Претражи Живе Речи Утехе

Његово Блаженство Сава (Хрицуњак), митрополит варшавски и све Пољске, прославио је 38 година своје архијрејске службе. Блажењејши Сава је садашњи предстојатељ Аутокефалне Пољске Цркве; он је осми јерарх који се налази на челу ове Цркве од када је она добила аутокефалију од Цариградске Патријаршије 1924. године. Носи титулу епископа варшавског и митрополита све Пољске, а седиште му је у Варшави при Саборној цркви равноаостолне Марије Магдалине. Рођен је 8. априла 1938. у месту Сњатиче (у близини Замоска), као Михаило Хрицуњак; завршио је Богословију и Богословски факултет 1961. године. Исте године почео је предавати на Православној духовној семинарији у Варшави, а почев од 1962. на Хришћанској богословској академији, где и данас предаје. Године 1966. одбранио је докторат из Новог Завета на Православном богословском факултету у Београду, после чега је замонашен у манастиру Ваведења Господњег у Топчидеру у Београду узевши име Сава по првом српском Архиепископу. Исте године је рукоположен за јеромонаха и постављен за секретара кабинета Митрополита варшавског. У звање архимандрита произведен 1970. и одређен за настојатеља манастира Светог Онуфрија. Архимандрит Сава је до 1970. године предавао догматско и морално богословље на Хришћанској богословској академији. Исте године хиротонисан је у епископски сан и изабран за епископа Лођ-познанске епархије, да би 1971. био умољен да пређе на Бјалисточко-гдањску епархију. За архиепископа је изабран 1977. године. Године 1990. председник Републике Пољске потврдио је архиепископа Саву у звању професора богословља. Од марта те године он је шеф катедре Православног богословља на универзитету Бјалистока. Пошто је 1994. године у Пољској армији основан Православни ординаријат, по благослову Светог Синода, постављен је за старешину тога Ординаријата, да би 1996. био унапређен у чин бригадног генерала; ова служба му је престала 1998. године. Свети Синод је једногласно изабрао архиепископа Саву за архиепископа варшавског, Митрополита све Пољске 12. маја 1998. Устоличење обављено 31. маја 1998. године. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Његово Блаженство Растислав, митрополит Православне Цркве Чешких земаља и Словачке, прославио је пету годишњицу архијерејске хиротоније 18. новембра 2017. године. Растислав или Ростислав, познат и као Свети Растислав, био је други познат моравски владар (846-880.г.). На његов предлог, византијски цар Михаило III послао је 863. г. двојицу браће Кирила и Методија у Моравску ради проповедања православне вере. Растислава је ова Црква прибројала сабору светих 1994. године. Митрополит Растислав (на крштењу Растислав Гонт) рођен је 25. јануара 1978. у Снини, у Словачкој. Пошто је завршио основну школу (1992) и гимназију (1996), дипломирао је на Православном богословском факултету Прешовског универзитета 2002. г. на тему „Тајна смрти“. Провео је четири месеца на Аристотеловом универзитету у Солуну, а боравио је и у манастиру Свете Теодоре у Солуну. За јерођакона га је рукоположио блаженопочивши митрополит Николај 7. септембра 2003, а 22. септембра 2003. за јеромонаха рукоположио га је у прешевској Саборној цркви Светог Александра Невског архиепископ Хајновке, а у присуству Његовог Блаженства митрополита Николаја и архиепископа Јана. Децембра 2003. постављен је за духовника сиротишта Светог Николаја Мириклијског у месту Медзилабође. Сарађивао је са васпитачима око провођења основних хришћанских начела у животу деце која су имала духовне и менталне проблеме. Од те деце у сиротишту двоје њих је почело да студира богословље на прешевском Богословском факултету. Овде је основао омладински хор Светог Апостола Андреја 2008. године. Малу схиму је примио 6. октобра 2012. у манастиру Полагања ризе Пресвете Богородице у Комарну добивши име Растислав. Замонашио га је Преосвећени епископ Тихон, епископ Комарна. За игумана је унапређен 7. октобра 2012. године. За архиепископа прешовског хиротонисан је 18. новембра 2012. у Саборној цркви Светог Александра Невског у Прешову. Њега је Општа скупштина ове Цркве изабрала 11. јануара 2014. за предстојатеља Православне Цркве у Чешким земљама и Словачкој. Устоличен је 9. фебруара 2014. године. Блажењејши Растислав настоји да унапреди пастирски рад и ојача богослужбени живот у Цркви. Много се трудио на решавању проблема насталих после одступања са престола његовог претходника. Члан је Наставно-научног савета Православног богословског факултета Прешовског универзизета, над којим према Уредби врши канонски надзор. Иначе, због свог активног доприноса појединим црквеним догађањима, он ужива леп углед у друштву и члан је појединих организација. Одлично говори руски и грчки, а служи се српским, немачким, енглеским и пољским језиком. