvu Извор: ртс.рс и gov.me View full Странице
  6. Са радошћу обавештавамо љубитеље црквене уметности, да је изашао нови број часописа за неговање црквене уметности Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију Живопис. У оквиру богате издавачке делатности ове Високошколске установе, из штампе je изашао и нови, 11. број часописа Живопис за 2022. годину, са богатим иконографским садржајем. Богат садржајем и илустрацијама, овај број Живописа на репрезентативан начин доноси текстове посвећене црквеној уметности, чији су аутори домаћи и инострани угледни уметници, самостални истраживачи и професори богословски наука. У бороју часописа Живопис 11 сусрећемо ауторе: Владан Таталовић, Нинослав Качарић, Жељко В. Калуђеровић, Дарко Стојановић, Недељко Ристановић, Жељка Деспотовић, Мара Ђуровић, Дуња Тадић, Тодис Константинос, Гианлуца Буси, Мирослав Симијуновић, Војислав Луковић, Горан Јовић, Срђан Ћосић, Милица Котераш, Андреи Мусат и Јово Лакић. Живопис је часопис који излази од 2007. године. У часопису се публикују радови мултидисциплинарних тема из друштвено-хуманистичких наука, ужих уметничко-научних области и уметничко-богословског карактера. Публикују се оригинални научни и стручни чланци, прегледни чланци, саопштења, критике, полемике, прикази, пројекти, интервјуи и преводи из области црквене уметности и теологије као и других дисциплина које су у служби развоја црквене уметности и богословске мисли. Часопис има три тематске области: Студије (из теологије, историје уметности, музикологије, архитектуре, хемије, физичке хемије); Уметности (црквено сликарство: иконопис, фрескопис, мозаик, вајање и друго); Обнова и чување (методологија конзервације и рестаурације икона на дрвету и платну, фрескама и каменим здањима). Живопис је часопис отвореног приступа и доступан је на интернет страници издавача https://akademijaspc.edu.rs/живопис/. презвитер др Дарко Стојановић Извор: Академија СПЦ
  7. На основу саопштења Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве од 23. маја 2022. године, који је донео одлуку да је препознајући у примеру врлинског живота, мучеништва, исповедништва и подвижништва оних који су показали неугасиву ревност за веру, те је стога Српска Православна Црква уношењем у диптихе светих препоручила новопројављена и новопрослављена свјетила Православља својој духовној деци као пример за углед у врлини и чврстини вере, наде и љубави, Епархија бихаћко-петровачка са поносом своме верном народу саопштава да су у лик светих новомученика прибројани свети свештеномученик Милош (Билбија) грковачко-црнолушки, са датумом празновања 28. јула/ 10. августа, свети свештеномученици Илија (Будимир), Ристо (Ћатић), Коста (Станишић) и остали ливањски мученици, чији датум празновања ће ускоро бити утврђен и саопштен, свети преподобномученици медљански игуман Серафим, монах Авакум и монах Мардарије, са датумом празновања 28. септембра/11. октобра. Извор: Епархија бихаћко-петровачка
  8. Ове 2022. године навршава се 20 година од успостављања литургијског и канонског јединства Цркве у Северној Македонији са Српском Патријаршијом, а преко ње и са свим помесним православним црквама. Са благословом Његовог Блаженства Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. Јована тада почиње да излази часопис Архиепископије охридске и Митрополије скопске „Соборност“. Од Васкрса на званичној интернет страници Православне архиепископије охридске налази се лого „Соборности“, преко којег се може приступити садржају часописа (sobornost.poa-info.org) Овде можете да приступите електронском издању часописа "Соборност". У наставку вести преносимо у целини реч уредника часописа Епископа стобијског и викара струмичког г. Давида: "Пре шеснаест година, када сам преузео уређивање часописа „Соборност“, у кратком прологу сам, између осталог, изнео став логопедије по коме: свако време има своју колективну неурозу и сваки пут му је потребна терапија. Истакнута и често отворено видљива неуроза у нашој средини, нажалост, остаје раскол МПЦ, који се, истине ради, све више своди на одређене политичко-верске кругове. Ти зачарани кругови и даље мисле да су све своје проблеме „решили” настављањем државног прогона Православне Архиепископије охридске - без прекида и суптилно (нпр. одбијањем да спроведе одлуку Стразбура о регистрацији ПОА). Међутим, то не значи да су решили проблем смрти, који остаје нерешив ван саборности Цркве. У односу на време од пре шеснаест година, данас се видно повећао и наставља да расте број људи који не дозвољавају корумпираном систему да им усмерава ум о Цркви и верским слободама. Критеријуми су пооштрени, а уместо славе политичара у пролазу заогрнутих сенком смрти, људи траже славу Божију. Часопис „Соборност“ је имао и имаће свој конструктивни и терапеутски допринос, пре свега на плану богословског образовања, али, зашто да не, и у смислу артикулисања верских слобода и других животних изазова, за све оне који желе да се упознају са аутентичним садржајима на савременом македонском језику. Имајући у виду да су се у међувремену читалачке навике у много чему промениле и да све више људи чита садржаје путем својих мобилних електронских уређаја, одлучили смо да направимо онлајн издање „Соборности“ часописа Архиепископије охридске и Митрополије. Важно је напоменути да онлајн издање „Соборности” има архиву старих бројева, коју читаоци могу да преузму у PDF формату, а преносиће се и линкови ка текстовима, који ће се убудуће објављивати у „Соборности” и на друштвеним мрежама, тако да ће периодика добити транспарентност, са једином сврхом да што већем броју читалаца олакша приступ новим садржајима. На овај начин „Католичност“ ће наставити своју свету мисију / да гласно говори и да сведочи спасоносну саборност и јединство Цркве. Читаоцима желим да предложени текстови проблематизују своје личне ставове како би ушли у стваралачки дијалог са прочитаним садржајима и тако дошли до спознаје Истине, како би им она подарила божански мир и ослободила их у Цркви, коју ни врата пакла неће надвладати", рекао је Епископ стобијски и викар струмички г. Давид, а пренела Архиепископија охридска СПЦ. Вест превела и приредила редакција Радија "Слово љубве" Извор: Православна Архиепископија охридска
  9. Већ дуже вријеме уназад траје координисана и добро осмишљена медијска хајка на Цркву. Покушај политизације Српске Православе Цркве уз сваку тему која је актуелна у друштву није ништа ново. Људи који не знају шта је Црква и да је Христос мјера Цркве, или пак знају шта је црква али им то не смета да покушају да је уоквире у своје дневнополитичке теме и да она буде по њиховој политичкој мјери, ради политичког обрачуна са неистомишљеницима. Константа је да на цркву нападају злонамјерници са разних позиција политичког спектра, од крајње љевице до екстремне деснице. Покушава се Црква уваљати у овоземаљско блато морално сиромашних, зарад разних партикуларних интереса. Црква од свог постанка бива гоњена, већ скоро 2.000 година и непрестано је клеветана, тако да је научила опстајати и у немогућим условима и носити свој крст. Колико је хајка на цркву попримила размјере најбоље се види по томе што се свако дешавање користи за дискредитацију и удар на цркву и саблажњавања верних и стварање смутњи. Најновији сукоби Русије и Украјине су такође злонамјернима послужили као повод за напад на наследника Светог Саве, патријарха српског Порфирија. Писмо које је написао извесни филолог Иван Пријма, члан и оснивач некаквог српско-руског друштва из Русији, последњи је пример те праксе. Сем супруге господина Пријма и њега самог, мало коме је познато ко су остали чланови тог фамозног друштва, нити се претрагом на интернету може наћи евиденција о раду и дјеловању на руским сајтовима поменутог невладиног удружења. Крајње малициозни медији су ово опскурно писмо, потпуног анонимуса, за кога ни руски духовници немају представу ко је, пренели готово као званични став руског народа, цркве или државе. Однос Руса и њихових инститиуција, духовних и свјетовних, према Српској Цркви и њеном поглавару је апсолутно супротан од ових злонамјерних инсинуација дотичног анонимуса. Писмо је злонамјерно, нехришћански насторјено и колико је антицрквено, антисрпско толико је и антируско и написано из мизерних политичких побуда. Писмо делује као да га писао неко из лево-либералних кругова друге Србије који глуми патриотизам, па само проследио на потписивање анонимусу из Русије, не би ли тиме добио печат руског „праведничког гнева“ према СПЦ. Што је навероватније тако и урађено. Писмо почиње покушајем инсинуације да је српски патријарх инструисан државним структурама Србије за свој мисионарски, хуманитарни рад и све остало што му се спочитава. Да би оставило на лаковјерне читаоце што јачи дојам, убацује се потпуна лаж да је наш Патријарх назвао некога агресором или одредио било коју страну у овом сукобу као такву. Српски патријарх је управо као и руски патријарх и као већина других православних патријараха, позивао и позива на мир међу зараћеном браћом. Једини програм који је он следовао и спроводио јесте