Претражи Живе Речи Утехе

Сваки пут када чујемо о убици или силоватељу деце, доживљавамо страх и ужас. Ужас због онога што, биће звано човек, на крају може достићи. Колико пакла може бити у људској души? Али, то је човек. Створење способно за највеће добро и највеће зло, најлепше и најхеројскије дело али и најстрашнији злочин. У нама је битка у којој се наше постојање свакодневно бори између светлости и таме. Ништа не помаже ако пола друштва другу половину стави у затвор. Никаква казна, ма колико строга, није спречила ментално поремећене људе да почине злочин. Никаква казна не зауставља мрачни чин који почиње из дубина нашег личног пакла, јер злочин није ствар ума већ рањене психе. То не значи да држава не треба строго да кажњава таква дела. Напротив, мора бити немилосрдна. Али, ово не решава наизглед велики проблем. Све почиње од породице. Из трауматских искустава. Захтевна питања потресају нашу крхку сигурност. Да ли смо сви способни за родитељство? Да ли је тачно да сви родитељи безусловно воле своју децу? Зашто онда постоје очигледне злоупотребе? Зашто онда цео живот трчимо код духовника и психолога да бисмо се ослободили тешких сенки својих родитеља? Ми манипулишемо својом децом да бисмо испунили наше емоционалне празнине, одсуство смисла, да казнимо свог мужа или жену, да угланцамо прозор нашег друштвеног успеха. Видимо нашу децу као продужетак нашег ега. Постоји ли нека институција или организација контролише оне који имају децу? Ко надледа пар, који је усвојио дете прошавши хиљаду провера, да ли га исправно подиже? Да ли сви имају дар родитељства? Да ли знају како да васпитавају дете? Да ли их неко обучава? Не тражимо савршенство. Тражимо нормалност. Нико није савршен родитељ, али је потребан ментални склад и равнотежа. Да ли су сви за брак? Да ли може свако да живи у заједници са другим људским бићем, а да не манипулише њиме или га злоставља? Ко нас учи уметности живљења? Насиље и злочин се не дешавају тек тако, већ се гаје у нашим домовима. Све док се кријемо од наше таме, она ће нас гушити. Све док негирамо наше сенке, оне ће постати дубока ноћ. Све док се претварамо да смо анђели, бићемо ђаволи. Што више “рекламирамо” своју срећу, више ће наша несрећа вриштати. Колико год сакривали рану, она ће мирисати на покварено месо. Решење је једно - да исцељујућом храброшћу гледамо у нашу таму док не постане светлост. Не венчавамо се зато што „морамо“, већ зато што волимо да са неким делимо живот и заједницу љубави. Не венчавамо се да бисмо успели јер тада ћемо сигурно пропасти. Не венчавамо се да бисмо постали срећни, већ смо срећни и женимо се. Имамо радост и делимо је. Не удајем се јер не могу без другог, јер не желим да живим без другог. Други није мој терапеут већ мој животни партнер. Деца сама по себи не доносе срећу, већ им ја дајем срећно животно искуство. Човек, ако хоће, може да остане слободан од својих рана. Заволимо светлост и не скривајмо се у мраку својих рана. Са храброшћу и јунаштвом гледајмо у нашу таму јер само тако она може постати светлост. Да би пакао постао рај морате га пољубити. о. Пападопулос https://www.facebook.com/p.libyos

Након Божанске Литургије у Недељу сиропусну, 6. марта 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије упутио је верном народу пастирску поуку пред почетак Великог поста. Преосвећени је између осталог рекао: – И сам назив поста – Васкршњи, одређује смисао овог поста, он води ка једном великом догађају, ка прослављању Христове победе над смрћу, над сатаном, над грехом. Христос је васкрсао и отворио пут, онима који верују у Њега, у Живот. Овај пост, дакле, има за циљ да нас више приближи Христу и да нас учини учесницима Његове победе над смрћу, грехом и над сатаном, да нас учини јачима од свакога зла. – Црква саветује да храм Божији што чешће посећујемо, да будемо редовни, макар недељама, на Литургији. Ту ћемо се молити заједно, саборно, а такође ту ћемо добити потребна неопходна упутства како примењивати правила поста. – Пост се не састоји само у уздржавању од хране. Пост је време када треба духовно да ојачамо. На то нас усмеравају молитве које се током поста читају, нарочито молитва Светог Јефрема Сирина, која нас нарочито позива на праштање и јачање љубави према ближњима, према другим људима, према својим суседима, према свима. – Ма како интензивно постили, чак и ако не бисмо узимали физичку храну, то не би било довољно ако бисмо скупљали злобу у души, ако бисмо били злопамтљиви у односу на друге људе, односно, ако не бисмо праштали. Ако смо способни праштати другима онда Господ неће ни нама урачунавати наша сагрешења, и бићемо слободни. – Ако у току Часног Васкршњег поста ништа не научимо више о хришћанству, ако не постанемо бољи хришћани сада, онда тешко да ћемо икада. Потрудимо се онда да сву своју пажњу саберемо око садржаја Јеванђеља Христовога и молитава које читамо у нашим православним храмовима. А када посустанемо, ако посустанемо, молимо се Господу Христу, који је због наших грехова и дошао и пострадао и васкрсао, да нас подигне, усправи и учврсти и да будемо учесници Његовог васкрсења и нове животне стварности која је наступила Његовом победом над смрћу, поручио је Епископ Атанасије. Извор: Епархија милешевска

Звучни запис беседе оца Владимира Сабране је бесједећи поучавао о. Владимир, који је тумачећи Јеванђеље између осталог казао да је цар опростио свом дужнику дуг, који ни једна држава тада не би могла да врати, што представља управо наш дуг према Богу, пред којим стоје бесконачни товари људских гријехова, које Бог опрашта. С друге стране исти тај човјек неће да опрости много мањи дуг свом дужнику, што представља наше људске слабости. – Јеванђеље почиње ријечима „покајте се“. Значи да треба да се покајемо пред Богом и да се преокренемо на пут Божији. А Јеванђеље се завршава са опраштањем, јер сам Христос на крсту даје нам посљедњу лекцију, а то је да опраштамо једни другима. Он са крста говори Оцу небеском „Оче опрости им јер не знају шта раде“. Он оправдава људе који Га убијају и можете само замислити колика је Божија љубав – казао је о. Владимир и рекао да у животу треба да се покајемо, како би опропстили једни другима. Извор: Манастир Острог