Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'спремни'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Саопштење Епископског савјета Српске Православне Цркве у Црној Гори - Никшић, 22. јануар 2020. Епископски савјет Српске Православне Цркве у Црној Гори је данас у Консисторији у Никшићу одржао сједницу у проширеном саставу, којој су присуствовали и чланови правног тима за израду иницијативе за оцјену уставности дискриминаторног Закона о слободи вјероисповијести. Констатовано је да је текст иницијативе доведен у завршни фазу након што су обављене озбиљне консултације са најширим кругом правних стручњака. Разматрано је и предузимање других правних мјера које би предуприједиле и отклониле штетне посљедице овог закона, не само по Цркву, него по свеукупно црногорско друштво. Епископски савјет се упознао и са правним активностима које су досад Патријаршија и Свети Синод наше помјесне Цркве предузели у циљу правног оспоравања односног закона. Због великог интересовања јавности у погледу разлога због којих иницијатива још није поднесена Уставном суду од стране Цркве, слободни смо да јавност обавијестимо да у складу са одредбом чл. 36 тч. 3 Законом о Уставном суду, тај судски орган, може и сам покренути поступак оцјене уставности правних аката, особито имајући у виду један број очигледно неуставних одредби овог закона, и то, прије свега, оних који се тичу историјски стеченог правног субјективитета Цркава и вјерских заједница и неприкосновености права њихове својине. Како је најављено, иницијатива ће бити поднесена у најскорије вријеме. Жалимо због грубих манипулација које су у медијима ових дана износили највиши државни званичници, одбијајући притом сваку оптужбу да се иза активности наше Цркве крију било какви и било чији политички или идеолошки интереси. Овом приликом нећемо одговарати на њиховe наводе у којима је било још низ историјских и чињеничних нетачности о Цркви у Црној Гори. Са пуном одговорношћу обавјештавамо јавност да су неистинити медијски написи о томе да су у току разговори Цркве и црногорских власти у вези са Законом, што је, у свом јутрошњем интервјуу, недвосмислено демантовао и лично премијер Марковић, рекавши да позив за дијалог Цркви тек треба да буде послан од стране Владе. Ни они разговори, о којима је јавност већ обавијештена, а који су обављани прије доношења Закона, нису били институционални, инклузивни и истински дијалог. Као и досад, Епископски савјет и овога пута исказује своју пуну спремност да се о Закону разговара, али на начин који ће потпуно уважавати обе стране у дијалогу. Уколико црногорске власти сматрају да могу самостално да намећу теме и рјешења, као што су то раније радили и данас чине, позивајући на дијалог само о примјени Закона – са правом ћемо сматрати да се ради о фингирању позива за дијалог, што ће бити одговорност Владе. Православна Црква је заинтересована да Црна Гора у свом правном систему има најбољи могући закон који уређује питања вјерских слобода и правног положаја вјерских заједница. Уз благодарност свим православним вјерницима и другим грађанима Црне Горе и шире, који се у незапамћеном броју окупљају на улицама својих градова, и овом приликом шаљемо јасну поруку да наши молебани и литије нису, како се погрешно тврди и са највиших државних адреса, усмјерени против државе Црне Горе. Управо је супротно – све то чинимо за њен напредак. Наше молитве су само против безакоња. Што буде мање безакоња, наша земља ће бити боља, а будућност свих њених грађана извјеснија и свијетлија. Уздајући се у Божију правду, али и у људску одговорност, како оних на власти, тако и свих грађана Црне Горе, позивамо на умножење љубави, мира и слоге, којима ће се побиједити свака братомржња и нетрпељивост. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  2. Светом архијерејском Литургијом, славском литијом и благосиљањем славског колача у подгоричком насељу Толоши прослављен је празник Светих мученика Макавеја – слава храма. Звучни запис беседе -Данас славимо и изношење Часнога Крста. Свети Макавеји, које такође данас славимо, на двјеста година прије Христа распели за светињу Божју и мученички пострадали бранећи закон Божји и бранећи светињу храма јерусалимског. Све је, дакле, у знаку распећа Христовог и у знаку Његовог васкрсења. И оно што се догађало прије Христа, и оно што се догађало у Његово вријеме и са Њим, и оно што се догађа до дана данашњега и оно што ће се догађати до краја свијета и вијека, рекао је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. -Свети и часни крст је сила онима који се клањају Христу, а саблазан за оне који га се одричу. Света браћа Макавеји, и њихова чудесна мајка, и првосвештеник Елеазар, који су живјели прије Христа, а који су пострадали на христолики начин, пострадали су бранећи светињуи Божју. Ријетке су мајке каква је била мајка Светих Макавеја, казао је Владика и нагласио: -Црква Божја памти сва страдања за светињу Божју и подсјећа свајко људско покољење да су само они који остају вјерни живоме Богу и Његовој истини, правди, доброти и мудрости – истински и прави људи. Само су истински и прави људи они који су спремни да се жртвују за име Божје и правду Божју. Таква је била мајка Светих Макавеја, такви су били Макавеји, Елеазар првосвештеник, који су се жртвовали и зато остали запамћени, ево, до наших времена. А памте се и овдје од прадревних старохришћанских времена, највјероватније до деветог вијека је овај њихов храм овдје саграђен. Овај храм рушен, као некада јерусалимски и поново обнављан, да би, ево, сада поново, после оног безбожног времена, које је владало и овим крајевима, после оних који су се одрекли закона Божјег, имена Божјег и Часнога Крста, овај храм и спомен Свете браће Макавеја васкрсао. -Видимо и сами да се ништа није промијенило од времена древних безбожних властољубаца и царева. Наставља се прогон имена Божјег, гажење по Цркви Божјој… Ево сад доносе законе да отимају храмове, као што су радили они безбожни цареви и краљеви у вријеме браће Макавеја. Али, једно је сигурно: Часни Крст је онај који побјеђује, побједници су они који страдају као браћа Макавеји, који су тјелесно погинули са мајком својом, али су остали да се памте до наших времена. Светиње, које се подижу у славу Божју, а у част њихову, ево настављају да васкрсавају да кроз њих васкрсава истинска и права вјера, права Црква Божја, право сабрање у име Оца и Сина и Духа Светога, Бога нашега, поручио је митрополит Амфилохије. Након причешћа вјерних, митрополит Амфилохије је предводио литију око храма, а онда благосиљао и преломио славки колач. Митрополит Амфилохије је на крају честитао славу сабранима, а домаћин славе Будимир Видаковић предао је домаћинство за наредну годину Мишку Радоњићу. Старешина храма протојереј Предраг Шћепановић заблагодарио је митрополиту Амфилохију, браћи свештеницима и верном народу сабраном на светковини. -Хвала нашем Буду Видаковићу и братству Видаковића који су нас овако лијепо угостили. Нека Бог благослови њихове њиве и винограде, и на првом мјесту здраву дјечицу. Да се рађају у њиховим домовима, и у свим домовима. Од данас, по Владичином благослову, пут поред храма зове Макавејски пут. Од прошле године, како га је Митрополит освештао, овдје, хвала Богу, нема ниједног удеса, а до тада су овдје били чести удеси, казао је прота Предраг Шћепановић. Извор: Српска Православна Црква Слава толошке цркве Светих Макавеја, богослужио Митрополит Амфилохије SVETIGORA.COM Светом архијерејском литургијом, славском Литијом и благосиљањем славског колача у подгоричком насељу Толоши данас је прослављен празник Светих...