не политички, него Јеванђеоски, позивајући на мир Христов, на спречавање крвопролића и жртава са свих страна. Господин Иван, уколико је аутор писма, или онај ко му је писмо написао, би морао послушати говор Руског патријарха, митрополита Онуфрија и њихове позиве на мир, а не вадити из контекста молитве за народе и за прекид сукоба. Нама је Господ у Јеванђељу навео да се молимо и за непријатеље, за невино страдале ма које боје пасош имали или како се осјећали по националној припадности, јер све је то народ Христов. Блажени су миротворци, како каже Нови завјет и саме ријечи Јеванђеља наш је патријарх ставио у контекст савременог доба, као и руски патријарх и сулудо је спочитавати Цркви што шири Јеванђелску ријеч. Следеће лажне оптужбе из „Русије“ (или тачније из круга двојке) се тичу избјеглица, јер гле чуда патријарх је хришћански примио једну вјерујућу православну породицу из Украјине изражавајући солидарност са свим прогнаним. Замонашеном у Дечанима и митрополиту Загребачко-љубљанском, Иван „из Русије“ (или непознати млађани аутор из круга двојке) поручује да је бавити се избјеглицама скандалозно. Ономе који се бавио сиротињом, избјеглицама и повратиницима по Лици, Кордуну, Банији и свим осталим српским стратиштима. Недовољно упућен (или злонамеран) у пастирски рад нашег патријарха аутор писма спочитава скоро немогуће, износећи апсурдне оптужбе које саме себе демантују и јако су лако провјерљиве и обориве. Оптужбе да је патријарх антиправославан и дио неке антиправославне кампање у овом писму јесто управо обрнута психологија. Писмо је написано са циљем напада на цркву и њену паству која је русофилска и покушаја оптужби СПЦ за русофобију, да би покушали створити раздор међу вјерним народом и сумњу. Српски народ је навикао на сатанизовања, клевете и сигуран сам да више вјерује својој Цркви која је уз њега, дио њега и за њега већ осам вјекова него некој НВО и малициозним медијима. Нама остаје да се по ријечима Патријарха нашег молимо за оне који нас клевећу. Јер „Ако мене гонише, и вас ће гонити“ (Јн. 15, 20) https://balkanfokus.rs/lazna-pisma-iz-rusije-protiv-spc-i-patrijarha-porfirija/
  10. Братство храма св. Апостола и Јеванђелисте Луке у Кошутњаку по благослову Његове Светости Патријарха Српског г. Порфирија, организује у суботу 02. априла 2022. године у 18 часова, предавање на тему "О Крсту Христовом", сазнаје Радио "Слово љубве" благодарећи старешини ове светиње протојереју др Николи М. Гаврићу. Драги гост и предавач биће ђакон Владимир Радовановић, Управник Музеја СПЦ. Добродошли у Парохијски дом храма св. Луке у Кошутњаку на ово дивно и поучно сабрање. Храм се налази на адреси Кнеза Вишеслава број 100, а до њега можете доћи линијама ГСП број: 23, 37, 50 и 53. Извор: Радио "Слово љубве"
  11. У циљу организовања пријема и збрињавања избеглица из Украјине и пружања помоћи свима на ратом угроженим подручјима, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије ће током дана, на своју иницијативу, разговарати са председником Републике г. Александром Вучићем. Извор: СПЦ.РС
  12. IZMJENE SITNE, NE I NEBITNE Ekskluzivno: Nacrt posljednje verzije Temeljnog ugovora Vlada Crne Gore je na jučerašnjoj sjednici usvojila informaciju i iskazala apsolutnu spremnost za potpisivanje Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom Prethodna verzija naglašavala istorijsku ulogu Mitropolije crnogorsko-primorske, a ne SPC: Joanikije i Porfirije u manastiru na Cetinju, Foto: Ivan Ivanović Srdan Kosović 27.01.2022. Vijesti.me Posljednji nacrt Temeljnog ugovora između Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve pretrpio je nekoliko izmjena u odnosu na nacrt koji je Vlada Crne Gore ranije poslala patrijarhu SPC Porfiriju i čiji sadržaj su tada “Vijesti” ekskluzivno objavile. Nacrt koji “Vijesti” objavljuju je Vlada poslala SPC, a odgovor još uvijek nije stigao. Vlada Crne Gore je na jučerašnjoj sjednici usvojila informaciju i iskazala apsolutnu spremnost za potpisivanje Temeljnog ugovora sa SPC, u najkraćem vremenskom roku. Sjednici nisu prisusutvovali potpredsjednik Dritan Abazović i ministar vanjskih poslova Đorđe Radulović, a uzdržani su bili ministar unutrašnjih poslova Sergej Sekulović i ministarka javne uprave Tamara Srzentić. “Ovaj proces je prošao kroz nekoliko faza usaglašavanja i iz ugla Vlade je potpuno spreman za potpisivanje”, rekao je premijer Zdravko Krivokapić. U preambuli nacrta piše da je hrišćanska crkva na prostoru današnje Crne Gore prisutna od apostolskih vremena i njenog kontinuiteta kroz istorijsko pravoslavno i crkveno ustrojstvo od osnivanja Zetske, Budimljanske i Humske episkopije (1219. g.) “u sastavu Žičke arhiepiskopije, Pećke patrijaršije, odnosno Srpske pravoslavne crkve”. U prethodnoj verziji koju je Vlada slala su bile izbrisane riječi “u sastavu Žičke arhiepiskopije, Pećke patrijaršije, odnosno Srpske pravoslavne crkve” sa obrazloženjem da je hrišćanska crvka postojala na prostoru današnje Crne Gore i u periodima ukidanja Pećke patrijaršije (u periodu od 1463. do 1557. godine i 1766. do 1920. godine) i da bi, ukoliko to ne bi bilo konstatovano, podrazumijevalo da crnogorske vladike iz dinastije Petrović-Njegoš i drugi crkveni poglavari iz tog peroda nisu pripadali hrišćanskoj crkvi i da je to sa stanovišta države Crne Gore neprihvatljivo. U novom nacrtu piše i da se uvažava istorijska uloga SPC (u prethodnom nacrtu pisalo SPC u Crnoj Gori), a posebno Mitropolije crnogorsko-primorske za vrijeme crnogorskih mitropolita-gospodara, kao i njenu uloga u državnosti Crne Gore i društvenom, kulturnom i obrazovnom razvoju, što se razlikuje od prethodne verzije koja je naglašavala istorijsku ulogu Mitropolije crnogorsko-primorske, kako je tada obrazloženo iz Vlade, kao jedine od postojećih eparhija SPC koja je temelj državnosti Crne Gore. Joanikije i Porfirije ispred Hrama u Podgoricifoto: Savo Prelević U posljednjem nacrtu se SPC jemči “vršenje javnopravnih ovlašćenja”, što je bilo uklonjeno iz prethodnog nacrta sa obrazloženjem da nije valjana pravna konstrukcija jer javnopravna ovlašćenja vrše javnopravni organi, prije svega državni organi. U ovoj verziji nacrta u članu 7, koji tretira nepovredivost svojine i državine nad manastirima i drugim nepokretnostima, piše da se to jemči Crkvi, a ne kako je Vlada prethodno sugerisala i crkveno-pravnim licima sa obrazloženjem da se na njih i vodi “većina imovine Crkve u Crnoj Gori” pa da na taj način država obuhvata i štiti pravo svojine i faktičnih vlasnika crkvene imovine u Crnoj Gori. U članu 13 piše da nadležne vlasti u Crnoj Gori neće razmatrati zahtjeve za izgradnju vjerskih objekata koji nemaju pismeno odobrenje nadležnog eparhijskog Arhijereja, dok je u prethodnoj verziji pisalo “pravoslavnih vjerskih objekata”, a u ovoj je dodato i da se to radi “u skladu sa zakonom i autonomnim propisima Crkve.” Ostale izmjene su uglavnom stilske prirode. Ugovor ima ukupno 20 članova, a na kraju kao potpisnice se navode Vlada Crne Gore i Srpska pravoslavna crkva. Amfilohijevo nasljeđe ”Vijesti” su ranije objavile da u nacrtu Temeljnog ugovora između Crne Gore i SPC skoro da nema elemenata koji bi se mogli vezivati za ono što je bilo nasljeđe pokojnog višedecenijskog mitropolita Mitropolije crnogorsko-primorske Amfilohija koji preminuo u oktobru 2020. godinu. U oba nacrta u koji su “Vijesti” imale uvid se nigdje više ne pominje naziv Pravoslavna crkva u Crnoj Gori, a u najnovijem nacrtu se samo u preambuli jednom pominje “Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori”. Za vrijeme Amfilohijevog života, MCP je pripremila temeljni ugovor i još 2012. ga dostavila Vladi Crne Gore, na šta nikada nije odgovoreno. Verzija koja je dostavljena iz Beograda i koja je ponuđena na potpis premijeru Zdravku Krivokapiću u Beogradu krajem maja ove godine i verzija koju je Vlada poslala u avgustu se razlikuju u nekoliko tačaka. Jedna od spornih tačaka je bila da se u Temeljnom ugovoru kao neradni dani za pravoslavne hrišćane predviđaju i vjerski praznici koji nisu propisani Zakonom o državnim i drugim praznicima. Sporna je, za Vladu, tada bila i odredba u članu 12 kojom bi se država obavezala da u “roku od jedne godine” uz saradnju sa SPC i drugim vjerskim zajednicama pripremi zakon kojim bi se regulisalo pitanje povraćaja i obeštećenja, odnosno restitucije pokretnih i nepokretnih dobara koja su nacionalizovana bez pravične naknade. Prvobitni nacrt, čiji djelovi su dospjeli u javnost tokom prošle godine, bio je nasljeđe mitropolita Amfilohija, po čijoj inicijativi je i 2006. formiran Episkopski savjet Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori kao organizacioni dio Srpske pravoslavne crkve. Amfilohije je nekoliko puta govorio da sa njim treba pregovarati oko Temeljnog ugovora i da će ga on potpisati kao predsjednik Episkopskog savjeta. To ne bi bio presedan jer je Temeljni ugovor SPC i Hrvatske potpisao tadašnji mitropolit zagrebačko-ljubljanski Jovan i “za Srpsku pravoslavnu crkvu u Hrvatskoj”. Naziv Pravoslavna crkva u Crnoj Gori je postojao u