Претражи Живе Речи Утехе

Разлог за брак није рађање, јер би се у супротном тражило медицинско мишљење од лекара да би се издале дозволе за брак - рађање је последица. Ту се сад јављају се бројна питања, као на пример - како се нови пар осећа због чињенице да ће донети дете на свет, желе ли родитељи да дају живот свом детету или једноставно желе да кроз дете дају смисао свом животу, јер се међусобно не подносе. Дете може да функционише као продужетак њиховог живота и уместо да негују личност детета, они могу желети да кроз дете унапреде сопствену личност. Родитељи се често жале да их дете не слуша. Али - да ли ми њега слушамо? Да ли обраћамо пажњу на његова питања, његове стрепње? Да ли умањујемо сваку његову потребу, угушимо свако његово питање ? Да ли нас занима његов духовни живот, раст и образовање? Зашто већина родитеља не познаје своју децу?' Родитељи морају ући у њихов свет са емпатијом, понизношћу и љубављу. Бриге њихове деце треба да постану њихове молитве. Они треба да буду лука и светионик њихових живота, да искуствено живе са својом децом. Нека несугласице и неуспеси и ударци живота постану степенице ка успеху и духовној плодности. Према светитељима, сваки притисак на децу ће донети супротне резултате. Не треба их убеђивати, већ инспирисати својим искуством и примером. Начин на који родитељи говоре ће утицати на децу. Поштовање, љубав, послушност, најбоље се надахњују, а тешко их је поучити сувим речима. Једна је ствар радити нешто из страха, принуде и обавезе, а сасвим друга преферирати вољу другог из љубави. На часовима, у игри, у спорту, деца од малих ногу треба да уче да се добра стичу трудом, муком, борбом, вежбањем, стрпљењем и истрајношћу. Добро је да науче да покушавају, да траже помоћ других, да се понизе, да буду поштовани и да изађу из себе, из индивидуализма и себичности. Дете ће научити како родитељ реагује на болест, ожалошћеност, тешкоће, лишавање и кашњење и учиниће све исто. За казну је довољан укор са строгим погледом или разговор. Насиље и бес не доносе никакво добро . Светост родитеља, са смирењем и молитвом, спасава децу али молитва мора бити јака и жива. Када се молимо са вером и стрпљењем, увек добијамо резултате, . Питање које се такође намеће је суочавање са променама. Ако деца изаберу нешто друго од онога што им родитељи сугеришу, онда се буне. Зашто? Да ли је дете неспособно? Због тога видимо револуције у породицама. Желимо да имамо разлога да га поседујемо. Родитељи треба да помажу деци да доносе одлуке о свом животу, а не да они одлучују уместо деце, да помогну деци у откривању њихових склоности и омогуће им да слободно доносе одлуке, да их не терају да им удовоље. У сваком случају, не постоји рецепт. Молитва и усклађивање њиховог живота у Христу, смирењу и љубави је једини пут. Плод тога биће пример из кога ће деца кроз живот делити духовно здравље и благодат. Она нису наша, она су Божија, а ми смо њихови сапутници. Ако се дете од малена учи да размишља на прави начин, онда је оно већ стекло велико богатство. о. Спиридон Скоутис https://www.orthodoxianewsagency.gr

ЧОВЕКОЉУБАЦ, ЧУДЕСА МНОГА ОН ЈЕ ТВОРИО, НОВИ ЈЕ УСТАВ ЉУДИМА ДАО, УСТАВ ЉУБАВИ И УСТАВ ВЕРЕ. Преподобни Спиридон Чудотворац, епископ тримифунтски. Острво Кипар беше и место рођења и место службовања овога славнога светитеља. Рођен од простих родитеља, земљорадника, и он би и оста прост и смеран до смрти своје. Ожени се у младости, и имађаше деце. А кад му жена умре, он се сав предаде служби Богу. Због свог особитог благочешћа би изабран за епископа у граду Тримифунту. Но он и као епископ не промени прости начин живљења, трудећи се сам лично око своје стоке и обрађујући земљу. На себе врло мало употребљаваше од плодова труда свога, већи, пак, део раздаваше бедним људима. Божјом силом показа чудеса велика: низведе дажд у сушно време, заустави ток реке, васкрсе неколике мртваце, исцели цара Констанса од тешке болести, виде и чу ангеле Божје, прозираше у будуће догађаје и у тајне срца људског, обрати многе вери правој итд. Учествоваше на Првом васељенском сабору у Никеји, и својим простим, но јасним исповедањем вере, као и чудесима моћним, поврати многе јеретике у Православље. Беше тако просто