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић примио је данас делегације јединица за електронска дејства и верске службе поводом њихових празника. Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић примио је данас делегације јединица за електронска дејства и верске службе поводом њихових празника. Делегацију рода јединица за електронска дејства је предводио пуковник Зоран Ненадовић, командант 224. центра за електронска дејства, а делегацију верске службе – пуковник Саша Милутоновић, начелник Одељења за веру у Управи за људске ресурсе Генералштаба Војске Србије. Дан јединица за електронска дејства слави се 11. новембра у спомен на дан када је 1946. године у Нишу формирана прва јединица за радио-извиђање и противелектронска дејства. Дан верске службе слави се 12. новембра у спомен на дана када је 1839. године први пут дефинисано вршење верске службе у војсци, доношењем Војног закона у Војсци Кнежевине Србије. View full Странице

У петак 27. октобра 2017. хиљаде верника молило се на Литургији поводом светковања празника Светог Димитрија Новог, покровитеља Букурешта и Патријаршијске саборне цркве. Његова Светост патријарх руски Кирил началствовао је празничном божанском Литургијом уз саслужење румунског патријарха Данила, архиепископа албанског Анастасија и митрополита Чешких земаља и Словачке Растислава. После прочитаног јеванђеља, патријарх Кирил се обратио присутним верницима на Гори Патријаршије и притом истакао да је њихова побожност сведок кога да румунско православље данас напредује. Нека Господ, ходатајством преподобних Серафима Саровског и Димитрија Бесарабијског, штити румунску земљу и њен благочестиви народа од свих зала. Нека се овај народ испуни даровима Духа Светог. Нека се ревносно бори за веру једанпут предану светима (Јуда 1,3), и нека очува верност Једној, Светој, Саборној и Апостолској Православној Цркви, коју сви њени прогонитељи нису превладали, рекао је на крају своје проповеди Свјатјејши Кирил. После проповеди, Његово Преосвештенство Варлаам, епископ плоештански, викарни епископ румунског патријарха и секретар Светог Синода, прочитао је свечани спомен документ Светог Архијерејског Синода издатог у спомен на блаженопоч. патријарха Јустинијана и бранитеље Православља у време комунизма. Посебан тренутак за време Божанске Литургије била је заупокојена јектенија за покој душа свих бранитеља православне вере у свим бившим комунистичким земљама и који су као такви скончали у Господу. "Вјечнаја памјат" је отпевано на румунском, црквенослованском и албанском језику. Патријарх Данило је одликовао патријарашким крстом неколико лица која су страдала у комунистичким затворима и исповедала Христа током атеистичког режима, што је највише одликовање Румунске Патријаршије. Његово Блаженство је истакао да им је уручен патријаршијски крст зато што су у изузетно тешким временима носили Христов крст у тамници, док су други исповедали своју веру по цену свог живота. На крају Божанске Литургије патријарх Кирил је захвалио патријарху Данилу на позиву да учествује на прославама којима је прослављен св. Димитрије Нови. Свјатјејши Кирил је говорио о исповедницима у време комунизма, истакавши да су они пример за савремено друштво. Од њих смо научили да будемо верни Христу, и не издајемо свога Спаситеља, да будемо заједно са Христом у време радости, али и током невоља, да увек призивамо Његово Свето Име. Руски патријарх је указао на чињеницу да се данас људи одводе од Бога не физичком силом, као што је био случај током прогона. Данашње методе су агилније и боље погађајусвоју мету. Данас нико не присиљава