verziji koja je u martu predstavljena Sinodu SPC, a čiji je temelj bio ugovor iz 2012. godine. Taj nacrt je pripremao bivši ministar pravde Vladimir Leposavić koji je prije formiranja Vlade bio dio pravnog tima Mitropolije crnogorsko-primorske, dok ga je u Beogradu predstavio Episkopski savjet SPC u Crnoj Gori. Upravo je taj naziv bio jedan od najspornijih za vrh Beogradske patrijaršije, a da je problem sa tim nazivom imao i vrh vlasti u Srbiji je otkrio i predsjednik Srbije Aleksandar Vučić. ”Njihov politički plan u Crnoj Gori je bio da Mitropoliju crnogorsko-primorsku odvoje od SPC, da je proglase u početku pravoslavnom crkvom u Crnoj Gori i da se time vremenom Srbi asimiluju, nestanu i da postoji jasna dvotrećinska i tročetvrtinska većina crnogorskog pravoslavnog naroda”, rekao je Vučić ranije. Nije precizirao čiji je to plan bio. Episkopski savjet je osnovan 26. maja 2006. godine, odlukom Sabora SPC kojim je predsjedavao tadašnji patrijarh srpski Pavle, a tada je u upotrebu uveden i termin Pravoslavna crkva u Crnoj Gori. Po toj odluci Sabora koja je uvažavala okolnost da je Crna Gora postala nezavisna država, Pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori sačinjavaju eparhije Srpske pravoslavne crkve: Mitropolija crnogorsko-primorska i Eparhija budimljansko-nikšićka, kao i dijelovi eparhija Mileševske i Zahumsko-hercegovačke. Sabor SPC u maju ove godine, na kom je izabran novi mitropolit MCP Joanikije je ukinuo sve Episkopske savjete, a novi mitropolit nije dobio i titulu arhiepiskopa cetinjskog koju je imao Amfilohije, kao ni titulu egzarha sveštenoga trona pećkog. Cetinjski manastirfoto: Shutterstock Iz krugova bliskih vrhu SPC su te elemente označavali kao separatističke i zbunjujuće. Episkopski savjet je bilo tijelo koje je organizovalo litije na kojima se protestovalo protiv Zakona o slobodi vjeroispovijesti. Amfilohije je više puta javno optuživan za autonomašenje i u Beogradu mu se zamjeralo što govori o kontinuitetu Mitropolije crnogorsko-primorske sa istorijskom i autokefalnom Mitropolijom crnogorskom - Crnogorskom crkvom. ”Crnogorska pravoslavna crkva je zovem. To je bila Božija Crkva. I Hristova Crkva, prije i iznad svega. I kao takva je bila priznata u čitavome svijetu, kao što je i danas isto tako ta ista Crkva, Crnogorska pravoslavna crkva - Mitropolija crnogorska”, kazao je Amfilohije 2019. godine. Sadržaj Temeljnog ugovora ”Vijesti” objavljuju sadržaj posljednjeg nacrta Temeljnog ugovora u cjelosti. Crna Gora, koju zastupa Vlada Crne Gore i Srpska Pravoslavna Crkva (u daljem tekstu: strane ugovornice), U namjeri da urede pravni okvir međusobnih odnosa, Pozivajući se na međunarodno pravo i Ustavom Crne Gore zajemčenu slobodu vjeroispovijesti i načelo odvojenosti države i Crkve, na pravoslavno kanonsko pravo i Ustav Srpske Pravoslavne Crkve (u daljem tekstu: Ustav SPC), Polazeći od činjenice da je Hrišćanska Crkva na prostoru današnje Crne Gore prisutna od apostolskih vremena i njenog kontinuiteta kroz istorijsko pravoslavno i crkveno ustrojstvo od osnivanja Zetske, Budimljanske i Humske Episkopije (1219. g.) u sastavu Žičke Arhiepiskopije, Pećke Patrijaršije, odnosno Srpske Pravoslavne Crkve, I konstatujući da Srpsku Pravoslavnu Crkvu u Crnoj Gori čine, kao njen organski dio, Mitropolija Crnogorsko-Primorska i Eparhije Budimljansko-Nikšićka, Mileševska i Zahumsko-Hercegovačka, Uvažavajući istorijsku ulogu Srpske Pravoslavne Crkve, a posebno Mitropolije Crnogorsko-Primorske za vrijeme crnogorskih mitropolita-gospodara, kao i njenu ulogu u državnosti Crne Gore i društvenom, kulturnom i obrazovnom razvoju, Imajući u vidu da većinsko stanovništvo u Crnoj Gori pripada pravoslavnoj vjeroispovijesti, Sporazumjele su se o sljedećem: Član 1 Strane ugovornice potvrđuju da su Srpska Pravoslavna Crkva (u daljem tekstu: Crkva) i Crna Gora (u daljem tekstu: država), svaka u svom polju djelovanja, nezavisne i samostalne i obavezuju se da će u međusobnim odnosima u potpunosti poštovati to načelo. Strane ugovornice se obavezuju da će međusobno sarađivati u cilju cjelovitog duhovnog i materijalnog razvoja čovjeka i društva i unapređivanje opšteg dobra. Član 2 Crna Gora priznaje kontinuitet pravnog subjektiviteta i u skladu sa svojim stavom jemči Crkvi i njenim crkveno-pravnim licima (eparhijama, crkvenim opštinama, manastirima, zadužbinama, samostalnim ustanovamai fondovima i, prema crkvenoj namjeni, pojedinim hramovima) vršenje javnopravnih ovlašćenja u Crnoj Gori u skladu sa pravoslavnim kanonskim pravom i Ustavom SPC. Nadležna crkvena vlast ima pravo da samostalno uređuje nezinu unutrašnju organizaciju i da osniva, mijenja, ukida ili priznaje crkveno-pravna lica prema odredbama pravoslavnog kanonskog prava i Ustava SPC. Nadležna crkvena vlast o tim odlukama obavještava organ državne uprave radi evidentiranja crkveno-pravnih lica u skladu sa državnim propisima. Nadležni državni organ je dužan da postupi po prijavi nadležnih crkvenih vlasti. Član 3 Država jemči Crkvi, crkveno-pravnim licima, sveštenstvu, monaštvu i vjernicima slobodu održavanja duhovnih i administrativnih veza, saglasno pravoslavnom kanonskom pravu i Ustavu SPC, sa svojim najvišim crkvenim tijelima, sa drugim pomjesnim pravoslavnim crkvama, kao i sa vjerskim zajednicama. Član 4 Poštujući slobodu vjeroispovijesti, Crna Gora priznaje Crkvi slobodu vršenja njene apostolske jevanđelske misije, posebno u pogledu bogosluženja, ustrojstva, crkvene uprave, prosvjete i vjeske propovijedi. Član 5 Crkva ima isključivo i neotuđivo pravo na slobodu, u skladu sa potrebama i na osnovu pravoslavnog kanonskog prava i Ustava SPC, u Crnoj Gori uređuje sopstveno crkveno ustrojstvo, kao i da osniva, mijenja i ukida arhijerejska namjesništva, crkvene opštine, parohije, manastire i druge organizacione jedinice. Član 6 Crkva je nadležna za sva crkvena imenovanja, premještaje, smjene, dodjelu i oduzimanje crkvenih službi, u skladu sa pravoslavnim kanonskim pravom i Ustavom SPC. Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve je kao najviša crkvena vlast isključivo nadležan za izbor, hirotoniju i postavljanje arhijereja u eparhijama u Crnoj Gori, kao i za osnivanje, mijenjanje i ukidanje eparhija u skladu sa pravoslavnim kanonskim pravom i Ustavom SPC. Nadležne crkvene vlasti imaju pravo da u skladu sa pravoslavnim kanonskim poretkom i odgovarajućim crkvenim propisima donese odluke duhovne i disciplinske prirode bez ikakvog uplitanja državne vlasti. Član 7 Država jemči Crkvi slobodu bogosluženja, vjerskih obreda i ostalih vjerskih i humanitarnih djelatnosti. Bogosluženje, vjerski obredi i ostale vjerske djelatnosti se obavljaju u hramovima, drugim zgradama, na grobljima i prostorima u crkvenoj svojini, kao i na javnim mjestima, otvorenim prostorima i mjestima vezanim za značajne istorijske događaje ili ličnosti. Država jemči Crkvi nepovredivost prava svojine i državine nad manastirima, hramovima, zgradama i drugim nepokretnostima i prostorima u njenom vlasništvu, u skladu sa zakonodavstvom Crne Gore. Samo zbog izuzetnih razloga i sa izričitim pristankom crkvenih vlasti objekti i prostori iz stava 3 ovog člana mogu biti korišćeni u druge svrhe. U objektima i prostorima iz stava 3 ovog člana državni organi ne mogu preduzimati bezbjedonosne mjere bez prethodnog odobrenja nadležnih crkvenih organa, osim u slučajevima kada to nalažu razlozi hitnosti zaštite života i zdravlja ljudi. Prilikom održavanja bogosluženja ili vjerskih obreda na javnim mjestima i otvorenim prostorima (litije, hodočašća i slični crkveni obredi), nadležne crkvene vlasti će blagovremeno obavijestiti državne organe koji će osigurati javni red i bezbjednost ljudi i imovine. Član 8 U slučaju vođenja krivičnog postupka ili istrage o kliricima i vjerskim službenicima Crkve zbog eventualnih krivičnih djela koja su predviđena Krivičnim zakonikom, nadležni organi će o tome prethodno obavijestiti nadležnog arhijereja. Član 9 Tajna vjeroispovijesti je u potpunosti i uvijek nepovrediva. Član 10 Kao neradni dani za pravoslavne hrišćane u Crnoj Gori su predviđene nedjelje i sljedeći vjerski praznici: - Badnji dan (24. decembar po julijanskom/6. januar po gregorijanskom kalendaru), - Božić i Sabor Presvete Bogorodice (25. i 26. decembar/7. i 8. januar), - Veliki Petak, - Vaskrsni Ponedjeljak, - Prvi dan Krsne slave. Strane ugovornice se mogu dogovoriti o eventualnim promjenama neradnih dana ukoliko se za to ukaže obostrana potreba. Hram Hirstovog Vaskrsenjafoto: Savo Prelević Član 11 Crkva i crkveno-pravna lica imaju pravo da nasljeđuju, kupuju, posjeduju, koriste i otuđuju pokretna i nepokretna dobra, kao i da stiču i otuđuju imovinu, obavljaju privredne i druge djelatnosti prema odredbama pravoslavnog kanonskog prava i Ustava SPC, a u skladu sa zakonodavstvom Crne Gore. Imovina iz stava 1 koja predstavlja kulturnu baštinu Crne Gore ne može se otuđiti, niti iznijeti iz države bez saglasnosti Vlade Crne Gore, u skladu sa zakonodavstvom Crne Gore. Crkva može osnivati zadužbine i fondacije prema odredbama