одевен, да када једном на позив царев хтеде ући у царски двор, војник мислећи да је неки просјак, удари му шамар. Кротки и незлобни Спиридон окрете му и други образ. Прославивши Бога чудесима многим и користивши много, како појединцима, тако и целој Цркви Божјој, упокоји се у Господу 348. године. Његове чудотворне мошти сада на острву Крфу, и дан-данас прослављају Бога многим чудесима. Тропар (глас 1): Показао си се као заштитник и чудотворац Првог Васељенског Сабора, богоносни оче наш Спиридоне, јер си мртву из гроба огласио и змију си у злато претворио. И када те прослављамо у светим молитвама, Анђели ти саслужују, свети. Слава Ономе који ти је дао снагу, који те је овенчао славом, којом се тобом сви исцељујемо. Тропар други (глас 4): Песмама те славимо као заштитника Православних и борца против свих неверних, свеблажени Спиридоне, и молимо те, сачувај град твој од свих напада непријатељских. https://www.crkvaub.rs/vesti/zitija-svetih/sveti-spiridon-cudotvorac-episkop-trimitunski

У суботу, 25. децембра 2021. године, на дан молитвеног спомена на Светог и богоносног оца нашег Спиридона тримитунтског чудотворца, Његово Преосвештенство Епископ марчански г. Сава, викар Патријарха српског, предстојао је евхаристијским сабрањем у храму Светоархангелске обитељи у Земуну. У наведеној земунској светињи на литургијска сабрања сабирају се православни јелини који су настањени у Београду. Литургијска заједница о којој са пастирском ревношћу и љубављу брине презвитер Панајотис Каратасиос, клирик Грчке Православне Цркве, у данашњи дан Рождество Христово прославља по грегоријанском календару. У својој надахнутој празничној беседи Епископ марчански г. Сава је говорио о значају свете Литургије као Тајне над тајнама кроз коју већ овде и сада у историји постајемо причасници Царства небеског. Свака света Литургија је велики празник и велики догађај у животу Цркве. На свакој Литургији прослављамо и сећамо се свих догађаја из домостроја спасења и историје хришћанске Цркве, и помињемо све свете. На свакој Литургији прослављамо и велики догађај Оваплоћења и доласка у свет Господа нашег Исуса Христа, и све оне догађаје који су врхунили у страдању, Васкрсењу и Вазнесењу Христовом, истакао је Епископ Сава, и додао: То је показатељ да је света Литургија већ овде и сада предокушај Царства небеског, јер Христос долази у овај свет, Оваплоћава се, постаје Један од нас, управо да нам отвори врата Царства небеског. У наставку своје беседе Епископ марчански је указао на велики значај Светог Спиридона тримитунтског чудотворца, светитеља који је ревносним служењем Цркви, роду и ближњима, посведочио да је мера нашега живота Христос и Јеванђеље Његово. Свети Спиридон јесте пример човека смирења. Човек који је био архијереј, али упркос томе није оставио и напустио свој једноставни начин живљења. Напасајући словесно стадо Христово, предводећи људе на путу ка спасењу, Свети Спиридон није напустио чување бесловесног стада. Свети Спиридон је један од многобројних сведока да се Христовим рођењем на земљи отвара Царство небеско, подсетио је Епископ Сава. На крају своје празничне проповеди, Епископ марчански Сава је изразио радост због литургијског сабрања у земунској Светоархангелској светињи у којој се сабира народ Божји ради учествовања у небоземној тајни Литургије. Радујем се што се налазим међу браћом јелинима, јер ви данас прослављате Рождество Христово, а исто тако сви прослављамо Светог Спиридона са Крфа, чије мошти почивају на Керкери, а који потиче са Кипра, рекао је викарни Епископ марчански, а у наставку браћи православним јелинима честитао празник Рождества Христова. Извор: Телевизија Храм