  3. У Лепенцу, на средокраћи пута између Бијелог Поља и Мојковца, на празник Светог великомученика Прокопија, 22. јула, литургијски је прослављена храмовна слава цркве која је посвећена овом великом исповједнику Божјем. Свету архијерејску литургију служио је Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки господин Јоаникије, уз саслужење свештенства и монаштва епархије. Светом богослужењу присуствовао је вјерни народ Лепенца и околних мјеста. Владика Јоаникије се осврнуо на последња дешавања у вези са предложеним Законом о слободи вјероисповијести, истичући да Црква има велики проблем с властима у Црној Гори. – Не зато што смо ми против власти, него зато што је наша власт ударила на наше светиње. То можемо назвати ударом на православље. Подмећу нам кукавичја јаја и причају приче како храмови као културна добра морају да припадну држави. А ова држава има Закон о културним добрима и тамо је добро дефинисано да држава не смије да улази у питање власништва над културним добром. И наше најважније светиње давно су уписане као културно добро. Ни комунисти нијесу одузимали храмове. А ови причају како је то европски стандард. То је антиевропски стандард, поручио је владика. Истакао је да је и Европа опомињала власт у Црној Гори да не смију да улазе у питање власништва над црквеном имовином. – Они хоће да тим законом омогуће отимачину и пљачку, и да држава једним параграфом постане власник свих цркава и манастира. Власник увијек има право да одређује како ће се неко културно добро употребљавати. Ако се то догоди, држава може увијек довести секташа, расколника или разбојника да скрнави наше светиње. О томе се ради. Ипак, има ова држава и Закон о имовини, и свачија имовина је заштићена, а ако неко има проблем и мисли да му је нешто отето, за то постоје судови. Ако је црквена имовина спорна, нека то држава судским путем докаже, истакао је владика Јоаникије. Према његовим ријечима, никад досад нико није рекао да је спорна црквена имовина, да су спорна завјештања наших предака, да је спорно оно што су свети ктитори прилагали. – То није рекао нико изузев наше власти. Има петнаест година и више да се пише и са многих адреса поставља питање поријекла имовине наших властодржаца, нових богаташа који су уписани на листе свјетских богаташа. Црква је нападнута и почело је њено гоњење. Ово што сад мало ћуте не значи да су намјеру промијенили. Ако су промијенили и видјели да су погријешили, то је људски. Нека повуку овај злокобни предлог закона… Спремни смо за наше светиње и да гинемо. Нема друге, не можемо дозволити да се каљају светиње и част и образ наших предака и ктитора, али не дај Боже да до тога дође. Умјесто тога, позивам да сви који се не слажу с овом злом намјером и безакоњем које се припрема и које се већ врши дају потпис против предлога закона, истакао је владика. Он је казао да „исти овакав параграф, као код наших власти, стоји у једном закону код Хашима Тачија“. – Ни тамо још није усвојен. Види се да раде заједно. Циљ је да све наше српске светиње на Косову и Метохији једним параграфом пређу у власништво те квазидржаве коју више од пола свијета не признаје. Дај Боже да овај празник данашњи славите у слободи кроз све вјекове, нико да се не мијеша у свету службу и нико да не заповиједа осим Цркве. Да не дође окупатор, или неко ко није позван да вас угрожава и гази. Јер смо ми народ који је завјетован слободи, да чувамо своју вјеру и највећа издаја је увијек била погазити своју вјеру. А ради се све да заборавимо своју историју, коријене и светиње, да се од њих отуђимо. Ипак, и поред притиска, нити смо их се одрекли, нити смо се отуђили, бесједио је владика Јоаникије. Из руку Епископа Јоаникија грамату је примио Љубивоје Вранић из Нове Вароши, у име свог сина Александра, који је био донатор цркви у Лепенцу. Жарко Станић, предсједник Црквеног одбора, казао је да је доста урађено на уређењу светиње од прошлог саборовања. – Од прошлог саборовања дугујемо захвалност Вранићу који нам је помогао у писању фресака. Он нама, а њему Бог. Захвални смо главним ктиторима РаткуМушикићу, који живи у Београду, као и Драгољубу Вукадиновићу, који живи у Горњем Милановцу, рекао је Станић. Домаћини славе били су отац Јован Вуковић с братством, а за наредну годину ту обавезу преузео је отац Слободан Радојевић, свештеник из Лепенца. Литија у Мојковцу Света литија с моштима Свештеномученика Харалампија, уз присуство великог броја грађана, прошла је синоћ улицама Мојковца. Литију је предводио епископ будимљанско-никшићки Јоаникије који се на главном градском тргу помолио за житеље и за град, а потом је светом водицом освештао градско језгро и благословио учеснике литије који су у великом броју изашли на улице. По завршетку литије, вјерници су лрилазили и цјеливали мошти Свештеномученика Харалампија у Храму Христовог рождества. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  4. ...just to prove your point (у дискусијама, наравно)? Које цаке и форице најчешће користите? А нешто озбиљније од поменутих? Када? Постоји ли граница коју не прелазите? Проширите тему слободно.