pravoslavnog kanonskog prava i Ustava SPC, a u skladu sa važećim zakonodavstvom Crne Gore. Član 12 Restitucija crkvenih pokretnih i nepokretnih dobara, oduzetih ili nacionalizovanih bez pravične naknade, biće izvršena u skladu sa zakonom koji će regulisati pitanje restitucije u Crnoj Gori uz prethodni dogovor sa nadležnim crkvenim vlastima. Nepokretnu i pokretnu imovinu koja treba da bude vraćena Crkvi u vlasništvo ili za koju će država obezbijediti pravičnu naknadu utvrdiće Mješovita komisija sastavljena od predstavnika strana ugovornica. Član 13 Crkva ima pravo da gradi hramove i crkvene objekte, kao i da proširuje i preuređuje postojeće, a u skladu sa važećim zakonodavstvom Crne Gore. Država se obavezuje da omogući Crkvi saradnju sa nadležnim državnim organima prilikom izrade prostorno-planskih dokumenata u cilju stvaranja uslova za izgradnju vjerskih objekata. Nadležni arhijerej donosi odluku o izgradnji crkvenog objekta u skladu sa pravoslavnim kanonskim pravom i Ustavom SPC i predlaže lokaciju za izgradnju objekata, a nadležne vlasti Crne Gore će prihvatiti predlog ukoliko ne postoje protivni objektivni razlozi javnog interesa. Nadležne vlasti u Crnoj Gori neće razmatrati zahtjeve za izgradnju vjerskih objekata koji nemaju pismeno odobrenje nadležnog eparhijskog Arhijereja, u skladu sa zakonom i autonomnim propisima Crkve. Država finansijski pomaže Crkvu, naročito obnovu i očuvanje pravoslavnih vjerskih objekata koji imaju kulturno-istorijsku vrijednost. Član 14 Država jemči Crkvi slobodu vršenja prosvjetne, kulturne, naučne, informativne, izdavačke i drugih djelatnosti koje su povezane sa njezinom duhovnom misijom, a u skladu sa važećim zakonodavstvom Crne Gore. Država jemči Crkvi pravo da posjeduje, štampa i izdaje knjige, novine, časopise i audio-vizuelne materijale vjerskog, prosvjetnog, kulturnog i naučnog sadržaja. Crkva ima pristup sredstvima javnog informisanja koja su dužna da vjerodostojno, objektivno i bez diskriminacije obavještavaju javnost o stavovima i djelatnostima Crkve. Crkva ima pravo da osniva i uređuje radio i televizijske stanice, a u skladu sa važećim zakonodavstvom Crne Gore. Član 15 Crkva ima pravo da u skladu sa Ustavom SPC osniva vjerske obrazovne ustanove za srednje i visoko obrazovanje sveštenika i vjerskih službenika. Osnivanje drugih obrazovnih institucija od strane Crkve reguliše se zakonom. Crkva ima pravo da osniva i uređuje ustanove kulture u skladu sa Ustavom SPC i važećim zakonodavstvom Crne Gore. Finansiranje prosvjetnih i kulturnih ustanova u Crnoj Gori, čiji je osnivač Crkva, kao i status njihovog osoblja i korisnika (lica koja ih pohađaju), bliže će se urediti posebnim sporazumom u skladu sa zakonom. Član 16 Država jemči pravo roditeljima i staraocima da svojoj djeci obezbijede vjersko obrazovanje u skladu sa sopstvenim uvjerenjima. Pravoslavna vjerska nastava u javnim školama biće regulisana posebnim ugovorom između strana ugovornica. Manastir Đurđevi stupovi u Beranamafoto: Rabrenović Član 17 Crna Gora jemči Crkvi pravo na pastirsku brigu o pravoslavnim vjernicima u oružanim snagama i policijskim službama, kao i onima koji se nalaze u zatvorima, javnim zdravstvenim ustanovama, sirotištima i svim ustanovama za zdravstvenu i socijalnu zaštitu javnog i privatnog tipa. Nadležni organi obezbjeđuju, u dogovoru sa nadležnim crkvenim vlastima, uslove da se pravoslavnim vjernicima omogući ostvarivanje slobode vjeroispovijesti, kao i bogoslužbeni prostor i posnu hranu za pravoslavne vjernike u bolnicama, zatvorima, vojsci, policiji, đačkim, studentskim i staračkim domovima. Član 18 Crkva ima pravo da osniva dobrotvorne i socijalne ustanove i organizacije u skladu sa zakonom. Ustanove iz stava 1 ovog člana svoju unutrašnju organizaciju i način rada regulišu statutima odobrenim od strane nadležne crkvene vlast, i imaju isti pravni položaj kao i državne ustanove iste namjene. Strane ugovornice mogu zaključiti posebne ugovore o međusobnoj saradnji državnih i crkvenih dobrotvornih, socijalnih, zdravstvenih, obrazovnih i sličnih ustanova. Član 19 U cilju praćenja primjene Ugovora i unapređenja saradnje između strana ugovornica obrazovaće se Mješovita komisija sa jednakim brojem predstavnika. Mješovita komisija se sastaje po potrebi, a najmanje jednom u šest mjeseci. Ugovor se zaključuje na neodređeno vrijeme, a može se mijenjati saglasnošću strana ugovornica. Član 20 Ugovor je sačinjen u četiri istovjetna primjerka od kojih se po dva nalaze kod svake strane ugovornice. Ugovor stupa na snagu danom potpisivanja. Ugovor će se objaviti u “Službenom listu Crne Gore” i “Glasniku” - Službenom listu Srpske Pravoslavne Crkve.
  13. BRUTALNA TUČA TARE I MILJANE SE NASTAVILA: Simova pala na provokacije, zaletela se kao FURIJA I NOKAUTIRALA KULIĆEVU! (VIDEO) WWW.KURIR.RS Nakon što su se već jednom u toku večeri žestoko pobile, sukob Miljane Kulić i Tare Simov je obnovljen, te je Kulićeva izvukla deblji kraj.foto: PrintscreenPinkNaime, ... Читава прича са овим демонским програмима је смишљена тако да сви од ње профитирају и да се сви њоме баве. То што је не неко не гледа на телевизији, није никаква заштита. Сви интернет портали, или они који се највише прате, преносе "најважније" "догађаје" из ових кућа лудила, агресије и разврата. Просто је неизбежно да не будете обавештени о томе шта се тамо дешава. Довољно је и само прочитати наслове. Имали смо раније девојку од двадесет и нешто година која је била у љубавној вези са човеком од преко шездесет година, па се то одвијало у неком ријалитију. Сада, колико видим, у ријалитију је нека малолетница која блудничи са другим учесником. Наравно, свако мало ту су међу учесницима, између осталог, свађе, насиље и туче, и мушкараца и жена. И све то траје годинама. Горе и бесрамније не може бити. Правна регулатива је на страни ђубровизија које ово емитују, државно регулаторно тело (РЕМ) је уцењено или поткупљено и не реагује. Оно што ме највише занима и чуди, јесте да СПЦ не реагује. Ако данас има нешто у јавости што је пример свега антихришћанског, то су ови програми. Просто, примењени демонизам. Не могу да верујем да нико у Цркви не налази за сходно да подигне глас и затражи забрану. Синод? Патријарх?
  14. ЦЕДЕМ: Највише поверења грађани имају у Српску православну цркву 47,3 одсто Најмање повјерења грађани имају у Црногорску православну цркву 10,1 одсто Од ИН4С - 14/12/2021 Истраживање које је спроведено од 1.до 11. децембра, на узорку од 1.022 испитаника, показује да би Демократску партију социјалиста, уколико би наредне седмице били одржани парламентарни избори, подржало 30,5 одсто грађана, Демократски фронт 20,4 одсто, а Демократе 19,3 одсто. Према истраживању ЦЕДЕМ-а, Грађански покрет УРА добио би подршку 6,2 одсто испитаника, док би за Бошњачку странку гласало 6,1 одсто црногорских грађана. Социјалдемократска партија добила подршку 4,3 одсто испитника, а Социјалистичка народна партија 2,9 одсто грађана. Истраживање показаује да би за Социјалдемократе гласало 2,4 одсто испитаника. Исту подршку грађана добила би Албанска алтернатива, а Уједињеној Црној Гори глас би дало два одсто испитаника. Директорица ЦЕДЕМ-а Милена Бешић рекла је да 22 одсто испитаника сматра да су нови избори једино рјешење политичке кризе у Црној Гори, а 18 одсто да је рјешење постојећа влада без реконструкције. Она је казала да 16,9 одсто црногорских грађана сматра да је рјешење политичке кризе потпуно нова влада, коју ће формирати странке тренутне парламентарне већине. Према ријечима Бешић, 10,5 одсто испитаника сматра да је рјешење мањинска влада уз подршку ДПС-а и партнера. Како је навела, за 3,6 одсто црногорских грађана рјешење политчке кризе је мањинска влада без подршке ДПС-а, а 29,1 одсто нема став или не зна одговор. Бешић је казала да 46,8 одсто грађана сматра да се Црна Гора креће погрешним путем, а 24,6 одсто правим. – Из оцјена и ставова видимо да се наставља тренд смањења повјерења у институције. То је свима сигнал да се позитивне промјене у друштву, политици и на јавној сцени морају десити– рекла је Бешић. Према истраживању, најбоље оцијењени ресор је Министарство финансија и социјалног старања, а најгоре Министарство правде, људских и мањинских права. Бешић је казала да је најбоље оцијењени политичар предсједник Скупштине Алекса Бечић са просјечном оцјеном 2,5, слиједе предсједник Црне Горе Мило Ђукановић са оцјеном 2,35 и вицепремијер Дритан Абазовић са просјечном оцјеном 2,23. Премије Здравко Кривокапић добио је просјечну оцјену 2,19. Највише поверења грађани имају у Српску православну цркву 47,3 одсто. Готово исто поверења имају у систем образовања 47,2 одсто. У здравствени систем вјерује 45, 9 одсто грађана. Институцијама Владе, Предсједника Црне Горе и Скупштини вјерује 28 дсто грађана. Најмање повјерења грађани имају у Црногорску православну цркву 10,1 одсто. Ако би у овом тренутку био одржан попис, 44,7 одсто грађана би се изјаснило као Црногорци, 33 одсто као Срби, 7,9 одсто као Бошњаци, 4,6 одсто као Албанци. Као Муслимани би се изјаснило 5,1 одсто грађана.