хришћанина да негира Цркву или Христа, али постоје многи напори и средства која се користе како би се Црква сматрала тек делом националне традиције, нека врста фолклора, те би тако верници могли заборавити на Христа и Цркву. Данас бити сведок Христа није мање компликовано него током прогона, јер се човек може одвојити од Бога не само силом, већ и различитим искушењима, усмеравајући пажњу на земљу уместо у небеса, казао је сверуски патријарх на крају свога обраћања. Свјатјејши Кирил је подарио румунском патријарху архијерејски жезал и панагију с ликом Исуса Христа. Заузврат, патријарх Данило је захвалио патријарху Кирилу на духовној радости која је настала доношењем честица моштију св. Серафима Саровскога, на саслуживању Божанске литургије и на разговорима о мисији Православне Цркве у данашњем свету. Патријарх Данило је са своје стране подарио руском патријарху икону Светог Димитрија Новог са опточеном честицом његових светих моштију. Ми смо уверени да само подршка светих представља ону моћ која нам помаже да превазиђемо свако искушење, да прођемо кроз тешкоће, али и да осетимо радост хришћанства и припремимо се у овоме свету како бисмо стекли мир, радост и весеље у Царству Свете Тројице, напоменуоје патријарх Румунске Православне Цркве. Поред тога, Његово Блаженство Данило упутио је патријарху Кирилу позив за учешће у освећењу иконостаса Националне катедрале, која се очекује у блиској будућности. Патријарх Данило је подарио и својем сабрату архиепископу албанском Анастасију икону светог Димитрија Новог и изразио захвалност, али и охрабрење, јер је током комунизма Албанија била једина држава у Европи која је себе прогласила за атеистичку, у којој је свака религија била укинута, свештеници били побијени и било која верска манифестација била забрањена. Икону св. Димитрија Новог добио је и митрополит Чешких земаља и Словачке Растислав. Превод са енглеског: протођакон Радомир Ракић Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Делегација верске службе Националне гарде Охаја, коју предводи бригадни генерал Џозеф Чизм, борави у вишедневној посети Војсци Србије. У касарни „Бањица 2“ у Београду америчку делегацију данас је примио начелник Управе за људске ресурсе Генералштаба пуковник Саво Иришкић, који је уз добродошлицу гостима, истакао да је ова посета наставак одличне сарадње верских служби Војске Србије и НГ Охаја и прилика да се, кроз размену искустава, унапреде способности војних свештеника за улогу саветника команданата, штабних официра и духовника. У склопу данашњих активности, начелници Одељења за веру и Одељења за морал Управе за људске ресурсе Генералштаба пуковник др Саша Милутиновић и пк др Срећко Кузмановић упознали су госте из Охаја са делатностима верске службе и органа за морал и психологију Војске Србије, док су гости из Охаја реализовали предавања о раду војних свештеника на превенцији суицида и насиља у породици и искуствима из ангажовања у борбеним мисијама. Делегација верске службе Националне Гарде Охаја присуствоваће сутра архијерејској литургији у цркви Светог Димитрија у Лазаревцу, коју ће служити Епископ шумадијски и војни господин Јован, уз саслуживање свештенства Епархије шумадијске и војних свештеника међу којима је и војни православни свештеник из Националне гарде Охаја Џејмс Сејзмор, а имаће прилику да посети и спомен костурницу српских и аустроугарских војника страдалих у Колубарској бици 1914. године. Током боравка у Србији делегацију из Охаја примиће и представници Римокатоличке, Реформаторске хришћанске и Словачке евангелистичке цркве, као и представници Јеврејске заједнице Србије и Исламске заједнице Србије. View full Странице