У Музеју Војводине у Новом Саду недавно је отворена занимљива изложба о обући, а мајстори који су је израђивали некада су имали свог заштитника али еснафска слава занатлија, пре свега обућарске струке, Свети Спиридон готово да је заборављена. Реч је о светитељу који је био изузетно поштован, а његов култ распроострањен је од Грчке, преко обале Јадранског мора до Војводине и изузетно редак као породична крсна слава. Необичан проналазак два прилога у цркви из 16. века посвећеној Светом Спиридону на Крфу, велико сребрно кандило које је приложио Христофор Тузлић у 19. веку родом из Сарајева и сребрна дијадема која се периодично поставља на иконостас, прилог Марије Ковачевић из Трста подстакли су стручњаке да открију зашто су Срби слали дарове цркви у Грчкој. Како објашњава саветник и етнолог у Музеју Војводине Александар Петијевић, Свети Спиридон је епископ из 4. века родом с Кипра, за живота препознат као чудотворац и који је и након избора на ту позицију наставио да се бави сточарством, а према предању Цркве учествовао је на Првом васељенском сабору у Никеји. - Посредно се зна да је био поштован и унутар српског монаштва и цркви пошто је један од првих ученика Светог Саве добио монашко име по Светом Спиридону - каже Петијевић. - До процвата култа долази у нововековној историји на јадранској обали где се налази највећи број цркава посвећених њему, а најпознатија је српска црква у Трсту из 18. века. На том подручју сматрали су га чудотворцем, заштитником деце, маслина, помораца и бродова. Када је реч о Војводини интересантно је да нема посвећених храмова Светом Спиридону али се у неколико црква налазе иконе на којима је насликан. У цркви Светог Стефана у Сремској Митровици на иконостасу Теодора Крачуна из 18. века уметнуте су две иконе тог свеца, као и у богомољи Петра и Павла у Белој Цркви, док је у Вршцу сачувана икона већег формата коју је приложио руфет (занатско удружење) чизмара. - У 18. веку у градовима се по први пут јавља култ Светог Спиридона као заштитника заната, првенствено обућарске струке, али и они који раде с глином и ватром и они који су се бавили техникама ткања – истиче Петијевић. – Обућари га поштују јер након литија његове усправно постављене мошти, односно стопала и обућу целивају верници. Осим тога, Крфљани верују да он и даље обилази острво и да му се због тога обућа хаба, те му се мошти преобувају. Према предању на Сабору у Никеји он је учинио чудо - узео је цреп и стегао га, а из њега је избио пламен и потекла је вода и рекао: „три су стихије – земља, вода и ватра, а један је цреп“ алудирајући на Свето тројство у чему су симболику пронашли мајстори који користе ватру и глину. Поштовали су га и ткачи, асурyије и мутавyије због карактеристичне плетене капе. Како објашњава наш саговорник, може се рећи да је слава светитеља Спиридона градски култ јер су занатлије само у већим местима биле организоване у еснафе. - На дан славе 25. децембра, односно 12. децембра по старом календару, чланови еснафа су одлазили у цркву с барјаком и славским колачем, а након тога на прославу коју је организовао домаћин и кум славе – каже Петијевић. - Занатлије су уочи славе затварали своје радионице и поспремили их, те су мајстори с калфама и шегртима на свакој радној површини поређали алат и упалили свећу, окадили радионицу, док су их на дан славе посећивали мајстори других заната како би честитали. У 20. веку прослава је прилагођена духу времена и више није била архаична. Тако је у Зрењањину чизмарско- папучарска омладина организовала Светоспиридобоновски бал, а сачуване су две позивнице за свечаност из 1911. и 1913. године. Како су нестали стари занати тако се заборавило на обележавање славе Светог Спридона, а свему томе су допринеле и велике промене у друштвено-политичким приликама након Другог светског рата. Ипак, како каже Петијевић, постоји трачак наде јер се успео сусрести са занатлијама који су чули за заштитника Светог Спиридона, те ће можда поново мајсторске радионице бити окађене у његову част. Извор: Инфо-служба СПЦ

Постојбина овог чудесног Спиридона беше острво Кипар. Син простих родитеља, земљорадника, он и сам беше прост, смирен и врлински. Од детињства он беше пастир овцама. Ожени се у младости, и имађаше деце. Вођаше он чист и богоугодан живот, подражавајући Давида у кротости, Јакова у простосрдачности, Авраама у гостољубљу. После не много година њему умре жена, и он стаде још слободније и усрдније служити Богу добрим делима, сву своју имовину трошећи на збрињавање странаца и исхрану ништих. Живећи на такав начин у свету, он толико угоди Богу, да се удостоји од Њега дара чудотворства: он исцељиваше неизлечиве болести и речју изгоњаше ђаволе из људи. Због тога он би постављен за епископа града Тримитунта