  15. Због чега су се људи који се налазе изван Цркве забринули због одлуке Синода да се забрани деловање свештеника и монаха на интернету без благослова патријарха? На седници Синода Српске православне цркве, одржаној крајем августа ове године, донета је одлука да се забрани деловање свештеника и монаха на интернету без благослова Његове светости или надлежног епископа. Ово је потпуно уобичајена и разумна одлука у којој виши орган прописује понашање нижег органа у једној хијерархијској организацији каква је СПЦ. Ништа необично: код свештеника и монаха се појавило неко понашање које је можда у почетку било добронамерно и сврсисходно, а онда се касније у неким случајевима отело контроли и почело да буде штетно и по Цркву и по вернике и по саме „интернет-ратнике“ или „интернет-мисионаре“. И логично, онај ко је одговоран за управљање Црквом („лађом спасења“) скреће пажњу превише занесеним члановима клира на њихове обавезе и њихове способности на које су можда заборавили, заиграни у занимацији званој интернет. Уједно, да се не би стварала „зла крв“, да се неко не би нашао повређен или увређен, као и сваки брижни отац, Његова светост играње забрањује свој деци а тек касније ће бити појединачно процењивано ко поред својих уобичајених обавеза (читај: домаћих задатака) има времена, способности, знања, снаге и умећа да се игра овом игрицом на корист а не на штету (и своју и своје пастве, а и Цркве у целини). Ово је потпуно разумна одлука: нема свако у клиру оне способности и она знања која мисли да има. А није свако способан за све за шта мисли да је способан. Жабље сагледавање Али ова, иако потпуно оправдана и разумна, а што је најважније унутарцрквена, одлука изазвала је бурне реакције великог броја грађаниста који су изван Цркве. Они који нити су верници, нити се осећају делом Цркве, нити их уопште интересује мисија Цркве, одједном су се нашли повређени ониме што је сваком у Цркви потпуно јасно и логично: унутар Цркве постоји свој ред, постоје своја правила, постоји своја „демократија“ која се код нас у Цркви зове – домострој спасења (смирење, послушање, узрастање,…). Тако да они који су сами себе оставили ван Цркве почињу да својим ванцрквеним аршином мере унутарцрквене односе. Зашто се ово дешава? Зашто људе који су изван Цркве интересује унутарцрквена организација? Јасно је да њих уопште не занима нити како да наша Црква буде јача, нити како да чланови клира боље обављају своје обавезе (код нас у Цркви се то зове послушање), нити како да Црква оствари своју мисију у свету. Они имају свој интерес који им је задат и у функцији остваривања тог интереса и делују. А њихов интерес није никаква тајна иза седам печата: политичка борба. Нема ту никакве „теорије завере“ или „тајних знања“ већ је све отворено и јасно: у односу на своје политичке ставове они све друштвене актере сврставају и процењују. А Црква је један од најважнијих друштвених актера – те стога и њу треба сврстати, сместити, проценити, премерити и одмерити (дневно)политичким аршином. Отуд се и појављује трагикомично премеравање свевремене и ванвремене Богочовечанске установе – малим, овоземаљским, привременим „демократометром“. А свевремено и надвремено се не може ни појмити а камоли премерити приземним и привременим. До којих су резултата мерења Цркве демократометром дошли ови „демократобрижници“? „Одакле гледаш тако и видиш“ – ако се гледа из жабље перспективе – жабље и сагледаваш. Ону одлуку која има свој дубљи смисао и свој лековит утицај и на чланове клира и на паству, а и на грађанство и друштво у целини (јер спречава профанацију Цркве у његовим очима) – „демократобрижници“ виде само као дневнополитички потез. Мудра и вишезначна одлука се банализује и своди на питање „да ли ће чланови клира моћи да буду опозиционо настројени и као такви делују на интернету“? (!) Ваистину жабље сагледавање! Као да се Христос није оваплотио у телу, пострадао и васкрсао, као да Свети Дух није сишао на апостоле на Педесетницу (рођендан Цркве), као да Црква нема своју есхатолошку димензију која нас припрема за вечност – све се банализује и своди на свештеничку критику власти и баналну припрему (још једне) обојене револуције око избора с пролећа следеће године!?! Ако ли неко неће да ванвременско и вечно сагледава кроз калеидоскоп обојених револуција – тај је необразован, затуцан, заостао, непросвећен – једном речју „недемократичан“. То нам поручују демократобрижници. Одбрана Цркве Остаје најважније питање: а зашто наизглед образовани људи, светски (тачније: световни) људи, грађанска интелигенција (тачније: спонзорисани аутошовинисти) себе сматра просвећеном, образованом, „одтуцаном“, напредном – а појма нема ни шта је информационо-психолошки рат нити како тај интернет и те друштвене мреже уопште раде? Одговор може бити само један: још одавно је примећено да је духу и уму као и телу потребан напор да би остао у форми. Ако се у дужем временском периоду добијају редовна плаћања из иностранства за банално „троловање“ и писање припростих пљувачких чланака против Цркве зарад дневнополитичких трвења – полако и неумитно се закржљава. Закржљава се и ментално и духовно, а и образовно. У јуну ове године изашла је моја књига Хибридни рат против Српске православне цркве у којој постоји део „Црква и информационо друштво“ у коме се барем оквирно говори и о опасностима од влоговања и деловања клира на интернету и друштвеним мрежама. Влоговање, писање коментара на друштвеним мрежама, мисионарење путем платформи – има своје законитости које су откривене у последњих деценију и нешто од кад постоје друштвене мреже. И те тенденције и законитости су (нажалост) универзалне – појављују се без обзира да ли су у питању свештеник и монах или тинејџер, инфлуенсерка и екстремиста. Ово су потпуно нови, универзални феномени који су тек недавно уочени на глобалном нивоу и тек предстоји дубље проучавање. Инфохоличност, дигитална деменција, затварање под информациону куполу, тежња ка екстремима, ехо-коморе, СОП (или ФоМО) синдром, цензура и аутоцензура и још много тога су глобални феномени који нису особеност деловања свештеника на интернету у Србији данас. Одлука Синода је усмерена на заштиту Цркве, клира и пастве од ових феномена, а не против учешћа свештеника и монаха у политичкој борби. Али од ситуиране, (задригле) и редовно финансиране „грађанске интелигенције“ која већ све зна (из приручника за обојене револуције) и већ свему подучава све и свакога, а посебно нас „мрачњаке“ – заиста не могу да очекујем да прочитају и освоје преко 400 страна књиге. А да се јавно полемише са људима који не само да не знају ништа о томе о чему суде већ им и није циљ да нешто сазнају или дођу до неке истине јер су плаћени само да блате и банализују задату мету – нема смисла и није мој ниво. Зато бих желео да уместо полемичких чланака, једноставно, у неколико наставака, објавим барем неколико страна из књиге. Сходно томе ћу у следећих неколико наставака објавити мали део књиге који се односи само на друштвене мреже и деловање на интернету (нешто мање од 10 одсто садржаја књиге). За „одтуцане“, закржљале сорошевске интелектуалце и то је, како рачунам, негде на горњој граници онога што могу да прочитају и осмисле. А за нашу православну читалачку публику – то ће таман бити „предјело“, јер су навикли да читају и дубље и свестраније сагледавају проблеме. Слободан Стојичевић је аутор књига „Мрежни рат против Срба“ и „Хибридни рат против Српске православне цркве“. Ексклузивно за Нови Стандард. Насловна фотографија: spc.rs Извор Нови Стандард View full Странице
  16. Због чега су се људи који се налазе изван Цркве забринули због одлуке Синода да се забрани деловање свештеника и монаха на интернету без благослова патријарха? На седници Синода Српске православне цркве, одржаној крајем августа ове године, донета је одлука да се забрани деловање свештеника и монаха на интернету без благослова Његове светости или надлежног епископа. Ово је потпуно уобичајена и разумна одлука у којој виши орган прописује понашање нижег органа у једној хијерархијској организацији каква је СПЦ. Ништа необично: код свештеника и монаха се појавило неко понашање које је можда у почетку било добронамерно и сврсисходно, а онда се касније у неким случајевима отело контроли и почело да буде штетно и по Цркву и по вернике и по саме „интернет-ратнике“ или „интернет-мисионаре“. И логично, онај ко је одговоран за управљање Црквом („лађом спасења“) скреће пажњу превише занесеним члановима клира на њихове обавезе и њихове способности на које су можда заборавили, заиграни у занимацији званој интернет. Уједно, да се не би стварала „зла крв“, да се неко не би нашао повређен или увређен, као и сваки брижни отац, Његова светост играње забрањује свој деци а тек касније ће бити појединачно процењивано ко поред својих уобичајених обавеза (читај: домаћих задатака) има времена, способности, знања, снаге и умећа да се игра овом игрицом на корист а не на штету (и своју и своје пастве, а и Цркве у целини). Ово је потпуно разумна одлука: нема свако у клиру оне способности и она знања која мисли да има. А није свако способан за све за шта мисли да је способан. Жабље сагледавање Али ова, иако потпуно оправдана и разумна, а што је најважније унутарцрквена, одлука изазвала је бурне реакције великог броја грађаниста који су изван Цркве. Они који нити су верници, нити се осећају делом Цркве, нити их уопште интересује мисија Цркве, одједном су се нашли повређени ониме што је сваком у Цркви потпуно јасно и логично: унутар Цркве постоји свој ред, постоје своја правила, постоји своја „демократија“ која се код нас у Цркви зове – домострој спасења (смирење, послушање, узрастање,…). Тако да они који су сами себе оставили ван Цркве почињу да својим ванцрквеним аршином мере унутарцрквене односе. Зашто се ово дешава? Зашто људе који су изван Цркве интересује унутарцрквена организација? Јасно је да њих уопште не занима нити како да наша Црква буде јача, нити како да чланови клира боље обављају своје обавезе (код нас у Цркви се то зове послушање), нити како да Црква оствари своју мисију у свету. Они имају свој интерес који им је задат и у функцији остваривања тог интереса и делују. А њихов интерес није никаква тајна иза седам печата: политичка борба. Нема ту никакве „теорије завере“ или „тајних знања“ већ је све отворено и јасно: у односу на своје политичке ставове они све друштвене актере сврставају и процењују. А Црква је један од најважнијих друштвених актера – те стога и њу треба сврстати, сместити, проценити, премерити и одмерити (дневно)политичким аршином. Отуд се и појављује трагикомично премеравање свевремене и ванвремене Богочовечанске установе – малим, овоземаљским, привременим „демократометром“. А свевремено и надвремено се не може ни појмити а камоли премерити приземним и привременим. До којих су резултата мерења Цркве демократометром дошли ови „демократобрижници“? „Одакле гледаш тако и видиш“ – ако се гледа из жабље перспективе – жабље и сагледаваш. Ону одлуку која има свој дубљи смисао и свој лековит утицај и на чланове клира и на паству, а и на грађанство и друштво у целини (јер спречава профанацију Цркве у његовим очима) – „демократобрижници“ виде само као дневнополитички потез. Мудра и вишезначна