Звона Саборног храма у Шапцу 29. јула 2017. године тачно у 17,30 часова означила су долазак Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја. Првојерарх Српске Цркве стигао је пред Саборни храм у пратњи домаћина, Епископа шабачког г. Лаврентија, Епископа ваљевског г. Милутина, директора Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милете Радојевића, архијерејског заменика протојереја-ставрофора Мирка Вилотића, директора Патријаршијске управне канцеларије протојереја-ставрофора Стојадина Павловића, ипођакона Мирослава Ракоњца, г. Дејана Накића и чтеца Ђорђа Мијајловића. Свјатјејшег је часно свештенство и монаштво са христољубивим верним народом дочекало у дугачком шпалиру. Поздрављајући се у радости са свештенством и монаштвом Епархије шабачке и благосиљајући верни народ, Свјатјејши се упутио у препун Саборни храм који ове године прославља 190 лета од почетка градње. У овој цркви је одслужена доксологија и у наставку вечерње са петохлебницом. На доксологији је Свјатјејши казао да све што је Епископ шабачки Лаврентије чинио - чинио је из љубави, не штедећи себе и да то треба да буде познато како пастви и свештенству Епархије шабачке тако и васцелој Цркви, како би се и архијереји, савременици Преосвећеног Владике г. Лаврентија угледали на његов архипастирски рад. -Пратио сам све што је Преосвећени Владика учинио за српски род овде и у расејању. Имао сам прилику да видим како он ревнује, воли и све чини на славу Божју, славу Цркве, а на ползу народа нашег, казао је, између осталог, патријарх Иринеј. Вечерње са петохлебницом служио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, а саслуживали су: архимандрити Нифонт из манастира Богородице Тројеручице у Богоштици и Филимон из манастира Каоне, јеромонах Доситеј са Свете Горе, архијерејски намесник шабачки протојереј-ставрофор Милан Пантелић, протођакон Стеван Рапајић и ђакон Никола Јанчић. Свјатјејши је потом обишао генерално уређену порту Шабачке цркве, која је заблистала у пуном сјају, и задржао се највише са децом и народом. Јединствена порта за пример и углед урађена је по јеванђељским принципима - садржи просторије у којима је Удружење за помоћ особама са аутизмом, Духовна библиотека проте Јована Павловића и дечје игралиште. Врата цркве су отворена за све који су на боготражитељском путу. Свјатјејши је са пажњом слушао децу и народ, поделивши свима икону са ликом Пресвете Богородице. Свечана академија У 20 часова химном Ускликнимо с љубављу отпочела је свечана академија у новоизграђеном амфитеатру Шабачке порте са 800 седишта. На академији драмске секције шабачких основних и средњих школа приказан је позоришни комад Телеграм о животу Преосвећеног Владике г. Лаврентија. Наставник верске наставе у Основној школи „Стојан Новаковић“ у Шапцу Милица Симић приредила је ову величанствену позоришну представу поводом педесет година владичанске службе Епископа шабачког Лаврентија. Представа је припремљена под будним оком протођакона др Љубе Ранковића, који је предложио избор текстова и тема. Епископа Лаврентија глумио је ученик осмог разреда Петар Кокић; тадашњег ректора Богословије у Крки митрополита Николаја Мрђу глумио је Страхиња Симић, анђеле Катарина Јовић и Марија Андрић. Ученици петог разреда Основне школе „Стојан Новаковић“ у Шапцу, Стефан Велимировић, Раде Домазовић, Симон Илић и Михајло Огњеновић, глумили су тадашње ученике проф. Лаврентија у Богословији у Крки. Сања Андрић је отпевала песму Пред иконом Светог Саве. Представљена монографија о епископу Лаврентију У наставку обележавања педесетогодишњице владичанства епископа Лаврентија представљена је монографија Лаврентије - празник светлости тихе. О књизи су надахнуто говорили академик и песник Матија Бећковић, протојереј проф. др Велибор Џомић и аутор монографије протођакон др Љубомир Ранковић. Протојереј Џомић је казао да је ово прилика да се проговори о апостолском и мисионарском служењу Епископа шабачког г. Лаврентија који је по свему необичан архијереј, почев још од утробе мајчине коју је поделио са братом, научен да дели те је читавог живота делио, те је за време његове епископске службе ван Србије настало пет, а у Србији поделом две (епархије Шабачка и Ваљевска). На страницама врхунски урађене монографије, коју је приредио протођакон др Љуба Ранковић, читамо живот владике Лаврентија чији су трагови неизбрисиви и уткани у 20. и почетак 21. века. Аутор монографије је истакао да се обраћа живој Цркви, видевши препуну порту. И вечерас овај амфитеатар постаде амфитеатар над амфитеатрима, без граница и у времену и у вечности. Академик Матија Бећковић је изузетном беседом крунисао слово о лику и делу владике Лаврентија, као и о самој монографији. На крају