у време цара Константина Великог и сина му Констанција. И на епископском престолу он продужи чинити велика и дивна чудеса. Преподобни Спиридон Чудотворац, епископ тримифунтски. Острво Кипар беше и место рођења и место службовања овога славнога светитеља. Рођен од простих родитеља, земљорадника, и он би и оста прост и смеран до смрти своје. Ожени се у младости, и имађаше деце. А кад му жена умре, он се сав предаде служби Богу. Због свог особитог благочешћа би изабран за епископа у граду Тримифунту. Но он и као епископ не промени прости начин живљења, трудећи се сам лично око своје стоке и обрађујући земљу. На себе врло мало употребљаваше од плодова труда свога, већи, пак, део раздаваше бедним људима. Божјом силом показа чудеса велика: низведе дажд у сушно време, заустави ток реке, васкрсе неколике мртваце, исцели цара Констанса од тешке болести, виде и чу ангеле Божје, прозираше у будуће догађаје и у тајне срца људског, обрати многе вери правој итд. Учествоваше на Првом васељенском сабору у Никеји, и својим простим, но јасним исповедањем вере, као и чудесима моћним, поврати многе јеретике у Православље. Беше тако просто одевен, да када једном на позив царев хтеде ући у царски двор, војник мислећи да је неки просјак, удари му шамар. Кротки и незлобни Спиридон окрете му и други образ. Прославивши Бога чудесима многим и користивши много, како појединцима, тако и целој Цркви Божјој, упокоји се у Господу 348. године. Његове чудотворне мошти сада на острву Крфу, и дан-данас прослављају Бога многим чудесима. Тропар (глас 1): Показао си се као заштитник и чудотворац Првог Васељенског Сабора, богоносни оче наш Спиридоне, јер си мртву из гроба огласио и змију си у злато претворио. И када те прослављамо у светим молитвама, Анђели ти саслужују, свети. Слава Ономе који ти је дао снагу, који те је овенчао славом, којом се тобом сви исцељујемо. Тропар други (глас 4): Песмама те славимо као заштитника Православних и борца против свих неверних, свеблажени Спиридоне, и молимо те, сачувај град твој од свих напада непријатељских. Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Наша света Црква 12/25. децембра 2019. године прославља преподобног Спиридона Чудотворца, који је својим смиреним служењем, својим животом и великом љубављу постао образац јеванђелског живљења за све хришћане. Звучни запис разговора О преподобном Спиридону Чудотворцу, у Јутарњем програму Радио-Беседе, говорио је презвитер Александар Поповић. Извор: Инфо-служба Епархија бачке

На грчком острву Крфу у недељу, 12. августа 2019. године, поново је испоштована велика годишња традиција – обележено је чудо које је острвски заштитник учинио пре више од 300 година. Ујутру је служена Божанска литургија у част Светог Спиридона, после чега је уследила литија улицама старог града са његовим светим моштима. Чесну литију је предводио Његово Високопреосвештенство Митрополит Крфа, Паксоса и Димапонтијских острва г. Нектарије заједно са још петорицом митрополита Грчке Цркве, преноси Ромфеа. Владу је представљала министарка културе Лина Мендони. За време литије није престајало свечано звоњење звона у свим црквама на острву. Према устаљеној традицији, становници су обасули улицу ловоровим гранама и повешали ћилиме на својим балконима. После молитве, митрополит Нектарије је истакао да се свештене мошти Светог Спиридона носе улицама острва по великој суши - не само по временској, него и духовној - где се људска личност све више отуђује и прогони се вера у Христа. Такође је напоменуо да Свети Спиридон и даље свакодневно чини чуда, као и пре 300 година, за оне који их искају искреном вером. Године 1716. острво је опседала велика турска војска. 40-дневно сукобљавање умањило је одбрамбену моћ локалних становника. Надајући се божанској помоћи, беспомоћни људи су се окупили у цркви Светог Спиридона и у сузама уздизали молитве свецу. Изненада, у ноћи 10. августа, на мору је избила страшна олуја. Припремајући се за одлучујућу битку, острвски становници су сазнали за велико чудо које се догодило у ноћи: очевици су рекли да је Свети Сипридон, с непрегледним мноштвом анђела и пламеним мачем, протерао са острва многобројну турску војску. Извор: Српска Православна Црква