одлука се банализује и своди на питање „да ли ће чланови клира моћи да буду опозиционо настројени и као такви делују на интернету“? (!) Ваистину жабље сагледавање! Као да се Христос није оваплотио у телу, пострадао и васкрсао, као да Свети Дух није сишао на апостоле на Педесетницу (рођендан Цркве), као да Црква нема своју есхатолошку димензију која нас припрема за вечност – све се банализује и своди на свештеничку критику власти и баналну припрему (још једне) обојене револуције око избора с пролећа следеће године!?! Ако ли неко неће да ванвременско и вечно сагледава кроз калеидоскоп обојених револуција – тај је необразован, затуцан, заостао, непросвећен – једном речју „недемократичан“. То нам поручују демократобрижници. Одбрана Цркве Остаје најважније питање: а зашто наизглед образовани људи, светски (тачније: световни) људи, грађанска интелигенција (тачније: спонзорисани аутошовинисти) себе сматра просвећеном, образованом, „одтуцаном“, напредном – а појма нема ни шта је информационо-психолошки рат нити како тај интернет и те друштвене мреже уопште раде? Одговор може бити само један: још одавно је примећено да је духу и уму као и телу потребан напор да би остао у форми. Ако се у дужем временском периоду добијају редовна плаћања из иностранства за банално „троловање“ и писање припростих пљувачких чланака против Цркве зарад дневнополитичких трвења – полако и неумитно се закржљава. Закржљава се и ментално и духовно, а и образовно. У јуну ове године изашла је моја књига Хибридни рат против Српске православне цркве у којој постоји део „Црква и информационо друштво“ у коме се барем оквирно говори и о опасностима од влоговања и деловања клира на интернету и друштвеним мрежама. Влоговање, писање коментара на друштвеним мрежама, мисионарење путем платформи – има своје законитости које су откривене у последњих деценију и нешто од кад постоје друштвене мреже. И те тенденције и законитости су (нажалост) универзалне – појављују се без обзира да ли су у питању свештеник и монах или тинејџер, инфлуенсерка и екстремиста. Ово су потпуно нови, универзални феномени који су тек недавно уочени на глобалном нивоу и тек предстоји дубље проучавање. Инфохоличност, дигитална деменција, затварање под информациону куполу, тежња ка екстремима, ехо-коморе, СОП (или ФоМО) синдром, цензура и аутоцензура и још много тога су глобални феномени који нису особеност деловања свештеника на интернету у Србији данас. Одлука Синода је усмерена на заштиту Цркве, клира и пастве од ових феномена, а не против учешћа свештеника и монаха у политичкој борби. Али од ситуиране, (задригле) и редовно финансиране „грађанске интелигенције“ која већ све зна (из приручника за обојене револуције) и већ свему подучава све и свакога, а посебно нас „мрачњаке“ – заиста не могу да очекујем да прочитају и освоје преко 400 страна књиге. А да се јавно полемише са људима који не само да не знају ништа о томе о чему суде већ им и није циљ да нешто сазнају или дођу до неке истине јер су плаћени само да блате и банализују задату мету – нема смисла и није мој ниво. Зато бих желео да уместо полемичких чланака, једноставно, у неколико наставака, објавим барем неколико страна из књиге. Сходно томе ћу у следећих неколико наставака објавити мали део књиге који се односи само на друштвене мреже и деловање на интернету (нешто мање од 10 одсто садржаја књиге). За „одтуцане“, закржљале сорошевске интелектуалце и то је, како рачунам, негде на горњој граници онога што могу да прочитају и осмисле. А за нашу православну читалачку публику – то ће таман бити „предјело“, јер су навикли да читају и дубље и свестраније сагледавају проблеме. Слободан Стојичевић је аутор књига „Мрежни рат против Срба“ и „Хибридни рат против Српске православне цркве“. Ексклузивно за Нови Стандард. Насловна фотографија: spc.rs Извор Нови Стандард
  17. У више наврата последњих година Вук Драшковић је у својим обраћањима и написима тешко оптуживао СПЦ, износио различите грубе неистине и дисквалификације протв СПЦ, не бирајући речи. То се десило и сада, непосредно пре устоличења митрополита Јоаникија, а и после устоличења. Најпре је објавио текст "Буна под Ловћеном" https://www.portalanalitika.me/clanak/buna-pod-lovcenom, a после Јоаникијевог устоличења је дао интервју на N1 https://www.youtube.com/watch?v=DZ7MqTHkS50 у коме каже да су "СПЦ и црногорска влада ранили и згазили Цетиње", да "Цетињани памте веселије сахране од насилног, бруталног и хеликоптерског устоличења једног попа, свештеника који пориче и Цррну Гору и Црногорце назива печуркама после кише", да он то "не би назвао верским устоличењем, јер у том чину нема нигде Христа ни трунке добре намере" (од 2:30), да га највише брине "претварање СПЦ у установу, организацију која се одриче Христа, јер не сме Црква да прибегава насиљу, да проповеда мржњу, не сме да дели ни људе, ни народе, ни породице, и у том тренутку када каже "нација је наш врховни ауторитет", тог тренутка она је одметнута од Христа" (од 18:40). Поставља се питање - докле ће СПЦ трпети његове антицрквене харанге? Није ли време да, у складу са његовом реториком, потврди његову неприпадност СПЦ? Што је много, много је...
  18. Поводом 350-годишњице упокојења Светог и богоносног оца нашег Василија Острошког, у продукцији Телевизије Храм, приређен је документарни филм „Свети Василије Острошки-сведок Васкрсењаˮ аутора катихете Бранислава Илића. О наведеном филму уочи премијерног приказивања које је најављено за 13. септембар у 19.30ч, извештавају медији Српске Православне Цркве. Доносимо звучне записе прилогâ са црквених радио-станица: Шести Фестивал хришћанске културе у Епархији тимочкој биће одржан од 13. до 21. септембра у Зајечару Најава: Уживо пренос отварања VI Фестивала хришћанске културе и трибине о филму "Свети Василије Острошки-сведок васкрсења" Катихета Бранислав Илић за Радио "Светигору": Братска љубав свештенства и верног народа Митрополије црногорско-приморске уткана је у филм о Светом Василију Катихета Бранислав Илић за Радио "Златоусти": Документарни филм о Светом Василију Острошком је каменчић у мозаику љубави према чудотворцу острошком Катихета Бранислав Илић у емисији "Гост радија": Темељи документарног филма о Светом Василију налазе у студију Радио-Беседе Катихета Бранислав Илић за Радио-Глас: Премијера документарног филма о Светом Василију биће сабрање под светитељевим молитвеним омофором Катихета Бранислав Илић за Радио-Глас: Фестивал хришћанске културе нас укрепљује и обогаћује благословеним садржајима Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  19. Analitičari: Na Saboru o podeli eparhija i o papi BEOGRAD - Srpska pravoslavna crkva (SPC) još nije potvrdila kada će početi redovno, majsko zasedanje Svetog arhijerejskog sabora, ali analitičari ocenjuju da bi na njemu trebalo da se razgovara o podeli eparhija, penzionisanju pojedinih vladika, (ne)dolasku pape u Srbiju i odnosu sa Ruskom pravoslavnom crkvom (RPC). Analitičari Mirko Đorđević i Živica Tucić slažu se da bi na dnevnom redu ovogodišnjeg majskog zasedanja najvišeg crkvenog tela mogla da budu pitanja vezana za predlog RPC o obnavljanju dijaloga između SPC i Makedonske pravoslavne crkve, ali i statusu, za sada, kanonski nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve. Đorđević je, naime, podsetio da je mitropolit Ruske pravoslavne crkve Ilarion, zadužen za spoljnu politiku RPC, tokom prošlogodišnjeg boravka u Crnoj Gori rekao da bi Crnogorska pravoslavna crkva mogla da dobije autonomiju, što je tada SPC odbila kao neprihvatljivo. Ilarion je, tokom nedavne posete ruskog patrijarha Kirila Sofiji, kazao da bi SPC mogla da pokrene i dijalog o rešavanju statusa Makedonske pravoslavne crkve, što je bilo neprihvatljivo za Bugarsku pravoslavnu crkvu. "Mora se razmotriti pitanje stanja u Makedoniji, jer tamo je došlo do zastoja u pregovorima između Beograda i Skoplja o rešavanju makedonskog crkvenog pitanja. Moguće je da se tu čeka prvo rasplet slučaja arhiepiskopa Jovana Vraniškovskog, da bi taj dijalog bio obnovljen", rekao je Tucić, Tanjugu. Đorđević i Tucić se slažu i da bi podela eparhija među kojima je i beogradsko-karlovačka, kojom sada rukovodi patrijarh Irinej, mogla biti tema predstojećeg Sabora. Inače, neuobičajeno vladike SPC se nisu okupile prošlog oktobra, kada je održavano uobičajeno jesenje zasedanje ovog najvišeg crkvenog tela. U Crkvi su objasnili da nije bilo dovoljno značajnijih tema zbog kojih bi se vladike okupile u Beogradu. Patrijarh srpski Irinej rekao je ranije Tanjugu da majsko zasedanje "neće biti spektakularno", odnosno da će se to telo baviti "životom Crkve". Đorđević, međutim, veruje da će na dnevnom redu gotovo izvesno pitanje odlaska u penziju pojedinih vladika jer je, kako smatra, Crkvi potrebno podmlađivanje. On tvrdi da jedan broj vladika traži penziju, podsetivši istovremeno i da je nedavno objavljeno da i mitropolit crnogorsko-primorski traži penziju. Kako je ranije rekao podgorički paroh Velibor Džomić, mitropolit je najavio penzionisanje po državnim propisima, ali ne i po crkvenim, tako da će on i ubuduće obavljati funkciju mitropolita crnogorsko-primorskog. "U duhu crkvenih propisa to nije sporno, jer već imamo neke penzionisane, odnosno umirovljene vladike. Međutim, treba dodati da su se neke vladike poput mileševskog Filareta, usprotivile tome, tako da će to pitanje svakako biti razmatrano na ovogodišnjem Saboru", rekao je Đorđević Tanjugu. On je istakao da bi na dnevnom redu trebalo da se nađe i pitanje koje se tiče ranije najavljivane posete pape Beneditka XVI Srbiji u vreme obeležavanja Milanskog edikta u Nišu, naredne godine. "Patrijarh Irinej je u više navrata isticao da bi bilo dobro da se sretne s papom, ako ne pre ono 2013. godine na proslavi Milanskog edikta u Nišu", rekao je Đorđević koji podsetio, međutim, da su vladike oko tog pitanja podeljene. On je ukazao da bi ta poseta bila veoma dobra i za Crkvu i za državu, jer bi bila znak zbližavanja hrišćana Evrope, a za državu popravljanje imidža narušenog poslednjih decenija. Tanjug http://www.tanjug.rs/novosti/42667/analiticari--na-saboru-o-podeli-eparhija-i-o-papi.htm
  20. Лидери ДФ-а Андрија Мандић и Милан Кнежевић добили су благослов од патријарха Порфирија да у новој влади чувају и бране интересе Српске православне цркве (СПЦ) и верујућег народа Црне Горе, саопштено је из тог савеза. Мандић и Кнежевић су се са патријархом Порфиријем састали по повратку из Русије. „У срдачном и братском разговору, лидери ДФ-а су добили благослов од његове светости патријарха Порфирија да у новој влади чувају и бране интересе наше свете Српске православне цркве и верујућег народа Црне Горе“, наводи се у саопштењу ДФ-а достављеном медијима. Порфирије је, како се наводи, истакао да поштује борбу коју су лидери ДФ-а водили у времену „напада на част, имовину и достојанство СПЦ“, преноси Танјуг. Наводи се и да су лидери ДФ-а патријарху пренели „жеље верујућег народа да ускоро дочека свог патријарха Порфирија у светињама Српске православне цркве у Црној Гори“. Мандић и Кнежевић добили благослов да бране интерес СПЦ RS.SPUTNIKNEWS.COM Лидери ДФ-а Андрија Мандић и Милан Кнежевић добили су благослов од патријарха Порфирија да у новој влади чувају и...