академије, Патријарх српски г. Иринеј уручио је неимарску повељу Јеврем Обреновић донаторима заслужним за уређење Шабачке порте. Отворена изложба фотографија о слављенику Његова Светост је отворио изложбу фотографија о животу Преосвећеног Владике г. Лаврентија у Павиљону културе у порти. Aутор изложбе је историчар и кустос Народног музеја у Шапцу Бранко Станковић, који је материјал прикупио из Епархије шабачке и приватних извора. Од Богоштице, родног места владике Лаврентија, до Богосавца који је најновија задужбина Преосвећеног Владике, на паноима видимо живот и дело народног Владике. Изложба је отворена сваког дана и трајаће до краја августа. Данашњем сабрању су присуствовали Епископ Чешке Православне Цркве Исаија (Шумперски), крстоносни свештеници Милун Костић, Љубисав Аџић, Слободан Милуновић, прота Мићић из Линца, Јово Марић из Оснабрика, мати Харитина са сестринством Пећке Патријаршије; протојереј-ставрофор Петар Лукић - старешина Саборног храма у Београду са протођаконом Радомиром Перчевићем, секретар Епархије ваљевске отац Дарко Ђурђевић, свештенство и монаштво из више епископија Српске Цркве, градоначелник г. Небојша Зеленовић, привредник г. Видоје Вујић из Ваљева, као и чланови Друштва пријатеља манастира: председник др Милош Раденковић, заменик Сретен Цветојевић, др Предраг Тојић из истоименог Друштва и из Епархијског одбора. Посебан гост из Немачке је и велики дародавац Епархији шабачкој г. Хорст Вробел са супругом, који је, између осталог, даривао крст на Соко Граду у знак покајања немачког народа због бомбардовања Србије 1999. године. О свему се старао протојереј Славиша Марковић, старешина Саборног храма у Шапцу, са братијом свештеницима. З. Зец, СПЦ View full Странице

Грузијски Мојсије (како га називају због његове неизбрисиве улоге избављења Грузије из духовног ропства), Католикос - Патријарх Илија II, свестрани, надарени и одушевљени слуга Божјег олтара, ове године слави јубилеј четрдесет година патријарашког служења на Светом престолу Грузијске Цркве. Патријарх - Католикос све Грузије г. Илија II, у свету Ираклије Гхудушаури Шиолашвили, рођен је 4. јануара 1933. године у угледној породици у Владикавказу. Иако рођен у обезбоженом времену које се надвило над Грузијом, млади Ираклије бира Божји пут и одлази на школовање у Московску духовну академију, где завршава сва три степена високог богословског образовања. По Божјем промислу, након школовања, враћа се у своју отаџбину дајући се несебично на служење својој Цркви. Крст који носи на трону најсветије Грузијске Цркве никада му није био лак. У Совјетском Савезу су ригидно спроводили акције против Цркве на тим просторима, као и удружене операције на дискредитацији црквеног живота и живота свештенослужитеља. Колико је биће и етос православног народа у древној Иверији у то вријеме уништаван данас свједоче бројке. Од 2455 цркава и манастира у Грузији, комунистички режим је девастирајући исте свео број богомоља на осамдесет. У једном таквом времену неопходан је био препород, поновни живот у Христу и са Христом. На своја плећа, по Божјем допуштењу, тај тежак подвиг на себе узима Илија II. Као изузетно вредан и талентован млад човек, који ће током живота своје дарове умножавати, Ираклије у току студија у Москви прима монашки постриг. Добија име великог пророка Илије, што ће својом оданошћу Господу и оправдати. Поставши Митрополит, после смрти свог претходника Давида V, помјесни Сабор Грузијске Цркве га бира за свог деветог патријарха, „најмлађег и најдостојнијег“ (како је једномислено потврдио Сабор и сав грузијски народ). Избор је одржан 25. децембра 1977. године у граду Мцхету. Тог дана је и природа прославила ново духовно рођење Грузије. По изласку из храма после устоличења, на небу је са једне стране било рано сунце, а са друге још незалазни месец. Таква сунчана ноћ најбоље описује вријеме његовог патријарховања и тамошње историјске прилике. Ступивши на трон Патријараха Грузије, где хришћанство пребива од првог века (прва светитељка Грузије је Света Сидонија која је повјеровала у Господа још у вријеме Његовог овоземаљског живота. Њен брат рабин Елиоз је био на Голготи у време Страдања, купио хитон Господњи од војника коме