  5. Астрофизичар, астробиолог, космолог и филозоф проф. др Милан М. Ћирковић дипломирао је теоријску физику на Физичком факултету у Београду, докторирао је на Државном универзитету Њујорка у Стони Бруку (САД). Ради као научни саветник у Астрономској опсерваторији у Београду, као професор на Департману за физику Универзитета у Новом Саду и као сарадник Института за будућност човечанства при Оксфордском универзитету. Објавио је више од стотину научних радова и неколико књига, међу којима „The Astrobiological Landscape“ (за Cambridge University Press) и „Global Catastrophic Risks“ (са Ником Бостромом) у издању Oxford University Press-a (српски превод је у издању издавачке куће „Хеликс“ из Смедерева). Зашто су истраживачи усмерили пажњу на звезде, црвене патуљке, ниже температуре од Сунца? Каква је звезда ТRAPPIST -1? – Разлог је врло једноставан: у питању су далеко, далеко најчешће звезде. Негде између три четвртине и четири петине свих звезда у свемиру су црвени патуљци, па је њихов астробиолошки значај већ самим тим очигледан. У том погледу, TRAPPIST-1 је типична звезда, заправо знатно типичнија од нашег Сунца. TRAPPIST-1 је типична звезда Откриће је изазвало велико узбуђење због тога што прорачуни показују да би маса барем шест од ових седам планета више одговарала стеновитим него гасовитим световима. Поред тога, три планете се налазе у „настањивој зони“ – на удаљености од матичне звезде која допушта да вода буде у течном стању, шта нам то говори? – Још увек не превише, с обзиром на то да има много параметара који дефинишу настањивост, а које није лако измерити са међузвезданих удаљености. То што вода може бити у течном стању не говори нам још увек да ли воде заиста тамо има – врло је могуће да је сва изгубљена током првих неколико милијарди година еволуције тог планетског система. Такође, није јасно да ли су и које од новооткривених планета у синхроној ротацији, односно показују увек једну исту страну матичној звезди (слично као што је Месец у синхроној ротацији у односу на Земљу). Када говоримо о црвеним патуљцима, као што је звезда у систему TRAPPIST-1, синхрона ротација има и предности и мане: иако је на једној страни планете вечити дан, а на другој вечита ноћ, те температуре сходно томе екстремно варирају; могуће је пронаћи умерене области око руба осветљене стране које би имале повољне температуре за оне врсте хемијских реакција које очекујемо у живим организмима. Све Кеплерове егзопланете Захваљујући напредној посматрачкој технологији, астрономи су до данас открили више од 3.000 егзопланета. О каквим инструментима је реч? – У новије време то су највећим делом орбиталне опсерваторије, као што су Кеплер или Спицер, мада наравно не треба потцењивати ни широки распон нових и моћних земаљских уређаја, на челу са VLT телескопом Европске јужне опсерваторије у чилеанским Андима или Keck-овим десетометарским телескопима на Хавајима. Не треба заборавити да откривање планета путем транзита преко диска матичне звезде може да открије само мајушни подскуп планетских система који су геометријски повољно постављени у односу на Сунчев систем. За остале је неопходно и даље користити далеко сложеније методе – као што су спектроскопске детекције које су ограничене бројним факторима (шумом или посматрачком необјективности). Које могућности пружа наш телескоп Милутин Миланковић? – Свакако јако велике за ову средину и незанемарљиве управо у домену дугорочних студија, какве су оне које доводе до открића екстрасоларних планета. Телескоп Миланковић свакако отвара нову епоху астрономских наука на овим просторима и треба се надати да ће за тај велики пројекат, који би без племените и обимне помоћи Европске уније био потпуно неостварив, наћи више разумевања; домаће институције треба да подрже његово одржавање и ефикасно коришћење. Телескоп Миланковић на Видојевици Колико је значајна свака међународна сарадња за нашу научну заједницу? – Апсолутно кључна. Сведоци смо да се за науку, истраживање и развој, делове просвете који имају истраживачки потенцијал, издваја екстремно мало. По добијеним средствима из буџета, налазимо се, нажалост, на самом дну Европе. Не постоји наука без интензивне међународне сарадње, не постоје вредни научни резултати који немају глобални значај. Сведоци смо да наука невероватно напредује и даље резултате. Колико су друштва спремна да се прилагоде том прогресу? – То је централно питање од којег понајвише зависи опстанак човечанства и свих његових вредности. У буквалном смислу речи се остварује пророчанска реченица великог Херберта Џорџа Велса: „Историја човечанства је све више трка између образовања и катастрофе“. Милица МОМЧИЛОВИЋ, РТС
×
×
  • Креирај ново...