  21. У ноћи између 29. и 30. јуна украдена је црквена застава СПЦ са улазне капије манастира Грачанице која се повремено истиче на том месту, за велике црквене празнике или свечаности. На друштвеним мрежама појавила се слика маскираног лица са заставом Албаније како гази црквену заставу. Имајући у виду величину заставе реч је о застави која је скинута са улаза у манастир. Овај најновији инцидент показује повећани степен угрожености верских права и слобода и уопште безбедности објеката СПЦ на Косову и Метохији. Застава СПЦ је српска тробојка са знаком крста и четири оцила, што је регулисано Уставом СПЦ. Овај симбол потиче још из раних хришћанских времена и симболизује Христа као цара над царевима. Епархија рашко-призренска пријавила је овај инцидент Косовској полицији уз захтев да се манастир додатно обезбеди. Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
  22. Изјава црногорског премијера Здравка Кривокапића о спорним члановима у Темељном уговору који та држава треба да потпише са Српском православном црквом само су домишљања и изговори да уговор у ствари не буде потписан, сматра Богољуб Шијаковић, професор Богословског факултета у Београду. Неколико пута најављивано, па одлагано потписивање Темељног уговора између Владе Црне Горе и СПЦ иако је, како је јавност била обавештена, све било усаглашено, изгледа да је добило разјашњење. После различитих порука премијера Кривокапића, на крају и оне да потпис треба ставити на јесен, на дан упокојења блаженопочившег митрополита Амфилохија, сада је премијер изашао са конкретним разлозима због којих уговор није потписан. Кривокапић- спорна два члана и преамбула Црногорски премијер је за ТВ Вијести изјавио је да су спорна два чланa Темељног уговора са СПЦ и његова прембула и да је у петак писмом обавестио патријарха СПЦ Порфирија о ставу владе Црне Горе о томе. Један члан се, како је казао, односи на увођење нова три верска празника чиме би број верских празника у Црној Гори био већи него што то Законом о верским празницима дозвољава. Споран је и део члана који се односи на имовинска питања, када имовина није катастарски уписана. Шта је спорно у прембули није објаснио. За Шијаковића који је учествовао у усаглашавању Темељног уговора, изјава Кривокапића је, како каже – чудна. Објашњава и зашто. Шијаковић- све је већ било усаглашено На питање шта је конкретно спорно да се уведу нова три празника – Свети Сава, Свети Петар Цетињски и Свети Василије Острошки, он каже да заправо није ништа и да уз малу корекцију све може да остане у складу са црногорским Законом о празницима тако што би то били празници за које нису предвиђени нерадни дани. Шијаковић не види проблем ни са имовином која није уписана у катастар. „Оно што није катастарски уписано биће катастарски уписано у складу са Законом. Нико не тражи да се упише туђа имовина на име Цркве него оно што није уписано да се упише у нормалној процедури, у складу са законом. Зна се како се имовина доказује и уписује у катастар“. Зашто није укњижена имовина А зна се, како каже, и зашто Црква није могла од 1945. да катастарски укњижи своју имовину - јер јој то није било дозвољено. Подсећа, такође, да је обавеза државе Црне Горе била да донесе закон о реституцији имовине Цркава и верских заједнице. Црна Гора је својевремено донела закон о реституцији из ког је искључила Цркве и верске заједнице и у њему још пре десетак година навела да ће то питање бити регулисано посебним законом. А тог закона, додаје он, нема ни на видику. На питање шта је спорно у преамбули, Шијаковић каже да може само да процењује, јер Кривокапић то није прецизирао. Он подсећа да преамбула нема правно дејство, већ представља исказивање воље и ко потписује Темељни уговор. „Оно што је битно за преамбулу у овом случају јесте да се у њој дефинишу стране које потписују уговор. Те стране постоје и оне су дефинисане и ниједна од две стране не може да дефинише ону другу. Не настају те две стране на темељу уговора, него претходно већ постоје да би склопиле уговор“, истиче професор Богословског факултета у Београду. Он се, каже, прибојава да једна страна жели у преамбули да дефинише другу страну, њен идентитет, њен правни субјективитет, што је недопустиво. Кога хоће Подгорица као потписника уговора На питање кога би онда то званична Подгорица хтела за потписника уместо Српске православне цркве, Шијаковић каже - рецимо непостојећу православну цркву у Црној Гори. „То је један апстрактум који нигде не постоји. Не постоји ниједна Црква на планети која се зове Православна црква. У правном промету идентитет мора бити онакав кав он јесте, а он гласи Српска православна црква“, јасан је Шијаковић. На констатцију да јавност тек сада сазнаје да је било неких проблема са Темељним уговором са СПЦ, наш саговорник каже да се све време прави нека мистификација око њега. То је, како напомиње, један обичан, врло једноставан правни акт за чије потписивање Влада Црне Горе има посебан мотив да би била отклоњена дискриминација. И сама је то више пута наглашавала, јер једино са СПЦ није потписала тај уговор. Изговори да се Темељни уговор не потпише За њега је, каже, просто фрапантно то што је црногорски премијер изјавио да би да је потписао Темељни уговор одмах био ухапшен под оптужбом за велеиздају државе. Невероватно му је, истиче он, да то тако неко може да појми, јер потписивање таквог уговора је управо у интересу државе, поготово када се сагледава историјска улога и мисија Митрополије црногорско-приморске СПЦ. Она је управо главни стуб те државе која их нема много, а у неким периодима историје је била и једини. Неодговорно је тако третирати и Митрополију и СПЦ, истиче Шијаковић. Шијаковић: „Спорни“ чланови Темељног уговора са СПЦ - нови изговор да га Црна Гора не потпише RS.SPUTNIKNEWS.COM Изјава црногорског премијера Здравка Кривокапића о спорним члановима у Темељном уговору који та држава треба да потпише са Српском православном црквом само су...