је припао по жребу и пренео га у Мцхет. Сидонија је са њиме била сахрањена.), добија тежак равноапостолни задатак, да поновно успостави црквени живот на највишем нивоу. Народ је на његово устоличење хрлио као река са свих страна, тако да су тадашње власти морале затворити многе улице и прилазе. Осетила се глад и жеђ, одјекивао је покајнички глас Богу од његовог народа за правим духовним вођом, што су и препознали у патријарху Илији. Тиме је грузијски народ своју вољу препустио Божјој, а свој духовни живот у руке Његовог слуге - патријарха Илије. Ако би се неким дивним чудом човек запутио у Грузију, њену престоницу Тбилиси и почео редом питати тамошњи народ ко је најбрижнија, најпоузданија, најпознатија и најсвјетлија личност њихове садашњице, добио би један те исти одговор од свих - Католикос - Патријарх Илија II. То није случајно. Благодат Божја, из које у сваком свом животном делу црпи енергију, водила је и усмеравала патријарха Илију од малена. Када је био мали, његов отац је уснио сан. На ушћу река Сносцкали и Терек, стајао је отац са својом породицом у сред гомиле људи. Том приликом су људи вичући клицали: „Други долазак, Други долазак!“. Тада је гомила одступила и појавио се Господ Христос. Он је корачао право према њиховој породици и обратио се маленом Ираклију, будућем патријарху: „Ти си дужан да обратиш народ свој у хришћанство“. Ступивши на патријаршијски престо он неуморним радом, богослужењима и молебнима отпочиње рад на Њиви Господњој. Духовна снага Патријарха била је јача од свих искушења, пакосника и сплеткароша режима, који су покушавали да му упрљају образ и углед у народу. Међутим, осећања и реакције верног народа су били супротни. Небројено мноштво, нарочито младих душа, прилази Цркви. Наступио је есенцијални процват живота. По његовом избору за Патријарха, у Грузијској Цркви је постојао је само један манастир у ком су биле већ старе и изнемогле монахиње. Захваљујући Патријарху својственим даровима, широкогрудом непосредношћу и свакодневним дискурсом са омладином, данас активно Богу служи преко тридесет манастира. Цркве се брзо подижу и обнављају, звона звоне на преко пет стотина храмова, а 1988. године у Тбилисију је отворена прва Духовна академија. Сав тај рад је крунисао добијањем аутокефалије од стране Руске Православне Цркве 1990. године у чијем саставу је Ђурђијанска Црква била од ступања у границе руске царевине 1811. године. У Женеви бива председник Светског Савета Цркава, раме уз раме предано радећи са Архиепископом смоленским Кирилом, данашњим Патријархом московским и све Русије. И као што је народ у сну његовог оца клицао Господу, тако је Илија II удостојен исте радости. Упркос тешкој ситуацији, глади и сиромаштву, на Патријархов позив на зидање саборног храма Свете Тројице у Тбилисију, одазвао се сав народ. Огроман пројекат треће цркве по величини у Европи, чинио се као да никада неће бити завршен. Када је све било готово, Патријарх је благодарно рекао: „У овој цркви морамо сачекати Други Христов долазак“. Када је 9. априла 1989. г.одине наступила криза поводом демонстрација за отцјепљење Грузије од СССР-а, патријарх Илија је слично српском патријарху Павлу, изашао на трг и позвао народ да уђе у цркве и да се заједно помоле за мир, тиме избегавајући крвопролиће и смрт. На ово се већина оглушила и тог дана је било на десетине мртвих и стотине рањених. Свој живот је тада ризиковао и сам Патријарх, око кога је група младића направила обруч и заштитила га. Да је неуморан у задобијању Господњег обећања Блажени миротворци јер ће се синовима Божјим назвати, потврђује и у сукобима Грузије и Русије 2008. године. Тада је први од свих у својој земљи устао, подигао свој глас и отпочео дијалог. Успео је у миротворачкој мисији, указујући на бесмисленост сукоба између два православна народа. Тиме је спречио најгоре исходе, помиривши својом личношћу лица братских народа. Колико је страдању свог брата пиступао као сопственом, сведочи и велика икона Мајке Божје у цркви Светог Марка у Београду, коју је патријарх Илија поклонио као знак дубоког саосећања и молитвеног јединства са народом српским, у страдању и погромимâ на Косову и Метохији. Како ни то није случајно, знамо по томе што је управо грузијску земљу жребом за проповед добила сама Пресвета Богородица, која је по вољи Божјој остала у Јерусалиму, а на мисију благословила и упутила апостола Андреја. Да је истински духовни отац и пастир свог народа, потврдио је свим претходним, а посебан одек у свету оставља његова мајеутичко-неонатална иницијатива. Она долази у кључном периоду, када се народ суочио са огромним падом наталитета. Патријарх Илија, будући најомиљенији у свом народу, разгласио је да ће лично крстити и постати кум деци породица које роде троје и више деце. Како такву привилегију многи родитељи нису могли одбити, процењује се да Патријарх грузијски Илија данас има преко 14 хиљда кумчади. Својеврсан је и упечатљив у Грузији и дан његовог рођења - 4. јануар. Тог дана се сви радују као да је рођендан свих, што је несвакидашњи пример да народ дан рођења свог Патријарха слави на нивоу неког од државних празника. Патријарх Илија је познати умјетник, вајар и композитор. Надалеко су чувени и познати његови иконописи и композиције црквене музике попут Богородице Дјево и Кирије елеисон. Грузијски Мојсије (како га називају због његове неизбрисиве улоге избављења Грузије из духовног ропства), Католикос - Патријарх Илија II, свестрани, надарени и одушевљени слуга Божјег олтара, ове године слави јубилеј четрдесет година патријарашког служења на Светом престолу Грузијске Цркве. Његов траг у животу Цркве Божје и народа у Грузији занавек ће бити као со земљи и светлост свету, духовни бастион и светионик, пример младим нараштајима како су православни оци и патријарси бирали и ходили узаним путем Живота, којим се налази спасење. Личност Патријарха грузијског Илије свима нама савременим хришћанима служи као пример преданости целог живота Богу. Руководећи се поуком апостола народа Павла у посланици Јеврејима: Сјећајте се својих старешина који су вам проповедали реч Божју; гледајте на свршетак њихова живота и угледајте се на веру њихову, тако и ми пред собом поставимо Боголики примјер ове свете личности. Извор: pravoslavie.ru Вести из сестринских цркава | View full Странице

Митрополит Амфилохије у Цетињском манастиру одслужио Литургију поводом 26 година од увођења у трон цетињских митрополита Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је 30. децембра 2016. године, на празник Светих ђакона Авакума и Пајсија, свету службу Божју у Цетињском манастиру поводом 26 година од увођења Његовог Високопреосвештенства у трон митрополита црногорских и приморских. Митрополит Амфилохије је подсетио да је цетињски светосавски трон дао преко четрдесет архијереја Цркве Божје. -У том златном ланцу налазе се имена великих Божјих људи, почев од првог зетског епископа Илариона, преко Светог Јевстатија Превлачког, Архиепископа и просветитеља српског, епископа из предпетровићког периода, преко владике Данила, војеводича српске земље, владике Саве и Василија, егзарха српског пећког трона Светог Петра Цетињског и Петра Другог Тајновидца Ловћенског. том ланцу припадају и велики архијереји Митрофан Бан и Митрополит, потоњи Патријарх српски, Гаврило Дожић, уз Светог владику Николаја једини црквени великодостојник у Европи који је крај Другог свјетског рата дочекао у нацистичком концентрационом логору Дахауу. Том ланцу припада и Свети свештеномученик Јоаникије Црногорски и Приморски, који је пострадао на „злом путу“ заједно са преко 115 најбољих свештеника Митрополије црногорско-приморске. -Дух братоубилаштва, који се тада зацарио у Црној Гори, касније је протјерао још једног великог архијереја Цркве Божје - Арсенија Брадваревића. Било му је речено да не смије ни прелетјети преко Црне Горе. Овај светосавски трон је у тешким условима придржавао након њега блаженог спомена митрополит Данило Дајковић, кога сви добро знате, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Он је рекао да дух братоубилаштва, који се зацарио у вријеме страдања Светог митрополита Јоаникија, и данас влада Црном Гором. -Ми смо једини простор у Европи који се није исцијелио од тог духа братоубилаштва. Отуда овај хаос и у држави и у економији, али прије свега духовни и морални хаос, казао је владика Амфилохије. СПЦ View full Странице