  23. У згради Владе Републике Српске данас, 4. јуна 2021. године, представљена је мобилна апликација “Николај” чију је израду подржало Министарство за научно-технолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске уз благослов Епископа бањалучког г. Јефрема, сазнаје Радио „Слово љубве“ благодарећи јеромонаху Илариону, сабрату манастира Осовица. Апликација евидентира око 4500 храмова Српске Православне Цркве на простору бивше Југославије где живи или је живео српски народ. Доступни су геолокацијски сервиси и кратак опис са фотографијом, за android и iOS платформе. Министар за научно-технолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске, Срђан Рајчевић, истакао је да је дигитализација културне баштине српском народу преко потребна. Рајчевић је навео да је апликација превасходно намењена туристима али и свима који желе да посете богомоље СПЦ, те је додао да ће ресорно министарство подржати све сличне пројекте. “Потребно је да свету покажемо са каквом баштином располажемо, те да у сарадњи са СПЦ евидентирамо све наше богомоље”, рекао је министар Рајчевић у своме обраћању присутнима. Аутор апликације Срђан Бијелић рекао је да је било потребно годину и по дана како би се идеја спровела у дело, те да се из писаних и електронских појединачних медија подаци о богомољама преточе на телефоне. У име Његовог Преосвештенства Епископа бањалучког г. Јефрема, клира, свих оних који ће користити ову апликацију, у име братства манастира Осовица, као и у своје лично име присутнима се обратио настојатељ манастира Осовица Теофил (Димитрић), захваливши се људима сабраним у Николај тиму, који су својом љубављу, трудом и залагањем реализовали идеју о стварању апликације Николај. Ова апликација ће засигурно бити пример и подстрек за нове и благословене пројекте који су савременом човеку насушно потребни. Николај тим чине: Недељко Смиљанић, Срђан Бијелић и Срђан Станковић. Овим подухватом отргнуте су од заборава све наше дивне Светиње – цркве и манастири са простора свих шест Република бивше државе. Уведене су у сферу ере која познаје комуникацију савременог човека, у највећој мери, преко друштвено-социјалних мрежа и савремених апликација. Сакрални објекти су сабрани у овој софтверској апликацији и тако доступни на електронским мапама, намењеним корисницима мобилних уређаја. Пројекат има за циљ да буде на духовну корист свима како верницима који посећују светиње тако и целокупном широком аудиторијуму који жели да се упозна са културним наслеђем у оквиру тематског туризма. Апликација је гарант очувања историјске истине о свим садашњим светињама, као и локацијама оних које још увек вапе за обновом. Она ће на најбољи начин будућим генерацијама да покаже куда и где сеже простор Српског националног и духовног корпуса. Апликација Николај у времену које долази биће сведок вековног постојања нашег народа на овим просторима. Мобилна апликација је бесплатна и доступна на: https://play.google.com/store/apps/details?id=rs.nikolaj.app https://patmos.rs/2021/06/05/mobilna-aplikacija-hramova-spc-na-prostoru-stare-jugoslavije/
  24. Агенција БЕТА: Епископ дизелдорфски и немачки Григорије изјавио је данас да је Сабор Српске православне цркве (СПЦ) био искрен, са пуно слободе и добронамерности и да је резултирао избором два изврсна архијереја, епископа будимљанско-никшићког Методија и ваљевског Исихија. Епископ Григорије је у интервјуу агенцији Бета казао да је избор епископа Јоаникија за митрополита црногорско-приморског био недвосмислен и да није постојала никаква могућност да се нешто друго деси. „Иако је било чудних инсинуација, да је неко са стране покушавао да одложи избор црногорског архијереја, избор Јоаникија за митрополита је свакако био природан след ствари. Нисам се обазирао на приче и покушаје са стране, јер сам имао јасан утисак да то не може нико да спречи“, нагласио је владика. Говорећи о избору Методија и Исихија за епископе, Григорије је истакао да је већ 22 године члан Сабора СПЦ и да одавно српска црква није добила два тако добра епархијска архијереја у једном тренутку. „Обојица имају велико искуство, Исихије је био игуман манастира Ковиљ, а Методије игуман манастира Светог Петра на Цетињу. Њихов допринос цркви ће бити огроман“, рекао је владика. После овог Сабора, додао је владика Григорије, стекао сам утисак да се наша Црква на прави начин обнавља. „Ово је био први Сабор СПЦ с новим патријархом Порфиријем. Сабор је био искрен, отворен, са пуно слободе и добронамерности. Било је и момената који су били тешки за превазилажење, али језик којим се говорило је био црквени и на једном озбиљном нивоу“, оценио је владика. На питање како коментарише предлог да викарни епископ Стефан Шарић, за кога се везују разне афере, буде кандидат за владику будимљанско-никшићког са седиштем у Беранама, што је према сазнањима Бете усталасало атмосферу на Сабору, Григорије је казао да тај догађај не би коментарисао. „Тај догађај се десио унутар наше куће, Цркве, који се ипак срећно завршио. То је све што могу да кажем“, рекао је владика. Упитан да ли и када очекује да ће бити потписан Темељни уговор између СПЦ и Владе Црне Горе, владика Григорије је рекао да ће сада, када је цетињска катедра попуњена, Темељни уговор бити потписан у најскоријем року. „Као што нисам имао сумњу да ће владика Јоаникије бити изабран за митрополита, тако немам никакву сумњу да ће Темељни уговор ускоро бити потписан јер имам поверење у људе који су на власт у Црној Гори дошли на таласу литија. Међу њима не постоји нико ко не поштује СПЦ, само је потребно да се усагласе сви детаљи уговора“, оценио је владика. На питање Бете да ли се Сабор бавио заштитом манастира СПЦ на Косову и Метохији, обзиром да албански политичари и историчари све интензивније покушавају да српско културно и духовно наслеђе преименују у косовско, па чак и албанско, владика Григорије је казао да је ту тему потенцирао управо патријарх Порфирије. „Ту је значајно дело направио и владика западноамерички Максим објављујући књигу о нашем културном, историјском и духовном наслеђу на Косову и Метохији. Моја иницијатива је била да морамо што више да говоримо у Бриселу и на Западу уопште, шта српски народ има на Косову. Мислим да ћемо у том правцу, као Црква, деловати још боље и снажније“, рекао је он. Упитан да оцени учинак поглавара СПЦ Порфирија у протекла четри месеца, владика Григорије је казао да патријарху „неће бити лако“. „Прерано је оцењивати рад патријарха. Сви ми архијереји би требало да помогнемо патријарху Порфирију, јер је смисао Цркве да научимо да нико не може ништа сам, а да сви други опет не могу без тога једнога. Постоји много задатака пред патријархом, треба му дати времена, а он ће се сигурно ухватити у коштац са свим проблемима“, истакао је епископ дизелдорфски. Коментаришући често појављивање патријарха Порфирија међу обичним светом, владика Григорије је рекао да потези патријарха показују нешто за чим људи теже, а то је нормалност. На питање Бете да ли ће СПЦ у наредном периоду одолети притисцима и мешању власти када је у питању унутрашње уређење цркве, као што је то било посебно изражено уочи изборног Сабора, владика Григорије је казао да сигурно хоће. „Ми архијереји ћемо сви заједно спречити да се било ко меша у наше унутрашње односе и устројство. То смо већ показали када смо у суботу изабрали Методија и Исихија за владике, као и неколико перспективних младих људи за викарне епископе“, закључио је епископ дизелдорфски и немачки Григорије у интервјуу за агенцију Бета.
  25. Агенција БЕТА: Епископ дизелдорфски и немачки Григорије изјавио је данас да је Сабор Српске православне цркве (СПЦ) био искрен, са пуно слободе и добронамерности и да је резултирао избором два изврсна архијереја, епископа будимљанско-никшићког Методија и ваљевског Исихија. Епископ Григорије је у интервјуу агенцији Бета казао да је избор епископа Јоаникија за митрополита црногорско-приморског био недвосмислен и да није постојала никаква могућност да се нешто друго деси. „Иако је било чудних инсинуација, да је неко са стране покушавао да одложи избор црногорског архијереја, избор Јоаникија за митрополита је свакако био природан след ствари. Нисам се обазирао на приче и покушаје са стране, јер сам имао јасан утисак да то не може нико да спречи“, нагласио је владика. Говорећи о избору Методија и Исихија за епископе, Григорије је истакао да је већ 22 године члан Сабора СПЦ и да одавно српска црква није добила два тако добра епархијска архијереја у једном тренутку. „Обојица имају велико искуство, Исихије је био игуман манастира Ковиљ, а Методије игуман манастира Светог Петра на Цетињу. Њихов допринос цркви ће бити огроман“, рекао је владика. После овог Сабора, додао је владика Григорије, стекао сам утисак да се наша Црква на прави начин обнавља. „Ово је био први Сабор СПЦ с новим патријархом Порфиријем. Сабор је био искрен, отворен, са пуно слободе и добронамерности. Било је и момената који су били тешки за превазилажење, али језик којим се говорило је био црквени и на једном озбиљном нивоу“, оценио је владика. На питање како коментарише предлог да викарни епископ Стефан Шарић, за кога се везују разне афере, буде кандидат за владику будимљанско-никшићког са седиштем у Беранама, што је према сазнањима Бете усталасало атмосферу на Сабору, Григорије је казао да тај догађај не би коментарисао. „Тај догађај се десио унутар наше куће, Цркве, који се ипак срећно завршио. То је све што могу да кажем“, рекао је владика. Упитан да ли и када очекује да ће бити потписан Темељни уговор између СПЦ и Владе Црне Горе, владика Григорије је рекао да ће сада, када је цетињска катедра попуњена, Темељни уговор бити потписан у најскоријем року. „Као што нисам имао сумњу да ће владика Јоаникије бити изабран за митрополита, тако немам никакву сумњу да ће Темељни уговор ускоро бити потписан јер имам поверење у људе који су на власт у Црној Гори дошли на таласу литија. Међу њима не постоји нико ко не поштује СПЦ, само је потребно да се усагласе сви детаљи уговора“, оценио је владика. На питање Бете да ли се Сабор бавио заштитом манастира СПЦ на Косову и Метохији, обзиром да албански политичари и историчари све интензивније покушавају да српско културно и духовно наслеђе преименују у косовско, па чак и албанско, владика Григорије је казао да је ту тему потенцирао управо патријарх Порфирије. „Ту је значајно дело направио и владика западноамерички Максим објављујући књигу о нашем културном, историјском и духовном наслеђу на Косову и Метохији. Моја иницијатива је била да морамо што више да говоримо у Бриселу и на Западу уопште, шта српски народ има на Косову. Мислим да ћемо у том правцу, као Црква, деловати још боље и снажније“, рекао је он. Упитан да оцени учинак поглавара СПЦ Порфирија у протекла четри месеца, владика Григорије је казао да патријарху „неће бити лако“. „Прерано је оцењивати рад патријарха. Сви ми архијереји би требало да помогнемо патријарху Порфирију, јер је смисао Цркве да научимо да нико не може ништа сам, а да сви други опет не могу без тога једнога. Постоји много задатака пред патријархом, треба му дати времена, а он ће се сигурно ухватити у коштац са свим проблемима“, истакао је епископ дизелдорфски. Коментаришући често појављивање патријарха Порфирија међу обичним светом, владика Григорије је рекао да потези патријарха показују нешто за чим људи теже, а то је нормалност. На питање Бете да ли ће СПЦ у наредном периоду одолети притисцима и мешању власти када је у питању унутрашње уређење цркве, као што је то било посебно изражено уочи изборног Сабора, владика Григорије је казао да сигурно хоће. „Ми архијереји ћемо сви заједно спречити да се било ко меша у наше унутрашње односе и устројство. То смо већ показали када смо у суботу изабрали Методија и Исихија за владике, као и неколико перспективних младих људи за викарне епископе“, закључио је епископ дизелдорфски и немачки Григорије у интервјуу за агенцију Бета. View full Странице
×
×
  • Креирај ново...